Sekte...velika opasnost danasnjice

FANATIC-NS · PARTY MAN

Ovih dana zavrsio sam citanje knjige ,,ispovesti zrtava sekti"
Sta da vam kazem,ostao sam bez reci.Pa to nije normalno,prosto mi se zgadilo dok sam citao sta rade satanisti i slicni.Ko je nije procitao savetujem da procita i da vidi kakve grozote su se desavale,a verujem da se i dalje desavaju po Srbiji.
Jel neko imao nekog iskustva sa njima?

Malena021 · Iskusni član

ne...sem onih propagandnih letaka koje dele po gradu...odmah ih bacim.... da li znate da je kod nas najvece leziste sekti u evropi....koliko se secam procitah da ih ima vise od 150....STRASNO!

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Sestric moje strine je bio u nekoj sekti gde svi "moraju" da ubiju svoje roditelje,on oca nije imao i da nebi ubio svoju majku on se obesio u Dunavskom Parku,Novosadjani su mozda culi za taj slucaj...Imao je 22 godine...Ostavio je oprostajno pismo u kom je sve to napisao,strasno Sad

FANATIC-NS · PARTY MAN

Strasno! Sto je najgore,kada udjete u takve sekte nema vam izlaza.Vrebaju vas stalno i maltretiraju.Jedini izlaz je beg u neku daleku zemlju ili samoubistvo.

Gaso · Dobro upućeni član

joo bezi bre , kakve sekte
ovde kod mene svako vece gore se skupljaju tu blizu mene pa posle celokupno idu tamo gore u park izvode nesto
neke moje drugove jurili
i isto kad smo bili na fudbalici ima tamo neke kosti valjda od macke i kosa
i neko kamenje nekako rasporedjeno
valjda neki rituali
boze sacuvaj

Seraphim · Početnik Domaćeg.de

www.gerila.com/knjige/katalog/1360.htm nije lose procitati,ima i u bibliotekama.

sekula_au · Prijatelj foruma

ma to treba zabraniti zakonom to je najvece zlo danasnjice u srbiji ima 350 sekti i pola miliona clanova uzas [-X

Iwan · Upućeni član

ja bi sve te sektase uza zid , pa bi streljao jednog po jednog.

sekula_au · Prijatelj foruma

Učenici u Novom Sadu uznemireni pretećim pismom satanista
Roditelji traže da se škole
tokom nastave zaključaju
Pre tri godine mediji su dobili dojavu da se u katakombama Petrovaradinske tvrđave održavaju satanistički obredi, a u tunelu su nađene pileće kosti, pentagram na zidu i sveće
NOVI SAD - Pismo upućeno na adresu Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, u kome se najavljuje žrtvovanje jednog dvanaestogodišnjeg deteta u satanističkom obredu, izazvalo je veliko uznemirenje roditelja u celom gradu. Uprkos tome što je policija saopštila da intenzivno traga za autorom pisma, roditelji ne mogu mirno da spavaju.

Dodatne mere obezbeđenja

U Dečjem selu su preduzete dodatne mere obezbeđenja, a roditelji učenika u osnovnoj školi u Sremskoj Kamenici zahtevali su da škola bude zaključana tokom nastave. Ništa manje uznemirenje ne postoji ni u ostalim osnovnim školama. Sada su u Novom Sadu podeljena mišljenja. Jedni smatraju da je pismo poslao neki "šaljivdžija", dok drugi strahuju, uprkos neverici da satanisti zaista postoje. O nemilom događaju su obaveštena i resorna ministarstva, koja su, takođe, preduzela sve mere bezbednosti.

Lokalni političari smatraju da je pismo produkt prljave predizborne kampanje i oštro osuđuju manipulaciju decom. Kako smo od novosadske policije saznali, u pismu je bilo navedeno ime glavnog vođe satanista, koji će obaviti obred, ali to ime nije saopšteno javnosti.

Prema zvaničnim podacima, u Novom Sadu ne postoje satanisti. Neki od rituala, koji se pripisuju satanistima, navodno su delo lokalnih "klinaca". Često se sa satanističkim ritualima povezuje skrnavljenje groblja, ispisivanje grafita na fasadama, ali do sada nema pouzdanih podataka o postojanju ove sekte.

Do pre nekoliko godina u novosadskoj policiji je postojalo Odeljenje koje se bavilo sektama. Međutim, odsek je ubrzo ukinut, jer nije donet zakon o veri i verskim zajednicama, tako da se sektama, bar zvanično, više niko u policiji ne bavi. Uprkos tome, ima podataka da sekte niču kao pečurke posle kiše i da su registrovane kao udruženja građana.

