Metabolički sindrom

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Udruženost metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti poznata je od četrdesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina prošlog veka ova udruženost postaje mnogo jasnija i definiše se terminom metabolički sindrom (sindrom X ili dismetabolički sindrom), što predstavlja kaskadu udruženih faktora rizika za nastanak bolesti krvnih sudova.

Bez obzira na blage razlike u definiciji metaboličkog sindroma, sve dosadašnje klasifikacije ovog poremećaja podrazumevaju da je metabolički sindrom u osnovi promena koja dovodi do ateroskleroze krvnih sudova i to pre svega na krvnim sudovima srčanog mišića. Koronarne arterije (krvni sudovi koji obezbeđuju ishranu srčanog mišića) izloženi su riziku od suženja lumena ukoliko je povećan nivo holesterola u serumu, što dovodi do stvaranja taloga u zidu krvnog suda, tzv. plaka, koji raste ka unutrašnjosti krvnog suda.

Ukoliko se lumen sužava, arterije ne obezbeđuju dovoljan protok kiseonika kroz krvne sudove, što uzrokuje bol u predelu srca pri povećanoj potrebi mišića za kiseonikom. To se obično dešava pri fizičkom naporu, a bol se naziva angina pektoris. Infarkt srčanog mišića nastaje pri pucanju plaka (nataloženog depoa holesterola), što dovodi do potpunog začepljenja krvnog suda.

Faktori rizika za nastanak srčanih bolesti su: cigarete, visok krvni pritisak, šećerna bolest, porodična anamneza o postojanju srčanih bolesti kod srodnika prve linije, gojaznost i postojanje promena na perifernim arterijama (najčešče su to arterije donjih ekstremiteta). Osnovnu karakteristiku metaboličkog sindroma čine insulinska rezistencija, povećan krvni pritisak, povećana vrednost holesterola, povećan rizik za stvaranje tromboze. Pacijenti često imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazni.

Insulinska rezistencija odnosi se na sposobnost ćelija da odgovaraju na delovanje insulina, koji obezbeđuje ulaz glikoze iz krvi u mišićne ćelije i druga tkiva. Pri postojanju ovog poremećaja, pacijenti obično u prvoj fazi poremećaja imaju normalan nivo šećera u krvi i povišene vrednosti insulina, što doprinosi nastanku povećanog krvnog pritiska i ubrzava razvoj ateroskleroze, a tokom vremena nastaje i prava šećerna bolest.

Da li imate metabolički sindrom?

Prema ATPIII klasifikaciji, metabolički sindrom imate ukoliko imate pozitivna tri faktora rizika od navedenih pet:

* obim struka muškaraca veći od 102 cm, a žena 88 cm
* trigliceridi veći od 1,9
* HDL holesterol manji od 1,1
* glikemija veća od 5,5
* krvni pritisak 135/85 ili veći

Uzrok metaboličkog sindroma

Metabolički sindrom (MS) je veoma čest metabolički poremećaj i predstavlja uvodno stanje u pojavu šećerne bolesti ili bolest krvnih sudova, dve najčešće bolesti savremene civilizacije. Oko 20-30% populacije u industrijski razvijenim zemljema ima metabolički sindrom. Očekuje se da će do 2010. godine ovaj sindrom, samo u Americi, imati 50-70 miliona ljudi.

Šta uzrokuje metabolički sindrom?

Kao što je danas poznato za mnoge bolesti, osnovnu ulogu u razvoju MS imaju nasledni činioci i faktori okoline, a njihovo uzajamno dejstvo podstiče poremećaj. Nasledni činioci utiču na svaku individualnu komponentu MS-a, ali i na sindrom u celini. Porodična anamneza da postoje osobe sa dijabetesom tipa 2, povećanim krvnim pritiskom, ili bolestima srca - značajno povećava šansu za razvoj MS.

Način i stil života (smanjena fizička aktivnost, tzv. sedanteran način življenja) i poregresivno povećanje telesne težine - predstavljaju značajne faktore rizika za nastanak MS. MS je prisutan kod oko 5% osoba sa normalnom telesnom težinom, 22% osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu ima MS, a 60% gojaznih ima MS.

