Bitka na Maratonu

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Po zemlju i vodu – Krajem VI veka pne na persijskom tronu sedeo je Darije I. I mada mu je carstvo bilo ogromno, protezalo se od Dardanela do Inda i od Sir Darje do Nila, car nije bio zadovoljan: hteo je da prigrabi i bogate trgovačke gradove kopnene Grčke. Prilika da to učini neočekivano mu se ukazala: godine 500. pne, u maloazijskom gradu Miletu izbio je ustanak protiv njegove vlasti. Znajući da ne mogu da se pouzdaju samo u sopstvene snage, Milećani su pozvali u pomoć mnoge grčke gradove, ali su se njihovoj molbi odazvali samo Atina i Eritreja i – eto povoda Dariju da im objavi rat! Kako je to "red nalagao" persijski car je prvo u sve državice poslao poslanike da traže "zemlju i vodu", a to je značilo – izjavu pokornosti.

Razljućeni Atinjani – Ne želeći kavgu s moćnom Persijom, mnogi gradovi su pristali da daju traženu "zemlju i vodu". Odbili su samo dva: Atina i Sparta. Razljućeni Atinjani bez dvoumljenja su poubijali Darijeve poslanike, a Spartanci su one koji su stigli u njihov grad pobacali u bunar rečima: "Eto vam tu koliko hoćete i zemlje i vode". Čuvši kako su prošli njegovi poslanici, Darije je podigao veliku vojsku i pod zapovedništvom svog rođaka Mardonija poslao je na Grčku. Međutim, na putu za Atiku, suvozemnu persijsku vojsku napala su i žestoko porazila trakijska plemena. Ni flota nije mnogo bolje prošla: nju je zahvatila bura i razbila o stenje Atosa.

Darije ne odustaje – Poražavajuće vesti o Mardonijevoj vojsci nisu odvratile Darija od namere da osvoji Grčku, pa je počeo da sakuplja novu vojsku. Početkom 490. pne ona je, zajedno sa flotom, krenula iz Klikije preko Egejskog mora. cilj joj je bio Atičko poluostrvo. U to vreme Atina nije mogla da se pohvali velikom flotom pa je upravo to i brinulo njene građane. Dugo su stratezi većali šta da rade: jedni su bili protiv pružanja otpora jer su smatrali da nemaju baš nikakve izglede da pobede toliku neprijateljsku silu, a drugi su, sa Miltijadom na čelu, bili za to da se Persijancima pođe u susret i primi bitka na otvorenom polju. Na kraju je prihvaćen ovaj predlog, pa je atinska vojska koja je po nekim izvorima brojala 10.000 boraca, po drugom 5-6.000, krenula ka četrdesetak kilometara udaljenom Maratonu gde je trebalo da se iskrcaju Persijanci.

U dolini Vrane – Po običajima koji su vladali u Atini, njihovom vojskom komandovalo je svih deset stratega, ali naizmenično. Međutim, sada kad je trebalo poći u boj protiv 10.000 Persijanaca, većina stratega odlučila je da "svoj dan" prepusti Miltijadu jer je on najbolje poznavao persijski način vođenja borbe. Postavši glavnokomandujući, Miltijad je svoju vojsku postavio u dolinu reke Vrane, na ulazu u Maratonsko polje, bočno prema putu koji je vodio u Atinu. Pošto Atinjani nisu imali konjicu, njihovom vođi nije preostalo ništa drugo nego da bokove vojske obezbedi – preprekama! Naravno, to nije dovoljno, pa je Miltijad odlučio da oslabi centar i pojača krila kako bi ona što bolje odgovarala na bočne napade persijske konjice. Na levo krilo postavio je oko 1000 boraca koje je, u pomoć Atini, poslao grad Plateja, a na desno najbolje kopljanike kojima je komandovao polimarh Kalimah.

Centar popušta – U napad su prvi krenuli Persijanci. Atinjani su samo to i čekali pa da i oni krenu u juriš. Kiša strela sručila se i s jedne i s druge strane. Ali, već posle prvih sudara, grčki centar je morao da zastane i ustukne pred žestinom persijskih napada. Međutim, krila su se probijala napred i uspešno potiskivala neprijateljsku konjicu. Koristeći povoljnu situaciju na krilima, Miltijad je odlučio da se svom žestinom baci na protivnički centar. Ne mogavši da izdrže napade sa dve strane, Persijanci su okrenuli leđa i dali se u beg.

Poslednji napad – Neprijatelja koji se bezglavo povlačio ka svojim brodovima Atinjani su gonili u stopu. Ponet uspehom Miltijad je još jednom uredio svoje falange i borce ponovo poveo u napad, ovog puta na brodove. Međutim, kako je već dosta vremena prošlo od poslednjeg sudara, Persijanci su uspeli da razapnu jedra i krenu ka pučini pa je Grcima samo 7 brodova palo u ruke. Tako su 13. IX 490. pne Atinjani spasli svoj grad od Darijeve vojske.

Vest o pobedi u Atinu je poneo glasnik i trkač Filipid. On je, kažu stari zapisi, pretrčao 42195 metara, koliko je Maratonsko polje delilo od Atine, javio radosnu vest i istog trenutka – srušio se mrtav. Dužina puta koju je pretrčao Filipid uzeta je za dužinu maratonske trke koja je, kao sportska disciplina, uvršćena u program svih većih međunarodnih takmičenja.

[PZ #1430/1979]