Mladenovac

pedja77 · Početnik Domaćeg.de

Mladenovac, grad nedaleko od Beogrda. Ja sada u njemu zivim. Od 2000 god. kada sam se doselio. Meni se svidja. Lepo grad. Dali je neko od vas bio i kakve utiske nosi? Razz

pinkie · Prijatelj foruma

Nisam nikada bila tamo ali sam cula jako lepih stvari o samom gradu....neke od njih cu pokusati da predstavim ovde...

Opština Mladenovac zauzima površinu od 33.900 ha, na kojoj živi 56.389 stanovnika.

Po legendi, postanak imena se vezuje za izvesnog Mladena koji se sa svoja dva brata naselio u ovaj opusteli kraj posle Kosovskog boja. Braća su se razišla, a mesto gde se naselio Mladen nazvano je Mladenovac. Prvi zvanični podaci o naselju na ovom području spominju se u turskom popisu stanovništva iz 1528. U sastavu beogradskih opština je od 1971.

Dan opštine je 2. avgust, dan kada je Mladenovac 1893. proglašen za varoš

pinkie · Prijatelj foruma

evo i nekoliko slika samog grada

sopocanka111 · Početnik Domaćeg.de

Ja zivim blizu Mladenovca, mesto se zove Ducina. Mladenovac je lep nocu, i dobar za izlaske Very Happy

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Целокупна историја града Младеновца

Младеновац се налази у северном делу Шумадије на надморској висини од 138 метара, и 50 километара југоисточно од Београда. Младеновац лежи под источним обронцима планине Космај, и налази се поред моравско-вардарске железничке пруге Београд-Ниш-Скопље-Атина и асфалтног пута Београд-Крагујевац. Из Младеновца се одвајала железничка пруга узаног колосека која је ишла преко Аранћеловца према Лајковцу, пуштена у саобраћај 1904. а укинута 1982. године као задња пруга узаног колосека у Србији.

Повезан је са Београдом у два правца: преко Авале и аутопутем.

Младеновац је веома млад град. Његов настанак везује се за изградњу пруге Београд-Ниш 1882 године. Подизањем механе ''Космај'' поред друма Београд-Крагујевац, створени су услови за развој вароши, па је 1893. године Младеновац проглашен за варош. Железничка станица се у почетку звала Међулужје иако се простирала на атару села Младеновац. Данашња кафана ''Стара механа'' једна је од најаутентичнијих старих грађевина која је старија од самог града Младеновца. Прво је била направљена од дасака, касније озидана, да би била реновирана 1988. године као историјски споменик. Претпоставља се да је на месту данашњег Младеновца у праисторијској епохи и у време старих римљана постојало насеље али остаци из тог периода по разним локалитетима нису испитани. Младеновац ипак лежи на атару Села Младеновац, иако је данас ово село потиснуто на периферију града. Град Младеновац има око 24.000 становника док сеоски део има око 32.000. Увећање становништва посебно се огледа досељавањем из бивших република СФРЈ.

Историјски гледано околина Младеновца помиње се у Турским пописима становништва и насеља из 1528. и 1564. године. Име се помиње и у аустријским изворима. У првој половини 1718. Аенгер помиње ово место под именом Младеноваз. Легенда о називу Младеновац везује се за име Младен, по коме је и град добио име, а како су се презивали потомци Младена није познато.

Први воз стигао је из Београда у Младеновац 23. августа 1884. године. 1889. наш град је већ имао 50 кућа и 26 занатских радњи, парни млин, три механе и 25 трговаца. 1884. године изабран је први суд и Одбор општине. Школа у Младеновцу почиње са радом 1895. године са 40 ђака, али ипак касније него у селу Влашка и Велика Иванча. У Младеновцу је 1898. године откривена минерална вода ''Селтерс'', која је у Бриселу 1903. и 1905. године освојила прву награду, а 1907. године отворен је и први хотел.

Први фудбалски клуб основан је 1924. године. Те године стигло је и осветљење, а 1930. године Младеновац је средиште среза. 1932. године поплочане су калдрмом прве улице, да би већ 1938. године као један од ретких градова имао и џез оркестар.

Развој саобраћаја прати развој индустрије, па се већ 1907. године гради фабрика саламе, 1920. фабрика џакова а 1936. године фабрика шамота, која је касније премештена у Аранђеловац. Младеновац је као ретко који град у Србији био мета насељавања занатлија и трговаца, због близине Београду, Смедереву, Крагујевцу и другим градовима.

По старим записима, у време Косовског боја 1389. године, из нашег града је у бој отишло 70 коњаника и ниједан се жив није вратио и око 200 је ово место било пусто. Стална тежња за слободом није мимоишла Космајце, па су они учествовали у свим биткама, почев од 1804. године где је у суседном Орашцу Карађорђе Петровић покренуо и створио прву Српску револуцију против зулума па преко свих па преко свих ослободилачких ратова Србије и Црне Горе.

1. маја 1895. године у селу Дубона у шуми Буковчић организована је прва прослава Празника рада 1. маја у Србији. Прославу је организовао Аксентије Мишић-Купинић а уз помоћ Радисава Мишића и Животе Никодијевића. Након тога већ 1904. године и у Младеновцу се формира одбор Социјал-демократске партије по идејама Димитрија Туцовића и Радована Драговића.

