Depresija

Yasmin · Prijatelj foruma

Danas postoji tendencija da sa reci "depresija" opisujemo neizbezne periode tuge koje svako od nas oseti s vremena na vreme. Mnogi od nas nisu u stanju da postave granicu gde prestaje normalna tuga a pocinje klinicka depresija. Neko ko je jednom osetio izrazenu depresiju zna da je to osecaj koji daleko prevazilazi osecaj obicne tuge. Klinicka depresija je bolest koju karakterise grupa osecanja, razmisljanja i ponasanja koja se izrazito jasno razlikuju od niza osecanja i funkcionisanja normalne, zdrave osobe. Prouzrokovana kompleksnim sadejstvom bioloskih, socijalnih i psiholoskih faktora, depresija cini osobu jako osetljivom na zivotne okolnosti i dovodi je u stanje crnog ocajanja.

U toku depresije pacijenta pocinju da obuzimaju osecanja tuge, praznine i bezvrednosti. Ova osecanja postaju sve dublja, nadogradjuju se do osecaja stalnog lisavanja, beznacajnosti, neadekvatnosti, obuzetosti krivicom. Povremeno, depresivne osobe mogu osecati stalnu iritaciju ponekad dovedenu do erupcije gneva i ljutnje.

Mada depresija moze biti prouzrokovana nekim konkretnim zivotnim okolnostima i dogadjajem, nacin reagovanja na to je veoma preuvelican. Sustina pojave depresije nije u samom dogadjaju vec u vulnerabilnosti psihe osobe kojoj se to dogadja. U retkim slucajevima, osobe mogu osecati depresiju kao jednu, pojedinacnu epizodu. U najvecem broju slucajeva depresija se javlja periodicno, reaktivno ili ciklicno. Moze proci i dve godine bez pojave depresije. Kod izvesnog broja osoba postoji blaga depresija koja se opisuje kao trajno stanje, odnosno depresivni temperament koji predstavlja bazu iz koje nastaje epizoda prave depresije.
Nastajanje prave depresije kod ovih osoba moze da indukuje niz situacija: prekid emotivne veze, gubitak posla, smrt bliske osobe, neka zivotna promena (odlazak od kuce...). Te situacije mogu da provociraju duboku depresiju.

Kod izvesnih osoba opisuje se i tzv. "sezonsa depresija". Ovo stanje je reakcija na odredjene klimatske faktore koji su uglavnom zastupljeni u severnijim zemljama sa usrovom klimom i velikim kalimatskim promenama. Tipicne reakcije u tim slucajevima koje se javljaju zimi ili za vreme kisnih perioda su naglasen zamor, jaka zelja za slatkisima, perkomerna glad i stalna pospanost. Ova stanja su povezana sa mozdanim funkcijama i funkcijom hipofize.

Depresivno raspolozenje moze da podstakne bolest i oteza ozdravljenje. Naime, rad mozga povezan je preko biohemijskih i neurofizioloskih mehanizama sa celim organizmom. Depresiju u 25% slucajeva prate povisen krvni pritisak, srcana oboljenja, a neka dusevna stanja - rastanak, smrt ili gubitak drage osobe uticu na imunoloski sistem i dovode do sirenja infekcije. Takodje, oporavak od srcanog udara zavisi od resavanja depresivnog stanja.

Koji su simptomi depresije?
-akutni ili dugotrajni osecaj ocajanja, nesrece za sta preterano okrivljujemo
postojanje nekih zivotnih okolnosti - nerealni strahovi, strepnja i zabrinutost
- manjak interesovanja ili uzivanja u mnogim zivotnim aktivnostima
- izrazen osecaj usporenosti, umora ili nadrazenosti
- ubedjenost da je sve bezvredno i nesrecno
- preokupiranost mislima o samoubistvu i smrti
- nagle promene apetita i/ili tezine
- glavobolja, cesto mokrenje
- teskoce sa snom (nemogucnost spavanja ili preterana pospanost)
- oslabljena sposobnost koncentracije i donosenja odluka
- dramaticne promene u socijalnim odnosima i na poslu
- postojanje prenadrazenosti - anksioznost sto se javlja kod 2 od 3 depresivne osobe i povecava rizik od suicida