Obredi u katakombama

Pre tri godine mediji su dobili dojavu da se u katakombama Petrovaradinske tvrđave redovno održavaju satanistički obredi. Reporter Glasa tada je u jednoj od prostorija na početku podzemnih tunela Petrovaradinske tvrđave zatekao pileće kosti, nacrtan pentagram na zidu i pobacane sveće po prostoriji. Međutim, nikada se nije saznalo da li su to zaista bili satanisti ili se neko samo igrao.

Pod pretpostavkom da je preteće pismo neslana šala, i dalje ostaje pitanje ko se igra na tako surov način. Dok zvanična istraga ne bude završena, roditelji novosadskih đaka neće biti mirni.

FANATIC-NS · PARTY MAN

U Novom Sadu koliko ja znam nema satanista ali ima drugih sektaskih idijota.Verujte mi znam jer sam ja bio pripadnik jedne ekstremne grupe koja nije volela sataniste, i drugu djubrad...tukli smo sve redom ali nikada nisam nasao sataniste niti ih video u NS.To je bilo u periodu od 1992-99.Ne verujem da su se od tada namnozili.
U svakom slucaju treba biti obazriv!

Ima jehovinih svedoka,hare krisne,mormona itd...
E kako sektasi trce kada smo ih jurili...pa garant za olimpijadu.
U svakom slucaju dao sam doprinos mome gradu tamaneci ih koliko sam mogao...sada to drugi rade.Smena generacija Smile

Yasmin · Prijatelj foruma

ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА ЗДРАВЉА КОЈИ ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ДЕЛОВАЊА СЕКТИ

Увод

Последње две деценије овога века обележене су двема болестима које су се у својим почецима шириле као епидемије (заразне болести које захватају једну област), да би сада постале праве пандемије (заразне болести које захватају скоро цео свет). Те две болести јесу АИДС и секте. Секте разарају физичко, ментално и духовно здравље. Оне доводе до расипања националних енергија и одузимају појединачним нацијама снагу преко потребну за опстајање, одбрану и развој. Секте делују разорно по појединца, породицу, друштво и државу. Изазивају унутрашњи одлив мозгова, који је много опаснији од оног спољашњег. При спољашњем одливу мозгова једна земља је свесна да појединце који су је напустили нема више на бројном стању и да на њих не може рачунати. При унутрашњем одливу мозгова људи постоје на бројном стању, на њих се рачуна, али ће они у одсудном тренутку издати своју земљу. То је својеврсна ентропија националне енергије. Нација и држава коју су напале секте доживеће својеврсну имплозију - урушиће се - управо због поменуте ентропије националне енергије. Секте раслабљују организам једне нације, чине га неотпорним на штетне утицаје и доводе до његовог пропадања, тако да он постаје жртва утицаја који би га, можда, били много теже оборили на плећа да није био изложен подривачком утицају секти. У Србији постоји око 150 организација које се могу назвати сектама, а са њима је, на различите начине, повезано око 500.000 људи. На питање да ли постоје секте које су регистроване, одговор је одричан. Нигде у свету не постоје организације регистроване као секте. Једна група формално-правно може бити регистрована као верска заједница, група грађана, хуманитарна организација и слично. Ознаку секта та организација добија на основу својега програма, унутрашњих односа, појавних облика и последица својега деловања.

Основна обележја секти

Основна обележја по којима се једна организација или група препознаје и обележава као секта јесу следећа:

Средишње место у тим групама заузима учење. Оно, по правилу, садржи принцип доношења спасења свима који га прихвате и искључиве исправности/истинитости. Саставни део тих учења јесте супротстављеност унутра/група = добро према споља/свет = зло. Ово упрошћено црно-бело виђење света искључује сложеност стварности и ослобађа човека различитих сукоба са светом. Учење је један затворен систем који не допушта никакву сумњу. У разрађеном систему цензуре и самоцензуре критиковање учења и понашања вреднује се као израз везаности за споља, то јест за зло, Сатану и слично, односно као недостатак свесности/развоја. Сходно томе, сумњичавац се на путу ка спасењу налази на најнижој степеници. Као помоћ при искључивању сумње примењују се методе и средства за измену свести. Групе се одликују строгом организационом структуром која је обележена јаким принципом вође. Вођа је, по правилу, оснивач или следбеник оснивача, неко кога је оснивач именовао или које успео да победи у борби за превласт вођеној после оснивачеве смрти. Постоје и групе у којима вођа има само репрезентативну и уједињавајућу (идентификујућу) улогу, а права моћ је у рукама других особа које се у јавности појављују врло ретко или се уопште не појављују. Тотално потчињавање вођи представља се као средство за постизање спасења, при чему се вођи у појединим групама приписују божанска својства. У складу са овим, одлуке и критеријуми по којима се оне доносе јесу за обичног члана потпуно непознати. Следеће обележје принципа вођства јесу вертикално усмерени односи који стварају велику зависност многих особа од једне особе. Ти односи остају једносмерни, пошто вођа није способан за одговарајући повратни одговор. Уместо културног заједништва, однос ученика и учитеља сведен је у тим групама на форму без садржаја. Хоризонтални односи између чланова у другом су плану. Уколико се у групама нуде терапеутске технике, онда се обавезно мора испитати стручност тихтерапеута. Свакодневни живот чланова строго је регулисан. То се односи на одевање, исхрану, молитве, сексуалне партнере и распоред времена. Свакодневица чланова често је испланирана до граница њихове психичке и физичке издржљивости. При томе појединац нема могућност да изгради дистанцу према својој ситуацији и да о њој размисли. Испланираношћу времена и лишавањем сна циљано се снижавају способност концентрације и критичност. Тако се, корак по корак, спроводи обезличавање, односно униформисање свести, што се испољава у спољном изгледу, а пре свега у мишљењу, и што може довести до самоуништења. Овакво поступно мењање дотадашњег идентитета и стварање новог назива се техником куване жабе: Ако се жива жаба стави у воду загрејану на 100 степени - одмах ће искочити. Ако ли се жаба, међутим, стави у хладну воду, и ако се вода тада постепено загрева до 100 степени, жаба ће бити скувана, а да то није ни осетила! Да би се приказало јединство групе, а нарочито да би се истакла различитост од спољног света, у многим групама развијају се особен језик и појмовни систем. При томе не само да се стварају нове речи (кованице), већ се извесним појмовима одузима њихово право значење којег имају у нашој нормалној језичкој свакодневици и даје им се нов значењски садржај. Тако се контролни механизми језичке свести стављају ван снаге. Групи својствени језик и појмовни систем често су прилично необични, тако да то изван групе ствара тешкоће у комуникацији и доводи тако до једне врсте изолације. Има ли се још у виду да особен језички свет условљава и особен мисаони свет, онда се може претпоставити да ће се у члана који хоће да напусти групу појавити несигурност и дезоријентисаност. Свест да се припада ”елити изабраних и спасених� само се условно може сматрати олакшањем, будући да снажан притисак који на члана врши наводна мисија коју треба да испуни може бити оптерећење. То је нарочито изражено у есхатолошким групама (онима које предвиђају скору пропаст света), јер је наводни крај света све ближи.

Психомутација

Процес врбовања и увлачења у секту, који почиње после првог обраћања и побуђивања интересовања, одвија се у три фазе:

Остављање утиска, изазивање задивљености предложеним програмом организације, разарање личне сигурности и одвајање од дотадашњег окружења. У особу која се врбује доводе се у питање и ремете њен дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова.

Мењање постојећег идентитета и изградња новог. Тако настали вакуум испуњава се новим начинима размишљања и понашања те новим емоцијама, често сугестивно изазвани доживљаји и испланиране случајности помажу да се измене сопствена схватања. Психолошки утицај групе ту игра важну улогу. Људи се за кратко време промене и истовремено изграде нови идентитет.

Стабилизовање и учвршћивање новог идентитета. Промена и нова оријентација морају бити стабилизоване и учвршћене. Циљ је да нова убеђења и нове вредности буду тако усвојени да их члан и изван групе непоколебиво заступа и брани те за њих врбује нове чланове. При стицању и учвршћивању новог идентитета заједница групе игра суштинску улогу. Ова заједница делује на заинтересованог понекад позитивно, утолико што у њој на изглед постоји истинити однос заједништва. У ствари се та ”заједница� своди на јаку социјалну контролу. При томе се користе следеће методе контроле:

Контрола понашања: Начин живота често је строго нормиран. То значи делимично или потпуно прописану исхрану, одевање или одговарајућа упутства за обреде и медитације. Лични животни простор тако се све више сужава. Док се размишљање и понашање у складу са системом награђују, ”отпадничко� понашање може донети казну. Ко активно учествује у својем кажњавању најчешће и сам верује да је заслужио те казне.

