Pobedite migrenu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Prodorni pulsirajući bol u glavi koji se pogoršava pri svakom pokretu nazivamo migrenom.

Podložnost migreni je urođena, a od migrene pati oko 12 odsto odrasle svetske populacije. Uz primenu metoda prevencije, mnogi od njih bi, međutim, mogli da žive bez nepodnošljivih napada glavobolje, piše "Blic".

Vodite dnevnik glavobolja
Dnevnik omogućava da steknete uvid u to šta kod vas izaziva migrenu, kao i koliko se često bol javlja i koliko je jak. Kasnije na osnovu ovih podataka možete da zaključite koje protivmere najbolje deluju.

Izbegavajte sve što izaziva glavobolju
Izazivači glavobolje se razlikuju od čoveka do čoveka. Često su to stres, neredovna ishrana i poremećaji ritma budnosti i spavanja, a ponekad i nedovoljno konzumiranje tečnosti.

Mnogi glavoboljom reaguju na alkohol, dok ishrana igra znatno manje važnu ulogu nego što se ranije pretopostavljalo. Sada znamo da se pre napada migrene menja želja za hranom, slično kao i kod trudnica. Prema tome, od dijete nema nikakve koristi. Naravno, ako znate koje namirnice ne podnosite, treba da ih izbegavate.

Krećite se dovoljno
Idealno je 20 do 30 minuta sportske aktivnosti dva do tri puta nedeljno. Preporučuju se sportovi izdržljivosti, kao što je nordijsko hodanje i vožnja bicikla.

Opustite se svesno
Odlično se pokazala progresivna relaksacija mišića. Naizmeničnim zatezanjem i opuštanjem određenih mišićnih grupa opušta se čitavo telo.

Koristite prirodne preparate
Istraživanja pokazuju da ekstrakti biljaka lopuh i povratoć mogu da ublaže tegobe. Vredi pokušati i s magnezijumom, pre nego što se pređe na lekove.

Ova vrsta preventive se preporučuje osobama koje imaju tri-četiri napada migrene mesečno.

Lekovi pomažu
Interesantno je da protiv migrene deluju veoma različiti lekovi, a o tome koji će vam najbolje odgovarati odlučiće lekar. Betablokatori zapravo deluju protiv visokog krvnog pritiska , neka sredstva deluju protiv vrtoglavice, a koriste se i antikonvulzivi, preparati protiv grčeva.

(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Migrena

Je hronična bolest koja se karakteriše povremenim napadima glavobolje, češće jednostrana, pulsirajućeg karaktera, sa umerenim i jakim bolovima, koji se pojačavaju pri fizičkim naporima. Može joj predhoditi aura, a prate je često mučnina, povraćanje, fotofobija (osetljivost na svetlost) i fonofobija (osetljivost na buku). Javlja se kod 5-6% muškaraca i 12-18% žena.

Dve najčešće vrste migrene su:

- Migrena bez aure i

- Migrena sa aurom

MIGRENA bez aure - prestavlja ponavljane glavobolje, bez poznatog uzroka, koji ispunjava neke od sledećih kriterijuma:

Napad glavobolje traje 4-72 h;
Glavobolja je jednostrano lokalizovana;
Bol je pulsirajućeg karaktera;
Bol je umerenog ili jakog intenziteta;
Bol pojačava fizička aktivnost;
Glavobolja je praćena mučninom, sa ili bez povraćanja;
Glavobolja je praćena fotofobijom ili fonofobijom.

MIGRENA sa aurom - predstavlja periodično ponavljane glavobolja koje se najčešće javljaju u roku od 60 minuta od simptoma aure, ali može da počne i pre ili istovremeno sa njima, a ponekad glavobolja izostaje.

AURA- je napad ponavljanih neuroloških simptoma koji traju od 5 do 60 min. Ona se javlja najčešće u vidu pozitivnih vidnih obeležja (trepćuća svetlost, mrlje, linije) ili u vidu negativnih vidnih obeležja (gubitak vida, defekti u vidnom polju). Ređe se javlja u vidu pozitivnih senzornih sinmptoma (mravinjanje, bockanje) ili negativnih senzornih simptoma (utrnutost).

KOMPLIKACIJE migrene:

1. HRONIČNA MIGRENA- predstavlja prisustvo glavobolje, koja odgovara migreni, 15 i više dana mesečno, tokom više od tri meseca. Tokom perioda koji traje 4-10 godina, migrenska glavobolja postaje češća, intenzitet bola manji, udruženi fenomeni (fotofobija, fonofobija, nauzeja) manje intenzivni i ređi.

