Igrica ili kurs za sponzoruše?

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Popularnost sajta ”Mis Bimbo” potvrđuje tezu da sponzoruše nisu srpski izum, već – globalni fenomen.

Šesnaestogodišnjoj Ani, vlasnici virtuelne Mis Bimbo, junakinje kontroverzne on-lajn igrice u kojoj devojčice kreiraju svoju ”dvojnicu”, plaćaju joj usluge estetskih hirurga, frizera, šminkera i modnih dizajnera kako bi se ona što bolje udala, stiglo je upozorenje da je svoju lutkicu zanemarila celih nedelju dana i da što pre uplati novac za njene aktivnosti u Bimbolendu.

Ana čini deo ”sestrinstva” koje broji više od milion i po tinejdžerki širom sveta.One preko ”pejpala” (način internet-plaćanja) kupuju bimbo dolare (za deset pravih dolara dobija se 31.500 bimbo dolara), a za te pare mogu da povećaju grudi i usta svojoj virtuelnoj dvojnici, da je svaki dan šalju u solarijum i na izbeljivanje zuba, da joj plaćaju usluge frizera i psihijatra i kupuju joj fenomenalne krpice. Na taj način, njihovoj Bimbo devojci skače rejting u digitalnom svetu sponzoruša.

Ova igrica namenjena je devojčicama od devet do šesnaest godina,a glavna junakinja u njoj život shvata kao jednu veliku žurku u kojoj pleše od frizera do solarijuma, od noćnog kluba do kastinga za foto modele, a na poslednjem nivou ove igrice ima priliku da osvoji milijardera.

Autor prve modne on-lajn igrice, Nikolas Žakar (23)uveren je da tinejdžerke shvataju ironičnu dimenziju njegove kreacije i ističe da je u pitanju ”bezazlena parodija stvarnosti” u kojoj su zatezanje lica, kupovanje erotskog rublja i uvećavanje grudi samo – igra.

I dok moralisti tvrde da je u pitanju sajt za obuku sponzoruša, a cinici dodaju da ova video-igrica na veoma veran način preslikava stvarnost, svakoga dana više od 5.000 tinejdžerki kreira svoju virtuelnu dvojnicu i ludo se zabavlja u Bimbolandu.

A na pitanje da li je igrica jednostavna reprodukcija stvarnosti ili je u pitanju on-lajn kurs za sponzoruše, psiholog Maja Antončić kaže da bi bilo licemerno postavljati Mis Bimbo na stub srama, jer je ona samo digitalna verzija Merilin Monro, pop ikone celuloidne trake iz prošlog veka, koja je našim mamama i bakama na veoma eksplicitan način objasnila „Kako se udati za milionera”.

”Lov na muškarce čije se prezime „piše” sa nekoliko nula postao je omiljena zabava miliona devojčica koje su na oltaru punoletstva položile sve iluzije o ljubavi, koje se ne identifikuju sa Anom Karenjinom, Larom Antipovom i ostalim tragičnim junakinjama romana koje završavaju svoj život pod točkovima lokomotive. Naoružane silikonskim usnama, megabrushalterima i mikro suknjicama, one kreću u lov na muškarca koji će im obezbediti život na visokoj nozi, a to su naučile mnogo pre nego što je u njihovu mladost ušla ova on-lajn igrica”, ocenjuje Maja Antončić.

Naša sagovornica dodaje da generacije devojčica rastu uz Barbiku i poruku da se ”muškarci žene lepotom, a žene udaju za moć” i ocenjuje da je licemerno zgražavanje roditelja nad sajtom ”Mis Bimbo” ako njihove kćerke svake večeri hrle ka beogradskoj Ulici Strahinjića-bana i pretvaraju ”ilikonsku dolinu” u beskonačnu modnu pistu u kojoj se sklapa više kupoprodajnih aranžmana nego na njujorškoj berzi.

Svaki njihov izlazak je, kako ocenjuje Maja Antončić, sudbonosno ulaganje u budućnost, a njihova tela najvažniji su ulog u lutriji čiji je glavni zgoditak spas od sobica na periferijama novobeogradskih blokova. Lepota je odavno postala viza za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i prosečnosti.

Simonida Milojković, autorka romana ”Grabljivica”, u kojem skicira razvojni put sponzoruše, kaže da popularnost sajta ”Mis Bimbo” samo potvrđuje tezu da sponzoruše nisu srpski izum, ni ekskluzivitet tranzicionih i siromašnih zemalja – one su globalni fenomen.

”Da je junakinja mog romana usamljen slučaj, ja tu knjigu verovatno nikada ne bih napisala. Ali, kada sam shvatila da je broj sponzoruša u Srbiji poprimio razmere epidemije, osetila sam potrebu da skrenem pažnju javnosti na to. Zbog toga me i ne čudi velika popularnost ovog sajta za obuku sponzoruša. To samo znači da je tehnika uznapredovala. I gejše su obučavane da udovoljavanjem osvoje muškarca koji će ih kasnije izdržavati. Da se ne lažemo, ni naše bake nisu baš trčale da se udaju u siromašne kuće. I one su gledale da njihov izabranik ima kuću i okućnicu, njive, konje i volove...
Danas je to samo vidljivije, ogoljenije i masovnije”, kaže Simonida Milojković.

Skicirajući portret današnjih sponzoruša, naša sagovornica ocenjuje da one više ne nose nabudžene ”najke” sa vazdušnim đonom i ne uvlače gornji deo trenerke u farmerke. Ako hoće da uhvate ”bizmismena”(sa ”m” umesto”n” u nazivu) oblače se kao noćne dame po bordelima. Za pecanje sportiste je neophodno odlično poznavanje domaćih i svetskih liga, a zbog onih sa laptopom sponzoruše su nabavile enciklopedije i počele da uče i strane jezike.

(Politika/MONDO)