Контрола мишљења: Нови чланови често некритички и непромишљено прихватају ново учење и нову терминологију. Послушност наређењима одозго очигледно је важна лекција коју је потребно научити: ”Ти си нико и ништа, учитељ је све!�; ”Тотална слобода захтева тоталну послушност�. Вође, додуше, не могу прописати лична размишљања, али осећања и разум у нормалним случајевима следе понашање.

Контрола осећања: Стварањем осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. За то су нарочито пријемчиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност у учење, ”кривац� се мора одужити кроз, на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати детаљан опис својих свакодневих погрешака. При томе настаје неизрецив притисак да се, у складу са учењем организације, остварују висока постигнућа. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности.

Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисања контролисане, ту је могућност критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ мас-медијама и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте и пракса да се учење заинтересованима предаје само мало по мало.

Поменуте три фазе, скупа са методама контроле понашања и мишљења, могу се кратко означити као ”unfreezing� (”одмрзавање�), ”changing� (”мењање�) и ”refreezing� (”поновно замрзавање�), а цео процес измене назива се психомутација.

Предуслови за психомутацију

Да би се начин одвијања процеса психомутације потпуније схватио потребно је навести и основне предуслове у самој личности који омогућавају примену и извођење фаза психомутације.

Личност је јединствена целина различитих својстава: карактера, темперамента, ставова, занимања, потреба, осећања, способности, физичке конституције итд., која се одликује јединством, јединственошћу и доследношћу. Међутим, та сложена организација својстава није непромењива, што се и те како уважава у деловању савремених секти, за које је личност ”једно стварно људско биће�, које дише и мисли, које је оптерећено свим предрасудама, слабостима, похлепом, несталношћу и другим особинама обичног људског бића. Дакле, наглашена је усмереност ка промењивим саставним деловима склопа личности и неразумским деловима, са тежњом да се у човеку потисне разумско (мотивација, а затим и други саставни делови склопа личности), и да се човек тако учини погодним за манипулацију. Америчка бихејвиористичка школа, не случајно, у примењеној психологији првенство даје социјалним ставовима због њихове промењивости, те отуда и могућности да се тако на понашање утиче, да се оно усмерава и обликује.

У вези са психомутацијом до које долази у сектама посебан значај има разматрање неких својстава и склоности личности које долазе до изражаја у социјалној интеракцији и групној динамици, а најзначајнији су сугестибилност, склоност имитацији, симпатијама и антипатијама, идентификацији итд.

Од наведених својстава највећи значај има сугестибилност личности, која је у непосредној функцији утицања на мотиве, социјалне ставове и уверења, односно на прихватање туђих идеја и ставова. Мек Дугал дефинише сугестију као ”процес кому

Yasmin · Prijatelj foruma

који доводи до прихватања са уверењем предложеног садржаја у којем не постоји никакав адекватан логички темељ који би то прихватање оправдао�. Том одређењу сугестије потребно је додати још једну значајну компоненту: при нуђењу и прихватању предложеног садржаја не постоји принуда од стране комуникатора. Непостојање принуде (а ипак добровољно пристајање) упућује на закључак да прималац садржаја мора имати једно специфично психолошко својство - сугестибилност, које се огледа у смањеној способности за критичко просуђивање понуђеног садржаја. То значи да је сугестибилнија она личност у које вредносни систем није чврсто изграђен, чија су уверења слабија, не постоји сасвим поуздан сопствени суд о појавама стварности, поремећена је емоционална равнотежа и недовољно је изграђена морална свест. Томе је потребно додати и ситуационе чиниоце типичне за кризне ситуације, који слабе психо-социјалне одбрамбене механизме и повећавају сугестибилност. На другој страни, зрела, интелектуално, социјално и емоционално складно организована, високо морално свесна и мотивисана личност, уз то и високо адаптибилна на ситуационе чиниоце, мање је подложна сугестибилности.

У процесу учења човек се мења, формира сопствену, индивидуализовану слику објективне стварности. У тој слици велики значај имају ставови према појавама, процесима, другим људима, друштву и његовим ставовима. Ти ставови, лични и социјални, могу бити засновани на различитим основама. Са становишта осетљивости и сугестибилности, посебан значај имају ставови засновани на емоцијама, јер су подложни честим променама и нису логични.

