Nastanak Vražjeg i Crnog jezera

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Za legende. Naslov:
Vražje jezero

Nekada davno Jezera (danas prostrana, ali ogolela površina) bila su sva pod borovom šumom. I onda je grom zapalio jedan crni bor, vatra krenula i vetar je razneo po šumi.
A šuma je bila puna svakojakih zveri i utvara. Zveri su pobegle na Durmitor, vile se vinule u oblake, a vrag se sa svojom ženom sklonio u jezero. Tako su na dnu jezera napravili divan dvorac, sav od ledenih kristala. Zato je ovo jezero i dobilo ime Vražje i mada je toplije od gotovo svih 18 jezera na Durmitoru, uvek je hladno, jer se, navodno, od vražjeg ledenog dvorca širi studen.
A čim je dole vrag sa ženom, onda mira nema. Zato se, kažu često dešava da čim neka devojka zapliva preko jezera, izroni vrag iz svog dvorca, zgrabi je i odvuče na dno. Ako je zaplivao neki ugledan momak, onda iz dvorca iskače vražica, zgrabi momka za noge i dovuče u svoje dvorske odaje na dno jezera.
Neki kažu da se vrag obično pojavljuje u prvi mrak čak i na obali. Nekad su ga viđali i u obliku crnog paripa, a nekad se pojavi i u obliku crnog bika. Tada pase travu, strašno njišti i rže, buče i riče.
Ali, legenda ne bi bila ono što jeste da nije istovremeno i neka poruka ljudima. I ovde je vešto uobličena jedna poruka i jedno iskustvo.
Naime, u Vražjem jezeru ima dosta hladnih izvora, od hladne vode hvataju grčevi. I neukost se plaća, jer po okolnim selima ima dosta slabih plivača. I dok se stariji ljudi ne usuđuju da preplivaju jezero dotle se momci i devojke više uzdaju u snagu nego u veštinu i zato se tope.
Zaista, ovo jezero je dosad progutalo dosta divne mladosti i možda su zato stari ljudi, umesto saveta, ostavili ovu legendu kao upozorenje.

[iz "Politikinog zabavnika" #]

Postanak crnog jezera

Naišao sveti Sava preko Jezera i svrati na konak u jedan manastir pod Durmitorom. Manastir se nalazio u jednoj dubodolini, tamo gde je danas Crno jezero.
Kaluđeri ga lepo dočekaše, ali se dogovore da ga isprobaju, jer nisu verovali da je svetac. Zato preko noći zakolju petla i strpaju ga krijući u svečanu obravnicu. Htedoše na taj način da mu podvale.
Sutradan porani sveti Sava i krenu na Durmitor, a za njim pojure kaluđeri vičući:
- Ej ti, oče, što se svecem kaza, šta nam noćas petla ukrade!
- Šta kažete, ljudi? Zar ja nešto da ukradem i to još vama i manastiru!
- Jesi, jesi, - povikaše kaluđeri uglas i trgoše svetome Savi torbu sa ramena. I zbilja, u torbi se nalazio zaklan petao.
Naljuti se sveti Sava i reče:
- Da Bog da se zemlja provali tamo gde vam je sada manastir i umesto njega da se Crno jezero zacrne.
Kad se kaluđeri vratiše preneraziše se od čuda: zemlja se provalila, a njihov manastir u bezdan potonuo; a u bezdanu se zavrnulo kao crno oko – Crno jezero.
Tako je, kažu, postalo Crno jezero nad Durmitorom.

Prema narodnom verovanju, i Savin kuk je dobio ime po svetom Savi. Naime, pošto je prokleo kaluđere i potopio njihov manastir Crnim jezerom, kasnije se pokajao zbog toga i kada je izišao na spomenuti vrh Durmitora i video da je goletan i bezvodan, udari štapom po ovećem kamenu stancu napravivši krst i tako poteče vrelo.
Tako ovaj vrh dobi ime Savin kuk, a ovaj izvor ledene vode – Savina voda.
I danas poneko veruje da će se devojka ako se napije vode sa tog vrela, udati za željenog momka, ako im se to ne desi, kao što obično biva, onda one sa uzdahom kažu:
Moj zaludnji odu
Na Savinu vodu...

[iz "Politikinog zabavnika" #]