2. MIGRENSKI status - je onesposobljavajući napad migrene bez aure, sa glavoboljom jakog intenziteta, koja traje duže od 72 h.

3. Povećan rizik za dobijanje MOŽDANOG udara kod osoba sa migrenom, pokazan je za žene mlađe od 45 godina. Migrena sa aurom povećava rizik za dobijanje moždanog udara 2,27 puta, a migrena bez aure 1.83 puta. Ovaj rizik se utrostručuje kod pušača, a četvorostruko uvećava kod žena koje koriste oralna kontraceptivna srestva.

4. EPILEPTIČNI napad izazvan migrenom nastaje kao posledica kortikalne depresije.

-MESTRUALNA migrena nastaje kao posledica abnormalne reakcija centralnog nervnog sistema izloženog normalnom variranju hormona tokom menstrualnog ciklusa.

MEHANIZAM nastanka migrene

Spazam arterije u određenom delu mozga klinički se manifestuje znacima aure. Reakcija na ovu pojavu je širenje krvnih sudova (vazodilatacija) koja prouzrokuje glavobolju i ostale znake migrene.

-Šta izaziva spazam arterije, odnosno prvu kariku u patofiziološkom lancu nastanka migrene?

Odgovor na ovo pitanje još uvek nemamo.

Ali naša iskustva su pokazala moguće uzroke ove pojave.

Kod velikog broja pacijenata sa izrazito jakim migrenoznim glavoboljama, rađena je magnetna rezonanca vratnog dela kičme. Kod svih pacijenata su nađena izražena degenerativna oštećenja pršljenova, međupršljenskih prostora, diskus hernije, suženje spinalnog kanala…

Degeneratinva oštećenja pršljenova i međupršljenskih prostora dovodi do suženjae vertebralnih arterija. Suženje spinalnog kanala remeti normalnu cirkulaciju likvora. Sve ove promene dovode do ishemije u određenim nervnim strukturama.

Kod ovih pacijenata terapija je bila usmerena na popravljanje cirkulacije u vratnom delu kičme i u nervnim strukturama vratne kičmene moždine. Efekat terapije je bio dugotrajna remisija bolesti (period bez glavobolje).

TERAPIJA migrene

Na mnogim sajtovima se mogu pročitati komentari pacijenata koji boluju od migrene više godina. Kad počne napad, ne mogu ga zaustaviti ni jednim lekom, povlače se u zamračenu sobu, izbegavaju kontakt sa spoljnim svetom, boluju i pate danima.

Neretko i lekari izjavljuje da medicina nema lek koji bi zaustavio napad migrene.

Da li zaista nema leka za migrenu?

Kakva su naša iskustva?

Kod svih pacijenata koji su imali akutni napad migrene, jedna infuziona terapija, u trajanju od 30 do 60 minuta, prekida napad migrene. Glavobolja kao da je rukom odnešena. Posle ove terapije pacijenti nemaju ni jedan simptom migrene (bol u glavi, mučninu, nagon na povraćanje). Dobro se osećaju, raspoloženi su.

Da li se migrena ponovo javlja?

Ne!

Odmah po prekidanju migrenoznog napada, nastavlja se medikamentozna terapija koja uvodi pacijenta u dugotrajnu remisiju (period bez glavobolje). Šestomesečne kontrole produžavaju period remisije.

Lečili smo pacijente koji su imali glavobolje mesecima, pa i godinama.Često su te glavobolje bile svakodnevne. Svi su oni sada u remisiji (nemaju glavobolje) i imaju sasvim normalan život.

KLASTER glavobolja

Javlja se u napadima, nekoliko puta dnevno, u razmacima od 0,5 do 1,5 h. Napadi se često javljaju u isto doba dana, češće tokom noći. Epizode sa napadima traju danima, nedeljama, ili čak mesecima, dok su između njih remisije koje traju od nekoliko meseci do nekoliko godina. Često se simptomi javljaju u rano proleće i u ranu jesen.

Bol se javlja dosta naglo, vrlo je jak, pulsirajući, koncentriše se na jedno oko, šireći se prema slepopčnici ili gornjoj vilici. Nekada se širi na celu polovinu lica, uho, vrat i potiljak. Najčešće se javlja na istoj polovini glave. Praćen je suzenjem oka, curenjem nosa i znojenjem odgovarajuće polovine lica. Tokom napada može se javiti spuštenost očnog kapka i suženje zenice sa iste strane (Hornerov sindrom).

