Da li i vašem detetu treba logoped

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Čak 63 odsto dece predškolskog uzrasta ima problem u verbalnoj komunikaciji. Uskoro logopedi u svim beogradskim vrtićima.

Mališani predškolskog uzrasta koji ima problem u verbalnoj komunikaciji i razvoju govora, mogu imati ozbiljne probleme sa učenjem i usvajanjem školskog gradiva, pokzalo je istraživanje Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda.

Najčešći poremećaji koji se sreću kod mališana predškolskog uzrasta jesu smetnje u izgovaranju glasova, nerazvijen ili patološki razvijen govor, različite disfazije, problemi sa 'osiromašenim' rečnikom, nepotpune i agramatične rečenice i nesposobnost mališana da jezikom izraze misli i osećanja.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Sekretarijat za dečju zaštitu Skupštine Beograda doneo odluku da finansira rad logopeda u svim predškolskim ustanovama u Beogradu, a, prema rečima Ljiljane Jovčić, , prisustvo logopeda na platnom spisku vrtića znači pravovremeno uočavanje poremećaja u razvoju govorno-jezičkih funkcija kao i njihov adekvatni tretman.

"Odluci da finansiramo rad logopeda u svim predškolskim ustanovama u Beogradu kumovali su rezultati istraživanja koji svedoče da sve veći broj mališana ima problema u lingvističkom razvoju, ali i realnost u kojoj veliki broj roditelja, zbog dugotrajnog radnog vremena, nije u situaciji da dete odvede na pregled kod logopeda u Dom zdravlja ili u specijalizovanu ustanovu ”, objašnjava za "Politiku" sekretar za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić.

Ilustrujući veličinu problema, dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, kaže da je potrebna jedna "dobro obučena armija logopeda koja može da se nosi sa brojem dece koja imaju problema u jezičkom i govornom razvoju” i napominje da je neophodna stručna i tesna saradnja između logopeda, vaspitača i roditelja.

"Deca koja imaju govorne probleme moraju imati stalni podsticaj od strane vaspitača, a logoped i vaspitač moraju da obučavaju roditelje kako da stimulišu verbalnu komunikaciju deteta i kako da preveniraju jezičke poremećaje kod mališana.

Statistiku, koja svedoči da 63 odsto dece predškolskog uzrasta ima probleme u govorno-jezičkom razvoju, u velikoj meri 'kroji' činjenica da prosečno dete predškolskog uzrasta provede po tri sata dnevno ispred malih ekrana i dodatnih dva-tri sata u igri sa video-zanimacijama, a to uzrokuje lepezu lingvističkih, psihomotornih i lokomotornih poremećaja.

Pre svega, zato što su televizija i video-igrice primeri jednostrane komunikacije u kojoj deca satima ćute, a vokabular kojim govore junaci crtanih filmova zadovoljava govorni nivo dece od dve godine. Ako oslušnemo komunikaciju ovih mališana, videćemo da je ona puna neartikulisanih glasova i ratničkih pokliča kojima govore junaci crtanih filmova ili video-igrica i veoma siromašna”, upozorava dr Ljiljana Sovilj.

Ona ističe da se govorno-jezički poremećaji ne nasleđuju, ali da se nasleđuje predispozicija za njihov nastanak. U prevodu na jezik statistike, to znači da su roditelji 97 odsto dece sa govornim poremećajima imali neke jezičke poremećaje koji nisu adekvatno lečeni.

Veliki broj dece koja su nastala veštačkom oplodnjom i čije su majke održavale trudnoću ima poremećaje u jezičkom razvoju, a jedan deo govornih poremećaja uzrokuju minimalna oštećenja sluha - slabije auditivno percipiranje govora sužava razumevanje govora i dovodi do sužavanje potencijala za učenje.

Kod logopeda se ide ako:

- Beba do drugog meseca života ne guče, ne reaguje na zvuke iz okoline, ne reaguje na majčin glas i ne uspostavlja kontakt očima prilikom dojenja.