Postoje li osobe predisponirane na depresiju?
1. Oni koji u porodicnoj anamnezi imaju podatak o postojanju depresije u porodici imaju dva puta veci rizik od obolevanja
2. Zene imaju depresiju dva puta cesce od muskaraca (postoje odredjeni periodi kada je zena podloznija depresivnom raspolozenju sto je prouzrokovano delovanjem hormona: PMS, trudnoca, postporodjajno, u toku koriscenja kontraceptivnih tableta)
Interesantno je takodje da majke imaju redje ili blaze oblike depresije od zena koje nemaju decu, sto se objasnjava emotivnom povezanoscu sa detetom koja ih stiti od jakih emotivnih rakcija druge prirode
3. Postojanje teske emotivne traume u detinjstvu
4. Depresija u starih osoba je cesto vezene za fizicku onemocalost, gubitak prijatelja, smanjenje aktivnosti
Sta Vas lekar moze da ocekuje?
-izrazite promene u ponasanju
- manjak interesovanja za sva zivotna zadovoljstva: hranu, sex, druzenje sa prijeteljima, posao, porodicu,sport, hobi;
- prisustvo depresije i suicida u porodici, kao i upotreba alkohola, droge
- negativizam, pesimizam, samooptuzivanje
- siucidna razmisljanja

Sta mozete da uradite?
Za vreme perioda kada osecate neraspolozenje, potrazite savet od prijatelja ili nekoga iz porodice. U blazim oblicima depresije, savet drage osobe moze Vam mnogo pomoci.
Ali u slucajevima tezih oblika depresije, slicno oboljenjima kao sto su astma, hipertenzija, morate zatraziti strucnu, lekarsku pomoc.
Savet je da provodite sto vise vremena na otvorenom prostoru, cak i zimi. Poboljsajte osvetljenje prirodnim svetlom u prostorijama u kojima boravite, suncana svetlost poboljsava raspolozenje.
Kad god je to moguce tokom zime otputujte u krajeve sa toplijom klimom.

Kako se leci?
Blazi oblici depresije lece se samo psihoterapijom.
U tezima slucajevima neophodni su i lekovi. Mada i lekari opste prakse mogu prepisivati lekove protiv depresije, savetuje se konsultacija psihijatra koji bi adekvatnim lecenjem i stalnim pracenjem pravilno dozirao terapiju. Naime postoje znatna individualna odstupanja u vrsti leka i dozi.
U najtezima slucajevima neophodna je elektrokonvulzivna terapija.

Kada se treba obratiti lekaru?
Ukoliko je Vas muci osecaj utucenosti vise od dve nedelje, ukoliko biste najradije ostali u krevetu, ukoliko se sve vise izolujete od porodice i prijatelja i ukoliko ste izgubili svako interesovanje za bilo kakvu aktivnost
- MORATE KONSULTOVATI VASEG LEKARA !
Ukoliko ste uhvatili sebe da razmisljate o smrti i bezvrednosti zivota, samoubistvu - POTRAZITE POMOC ODMAH !

Ukoliko imate probleme sa snom, evo nekoliko saveta:
1. uvedite navike u spavanju - lezite i budite se uvek u isto vreme, cak i vikendom
2. nemojte upraznjavati vezbe i vece fizicke aktivnosti 2-3 sata pre spavanja
3. nemojte obilno jesti 1-2 sata pre spavanja
4. mali lagani obrok pred spavanje moze vam pomoci da zaspite
5. formirajte odredjene rituale pred spavanje: citajte, obucite se u pidzamu, operite zube, zakljucajte vrata, ugasite svetlo - to vam moze pomoci da lakse zaspite
6. sklonite termofor - hladnoca ce vam pomoci da pre zaspite
7. pijte manje kafe
8. ukoliko je to moguce radite danju, nocni rad remeti san; najgore je raditi naizmenicno danju, po podne, nocu.
preuzeto sa neta

Kako stojite vi sa depresijom???

Roberto-NS · Žderonja

Trenutno smo rame uz rame....samo sto mi je ona do laktova!!

the_cica · Prijatelj foruma

Cesto smo se druzile-nekad manje,nekad vise...sve u svemu,nije mi strana!!!!