TENZIONE glavobolje

Nastaju zbog produžene kontrakcije vratne muskulature, najčešće na bazi reumatskog procesa u vratnom delu kičme, koji dovodi do iritacije nerava i zatezanje vratne muskulature. Emocionalna napetost i nervoza, dodatno pojačavaju tonus mišića, što sve dovodi do smanjene cirkulacije krvi u tom delu, poremećaja mikrocirkulacije, smanjenje dotoka kiseonika, nakupljanje produkata metabolizma i bolova. Bolovi se javljaju u potiljačnom delu, šire se u obe slepoočnice i čelo. U opisu bolova često se upotrebljavaju izrazi: stezanje, probadanje, svrdlanje, glava je stegnuta kao obručem… Jačina bola varira: od umerenog bola do nepodnošljivih glavobolja. Interval javljanja je različit. Često se ove glavobolje javljaju periodično, ali češće su vezane za emocionalne stresove i prolongiranu psihičku napetost.

SIMPTOMATSKE glavobolje

Predstavljaju jedan od simptoma nekog organskog oboljenja (tumor, hematom, apsces, edem mozga, hidrocefalus ili gubitak likvora).

DIJAGNOZA

Kako dijagnodtikovati neku vrstu glavobolje, a isključiti neko organsko oboljenje, pre svega tumor mozga, što je često prva asocijacija pacijenta kod češtih glavobolja?

Dijagnoza glavoboje se postavlja na osnovu kliničke slike, i opšteg pregleda. Radi isključivanja organskih oboljenja mozga, potrebno je uraditi elektroencefalogramom (EEG).

Skener i magnetna rezonanca glave su precizne metode u dijagnostikovanju bolesti i rade se ukoliko postoje ozbiljne sumnje na neko organsko oboljenje mozga.

Migrena povećava rizik od moždanog udara

Ljudi koji pate od migrena pod dvostruko su većim rizikom od ishemičnog moždanog udara. Ovaj rizik posebno je izražen kod žena, pokazale su nove studije.

Ishemični udar je najčešća vrsta moždanog udara, a nastaje začepljenjem krvnog suda ugruškom, koji blokira dotok krvi u odgovarajućem delu mozga.

U spomenutom istraživanju, stručnjaci sa Univerziteta Johns Hopkins University School of Medicine, analizirali su podatke 21 studije koja je ukupno uključila 622.381 muškaraca i žena iz Evrope i Severne Amerike.
Oni ispitanici koji su imali migrene bili su pod 2.3 puta većim rizikom od ishemičnog moždanog udara, nego osobe koje nisu patile od ovih glavobolja. Pritom je rizik od udara bio za 2.5 puta veći kod osoba koje su bolovale od migrena s aurom (glavobolji prethode smetnja vida, tačkice, zvezdice ili cik-cak crte, utrnulost i slabost u ruci i nozi), a za 2.9 puta veći kod ženskih osoba koje su patile od migrena s aurom.

“Nova studija učvršćuje vezu između migrene i moždanog udara, i također ispravlja neke nepodudarnosti ranijih istraživanja koje su davale zbunjujuće rezultate”, rekao je kardiolog i voditelj istraživanja, dr. Dr. Saman Nazarian., sa Univerziteta John Hopkins.

Nazarian je potvrdio kako je o povezanosti migrena i udara napisano oko 1,800 članaka, ali ova studija je najveća takve vrste, preciznija od ranijih, te je uključila samo istraživanja koja su koristila slične uzorke i grupe ljudi.

“Prepoznavanje koje su osobe pod povećanim rizikom ključno je za prevenciju udara. Lekari bi svakako trebali upozoriti pacijente koji imaju bolne glavobolja praćene zamagljenim vidom”, rekao je Nazarian.

Postoji niz preventivnih načina i tretmana liječenja koji mogu ublažiti migrene – prestanak pušenja, uzimanje lekova za snižavanje pritiska ili drugih lijekova koji razrjeđuju krv samo su neke od njih. Za žene sa snažnim migrenama, postoji i opcija uzimanja kontracepcijskih pilula ili prestanka supstitucione hormonske terapije.

Migrena povećava rizik od bolesti srca

Osobe koje pate od teškog oblika migrene, imaju veću verovatnoću za obolevanje od srčanih bolesti i moždanog udara, pokazali su rezultati novog istraživanja.

Procene govore kako simptomi migrene muče oko 10 posto svetskog i oko 15 posto domaćeg stanovništava. Migrena je i do tri puta učestalija kod žena nego kod muškaraca.

