Svitac

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Mali prirodni fenjeri počinju da svetle sredinom maja. Svici su tada tek izašli iz čaura i spremaju se za početak svog kratkog i "sjajnog" života tako što odašilju svetlucave ljubavne poruke. Organ koji proizvodi svetlost nalazi se ispod poslednjeg zglavka na stomaku i ima tri sloja. Najvažniji je srednji. Sastoji se od ćelija sa mnoštvom nervnih završetaka i tu deluju hemijska jedinjenja luciferin i luciferaza koji, pomešani sa kiseonikom iz vazduha, proizvode energiju u vidu svetlosti. Ona se odbija od donjeg sloja beličastih ćelija koje imaju ulogu reflektora. Sa spoljašnje strane nalazi se providan sloj koji tu svetlost propušta i odašilje u prostor. Sve je to zapravo savršeno delo prirode – jednostavno i po lepoti jedinstveno.

Kolevka iznad vode

Još pre nego što počne da se smrači, njihov stomak počinje da svetluca, a kad svetlost dostigne najveću snagu svici počinju da lete. Putevi kojima se kreću uvek su isti, začuđujuće podudarni. Prvi krug ljubavne igre započinje u devet uveče, ponavljaju ga oko ponoći i u tri ujutro. U toku prvog leta svici su najaktivniji. Tada se dele u dve grupe: jedna emituje trajnu svetlost, a druga svetli samo povremeno, što se naročito lepo vidi kad je toplo, oblačno i bez vetra. druga dve njihova noćna leta nisu ovako programirana, ali su zadivljujuća na svoj način.
Oko četiri sata izjutra iscrpljeni svici počinju da sleću na travu i drveće, a kad se pojavi sunce, skrivaju se iza lišća ili ispod granja da bi se zaštitili od dnevne svetlosti – ne kreću se i ne lete. Mužjaci su obično manji od ženki, ali pre njih sazrevaju. Ženke, naime, izlaze iz čaure desetak dana kasnije i istog časa kreću u potragu za partnerom.
Posle ljubavne igre koja traje i po dvadesetak sati ženka nekoliko dana traga za pogodnim mestom za polaganje jaja. to je najčešće stena pokrivena mahovinom ili neko deblo na mestu gde ne prodire sunčeva svetlost. Istovremeno, njihovo "gnezdo" mora da ispuni i jedan drugi uslov: da je iznad vode i to najviše metar od njene površine, zato što je i jajima potrebna vlaga i što larve mogu da opstanu samo u vodi.
Čak i dok polaže jaja (500-1000 u toku jedne noći) ženka emituje svetlost koja se čovečijem oku čini kao da je stalna, a u stvari je treperava. To ona šalje poruku drugim ženkama da je pronašla dobro i sigurno mesto i da mogu da joj se pridruže.
Eto, tako ova čarobna svetlucava stvorenja ulepšavaju prolećnje noći svojim okupljanjima čiji je jedini cilj da se obezbedi potomstvo. U toku tog svog zadatka većina mužjaka umire. Ženke svitaca ostaju da svetle samo još koji dan. Njihov život, u stvari, traje najviše dve nedelje.

Rosa – za glad i za žeđ

Već od prvog dana jaja takođe emituju svetlost, ali je ona slaba i treperava i nije kao kod odraslih jedinki. Traje danju i noću i vremenom postaje sve jača. Ova svetlost može da se pojača ako se u jaja dune ili se ona spuste u vodu. Tada svako od njih zasvetli poput majušnog fenjera i vidi se na metar razdaljine.
Između 20 i 30 dana od polaganja iz jaja izlaze larve i ako odmah ne padnu u vodu, same kreću u tom pravcu. Voda će u sledećih godinu dana biti njihovo carstvo. Život im je veoma jednostavan: preko dana se kriju iza kamena ili u pesku, a noću izlaze u potrazi za hranom.
Za razliku od odraslih jedinki koje se uopšte ne hrane ili se zadovoljavaju samo nektarom iz cveća ili nekom kapljicom rose, larve su mesožderi. Hrane se sitnim mekušcima iz vode, a proždiru ih tako što ih prvo rastvore svojim želudačnim sokovima. U početku larve nisu veće od jednog i po milimetra, ali brzo rastu, otprilike četiri milimetra mesečno. Njihov prvi preobražaj odigrava se četiri nedelje posle izlaska iz jajeta i ponavlja se svakog sledećeg meseca. Posle šestog puta larve su već dostigle dužinu od dva i po milimetra i više nemaju potrebu za hranom. Samo sada čekaju pogodan trenutak da izađu iz vode.
Za tu priliku najpogodniji su uslovi slični onima u vodi. Zato će u nekoj kišnoj noći larve svica masovno krenuti ka obali. Zaći će desetine metara u šumu, a onda početi da kopaju skrovišta u zemlji. Ta svoja legla obložiće tečnošću koja očvršćava zidove i u njima će se odmarati četrdeset dana pre nego što se začaure i počnu da poprimaju oblik odraslih jedinki.
Poslednja faza razvoja traje samo četrdeset minuta. Dok joj stomak sija najvećim sjajem, začaurena larva sve više bubri, zatim puca i iz nje izlazi insekt. Krila mu se polako šire.
Novorođenom svicu potrebna su puna tri dana da bi ojačao i dobio konačan izgled i boju. I kao što se to uvek događa u najvažnijim trenucima njegovog života, svitac čeka mrak da bi izišao iz svoje podzemne ćelije. Zadržaće se za trenutak u travi, a zatim zajedno sa ostalima započeti svoj kratki, ali zanosni svadbeni let.

[iz "Politikinog zabavnika" #2035/1990]