Banja Luka

pinkie · Prijatelj foruma

Антички период
У старим писаним споменицима, који датирају из 1320 спомиње се Врбашки град, а 1494 хрватско-угарски краљ Владислав II наводи уз име Јураја Микулашића да је обављао дужност каштелана Бањалуке.

Одувијек уз Врбас, на обје његове стране развијале су се још од палеолитског периода насеобине различитих племена, који су се у овој благонаклоној долини задржавали, живјели и развијали. Поуздано се зна да је у предримском и римском периоду ово подручје насељавало илирско племе Мезеја, који су заједно са овим просторима укључени у римску покрајину Илирик.
Питос из неолита, околина Бањe Луке

О боравку Римљана свједоче бројни артифакти пронађени на разним локалитетима у близини данашњег града Бање Луке. Римљани су први открили љековито дејство минералних вода на извориштима у околици Бање Луке; Горњем Шехеру, Слатини и Лакташима.

Бања Лука се у то вријеме налазила на значајном путу који су изградили Римљани од Сплита (Салоне) до Градишке (Сервитиум). У данашњем срцу града, којег краси културно - историјски споменик - тврђава Кастел, подигнуто је римско војно утврђење цастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља.

Послије пропасти Римског царства славенска племена насељавају ово подручје током VI и VII вијека нове ере. У средњовјековном периоду дуж обале Врбаса ниче већи број утврђења. Поуздани подаци о тадашњој насеобини и животу становника унутар и изван зидина су нажалост још увијек сакривени по ходницима историје, позивајући етнографе и историчаре да их открију.

pinkie · Prijatelj foruma

Турска владавина

Прво насеље оријенталног типа развија се око Цареве махале у Горњем Шехеру, послије доласка Турака 1582. Бања Лука постаје сједиште пространог Босанског пашалука, што доводи до убрзаног развоја града.

Ферхад-паша преузима градњу млинова и мостова преко Врбаса. У том периоду изграђени су и сакрални исламски објекти, културног и историјског значаја; Ферхадија као задужбина Ферхад-паше Соколовића и Арнаудија, чији је оснивач био босански дефтердар (благајник) Хусан-ефендија, те значајан елемент урбане османлијске архитектуре - Сахат кула, која је била смјештена у близини Ферхадије.
Џамија Арнаудија

У широј бањолучкој регији се током XVI и XVII вијека подижу православни манастири, свједочанства српског средњовјековног неимарства, грађевине изузетне љепоте и вриједности.

Манастир Гомионица, у стилу рашке школе се налази на Змијању, и предање каже да му је ктитор био Змијањски кнез Обрад. Моштаница, основана 1562. налази се на тромеђи Бања Лука - Приједор - Козара, грађена је у стилу моравске школе. Липља на обронцима Борја, у близини Масловара, је изграђена крајем XV, односно, почетком XVI вијека са израженим елементима рашке школе.
Манастир Моштаница

Бању Луку ни у једном периоду развоја нису поштедила разарања. Упадом аустријских трупа градско језгро у Шехеру је спаљено 1688, пустошења су настављана многобројним војним окршајима, пожарима и кугом, која је харала градом крајем XVIII вијека.

Период од 350 година турске владавине у којем је Бања Лука била административна јединица различите важности није много допринио урбанизацији и модернизацији самога насеља.

У Бањој Луци су крајем XIX вијека основане прве српске школе, први телеграф је добила тек 1866. а пруга Бања Лука - Добрљин је свечано пуштена у промет 1873, двије године пред босанскохерцеговачки устанак, због којег је морала бити затворена.

pinkie · Prijatelj foruma

Аустроугарска владавина

Одлуком Берлинског конгреса у Бању Луку улазе аустроугарске трупе, које су у самом становништву дочекане мирно и без отпора. Под протекторатом Аустро-Угарске Бања Лука постаје занатски и индустријски центар.
Лист Отаџбина

Темеље за такав развој су ударили калуђери фрањевачког самостана Траписти, који је изграђен седамдестих година XIX вијека.

Они су у оквиру свога самостана покренули изградњу млина, пиваре, циглане, фабрике тканина, и хидроцентрале у Делибашином селу, као индустријске погоне за израду тјестенине и чувеног сира «Траписта».