Ovu specifičnu vrstu glavobolje karakteriše pulsirajuća bol umerenog do jakog intenziteta, jednostrana, obostrana ili bol koja povremeno zahvaća jednu pa drugu stranu glave, praćena mučninom, povraćanjem i preosetljivošću na svetlo i zvukove. Ali, to nije sve. Prethodna istraživanja su pokazala da osobe koje pate od migrene, imaju veću verovatnoću za razvoj bolesti srca i moždanog udara.

Migreni ponekad prethode određeni vidni fenomeni (aura) koji se mogu javiti u obliku “crnih rupa“ u vidnom polju, svetlucajućih cik-cak linija i raznih drugih, više ili manje slikovitih prolaznih poremećaja vida. Aura najčešće traje do pola sata, ali može i duže, nakon čega se razvija glavobolja.

Proučavajući gotovo 19.000 pacijenata koje su mučili simptomi migrene s aurom, islandski su naučnici po prvi puta jasno prezentirali povezanost spomenute migrene i specifičnih uzroka smrti.

Istraživači su, naime, otkrili da osobe s migrenom koju karakteriše aura imaju 27 posto veću verovatnoću za umiranje od kardiovaskularnih bolesti, što uključuje bolesti srca i moždani udar. Međutim, naučnici napominju kako i migrene bez aure povećavaju rizik od smrtnosti u poređenju s osobama koje se nikada nisu susrele s neugodnim simptomima.

Osobe koje pate od hronične migrene lošijeg su zdravlja

Hronične migrene vode lošijem zdravlju u celini i depresivnim raspoloženjima, u većoj meri nego što to čine epizodne migrene. Pokazalo je to istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Neurology Neurosurgery and Psychiatry.

Studija je uključila gotovo 12,000 odraslih osoba s epizodnim migrenama – jake glavobolje koje traju do 14 dana mjesečno – ili hroničnim migrenama – glavobolje koje traju više od 15 dana mesečno.

Stručnjaci su analizirali podatke dobivene prethodnom studijom iz 2005. godine o povezanosti socioekonomskih okolnosti i drugih zdravstvenih problema s migrenama.

Rezultati nove studije pokazali su kako su osobe s hroničnim migrenama imale značajno niže prihode, nisu radile puno radno vreme, te su bile dva puta sklonije poteškoćama vezanim za profesiju, u odnosu na osobe s epizodnim migrenama.

Hronične migrene također su u većoj meri uzrokovale depresivna stanja, napetost, neraspoloženje, hronične bolove, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Tu se ubrajaju astma, bronhitis, hronična opstruktivna plućna bolest, visoki krvni pritisak, dijabetes, visoki holesterol.
Osobe s hroničnim migrenama imale su i 40 posto veće šanse od obolijevanja od srčanih bolesti i angine, te 70 posto veće šanse od moždanog udara.

Autori studije ističu kako hronične migrene mogu biti posebno teška i uznemirujuća stanja.Prethodne studije ovu su vrstu migrena povezale s dugotrajnim bolovanjima, smanjenom produktivnošću i slabijim kvalitetom porodičnog života. Kod epizodnih migrena ove negativne posledice se javljaju u puno manjoj meri.

Povezanost migrene sa drugim bolovima

Kada je žensko zdravlje u pitanju, dve najčešće hronične bolesti su migrena i bol u karlici. Američki stručnjaci tvrde kako su upravo one povezane!

Hronični karlični bol odnosi se na bol koji se javlja u području između pupka i kukova, a pritom traje više od šest meseci. Neki pacijenti, upitani gde osećaju bol, znaju rukom pokazati na celo opisano područje. Ovaj bol može biti znak neke druge bolesti, ali može biti i stanje samo za sebe.

Uzrok bola u karlici često je teško utvrditi. Mnoge žene nikada ne dobiju tačnu dijagnozu koja bi objasnila njihove bolove, ali to ne znači da se radi o imaginarnoj ili neizlečivoj vrsti bola. Ako je uzrok bola poznat, lečenje se fokusira na njega. Kada se uzrok bola ne zna, onda lečimo bol.

Sedam od deset žena s hroničnim bolom u karlici takođe pate od migrene, što je trostruko više nego kod drugih žena.

Engleski stručnjaci su istražili povezanost između migrene i hroničnog bola u karlici kod žena koje boluju ili ne boluju od endometrozoe (razvoj ćelija maternice u drugim organima). Prosečno su ispitanice bile stare 46 godina, a bolovale su oko deset godina. Ukupno je 67% žena s hroničnim bolom u karlici imalo migrene, a drugih 8% je imao glavobolje koje su moguće bile migrene.