Симпатија и антипатија, као два супротна пола психо-социјалне интеракције, опредељују поступке појединца према другим јединкама и социјалној групи са изразито емоционалним, ирационалним набојем. Емоционална приврженост социјалној групи или појединим, обично харизматским ауторитетима подразумева извесну некритичност приликом прихватања понуђених садржаја. У сваком случају, емоционално обојен став веома је погодан за психолошко утицање без обзира на то да ли је реч о потреби развијања (продубљивања) симпатије или антипатије. Идентификација, као значајан одбрамбени механизам личности, иде даље од пуког опонашања сопствених узора. Она тражи поистовећивање са ауторитативним појединцима, идејама и социјалним ставовима великих група. У основи идентификације јесте подсвесно бежање од осећања инфериорности, ”добијање снаге� утапањем у ”носећу� масу или ауторитет. У случају да идентификацији претходи симпатија (или антипатија), емоције се могу проширити као епидемија и изазвати ирационалне облике групног понашања (колективно самоубиство, напад на друге људе - неистомишљенике и слично) баш у правцу у којем их и усмерава примена метода контроле и измене понашања.

Осим наведеног, одређени значај у индивидуалној комуникацији за циљану измену понашања и структуре личности, има и примена коерцитивних метода (метода принуде). Те методе имају свој појавни облик у техникама контроле:

Хипноза: стања високе сугестибилности изазивају се хипонозом, која је често прерушена у релаксацију или медитацију.

Стални групни притисак: потискивање сумње и отпора према новим идејама и злоупотреба потребе за припадањем.

Бомбардовање љубављу: грљењем, љубљењем, додиривањем и ласкањем ствара се осећање припадности новој породици и/или новим пријатељима.

Одбацивање старих вредности: сталним ниподаштавањем старих вредности и веровања убрзава се прихватање новог начина живота.

Конфузна доктрина: кроз сложена предавања о тешко разумљивим секташким доктринама подстичу се одбацивање здравог разума и слепо прихватање новог учења.

Метакомуникација: наглашавањем одређених кључних речи или фраза у дугим исцрпљујућим предвањима усађују се, у виду сублимираних порука, основни појмови из учења секте.

Уклањање приватности: спречавањем самосталног размишљања изазива се губитак способности логичког расуђивања.

Депривација (лишавање) смисла за време: уклањањем свих сатова и свих информација о времену уништава се способност за вредновање информација, личних реакција и телесних функција у односу на време.

Дезинхибиција: инструментализацијом детињастог понашања подстиче се детињаста послушност.

Бескомпромисна правила: тражењем сагласности за, на први поглед - проста, правила којима се одређује време обедовања, контрола физиолошких функција и употреба лекова изазивају се регресија и дезоријентација.

Вербалне увреде: непрестаним излагањем погрдним речима жртва се доводи до безосећајности.

Депривација (лишавање) сна: продужавањем менталне и физичке активности и ускраћивањем потребног одмора и сна, што за последицу има хроничан замор, стварају се дезоријентација и рањивост.

Прописивање одевања: да од жртве се захтева да се повинује прописима о одевању који важе у секти, што води уклањању индивидуалности.

Исповедање: исповедањем личних слабости и најдубљих осећања сумње, што омогућава касније злоупотребе, подстиче се разградња личности.

Пренаглашавање несавршености других: непрестаним указивањем на недостатке спољашњег света ствара се лажно, ригидно осећање искључиве праведности и моралности.

Парадна и гвоздена хијерархија: захтева се беспоговорно прихватање ауторитета секте, ради ”спасења�, напредовања и стицања моћи.

Изолација: физичким одвајањем од породице, пријатеља, друштва и рационалних циљева изазива се губитак осећаја за стварност.

Контролисано дозвољавање: наизменичним награђивањем и кажњавањем сличних поступака одржавају се стална рањивост и збуњеност.

Промена начине исхране: лишавањем нервног система неопходних хранљивих састојака, што се постиже нарочитим начинима исхране и/или гладовања, стварају дезоријентација и преосетљивост.

Игре: увођењем у игре са опскурним правилима ствара се зависности од секте.

Нема питања: обесхрабривањем покушаја да се постављају питања потребно је изазвати аутоматско прихватање догми секте.

Кривица: преувеличавањем ”грехова� из претходног живота стално се наглашава потреба за спасењем.

Страх: претњама души, животу или ближњима за и најмању ”негативну� мисао, реч или ”негативно� дело одржавају се лојалност и послушност секти.

Замена односа: стварањем секташких бракова и породица уништава се породица којој је жртва припадала пре ступања у секту.