Долазе Балкански и први светски рат. Младеновчани одлазе остављајући своје најдраже и преживљавају голготу Албаније. На овом простору остају споменици, спомен чесме, гробови као доказ да су ратови протутњали и у њима Космајци учествовали.

Тек што се завршио Балкански рат, војници крећу поново, овај пут у одбрану Београда. Кренули су 1. децембра 1914. године на варовнице и запосели положај Варовнице-Космај-Сибница. Са брда Варовнице Војвода Степа Степановић командовао је јединицама Друге Армије. Познати Варовнички бој одиграо се од 5. до 9. децембра 1914 године на коти 406 и на Касапском брду. И данас на том месту постоје остаци ровова и утврђења. Београд је одбрањен али већ 1915. војска мора на југ. Голготе бораца су веома мало описане, и помало заборављене, али из бисерја изгреје и по која књига за сећање које траје. Са фронта се није никада вратило 1952 ратника.

Међуратни развој доводи до наглашене индустриализације Младеновца. Али поново долази до угрожавања Србије и Младеновчани крећу у НОР.

У ноћи између 1. и 2. јула 1941 јула 1941. године на Космају је формиран Космајско-Пососавски партизански одред, чије су чете након пет дана већ водиле борбе. Касније одред одлази у Санџак да би се 1942 године поново вратио на Космај. Космајски народ пружа жилав отпор окупатору, а на бањи повише хотела ''Селтерс'' у знак одмазде немци су стрељали 44 логораша са Бањице и 10 Младеновчана. већ 6 маја 1943. године у селу Ковачевац на Маковици реорганизован ке Космајски одред, а он улази у састав Прве шумадијске бригаде која задаје велике муке гарнизонима у Аранђеловцу и Лазаревцу, да би у Пријепољској бици 4. децембра 1943. године за одбрану Пријепоља остала без 250 бораца. У другом светском рату на подручју Младеновца одиграле су се 274 борбе, да би Младеновац био ослобођен 12. октобра 1944. године. Широм земље погинуле је 625 бораца из Младеновца , а из околних села око 3000.

Послератни развој општине је веома буран. Креће изградња индустрије. У данашњем ''Петру Драпшину'' оснива се тенковска радионица 1949. године а ''Керамика'' почиње са радом 1950. године. Радна организација за производњу грађевинских машина ''Прогрес'' оснива се 1952. године, а из Београда је у Младеновац 1946. године премештена РО ''Југоазбест''. Индустријско рударско предузеће ''Кварц'' у Влашком пољу основано је 1958 године. ''Црвена звезда'' израсла је из фабрике ''Јута'' која је основана 1920. године. Поред великих фирми ту је ''Минел'', ''Космај мермер'', ''Маковица, ''Развитак, ''Електрошимадија'' и друге. До лета 1975. године Младеновац је имао 404 занатске радње а данас приватних радњи има преко 2000, а исто толико и приватних предузећа.

Младеновац има библиотеку, основана 1895; Центар за културу КУД ''Војвода Јанко Катић'', основано 1895, које је накада носило име ''Славко Манојловић''. Носилац информативне делатности у оквиру РТС-а је Радио Младеновац. Младеновац има две средње школе: Техничку школу и Гимназију, а до 1971. године имао је и Средњу економску школу.На подручју општине има и 7 осмогодишњих школа са својим истуреним одељењима по селима. Црква у Младеновцу грађена је од 1903. до 1908. године, а иконостас од белог мермера изградио је вајарМихаило Миловановић 1924. године. Баџакова црква на Младеновачком гробљу грађена је од 1921. до 1926. када је градњапрекинута да би коначно била завршена 1991. и освећена. Тренутно се граде две цркве, црква код Рајковца, градња је почела 2003. и при самом је крају и црква Свете Јоакиме код села Међулужје, градња је почела полетком 2005. године и још је у току.Споменик ратницима 1912-1918. у центру града откривен је 1926. године (рад вајара Михаила Миловановића), чесма ''Црквенац'' посвећена је медицинским сестрама и лекарима из Шкотске 1915. годне, спомен костурница ратницима 1912-1918 саграђен је на Младеновачком гробљу.

Младеновачко здравство је једно од развијенијих у Србији, па свако село има Амбуланту. У току 1952. године изграђена је и отворена Болница за хроничне болести. Данас Младеновац има надалеко познат институт за рехабилитацију ''Селтерс''. Цела општина је повезана асфалтним путевима. Сва села имају телефоне, а Пружатовац је последње село које је 1994. године добило телефоне.

Младеновац је од 1971. године у Саставу Београда, а предходно је био у саставу Смедерева. Изграђено је око 3000 станова и неколико хиљада кућа, и један је од 20 развијених градова. Младеновац је и поред индустрије и пољопривредни крај. Између 1975. и 1985. године, средствима ''зеленог плана'', изграђен је велики број објеката за узгој стоке, пилића и кока носиља. Свако село има земљорадничку задругу, које су преживеле трансформацију, а основано је и неколико приватних задруга.

Све у свему Младеновац је један леп и мио град који треба посетити и у коме треба остати.

Preuzeto sa www.mladenovac.info

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Овако је Младеновац изгледао некада...

patis · Početnik Domaćeg.de

mnogo je dobar grad za izlazak

goran k · Početnik Domaćeg.de

Imam vikendicu u mestu pored Mladenovca,pa kad sam tamo cesto odem do grada.Mali gradic,ali mi se dopada i ima finih mesta za izlaske.