Svaka druga odrasla osoba koja povećava telesnu težinu za 10 i više kilograma godišnje razvije MS. Iako je gojaznost sama za sebe najvažniji faktor rizika za pojavu MS, treba imati u vidu da su i drugi činioci veoma značajni za razvoj ovog poremećaja: postmenopauzni period kod žena, cigarete, ishrana sa većom količinom ugljenih hidrata (hleb, testa, slatkiši), smanjena fizička aktivnost bez povećanja telesne težine, svakodnevno konsumiranje alkohola. MS povećava rizik za razvoj dijabetes melitusa tip 2 (najčešći oblik šećerne bolesti) za 9-30 puta u odnosu na zdravu populaciju, što je veoma veliki rizik.

Kada je u pitanju rizik za nastanak srčanih bolesti, rezultati raspoloživih studija su različiti, ali se najčešće spominje podatak da je rizik povećan 2-4 puta u odnosu na zdravu populaciju. Potrebno je svakako imati u vidu da je MS udružen sa nagomilavanjem masti u jetri, što povećava sklonost ka nastanku ciroze jetre. Oštećenje bubrega manifestuje se povećanjem belančevina u mokraći (tzv. mikroalbuminurija).

Drugi problemi koji prate MS jesu: poremećaj disanja u snu (kratkotrajan prekid disanja ili "hrkanje"), sindrom policističnih jajnika, kao i povećan rizik za demenciju u starosti.

Kako se leči metabolički sindrom?

Osnovni cilj terapije metaboličkog sindroma jeste terapija osnovnog uzroka sindroma, ali bi trebalo uticati i na sve faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih poremećaja, ukoliko oni postoje.

Kao što je ranije rečeno, većina osoba sa metaboličkim sindromom ima prekomernu telesnu težinu i ima sedanteran stil života (nedovoljno fizičke aktivnosti). Promena stila života je osnovna mera u tretmanu osoba sa mateboličkim sindromom. Neophodna je redukcija telesne težine uz specifične mere za način ishrane i fizičku aktivnost koja se modulira individualno, prema ličnosti. Ponekad su potrebni i lekovi koji olakšavaju smanjenje telesne težine.

Kada je reč o dijetama, diskusije za i protiv o različitim režimima ishrane koje treba sprovoditi za redukciju telesne težine vode se poslednjih četrdesetak godina. Ipak, što je više dijeta na stranicama štampe ili u elektronskoj formi - čini se da je više gojaznih osoba.

Današnji trend - korišćenje mediteranske dijete - daje, bar za sada, daleko bolje rezultate nego bilo koji drugi dijetetski režim. Mediteranska dijeta bogata je samo dobrim mastima kao što su masti u maslinovom ulju i sadrži dovoljne količine ugljenih hidrata i proteina (riba i piletina). Mediteranska dijeta je pri tom ukusna i lako svarljiva. Novije studije pokazuju da, kada se uporede rezultati korisnika dijeta sa malom količinom masti i korisnika mediteranskih dijeta - mediteranski način ishrane dovodi do značajnijeg smanjenja telesne težine, krvnog pritiska, nivoa holesterola i drugih markera kardiovaskularnih bolesti, što je veoma važno za terapiju metaboličkog sindroma.

Fizička aktivnost: redovna svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta predstavlja dobar početak za sve gojazne osobe, ukoliko ih u tome ne sprečava neka druga bolest (slabost srca, ekstremno povećan krvni pritisak, bronhijalna astma).

Korisni efekti fizičke aktivnosti odnose se na smanjenje umereno povećanog krvnog pritiska, smanjenje nivoa holesterola, povećane osetljivosti za delovanje insulina, bez obzira na to da li dolazi do smanjenja telesne težine ili ne. Stoga se može govoriti o tome da fizička aktivnost pomaže u lečenju metaboličkog sindroma. (Krstarica)