Prema jednoj od teorija, prostaglandini bi mogli biti uzročnici. Oni su odgovorni za mnogobrojne procese u našem telu, uključujući zapaljenja, sužavanje ili širenje krvih sudova itd.

Prema drugoj teoriji, žene s jednim oblikom hroničnog bola u karlici, postaju osetljivije na druge izvore bola kako se pojačava osetljivost njihovih živaca. Simptomi koji inače ne bi uzrokovali bol tako se doživljavaju bolno, jer je prag za bol snižen.

“Ovo otkriće podupire ono što sumnjamo već duže vreme – često vidimo pacijente u svojoj klinici za migrene koji se žale na druge vrste bolova povezane sa živcima: u vratu, leđima, trbuhu ili nogama. Naš je pristup da ih `skinemo` s analgetika, kofeina i da se pobrinemo da redovno jedu i uhvate u koštac s problemima sa snom. Tada možemo potražiti efikasniji način tretiranja migrene. Jednom kada to napravimo, drugi bolovi će također nestati”, objasnio je dr. Nicholas Silver, neurolog Centra za neurologiju i neurohirurgiju Walton u Liverpoolu.

Da ne verujete šta sve izaziva migrenu

Ko ima problema sa migrenama, zna kakvi su to bolovi! Zato treba znati šta sve može da bude "okidač". Za neke stvari ćete se sigurno iznenaditi

Svako iskakanje iz rutine vodi ka migreni...Ali i seks!?

Predugo spavanje Verovatno znate da raste mogućnost glavobolje ako se niste dobro naspavali. Međutim, dokazano je da se migrena javljaju i nakon što osoba "prespava" (spava duže nego inače). Migrena jednostavno ne voli menjanje rutine, a dugo spavanje upravo to učini i zato kreću veoma neugodni bolovi. Najbolje je buditi se svako jutro (da, i vikendom!) u isto vreme.

Mir nakon stresa Potpuno je logično da stres izaziva probleme, ali to čini i onaj mir koji se javlja neposredno nakon stresne situacije. Naime, telo na stres reaguje povećanim nivoom hormona, koji se potom naglo spuštaju. Ta nagla promena može izazvati migrenu. To je takođe razlog zašto vam se migrene mogu javljati tokom vikenda ili čim odete na godišnji.

Kiša Iako nije naučno dokazano, zabeleženo je da se migrene češće javljaju tokom kišnih dana. Mnogi koji pate od migrene kažu da im je najgore kad je takvo vreme.

Tiramin i tanin u hrani hrana koja sadrži tiramin i tanin mogu izazvati migrene. Namirnice koje imaju tiranin su crno vino, sir, prerađeno meso i svinjetina. Ne deluje dobro ni tanin koji se može pronaći u crnom vinu, čaju, kafi i nekim sokovima. Takva hrana može pokrenuti bolnu migrenu pa nije loša ideja izbegavati je.

Neki parfemi Jaki parfemi kod nekih ljudi mogu izazvati snažne migrene. Naime, snažni mirisi nadražuju određene centre u mozgu koji pokreću migrenu. To je vrlo čest slučaj kod ljudi koji su osetljivi inače na mirise. Prilično nezgodna kada se u vašoj blizini nađe neko sa jakim parfemom ili, ne daj Bože, jakim mirisom znoja. Tad kreće mučnina...

Ispijanje i neispijanje kafe Kafa je prilično zbunjujuća namirnica jer nije dobro kad je pijemo, ali nije dobro ni kad je ne pijemo. I jedno i drugo može izazvati migrenu, i previše kofeina, ali i premalo kofeina, posebno ako ste navikli na određenu količinu svakoga dana.

Rešenje? Umerenost.

Alkohol Telo pretvara alkohol u acetat, što može da izazove migrenu kod ljudi koji su joj skloni. Dakle, ne bi trebalo da pijete alkohol ako imate probleme s migrenom. Ako želite da nazdravite nekada, vodite računa o količini, ne preterujte da se jutro posle ne biste grčili od bolova.

Seks Verovali ili ne, čak i seks može da izazove migrenu. Stručnjaci ne znaju zašto se to tačno događa, ali veruju da je povezano s hemijskim promenama u mozgu koje se događaju tokom seksualnog odnosa. Ovaj okidač migrene možete ublažiti tako što ćete redovno ići na vežbanje. Na taj način mozak ćete pripremiti za hemijske promene tokom seksa.

