Laže li detektor laži

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Na Internetu se mogu naći saveti kako da se pobedi mašina. Zbunite je tako što, dok sedite na „vrućoj stolici“, menjate krvni pritisak i broj otkucaja srca, mislite na nešto što vam inače izaziva uzbuđenje, strah, frustraciju

Govorite li istinu ili ne prilikom testiranja na poligrafu uopšte ne mora da bude presudno ako ne umete da kontrolišete svoje emocionalne reakcije na pitanja koja vam postavljaju.

Jer, ove reakcije imaju fizičke manifestacije koje mogu (ne) namerno da budu pogrešno protumačene, pa vam se može dogoditi da, ni krivi ni dužni, budete procenjeni kao sumnjivi i zadržani iza rešetaka.

Naravno, postoje i oni sasvim suprotni slučajevi gde pojedinci toliko dobro kontrolišu svoj unutrašnji svet da izdajničke spoljne reakcije izostaju i oni ostaju slobodni čak kada su stvarno krivi.

Poligraf, ili detektor laži, sprava je pomoću koje se, s manje ili više preciznosti, može utvrditi govori li neko istinu ili ne. U tome učestvuje nekoliko medicinskih aparata povezanih na kompjuter - kardioseizmograf, koji prati amplitude rada srca, pletizmograf, koji registruje promene na završecima krvnih sudova, pneumograf, koji prati stomačno i grudno disanje, i Galvanski refleks, koji registruje otpor kože.

Laički rečeno, kad neko laže, to se odražava na njegov pritisak, dubinu disanja i na električnu provodljivost kože. Pomenuti aparati registruju impulse pretvarajući ih u grafikon koji neukom čoveku ne znači ništa, ali iskusnom poligrafisti pokazuje govorite li ili ne istinu.

Ispitivači uvek postavljaju niz pitanja, među kojima su ona sasvim bezazlena, takozvana kontrolna, na koja će sigurno dobiti istinit odgovor, dok je deo njih, najčešće tri ili četiri, osmišljen tako da počiniocu nedela budu neprijatna da bi izazvali reakciju. Ako su one sumnjive, ceo postupak se ponavlja još jednom.

Na Internetu se među savetima kako da pobedite mašinu može naći i onaj da celom tom danu kada ćete sesti na „vruću stolicu“ pristupite kao testu. Sugeriše se i da mašinu zbunite tako što ćete menjati krvni pritisak i broj otkucaja srca, što nije jednostavno, ali se može savladati. Savetuje se i da razvijete strategiju disanja, za koje se preporučuje da bude pliće nego obično.

Prvi koji se ovakvom metodom poslužio da bi detektovao laž bio je italijanski kriminolog Čezare Lombrozo, poznat kao tvorac koncepcije o „rođenom“ kriminalcu. On je ovu vrstu testa upotrebio davne 1895. godine. Prvi poligraf napravio je Amerikanac Džon Larson 1921. godine. Današnja verzija aparata je delo Larsonovog učenika Leonarda Kilera.

U drevnoj Kini ljudima za koje se sumnjalo da lažu naređivano je da žvaću pirinač i da ga onda ispljunu. Ako ne bi bio jako natopljen pljuvačkom, smatralo se da čovek govori laži jer je poznato da se prilikom laganja - suše usta. Ukoliko vam se ovaj način čini arhaičnim, neozbiljnim i nepouzdanim, trebalo bi da znate da nije ništa gori od savremenog testiranja.

Takođe, preporučuje se i izvođenje mentalnih vežbi tokom ispitivanja; fokusiranje misli na nešto što vam inače izaziva uzbuđenje, strah, frustraciju; griženje jezika, bockanje stopala nečim ubačenim u obuću...
Svaka osoba biva upozorena da može da odbije testiranje, ali to znači, ako se radi o krivičnom postupku, da će gotovo sigurno završiti u pritvoru, jer „ako nije kriva, što odbija saradnju?“.

Stručnjaci, povrh svega, ukazuju da različite emocije mogu da izazovu slične fiziološke reakcije, zbog čega se ono što otkrije poligraf ne sme prihvatati kao definitivan dokaz o govorenju istine ili laži, već samo kao putokaz prilikom rasvetljavanja kakvog zločina.

U Jugoslaviji je poligraf u upotrebu pre četrdesetak godina uveo prof. dr Živojin Aleksić. On je pre nekoliko godina ispričao da se u jednom slučaju iz 1964. godine desilo da je sin ubio oca i da je postavljeno pitanje gde ga je zakopao i bacio. Sin je reagovao na reč zakopao.

"Napravljena je skica imanja i sa dva metra greške utvrđeno je gde je zakopao leš, iako smo 200 kilometara bili dalje od tog mesta. Poligraf je aparat koji meri fiziološke reakcije i ako dovede do pronalaska materijalnog traga, onda je to dokaz. Poligraf nije dokaz, ali te on odvede do dokaza", ispričao je Aleksić, koji je 1964. godine prvi u Jugoslaviji doktorirao na poligrafu.

(MONDO/foto "Glas")