Opsada Đurđevca

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

U stalnom krvarenju sa Turcima na granici Austrijskog carstva najviše su stradale Podravina i Slavonija. Posle sabora u Požunu hrvatski ban Nikola Zrinski pokušao je da se zajedno sa zemaljskim kapetanima Lukom Sekeljom i Ivanom Lenkovićem, pripremi za nove turske najezde.
Dok je Nikola Zrinjski prikupljao novac da bi utvrdio gradove i ojačao posade, prebezi i uhode sve češće su mu donosili vesti da se Turci oko Osijeka, Požege i u Bosni spremaju da u proleće 1522. provale u Hrvatsku. Svi su računali da će neprijatelj svakako navaliti na Kostajnicu, "vrata" tadašnje Hrvatske ili na Sisak.

Pala je Virovitica

"Paše livanjski, hercegovački i požeški stoje na Levačkom polju sa svojim četama, paša bosanski pak je u Požegi" – pisao je, u Zagrebu ili Čakovcu, Nikola Zrinjski ophrvan najcrnjim mislima pozivajući u pomoć. I tako svake noći do zore. "Što snuju, nije izvjesno… Mi dovoljno bdijemo i brinemo se za odbranu kraljevstva ovoga, ali nas je previše malo", pisalo je u poruci koju je banov kapetan nosio u Budim ugarskom palatinu Tomi Nadaždiju.
S razlogom je strahovao. Ulama-beg (po nekim izvorima paša) komeje sultan još 1550. dodelio požeški Sandžak provalio je sredinom 1552. u Podravinu i banuo pred Viroviticu. Grad je branio Juraj Brođanin sa pedesetak haramija, hrvatskih narodnih vojnika u banskoj službi. Očajnički tražeći pomoć uspeo je da pošalje glasnike pre nego što su ga opkolili sa svih strana. Čete koje su pod Ratkom Malićem i Petrom Besedićem hitale u pomoć presretali su begunci s glasom da je zapovednik nakon dvomesečnog napada na tvrđavu i pokolja posade i stanovništva 2. avgusta predao Viroviticu Turcima.
Panonskom ravnicom pukla je vest da je Ulama-beg spalio kaštel Grabrovnik i opseo tvrđavu Prodavić, dnaašnje poznato podravsko selo Virje. Masa zaplašenih begunaca, sa na brzinu pokupljenom imovinom, nagrnula je preko Drave. Građani i kraljevske posade Koprivnice i Varaždina počeli su da strepe. Bez pomoći carskih trupa, sa puno praznih obećanja, hrabri i rešeni da brane svoj prag suprotstavljali su se moćnoj Otomanskoj Imperiji.

Načete zidine

Glasnici Nikole Zrinjskog odneli su poruke u Ugarsku, Kranjsku i Štajersku. Savremenici su zabeležili da su ih, potpuno iznemogle, stizali glasovi: "Turci idu…" Brzinom munje proneo se taj strašni glas do austrijskih pokrajina koje su se tešile da je ta Podravina ipak daleko. U pismu od 6. avgusta 1522. u kojem kraljevskom namesniku u Ugarskoj javlja o padu Virovitice, Zrinjski piše i da je maldi knez Petar Erdedi sa četom svojih kmetova, slobodnjaka, podložnika i nešto šajki, uz pomoć kaptolskog kapetana iz Siska i kneza Jurja Frankopana Slunjskog, prodro Savom do Gradiške i Velike. Erdedi je pregazio oba turska grada i vratio se, manje-više srećno sa zarobljenicima, velikim brojem dobrih konja i ogromnim plenom.
Možda je taj nagli prodor Hrvata u turske krajeve nagnao Ulama-bega na brzi povratak iz Podravine, a Koprivnicu i Varaždin spasao turskog napada.
Ali, na povratku su turske čete zastale kod utvrđenog grada Đurđevca. Istoričari kažu da su grad već 8. avgusta opseli buljuci Turaka.
Ne zna se pouzdano koliko je trajala opsada… Topovi su načeli đurđevačke zidine sa kojih su se, uz zastrašujuće jauke sukljanje vatre i dima, blesak mušketa i mužara, sablji i jatagana osipali grozdovu janičara… Branioci Đurđevca branili su se i borili do poslednjeg daha. Svako ko je mogao držati bilo kakvo oružje nije odstupao sa bedema. Izginuli su najviđeniji Turci

Lukavi Đurđevčani

Na izmaku snage, bez mrvice hrane, sa preostale 2-3 bačvice baruta, ali rešeni da se ne predaju, hrabri Đurđevčani došli su na spasonosnu ideju.
Poslednjeg pevčića u opsednutom gradu, ili "picoka" kako kažu Podravci, branioci su ispekli, stavili u top i izbacili. Pile je palo tačno pred pašin šator. Gledajući pečenje, zabezeknuti Ulama-beg poče da mota bradu oko kažiprsta. Naredio je da poštede janičar-bašu i ne sude mu zbog još jednog neuspelog juriša na bedeme. Dugo je razmišljao beg i najzad zaključio da Đurđevčani imaju još mnogo volje i "zaire" za dugotrajnu i ogorčenu borbu, kad se, eto, razbacjuju i pečenim "picokima"… Onda skoči i viknu:
- Diži tabor, nek idu bestraga kauri! Naplatićemo uz put!
Tako kaže legend. Hroničari su zabeležili da je Ulama-beg naglo digao čete i odjurio prema Savi iskaljujući bes na Čazmi, Dubravi, Ivaniću i Sisku…
Turski čadori zabeleše se još nekoliko puta pod Đurđevcem, ali uzalud. Sve do 1684. kad je hrvatska banska vojska ponovo zauzela Viroviticu.

Turci nikada nisu ušli u Đurđevački grad pod kojim je 23. avgusta 1554. ban Nikola Zrinjski ceo letnji dan, u bojnoj opremi, čekao na utanačeni dvoboj bosanskoga pašu Mehmeda. Uzalud – paša se uplašio!

[iz "Politikinog zabavnika" #1643/1980]