Migrena

Glavobolja od koje „glava puca“

Migrenska glavobolja se ne ubraja niti prati ozbiljne bolesti, ali su njeni siptomi veoma neprijatni, a učestalost migrenskih napada može da bude tolika da pogođena osoba biva potpuno ometena u svakodnevnim životnim aktivnostima. O ćudljivoj prirodi ove bolesti za „Planetu“ govori specijalista neurologije, dr Srđan Sretenović, jedan od naših najvećih stručnjaka za lečenje glavobolja.

Pulsirajuća glavobolja, mučnina a ponekad i povraćanje, povećana osetljivost na svetlost, mirise i zvuke, neki su od najupečatljivijih detalja tipične kliničke slike koja migrenu razlikuje od drugih brojnih vrsta glavobolja. Napadi migrene mogu da potraju od 4 do čak 72 sata, a većina pacijenata tada nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Prema rečima specijaliste neurologije dr Srđana Sretenovića, načelnika Centra za lečenje glavobolja i migrene u KBC „Zvezdara” i konsultanta Opšte bolnice Bel Medic, pacijenti sa primarnom migrenom ocenjuju intenzitet ove glavobolje trima najvišim ciframa na skali od jedan do 10, a osoba sa bolom jačine 10 ima toliko intenzivnu glavobolju da nije sposobna za rad, porodični i socijalni život.

Aura i migrenski „okidači“

Uprkos ovim vrlo neprijatnim simptomima, migrena se ne ubraja niti prati ozbiljne bolesti. Komplikovane migrene, praćene neurološkim manifestacijama, vrlo su retke, pa dr Sretenović ističe da je ono što preciznije definiše težinu ovog oboljenja učestalost migrenskih napada koja može da varira među pojedincima - od gotovo svakodnevnih do samo nekoliko u toku čitavog života. Osobe sa čestim napadima migrene (četiri do pet, nekada i više od deset mesečno) najčešće su potpuno ometene u obavljanju redovnih profesionalnih aktivnosti i nisu sposobne za odazivanje porodičnim obavezama, pa ih nerazumevanje za „bolest od koje se ne umire“, i od poslodavaca i od najbližih članova porodice, često čini gotovo izopštenim iz svakodnevnog života.

Migrena bez aure i migrena sa takozvanom aurom dva su najčešća tipa migrenskih glavobolja. Aura označava grupu simptoma koji obično prethode i gube se sa početkom migrenske glavobolje, traju od 20 do 60 minuta, a ispoljavaju se u različitim vidovima - kao zamućenje ili suženje vidnog polja, svetle tačkice, cik-cak linija pred očima, vrtoglavica, otežan govor ili trnjenje (ali i slabost ili oduzetost) jedne polovine tela. Nakon prekida ovih uvodnih tegoba nastupa intenzivna glavobolja - već pomenuti migrenski napad koji traje od četiri sata do tri dana. Migrenu sa aurom ima oko 15 % pacijenata koji boluju od migrenskih glavobolja.

Uzrok i priroda migrena nisu poznati, ali su promene u cerebralnom protoku krvi, nivoima nekih transmitera i elektrofiziološki poremećaji uočeni pre, tokom i nakon napada migrene, bile osnov za različite hipoteze. Kao faktor koji može da dovede do pojave migrene pominje se i genetska sklonost. Ono što je poznato jeste veliki broj „okidača“ koji mogu da provociraju migrenske napade. Naš sagovornik izdvaja stres, menstruacioni ciklus kod žena, pojedine namirnice (alkoholna pića, čokolada, neki mlečni i suhomesnati proizvodi, sastojci druge hrane), umor, glad, promene klimatskih faktora...

I pored značajnih olakšica koje je doneo 21. vek, savremeni čovek je često izloženim velikim dozama stresa i vodi, zapravo, krajnje „nehigijenski“ način života. Dr Sretenović podseća da živeti „higijenski“ podrazumena brigu o telesnom i mentalnom zdravlju, odnosno zdrav način života, od doziranja fizičke aktivnosti do pravilne ishrane i uzdržavanja od štetnih navika (pušenje, alkohol…). Kod žena, migrenske glavobolje su vrlo često vezane za menstrualni ciklus pa se ta glavobolja, koja se isključivo javlja u vreme ciklusa, i naziva menstrualnom migrenom. Kad je reč o klimatskim uslovima, oni su u svim godišnjim dobima jedan od čestih faktora nastanka pojedinih vrsta glavobolja i povećanja njihovog broja. U tom smislu najznačajnije su brze promene vazdušnog pritiska, a sa njima i promene temperature vazduha, što najčešće provocira pogoršanje hroničnih glavobolja različite prirode, naročito migrenskih. Migrenski napadi u letnjem periodu su obično učestaliji i duži, kao i ujesen, kod brzih promena amtosferskog pritiska koje prate promene spoljnje temperature.