Yasmin · Prijatelj foruma

...retko ko nije bar jednom zapao u depresiju....imala sam i ja te svoje sive minute....

rain-man · * EXITovac *

Danas u Srbiji je depresija svakodnevna pojava i nista novo i nepoznato............imao sam svoje trenutke kao i svi.....

Tulumba · Početnik Domaćeg.de

ma kakva depresija, to ti je kod mene kad naleti najravnija livada za sve na svijetu, dal cu umret, dal cu jest, dal cu hodat, dal cu lezat.... mrtvilo

ali to se uglavnom desi kad gadno zeznem neke vrlo bitne stvari i kada iznevjerim najblize oko sebe, i kada mene onda svi ostave... shvatam i kako nastaje i sta je razlog - i jedini mi je lijek da ustanem pa ako moram nesto ispocetka, borim se za to... a zna biti gadno - samo hvala Bogu nije cesto

rouzvel · Prijatelj foruma

Ja sam rodjeni optimista tako da mi je depresija velika nepoznanica!

Yasmin · Prijatelj foruma

Kako pobediti jesenje depresije?

Iako su oduvek bile poznate i u narodu i u medicini, u medunarodnoj klasifikaciji povreda, bolesti i uzroka smrti necete naci šifru za - jesenje depresije.

Još je Hipokrat u nekim svojim spisima govorio o melanholijama koje se javljaju sa dolaskom jeseni i zime. U severnim zemljama, u kojima od kraja oktobra pa tokom cele zime vlada polarna noc, uoceno je cesto intenziviranje pojave depresija. One nastaju zbog - manjka svetlosti.

Depresije i svetlost
Kod hipotalamusa, koji je emotivni centar našeg organizma, dokazana je osetljivost na svetlost. Ako grupi ispitanika uskracujemo svetlost, oni ce pokazivati depresivno raspoloženje. Takva istraživanja radena su u SAD i drugde po svetu, pre svega na zatvorenicima, ali i na dobrovoljcima. Dokazano je, dakle, da su svetlost, svetle boje i sunce faktori koji deluju protiv depresije, a sve ono što je tamno deluje suprotno, u pravcu razvoja depresije.

Autor: Dr Sanda Raškovic

Yasmin · Prijatelj foruma

DEPRESIJA I RIZIK OD SAMOUBISTVA - ŠTA UČINITI?

--------------------------------------------------------------------------------

Pripremile: Indira HARAČIĆ-NOVIĆ, klinički psiholog, STARTTS
Sarafina ZUBOVIĆ, radnica za zdravstveno prosvjećivanje, Cabramatta Community Health Centre

Mnogi ljudi smatraju da je depresija normalna emocionalna reakcija poslije nesretnih i tužnih događaja u životu, kao što su gubitak drage osobe, traumatična ili zastrašujuća iskustva, problemi u porodici ili na poslu ..., ali to nije tačno!

Depresija nije normalna reakcija na neke događaje u životu. Depresija je bolest.

Kad izgubimo nekog ili nešto do čega nam je jako stalo, i kada nam se desi neki bolni događaj, sasvim je normalno da smo tužni, nesretni, potišteni...plačemo...ali se postepeno oporavljamo i na kraju prebolimo gubitke. Ali, tuga i potištenost, ma koliko jako i dugotrajno ovo stanje bilo, nije isto što i depresija. Depresija je patološko stanje koje može, ali i ne mora biti provocirano nekim bolnim događajem (mnogi ljudi su depresivni iako im se ništa naročito nije desilo u životu). Dok tugu i bol zbog gubitka ne treba liječiti jer to i nije bolest nego normalna ljudska reakcija, depresiju je potrebno liječiti.

Neki ljudi koji pate od depresije se osjećaju toliko očajnima da počinju razmišljati o samoubistvu, ili čak i pokušaju da se ubiju.

U depresiji su moguća stanja kada osjećamo i razmišljamo da...

...da smo duboko potonuli u stanje beznađa i da nema izlaza...

...da smo toliko usamljeni i da baš nikom nije stalo do nas, tako da nije ni šteta ako napustimo ovakav život...

...da smo samo na teretu drugima, i da bi našim najbližima bilo mnogo bolje bez nas...

...da je bol pri umiranju kratak, a bol ako nastavimo živjeti dug i stalan, zato ...