- Beba do šestog meseca života ne spaja neka slova i ne počne sa polurazumljivim 'brbljanjem'.

- Beba do devetog meseca života ne udvaja slogove (ba-ba, ma-ma, ta-ta).

- Dete od godinu dana nema osmišljenu reč i ne razume značenje reči.

- Dete do treće godine života nema završen govorno-jezički razvoj.

(MONDO)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Govorne poremećaje kod dece treba ispravljati što pre

Da bi se izbegli govorni poremećaji, s decom treba što više razgovarati, voditi ih tamo gde ima više i dece i odraslih. Veoma je važno da dete sluša pravilan izgovor, a ne da mu se tepa, kaže logoped Bojana Vulić.

Roditeljima koji se plaše što njihovo dete još nije progovorilo dok njegovi vršnjaci uveliko parlaju savetuje se da se obrate psihologu ili logopedu
Kada dete kasni s progovaranjem ili izgovaranjem glasova, roditelji su često skloni da se pred sobom ali i pred drugima teše i opravdavaju time da je njihovo dete samo lenjo i da će se stvari popraviti same od sebe. Međutim, takav pristup, ukazuje logoped Bojana Vulić, vlasnica centra „Spik ap“ u Beogradu, nije dobar pošto ćutanje ili mucanje mogu da znače da dete ima problem u razvoju jezičkog sistema, sluha ili motorike koji zahteva stručnu pomoć.

POSLEDICE ZA CEO ŽIVOT
Govorne poremećaje kod dece treba ispravljati što pre jer oni mogu da ostave i brojne psihološke posledice. Deca vrlo lako osete kada se po nečemu razlikuju, a kada imaju govorni problem, nemoguće je da to ostane neprimećeno. Zato se često povlače u sebe, postaju stidljiva i nesigurna. A sve to može da se reši s nekoliko logopedskih tretmana.
– Recimo, šuškanje petogodišnje devojčice možda može da bude simpatično, ali ako se na vreme ne ispravi, postoji veliki rizik da je druga deca počnu zadirkivati kada pođe u školu. Ona će zbog toga sigurno patiti i biti nesigurna. Izbegavaće sve situacije u kojima bi trebalo javno da nastupa, a možda baš ima talenta za glumu ili bi bila vrstan profesor – objašnjava Vulićeva.

ČETIRI RAZLOGA ZA UZBUNU

Dobro je da žvaću
Na sporije progovaranje i nepravilan izgovor može da utiče i način ishrane, kaže Bojana Vulić. Ona objašnjava da se zbog brzog tempa života maloj deci sve češće daje mekana hrana koju ne treba žvakati, kao što su razne kašice i hrana iz flašica. Na taj način mališani se kasno navikavaju da žvaću, piju na slamčicu i iz čaše.
– A upravo tako se vežba motorika jezika, usana, obraza, organa koji su nam neophodni za govor – kaže naša sagovornica.
Ona navodi nekoliko situacija kada treba hitno reagovati kako bi se što pre utvrdio uzrok poremećaja i u skladu s njim pomoglo detetu. To treba uraditi kada:
– dete ne gleda u vas kada mu se obraćate (ovde se misli na kratkotrajnu pažnju, a ne na to da li je usredsređeno na priču o Ivici i Marici od početka do kraja)
– dete vas ne razume (ako je u prostoriji lopta, a vi pitate „gde je lopta“, neće se prema njoj okrenuti sve dok na nju ne pokažete rukom)
– dete ne pokušava da govori, ne ponavlja za vama reči ni u igri, a ako nešto želi od vas, isključivo se služi gestom ili vas vuče za rukav
– dete govori, ali vrlo nerazumljivo i kao da vas ne čuje ako vas istovremeno i ne gleda
Posle drugog rođendana alarmantnim situacijama se osim ove četiri smatra i uporno mucanje, a kod dece starije od tri godine i izgovaranje reči i rečenica bez poštovanja pravila maternjeg jezika.