Dijagnostikovanje i terapija

Ukoliko migrena ima jasne kliničke manifestacije i uobičajen način ispoljavanja, dijagnostička procedura je značajno minimalizivana. Međutim, često su kod jednog pacijenta simptomi prošireni pa je potrebna dopunska dijagnostika - laboratorijske analize krvi, kolor dopler krvnih sudova vrata i dopler krvnih sudova mozga (transkranijalni dopler), pregled od strane očnog lekara, EEG (elektroencefalografija), a neretko i MSCT (skenerski pregled) mozga ili nuklearna magnetna rezonancija. Neophodni su, pored toga, i konsultativni pregledi lekara drugih specijalnosti, s obzirom na činjenicu da glavobolje mogu biti sekundarne manifestacije nekog drugog oboljenja. U tom smislu, nadležni lekar neurolog je taj koji određuje izbor dijagnostičkih procedura.

Glavobolja od koje svi pate

Zbog učestalih ponavljanja, migrena spada u najčešće glavobolje. Može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće od dvadesete do pedesete godine života. Pogađa izmedju 12 i 19 % žena, i oko 8 % muškaraca i dece. U dečjem uzrastu, migrena pogađa relativno isti broj adolescenata oba pola, ali sa pubertetom i početkom menstrualnog ciklusa kod devojčica jezičak na vagi se lagano pomera ka ženskoj strani.

Vikend - glavobolja

I odlazak na godišnji odmor može biti faktor rizika za povećanje učestalosti migrenskih glavobolja kod pacijenata koji su im inače skloni. Do pogoršanja migrene obično dolazi na početku godišnjeg odmora, kad se dnevni ritam koji mu prethodi smiruje i kada dolazi do promene navika. Ukoliko je pacijent pre odmora, na primer, pio mnogo kafe a na odmoru to više ne čini, ta promena može da bude "okidač" pogoršanja. Dr Sretenović dodaje da i početak ponovnih stresnih profesionalnih aktivnosti nakon odmora takođe ima provokativni uticaj na povećanje broja napada. To se dešava i kod dece, pred polazak i na početku školske godine, kao i kod studenata, pred ispitni rok.

Slično navedenim primerima, na izazivanje glavobolje mogu da utiču i razni faktori vezani za promenu navika čak i samo tokom vikenda, pa otuda i pojam vikend - glavobolja. Vikendom se obično duže spava i time skraćuje period dana u kome se konzumiraju kofeinski preparati, a to smanjenje u odnosu na radne dane takođe može da provocira migrenski napad.

Budući da su osobe koje pate od migrenskih glavobolja osetljive na stres i promene uobičajenog životnog ritma, pogotovo kad je reč o deci, kao preventiva se savetuje redovnost u obrocima, odlasku na spavanje i slično. Kad je o zaposlenima reč, pogotovo osobama opterećenim profesijom ili ljudima na menadžerskim poslovima, u okviru preventive savet dr Sretenovića su: češće kratke pauze u toku radnog vremena, izbegavanje kontinuiranog i jednoličnog položaja tela za radnim stolom, kratke vežbe pored pisaćeg stola, često provetravanje kancelarija, smanjenje broja kofeinskih napitaka, pušenja i, naravno, maksimalno izbegavanje stresnih situacija.

Govoreći o suzbijanju i uklanjanju migrenskog bola, dr Sretenović ističe terapiju lekovima, kao prvu liniju odbrane. Tri glavobolje mesečno se, prema rečima našeg sagovornika, mogu tolerisati i, u takvim slučajevima, ukoliko nema kontraindikacija, najčešće se primenjuju visokoselektivni lekovi iz grupe triptanskih preparata, kao i lekovi drugog i trećeg terapijskog izbora, sa različitim terapijskim odgovorima. Ukoliko pacijent ima više od jedne migrenske glavobolje nedeljno, primenjuje se preventivna terapijska procedura, odnosno lekovi koje pacijent uzima svakog dana u cilju smanjenja broja migrenskih napada. Ovi lekovi se uzimaju u periodu od više meseci, dok se drugi lekovi daju isključivo za vreme trajanja glavobolja, s ciljem da se bol ukloni. Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika, koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti (psihičke napetosti).