...da će se oni koji su nas povrijedili kajati poslije naše smrti, i napokon shvatiti koliko su nam bola nanijeli...

Ako je naš očaj toliko jak da ramišljamo o napuštanju života, onda znači da zaista patimo, ali možda REALNOST NIJE ONO ŠTO NAM SE ČINI DA JESTE!

ZAŠTO REALNOST NIJE ONO ŠTO NAM SE ČINI DA JESTE?!

Kad imamo upalu pluća, tada imamo i temperaturu. Temperatura je simptom upale. Isto je i kad bolujemo od depresije: u depresiji vidimo život crno. To je simptom depresije - sve izgleda tužno, bolno i besmisleno. Potrebno je da shvatimo da je naš pravi problem depresija, a ne naš život u cjelini.

Ono što vidimo kad smo depresivni nije uvijek i ono što je zaista stvarnost. Stvari su obojene crnim bojama pod uticajima naših depresivnih osjećanja, a ne zato što su zaista crne. Pod uticajem depresije nismo u stanju vidjeti pozitivne i svijetle stvari u našem životu, što, naravno, ne znači da one nisu prisutne - MI IH SAMO NE VIDIMO!

Čak i kad imamo puno realnih problema i razloga za tugu, bolje je prvo se izliječiti od depresije, pa se onda hvatati u koštac sa onim što ne valja u našem životu.

TREBA ZNATI DA NIJE DOBRA IDEJA PRAVITI DEFINITIVNE ODLUKE O TRAJNIM STVARIMA BAZIRANIM NA PRIVREMENIM EMOCIONALNIM STANJIMA! A SMRT JE VRLO, VRLO TRAJNA...

PITAJTE SEBE:

? Jesam li zaista ispitao sve mogućnosti za rješavanje onog što me muči u životu; Jesam li tražio pomoć za moje probleme na pravim mjestima?

? Kako bi drugi STVARNO reagovali na moju smrt? (Ne šta ja fantaziram o tome)

? Ako mislim da nikome nije istinski stalo do mene, pitam se jesam li drugima dao šansu da mi se približe i budu bliski sa mnom...Jesam li im rekao kako se stvarno osjećam...Jesam li ih pitao za pomoć na jasan i direktan način?

? Ako neko koga ja volim pati, da li bih ja želio da on umre da bi meni olakšao i prestao mi biti teret?

AKO I DALJE RAZMIŠLJATE O TOME DA ŽIVOT NEMA SMISLA I DA GA JE BOLJE PREKRATITI, ZNAJTE DA STE U PRIVREMENOJ PSIHIČKOJ KRIZI I DA TREBA DA TRAŽITE POMOĆ!

TRAŽITE POMOĆ!!

ŠTA DA RADIM AKO...

- Želim da oduzmem sebi život...

- Neko iz moje porodice, neko od mojih prijatelja ili poznanika želi da se ubije...

ODMAH NAZOVITE: Mental Health-Crisis Team

(Tim za krizne intervencije pri Community Health Centre u naselju u kojem živite. To je služba zdravstvenih radnika za mentalno zdravlje koja radi 24 sata. Može obezbijediti prevodioca ukoliko je potrebno.)

NAZOVITE SOS telefonske linije za savjetovanje i prevenciju suicida

NAZOVITE NEKOG BLISKOG ČLANA PORODICE ILI PRIJATELJA

NAZOVITE SAVJETNIKA U STARTTS-u

RAZMISLITE! Možda ste izgubili nadu, ali uvijek postoji nada da je ponovo nađete.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

NAPITAK PROTIV DEPRESIJE

Potrebno vam je po dva prstohvata cvetova kamilice, lipe i nane. Bilje promešajte i prelijte kipućom vodom. Nakon par minuta procedite i pijte.
Takođe je dobra kombinacija crvenog gloga i suvog voća. Jedan prstohvat gloga prelijte vrelom vodom. Tako dobijen čaj pijte jedući suve smokve ili suve šljive.

niko_kao_Bane · Prijatelj foruma

Ma kad padnem u depresiju ne pomaze nikakav napitak!!!

Sva sreca pa je to bas retka pojava kod mene u poslednje vreme, ali da ne ureknem sam sebe Wink

Vanessa Mae · Početnik Domaćeg.de

Test kaze da sam u teskoj depresiji Exclamation