SVI PRIČAJU, ON ĆUTI
Od tonta do konja
5 bisera
Ovo su samo neki od bisera dvogodišnjaka i trogodišnjaka.
Mamakanga – bubamara
Tujaje – crtani
Dida – cucla
Tont – konj
Ljakoto – jastuk
Goluv – golub
Gužba – gužva

Najčešći govorni poremećaji, ističe naša sagovornica, jesu kasno progovaranje, nepravilan izgovor glasova i mucanje.
Kada je o kasnom progovaranju reč, ona kaže da nema jedinstvenog pravila kada dete treba da progovori. Zato roditeljima koji se plaše što njihovo dete još nije progovorilo dok njegovi vršnjaci uveliko parlaju savetuje da je bolje da se obrate psihologu ili logopedu da vide o čemu se radi nego da paniče upoređujući svoje dete s njegovim vršnjacima.
– Svako dete je priča za sebe. Iz brojnih razloga razlike među njima mogu da budu ogromne tako da se događa da od dvoje dece istog uzrasta jedno tepajući izgovara svega par reči, a drugo uveliko sklapa rečenice – ukazuje ona.
Prema njenim rečima, dosta dece u uzrastu između dve i pet godina muca više ili manje, s tim što se u najvećem broju slučajeva mucanje spontano izgubi, a kod neke dece ostane.
– Hoće li mucanje prestati, mnogo zavisi i od ponašanja okoline. Ponekad je potrebno samo ignorisati mucanje, ponekad izbegavati situacije koje dete uznemiravaju. Pogrešan pristup može da dovede do još većih problema i, da ne bi napravili grešku, za roditelje je najbolje da se posavetuju s psihologom ili logopedom – smatra Vulićeva.
Roditelji, navodi ona, mogu dosta da učine da do ovih poremećaja ne dođe tako što će puno pričati sa svojim detetom, upućivati dete da što više vremena provodi u društvu druge dece i odraslih. I što je veoma važno, da ne tepaju detetu, već da pravilno izgovaraju reči. To će i njemu pomoći da i samo pravilno govori.

{Zena}

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kada se treba obratiti logopedu za pomoć?

Često roditelji ne primećuju kašnjenje u razvoju do druge godine detetovog života, ili ih stručnjaci iz sličnih oblasti smiruju i savetuju čekanje do treće, pa čak i pete godine. Najoptimalnije je da se dete odvede kod logopeda pre nego što napuni dve godine.

Pokazatelj da li dete kasni u razvoju, ili je u skladu sa razvojem, nije samo u tome da li dete govori ili ne.

Kada dete dođe na defektološko-logopedski pregled, ono što je važno za detetov razvoj jeste kontakt sa drugim ljudima, da li ima povratnu interakciju sa osobama koje pokušavaju da ga animiraju, način njegove igre, razumevanje zahteva, odnos sa drugom decom i sa roditeljima.

Odlazak kod logopeda ne treba odlagati u sledećim slučajevima:

- Kada dete od dve godine prilikom stimulacije i igre vrišti i povlači se.

- Ne zadržava pogled, prilikom igre voli da se samo igra, bez uključivanja drugih ljudi.

- Ne traži stvari gestom (ako nema govor), već ih grabi.

- Kada se dete ne odaziva, nekad roditelji pomisle da ne čuje. Oni često kažu: 'Kao da me čuje, ali me ne registruje'.

- Upada u konfliktne situacije i burno reaguje na zahteve. To se dešava zato što dete ne razume šta mu se traži. U drugoj situaciji, njemu poznatoj, izvršiće taj zahtev - ne zato što ga je razumelo, već je povezalo nalog sa datom situacijom (primer - nalog: 'Donesi cipele i idemo napolje' će izvršiti, ali zato na nalog: 'Donesi cipele i stavi u ormar!', ili: 'Stavi cipele u ormar!', opet će doneti cipele da ide napolje, ili ga neće izvršiti.