Menstrualna migrena je nešto otpornija na standardne terapijske procedure od drugih oblika migrenske glavobolje, ali se primenom lekova prvog terapijskog izbora najčešće savladava i ta vrsta migrene. Ako su glavobolje u toku ciklusa iscrpljujuće i teško se podnose, moguće je ne samo terapijski prekidati već ispoljenu glavobolju već i preventivno delovati, uz pomoć malog terapijskog protokola nesteroidnim antireumaticima. Prema tom protokolu, pacijentkinja na osnovu svog kalendara počinje da koristi terapiju jedan ili dva dana pre predviđenog početka ciklusa, sve do par dana po njegovom završetku. Na taj način se značajno smanjuje mogućnost da menstrualna glavobolja uopšte i nastane.

Kao mnogo veći problem, dr Sretenović izdvaja hronične migrene, koje podrazumevaju više od 15 glavobolja u periodu od šest meseci, a posebno glavobolje zbog prekomerne upotrebe analgetika. Upravo su pacijenti koji dnevno uzimaju jednu ili više tableta različitih analgetika pod rizikom da boluju od svakodnevnih iznurujućih i teških glavobolja, koje se u takvim slučajevima mogu lečiti isključivo detoksikacijom - prekidom upotrebe lekova - a ponekad i primenom specifičnih terapijskih procedura u bolničkim uslovima.

Pravovremeno delovanje medikamentima, čim glavobolja započne, osnovno je pravilo u lečenju migrenskih, ali i drugih benignih, akutnih ili hroničnih glavobolja, pri čemu dr Sretenović naglašava da grupa modernih i efikasnih antimigrenskih lekova - triptana - ima efikasnost bez obzira u kojoj je fazi migrenska glavobolja. Takođe, jedan od uspešnih načina prekida migrenskih napada i smanjenja broja mesečnih glavobolja jeste neškodljiva i neinvazivna procedura primene PENS-a i TENS-a (perkutane i transkutane elektrostimulacije nerava) kojima se na direktan način i vrlo efikasno može pomoći pacijentima.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Arterije u mozgu glavni su krivac za migrene

FILADELFIJA - Otkriće koje može da pomogne milionima ljudi.
Mreža arterija koje dovode krv u mozak nepotpuna je kod ljudi koji pate od migrena, pokazalo je istraživanje naučnika Univerziteta u Pensilvaniji. Varijacije u arterijskoj anatomiji dovode do asimetrije u protoku krvi u mozgu, što dovodi do migrena.

Dovod krvi

Snabdevanje mozga krvlju obezbeđuje serija veza među glavnim arterijama nazvana Vilisov krug, prema engleskom lekaru koji ih je prvi opisao u 17. veku. Osobama koje pate od migrena najčešće nedostaje jedan deo Vilisovog kruga.

Nova studija pokazala je da krvni sudovi imaju značajnu ulogu u pojavi migrene - strukturalne promene u snabdevanju mozga krvlju mogu dovesti do promena u protoku krvi i pokrenuti nervnu aktivnost koja vodi do migrena.

- Ljudi s migrenama imaju različite strukture u krvnim sudovima u mozgu, a to je nešto s čim se osoba rađa. Ove razlike su povezane s promenama u cirkulaciji krvi u mozgu i moguće je da te promene izazivaju migrene.

To može da objasni i osećaj žeđi pre napada migrene kod nekih osoba - kaže Bret Kučijara, profesor neurologije i autor istraživanja. On je ispitivao 170 ljudi i utvrdio je da 73 odsto ljudi s migrenom s aurom i 67 odsto ljudi s migrenama bez aure imalo je nedovršen Vilisov krug.

Anomalije

Da bi to ispitali, oni su koristili magnetnu rezonancu, što je najnovija neinvazivna metoda ispitivanja koju su smislili upravo naučnici s Univerziteta u Pensilvaniji.

- Anomalije u Vilisovom krugu bile su najvidljivije u zadnjem delu mozga, gde se nalazi vizuelni korteks. To bi moglo da objasni zašto mnoge osobe koje pate od migrena imaju probleme s vidom i vide tačke ili bele linije - rekao je Džon Ditri, profesor neurologije i član tima istraživača, i dodaje da bi personalizovano ispitivanje Vilisovog kruga moglo da pomogne u lečenju migrena.

O migreni

♦ Migrena je oboljenje karakteristično za oko 10 odsto ljudi

♦ To je jaka glavobolja koja se javlja periodično i bol uglavnom zahvata
[U]polovinu glave

♦ Bol je često praćen mučninom, povraćanjem i poremećajem vida

♦ Postoje migrene bez aure, migrene s aurom i migrene s produženom aurom[