Otmica Sabinjanki

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

U prepunom amfiteatru tek osnovanog grada, u blizini reke Tibra, sve oči bile su uprte u borilište. Dva borca neumorno su napadala jedan drugoga, koplja su se silovito sudarala, odzvanjali su udarci o štitove.
bila je to jedna od mnogih borbi tog sunčanog popodneva. U gledalištu je sve više raslo uzbuđenje. Niko od prisutnih dotad nije video ovakvo takmičenje. Ljudi su pomno pratili borbu za borbom i bučno iskazivali svoje zadovoljstvo i odobravanje.
U najvišem redu amfiteatra stajao je čovek koji je priredio ovo takmičenje. bio je to osnivač grada – Romul. Smeškajući se, gledao je po ovoj ogromnoj uzbuđenoj gomili. Kao što je i očekivao, Sabinjani su došli, i njegova zamisao će se ostvariti.

Oni će doći

A ljudi, zaneti onim što se događa pred njima, nisu primetili kada je Romul podigao ruku na stotine mladića koji su budno motrili na vladara. Romul spusti ruku...
Nekada su na sedam brežuljaka, nedaleko od reke Tibra, živele zajednice stočara lutalica. Posle njih, padine su ostale puste i Romul je odlučio da tu osnuje grad. Sakupio je čitavu armiju mladića iz dolina južno od brežuljaka. Podigli su grad, sagradili velelepna zdanja, trgove. Romul je bio zadovoljan, a mladići srećni.
Međutim, posle izvesnog vremena uvideli su da u gradu nema života, da se neće moći razvijati, neće se povećavati broj stanovnika. Jer, u gradu nije bilo žena. Stanovnici su bili mladi, ali – neoženjeni.
Da bi oživeo grad, Romul se obratio susednom narodu, Sabinjanima, da daju mladićima devojke. Ali, oni su ga izvrgli podsmehu i ruglu.
Prikrivajući bes, Romul je odlučio da svojim podanicima dobavi devojke i osveti se tom oholom narodu. Nije popustio nagovorima da krene u rat protiv njih, poubija muškarce i dovede žene. Želeo je da ih ponizi i dokaže svoju nadmoć. Zato je najavio veliko takmičenje, znajući da će hiljade Sabinjana doći da se dive lepoti Rima i gledaju igre. bio je siguran da će Sabinjani dovesti i svoje žene i kćeri.
Takmičenje je moralo biti uzbudljivo, tako da pažnja Sabinjana bude potpuno zaokupljena borbama. Sâm je odabrao najbolje, najveštije i najhrabrije borce.

Pometnja u amfiteatru

U trenutku kad je Romul spustio ruku, stotine mladića, dotle skrivenih pod zidinama, videli su ugovoreni znak i nagrnuli u amfiteatar. Uz borbeni poklič jurnuli su među narod i počeli da grabe devojke...
Sabinjani u prvom trenutku nisu shvatali šta se događa, a onda su očevi i muževi skočili na noge, majke zavrištale.
Mlade Sabinjanke su se otimale, udarale rukama po licu, po grudima otmičare.
A mladići su, kako bi koji dograbio devojku, trčali prema najbližem izlazu i – nestajali.
Za tih nekoliko minuta, koliko je sve trajalo, i Romul je napustio svoje mesto.
U amfiteatru je nastala pometnja. Ljudi su teško savladavali strah, još zbunjeni i zatečeni. A onda pesnice počeše da se grče, lica smračuju. Čule su se pretnje, povici, zakletve da će se osvetiti, uništiti grad, spaliti ga i vratiti devojke.
Turobni, ali odvažni vratili su se u svoja naselja. Nedugo zatim, objavili su rat Rimljanima i predvođeni svojim kraljem Tutusom Tacijusom, krenuli u napad.
Kad su stigli u ravnicu podno grada, spalili su svu žetvu rimskih građana, a zatim se uputili ka Rimu.

Na poprištu

Opseli su grad i na prevari uspeli da uđu u tvrđavu. No, Rimljani su se žestoko branili i Sabinjani su morali da se povuku.
Razbesneli građani pojurili su za njima i borba se prenela u ravnicu, rasplamsavajući se sve više. Dolinom su se orili jauci ranjenih i besni povici ratnika koji su s nesmanjenom žestinom jurišali jedni na druge.
A otete Sabinjanke, koje su se već privikle na novi dom i prestale da žale za starim, kad su videle da borba ne jenjava, rešile su da je prekinu. Nisu želele da izginu njihovi očevi, braća i muževi.
Složno su krenule na poprište bitke.
Dok su se devojke bacale između protivnika, malo-pomalo utišavao se zveket oružja, ruke se spuštale.
Borba je prekinuta.
Sabinjani i Rimljani sklopili su mir, a Romul i Titus Tacijus podelili su vlast. Od tada su dva naroda živela u miru i slozi.

Ova legenda o otmici Sabinjanki prikriva pravu istinu o tome kako su Rimljani pokorili Sabinjane.
Istorijski podaci govore da su Sabinjani, antičko italsko pleme, najpre živeli u centralnom delu Apenina, a kasnije se spustili u ravnicu. U IV i III veku pne ratovali su protiv Rimljana, ali su ih ovi pokorili. rimsko građansko pravo dobili su 268. godine pne. A otmica devojaka usred Rima istoriji je nepoznata.
Tako je i sa nastankom Rima. Po jednoj legendi, osnivači Rima bili su Romul i Rem, sinovi blizanci boga Marsa i Reje Silvije. Njih je odgajila vučica i kad su odrasli sagradili su 753. pne grad čiji je prvi kralj postao Romul.

[iz "Politikinog zabavnika" #]