- Kada je dete 'trapavo', motorno nespretno, ima nekoordinisane pokrete. Kasnije je počelo da drži glavicu, sedi, ili je kasnije prohodalo.

- Kada je rođeno kao 'riziko' beba. To podrazumeva novorođenčad sa slabom apgar ocenom, koja su rođena modra, koja su primala kiseonik, bila u inkubatoru, imala fiziološku žuticu, kada postoji sumnja na slušno oštećenje, hipotona ili hipertona deca (sa smanjenim ili povišenim tonusom mišića), deca sa cerebralnom paralizom, rascepima ili raznim sindromima.

Zašto se treba rano javiti logopedu?

Rani razvoj, kao i pravilna rana stimulacija deteta, od velikog su značaja za prognozu defektološko-logopedskog tretmana. Nervne strukture kod novorođenčeta se izuzetnom brzinom množe i razvijaju.

Često roditelji ne primećuju kašnjenje u razvoju do druge godine detetovog života, ili ih stručnjaci iz sličnih oblasti smiruju i savetuju čekanje do treće, pa čak i pete godine. Koliko je samo u tom periodu izumrlo nervnih ćelija koje nisu pod stimulacijom!

Najoptimalnije je da se roditelji koji prate detetov razvoj jave do druge godine. Tim stručnjaka (defektolog, psiholog i neurolog) će proceniti da li ono kasni u razvoju ili je u skladu sa razvojem.

Kako pripremiti dete za susret sa logopedom?

Vođenje deteta kod logopeda ne mora da bude stresan događaj. Mališanu ne treba govoriti da ide kod logopeda kako bi ga on 'naučio da govori'.

Sasvim je dovoljno reći detetu da idete zajedno kod jedne tete (ili čike) da se igrate i pričate pričice. Kako će ono da prihvati logopeda, kao i druge stručne saradnike, ne zavisi samo od pristupa roditelja tom pitanju, već i od pristupa logopeda.

Najprirodniji pristup detetu je igra, kao i posmatranje deteta u prirodnim uslovima, a ne u napetoj situaciji propitivanja deteta i roditelja. Dete mora da shvati da logopedi 'nisu lekari', da su tu kao drugari - da im pomognu u njihovim poteškoćama. A roditelji moraju da pravilno usmere dete u datom radu i kod kuće prate njegov razvoj.

Onog momenta kada se razvije pravilna interakcija između deteta, roditelja i terapeuta, dete će da napreduje.

(MONDO/Yumama)

Mzlaki · Početnik Domaćeg.de

Moje dete su poslali u Zavod za patologiju govora, gde nam je fina logopedica rekla da mu trebaju časovi 3x nedeljno, a da ga ona zbog gužve može primiti jednom u 2 nedelje. Sad

Našli smo privatnog logopeda kojim smo prezadovoljni i dete mi sad lepo napreduje. Takva vam je situacija kod nas...

Dusko Bodrozic · Početnik Domaćeg.de

Sin ima 3g i 8m, pre 3 meseca smo otkrili da mali ima veliku kolicinu kandide u crevima i grlu, ispitivanje smo izvrsili samostalno na osnovu uzoraka stolice i brisa grla, a na preporuku vaspitacice u vrticu koja je imala u svojoj grupi dete slicnog uzrasta sa slicnim problemom (ydravo dete ali ne govori niti je zainteresovan za pricu mada ponekad zna da iznenadi izgovaranjem komplikovanijih reci i to bez bebeceg akcenta, takodje je evidentna hiperaktivnost ali bez interesa za konkretnije igranje sa konkretnim igrackama i uopste slabom paznjom za trenutno desavanje.

Sa 2,5g dete smo vodili u Zavod za psihof.poremecaje i patol.govora gde je izvrsen kompletan pregled (sem EEG) i na osnovu cega je zakljuceno da dete nema fiyi;kih ostecenja govorno/slusnog aparata ali da je navodno centar za govor nerazvijen. Det je vodjeno kod logopeda 1 puta nedeljno 3-4 pregleda mesecno sa prekidima zbog uskladjivanja radnih obaveza roditelja i logopeda, takodje je i psiholog obavio dva pregleda u razmaku od po dva meseca i nije uocen napredak.

