Dječije školske torbe

crnibiser · samotvoja24

Teške torbe krive kičmu

Izvor: topvita

• Ortopedi preporučuju da dete ne nosi školsku torbu težu od 15 odsto svoje telesne težine i nikako na jednom ramenu.
Prema nalazima sistematskih pregleda, više od jedne trećine učenika i studenata u Srbiji ima nepravilno držanje. Za to su krive đačke torbe!
Naime, oko 40 odsto dece ima jače izraženu deformaciju stopala, a deformacije kičme češće su kod devojčica. Ortopedi preporučuju da dete ne nosi školsku torbu teže od 15 odsto svoje telesne težine, što znači da dete teško 20 kilograma može da nosi tri kilograma bez opasnosti po zdravlje.
Lekari preporučuju da se pri kupovini školske torbe vodi računa da bude lagana, anatomski oblikovana i napravljena od materijala koji ne propušta kišu, a dno bi trebalo da bude od tvrđeg materijala da ne bi od težine knjiga brzo puklo.
Školska torba trebalo bi da prati proporcije deteta, da ne bude veća od širine leđa, da ne bude iznad nivoa ramena i ispod nivoa struka.
Nošenje torbe na jednom ramenu je najčešći uzrok deformiteta kičme, odnosno skolioze, s kojom se lekari najčešće susreću u svojoj praksi.
Za učenike, pogotovo mlađih razreda, neophodno je nabaviti torbu s čvrstom osnovom na leđima i sa širokim tregerima, a težinu knjiga trebalo bi rasporediti na oba ramena. Neravnomerno raspoređena težina može da dovede do ozbiljnih poremećaja kičme.
Neadekvatne torbe utiču na pamćenje, motoričke sposobnosti, izdržljivost, brzinu i spretnost deteta, upozoravaju lekari. Sve to zajedno može da utiče na celokupan uspeh u školi.
Dakle, prepune đačke torbe, koje su kod prvaka teške i po 3,5 kilograma, negativno utiču na njihov razvoj. Može da nastane krivljenje kičme, zamor, a trpi i kardiovaskularni sistem. Loše držanje udruženo s deformitetima utiče i na ostale unutrašnje organe (pre svega srce), na njihov položaj i normalno funkcionisanje, a sve zajedno na smanjenu otpornost čitavog organizma. Ta deca su slabo fizički razvijena, s malo snage i brzine, nedovoljno izdržljiva i nespretna.
Težini đačke torbe doprinosi i njena veličina, a napadno reklamirane velike pernice koje su pune suvišnog pribora, olovaka i flomastera nekada su teške i kilogram.
Stručnjaci smatraju da bi pri odabiru svezaka trebalo svakako preporučiti one manjeg formata, odnosno A5, a ne A4, iako većina profesora zahteva velike sveske, a šest velikih svezaka dvostruko je teže od šest malih.
Pored toga, deca sve više vremena provode ispred televizora i računara, a posledica nedovoljne fizičke aktivnosti su oslabljeni mišići, povijena leđa, iskrivljena kičma i ravni tabani.
Najčešći deformiteti kičme kod dece su skolioza i kifoza, a kasnije to prerasta u strukturalne promene. Roditelji bi više trebalo da sarađuju sa fizijatrima.
Naravno, tu su i loša ishrana, nagli rast, neadekvatne školske klupe, neaktivnost, neodgovarajuća obuća... Lekari savetuju bavljenje sportom, pogotovo plivanjem i korektivnom gimnastikom.
Prepoznajte deformitete
Svako odstupanje u manjoj ili većoj meri je znak preduslova za nastanak deformiteta ili njegovo postojanje.
• Kifotično loše držanje (pogrbljena leđa, ramena povijena unapred) u predškolskom uzrastu, ako se ne koriguje, može da preraste u kifozu u narednih nekoliko godina.
• Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa. Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno, pa nekada prođe mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv.
• Nepravilnosti u razvoju grudnog koša manifestuju se kao "kokošje grudi" (izbočene) i "levkasti grudni koš" (udubljene grudi). Ovaj deformitet zbog nepravilnog položaja rebara smanjuje ventilaciju pluća i često je udružen s deformitetima kičmenog stuba.
• Na stopalima se najčešće javljaju spušteni svodovi i ravna stopala. Na pojavu ovih deformiteta utiče pre svega nasledni faktor, ali i fizička neaktivnost, gojaznost, neadekvatna obuća. Posledice su otežano hodanje i stajanje, bolovi u nogama, a ponekad i u krstima.
Pregled
Na pregledu za upis u školu lekari posmatraju dete u stojećem položaju kada je težina tela ravnomerno raspoređena na obe noge. Ako je dete okrenuto leđima, kičmeni stub mora da bude potpuno prav, ramena u istom nivou, donji uglovi lopatica takođe i one moraju da budu na istoj udaljenosti od kičme i priljubljene za grudni koš. Trouglovi stasa koje čini prostor između tela i ruku trebalo bi da budu ravnostrani i simetrični. Kada se dete savije napred (test pretklona), gleda se simetrija leđa i leđne muskulature.