Аустријанци убрзано раде на изградњи путева и мостова, те спајају Бању Луку жељезницом са Бечом и Будимпештом, 1891. Почиње експлоатација руда из налазишта на Лаушу и у близини Котор Вароши, отварају се индустријски погони, образовне и здравствене установе.

Болница је изграђена 1879, творница дувана је почела са радом 1888, а 1895. године први ученици сједају у клупе бањолучке Реалне гимназије.

У Бању Луку се досељава све већи број странаца, систематична аустро-уграска власт прави и први званични попис становништва 22. априла 1895. године, по којем у Бањој Луци живи 13 566 житеља.

Иако је аустроугарска власт била мање деспотска од турске и «прокламовала» начела слободе и једнакости у народу се током година развијао отпор и радничка свијест. Почели су штрајкови, гласније побуне и позиви на ослобођење од окупатора.
Самостан Траписти

Први свјетски рат доноси овим крајевима дах слободе, након много вијекова туђинске тираније.

Просвјетитељске идеје, сличног карактера, под турском окупацијом шириле су у различитим друштвеним миљеима двије истакнуте личности, сличне судбине; Васо Пелагић и Иван Фрањо Јукић.

Обојица су се бавила свештеничким, политичким и културним радом, због којег су били затварани, прогањани и протјеривани. Своје животе су завршили у туђини, не доживјевши ослобођење завичаја којем су били до последњег даха одани и вјерни.

Истакнути борац за слободу, глас истине против аустроугарске власти био је књижевник Петар Кочић. Свој отпор према тиранској власти почиње јавно да показује покретањем часописа «Отаџбина», 1907.

Због свог је стваралаштва прожетог патриотским духом и јавног устајања против режима био прогањан и затваран. Не дочекавши ослобођење завичаја, умире, духовно и физички исцрпљен, у Србији, 1916.

pinkie · Prijatelj foruma

Сваки Бањолучанин ће на помен свог града рећи да је крајишка љепотица град зелених алеја, град младости, спорта и лијепих жена.
Бања Лука је подигнута са обје стране Врбаса, на мјесту гдје ова дивља, планинска ријека из својих клисура, тијеснаца и кланаца губи особине горске ријеке и улази у низију кроз коју прави свој пут ка ушћу у Саву.
Панорама Бањe Луке

Врбас тече средином града и на градском подручју прима притоке: Сутурлију, Црквену и Врбању.

Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163м, окружен терцијарним брежуљцима. Околина Бање Луке богата је разноврсном шумском дивљачи, а ријеке рибом, што је допринијело развоју лова и риболова.

Још од римског периода почело је искоришћавање термалних и минералних извора који се на територији града налазе у Српским Топлицама и у сусједној општини Лакташима и Слатини.

Клима у Бањој Луци је умјерено континентална са утицајима панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7�C, средња јануарска 0,8�C, док је средња јулска 21,3�C.

Пространо подручје града није у сразмјери са бројем становника који га насељавају. Пратећи ток Врбаса град се развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата и земљотреса 1969. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку, испод којих су никле модерне вишеспратнице.

pinkie · Prijatelj foruma

На ширим просторима града откривена су веома богата археолошка налазишта који говоре о прастановницима простора око ријеке Врбас. Под својим данашњим именом се спомиње први пут 6. 2. 1494. У турско доба Ферхад паша Соколовић око 1580 гради чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу Црквене у Врбас.

У својих 500 година постојања Бањалука је била поприште многих сукоба, у вријеме аустријско - турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпјеле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је најстрашнија била она између 1813. и 1816. те увијек присутни земљотреси.

Крајем турске владавине Бања Лука, према новој административној подјели постаје регионални центар власти. У то вријеме град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши.

1878. Бању Луку окупира Аустро - Угарска, под чијом влашћу град значајно напредује. Добија саобраћајнице, развија се привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачи дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве Аустро - Уграске.

Најзначајнија личност тог времена удиже се високо изнад Змијања на Мањачи са које долази, велико књижевно стваралаштво и домољубље Петра Кочића оставља велики и трајни печат на слици Бање Луке.
За вријеме аустроугарске владавине отворена је и Велика реалка, Фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz».