Cak i pedijatar na VMA nije pretpostavljao da bi uzrok detetovog ne govorenja mogla biti Kandida i njen hemijski uticaj na centre za govor, paznju i koncentraciju.

Nakon prikazanih rezultata prisustva kandide, pedijatri na VMA su propisali terapiju: Probiotik za regulisanje crevne flore koja je bila narusena u 1 g zivota usled terapije antibioticima protiv eserihije koju je imao sa 4 meseca. Nakon 2 meseca terapije Probiotikom evidentano je poboljsanje kod deteta u vidu da mu je paznja i koncentracija poboljsana, takodje i neverbalna komunikacija ali jos uvek bez prisustva govora (mada cesce govori mama, baba i tata).

Interesuje nas da li Logopedi u privatnoj praksi mogu kroz ucestalije (2-3 puta sedmicno) prakticne tretmane mogu da pospese razvoj govora kod naseg deteta u ovakvom stanju?

dandzaster · Početnik Domaćeg.de

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kod logopeda obavezno i bebe od šest meseci

Ministarstvo zdravlja uvelo preventivne preglede za mališane koji napune šest meseci. Roditelji će dobiti poziv iz matičnog doma zdravlja da dete dovedu na procenu govorno-jezičkih sposobnosti.

Svake godine veći je broj dece kod kojih se javlja odstupanje u govoru, a prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, govorne mane su zastupljene kod 1.500 beogradskih školaraca. Najgore je, smatraju logopedi, kada se smetnje u govoru otkriju kasno, a tada se teško nešto može popraviti. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja uvelo obavezne preglede kod logopeda kada beba napuni samo šest meseci.

U Ministarstvu kažu da je Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđeno da se procena govorno-jezičkih sposobnosti radi dva puta, u šestom i u 12. mesecu života.

"Ciljna grupa se identifikuje preko baze jedinstvenih matičnih brojeva i liste osiguranika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje", objašnjavaju za "Novosti" u Ministarstvu.

Deci tog uzrasta dostavlja se poziv na pregled kod logopeda, koji podrazumeva primenu skrining testova u skladu sa stručno-metodološkim uputstvima. Služba za zdravstvenu zaštitu dece, odnosno pedijatri iz domova zdravlja, imaće zadatak da saopšte rezultate, odrede dinamiku i sadržaj daljeg praćenja, kao i da upute decu na dalju dijagnostiku ukoliko je to potrebno.

Vesna Filipović, logoped u Domu zdravlja u Mirijevu, objašnjava da su se do sada u okviru sistematskih pregleda, koje obavlja pedijatar, tek u uzrastu od četvrte godine obavljali i pregledi logopeda.

"Roditelji koji primete da deca imaju usporen govorno-jezički razvoj dođu i ranije. Problem je, međutim, kod onih koji to ne uoče, pa se izgubi dragoceno vreme. Zbog toga nadležni žele da radimo preventivne preglede kod beba. Roditelji će dobijati uput od pedijatra i svi će morati da dovedu decu", objašnjava Filipovićeva.

Stručnjaci napominju da je razvoj govora individualan i da neka deca progovore sa devet meseci, a druga sa dve godine.

U Domu zdravlja Mirijevo trenutno radi jedan logoped, a na tretmanu su 93 mališana, koji dolaze jednom nedeljno.

"Automatizacija glasova se završava do 11 godine, a kod neke dece i ranije. Teško je kada roditelji ne dovedu decu na vreme, pa oni dođu kada krenu u srednju školu. Dolazila je devojka koja ima 17 godina i želi da se upiše na glumu, a ne može da izgovori glas 'r'. U tom periodu je već kasno za neke značajnije korekcije", kaže Filipovićeva.

(MONDO)