Torba ne sme da bude teža od kilograma
Izvor: Blic

Dvadeset odsto dece koja upisuju prvi razred osnovne škole i čak 50 odsto dece do završetka osnovne škole ima neki poremećaj telesnog držanja, ističu u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Tome doprinosi i teret školske torbe, pa je treba pažljivo izabrati. Evo kakvu bi torbu trebalo da nosi vaš đak.
Torba bi trebalo da bude takva da dete može da zadrži normalan stojeći stav i da omogućava prirodni raspon pokreta. Proverite može li dete s torbom na leđima normalno da pokreće glavu levo i desno, može li ruke da ispruži u stranu i uvis. Naramenice ne smeju da stoje na ramenom zglobu jer tada dete ne može ruke da ispruži napred.
Torba ne sme da bude šira od tela da dete može ruke da pokreće i unazad. Nije dobro ni da je predugačka i da pri hodu lupa po zadnjici jer se tada dete neprirodno naginje unazad. Ako je torba previsoko, dete će se zgrbiti. Poput planinarskih torbi, školska torba bi trebalo da se nosi tako da je lagano oslonjena na karlicu.

Roditelji često greše tako što kupuju torbu koja je čvrsta i jaka. Ali prazna torba ne bi trebalo da bude teža od kilograma, a puna ne bi trebalo da prelazi 10 odsto težine deteta.
Torba bi trebalo da ima više pregrada i odeljaka kako bi težina stvari u njoj mogla bolje da se rasporedi. Ravne stvari (knjige i sveske) treba stavljati uz zadnju stranu (leđa), a one teže na samo dno. Torba bi trebalo da ima i mačje oči, koje odražavaju svetlost, tako da je dete lakše uočiti u saobraćaju ako se u sumrak vraća iz škole.
Naramenice na torbi trebalo bi da budu dovoljno široke da se ne usecaju u ligamente.
Torbe s točkićima i ručicom koje dete može da vuče najmanje opterećuju kičmu, ali ih deca često pretrpavaju. Zatim ih na stepeništu podižu jednom rukom zbog čega mogu da se povrede.

Ja imam dva malena đaka u kući , jedan je 4. , a drugi 2. razred osnovne škole. I od samog polaska u prvi razred , oni se pate s pretrpanim ruksacima na njihovim majušnim leđima. Budući da je kod nas stupio na snagu zakon o 9-ogodišnjem osnovnom obrazovanju , djeca u školu polaze sa 6 godina. Ipak su to malena i još uvijek ne razvijena djeca. Ja sam donedavno išla s njima i nosila im torbe do škole , jer su uistinu bile teške.

Najžalosnije od svega toga je što u tim torbama imaju knjige koje nose ali ih u školi nikad i ne otvore.

Šta vi mislite o ovome?
Da li imate iskustvo s ovom temom i kako je rješavate?