Вријеме велике експанзије града долази са владавином енергичног и подузетног Бана Светислава Тисе Милосављевића, када се граде монументалне зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, хигијенског завода и Народног позоришта.

Процват града зауставља Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9. априла 1941, те савезничко 1944. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године.

Најтежи ударац у послијератном периоду јој задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај.

Оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје главни град Републике, у којем су сједишта свих републичких институција.

Данас се простире на површини већој од 15 000 ха коју насељава око 220 000 становника, од којих преко 75% живи у ужем градском подручју. Културно-образовни концепт регије стварају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека , кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечије позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест вискошколских установа.

Нарочито је значајна дјелатност композитора и етномузиколога Владе Милошевића. Град младих је значајан спортски центар чији су рукометаши, боксери, фудбалери и други спортисти постизали изузетне резултате на европским и свјетским такмичењима и олимпијадама.

pinkie · Prijatelj foruma

iskreno nikada nisam bila u banja luci mada bih zaista volela..ali eto.htela sam dati svoj doprinos prezentaciji ovog grada Wink

druid · Početnik Domaćeg.de

Ako po danu odete u BL, pa prosetate Gospodskom ulicom do parkica, vidite milion ljudi a od toga 95% djevojaka, vjerujte da vam nece biti svejedno a da ce biti tesko kad odete i pomislite gdje ste bili i sta ste vidjeli Smile

Predivan grad, i kako se gradi zadnjih godina,sigurno ce u skorije vrijeme biti jedan od vecih centara regije i BiH.

wallker · Početnik Domaćeg.de

Grad u kojem sam u jednom trenutku ostavio srce svoje,mislio da ce tamo i ostati,ustvari jedan deo i jeste,ostao je kod Sanje M. i nije mi zao zbog toga,zao mi je sto nije ostalo celo u rukama njenim.....

pepi_bl · Početnik Domaćeg.de

Pa svakom je svoj grad najljepsi, ali nije da ga hvalim Banja Luka je ipak, Banja Luka. Ko je nije posjetio do sada, neka pozuri.
PS stizu toplija vremena, i ima sta da se vidi Very Happy

Pozdrav

Zucho · Početnik Domaćeg.de

Ja sam rođeni Banjalučanin i u Banjaluci sam proveo najljepše godine svog života! Sad sam ovdje, ali srce mi je uvijek tamo! Najljepši grad na svijetu sa najljepšim djevojkama i najboljim noćnim provodom! Prošle godine sam bio nekoliko puta u diskoteci Titanium i moram vam reći da je to nešto nevjerovatno! Svima onima koji žele da posjete Banjaluku, savjetujem da odvoje bar sedam dana, jer dva-tri dana nije ni blizu dovoljno da se vidi sve!
Lelica, bio bih ti zahvalan kad bi mi napisala nešto o dešavanjima tamo, to uvijek volim da čujem. Unaprijed hvala i veliki pozdrav!

lelicaz · Početnik Domaćeg.de

bosanskog duha nazalost tako vise nema u Banja Luci kao sto je nekada bilo, ali kad se sjednes na kastel i gledas u Vrbas mozes se sjetiti tih dobrih starih vremena...
A i setnja parkicem zna posjetit na ta vremena, samo da se i tamo dosta promjenilo, raja je mnogo mladja i sta je vazno su pare i da se sjedi po kaficima, nama je nekada dovoljna bila klupa i gitara u parkicu da budemo najsretniji na ovom svijetu!!!
Inace sta mi se svidja je cinjenica da se kulturna dusa Banja Luke polako vraca, gdje god se ode ima izlozba, muzike itd. Bas lijepo!

lanatea · Početnik Domaćeg.de

Divan grad. Ljetos sam tjedan dana radila tamo i bilo je jako zanimljivo. Prvi put na jednom mjestu sam upoznala jako puno ljudi, razlicite vjere, misljenja i drr. A grad me je toliko ocarao da jedva cekam da ponovno dodjem. Hotel Vidovic je simpa, a i osoblje.
A u Starom mlinu je odlicna hrana.