Zašto nastaje rak grlića materice?

nextajox · **حزب الحيوان**

Zašto nastaje rak grlića materice?Da li se može izlečiti?
Da li je dovoljno ići jednom godišnje ili ipak treba 2 puta kod ginekologa?

Našla sam nekoliko textova o tome pa ako i Vi nađete nešto,mnogo bi pomoglo.

Sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogućnost relativno jednostavne dijagnostike. Pa ipak rak grlića materice drugi je po redu najčešći oblik raka u Evropi. Tragedija u pozadini svakog slučaja ove vrste raka jeste da je to jedan od oblika raka koji je najjednostavnije sprečiti. Taj tumor sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogućnost relativno jednostavne dijagnostike. Ipak, razumevanje njegovih uzroka i rizika, kao i edukacija u vezi s time još su uvek vrlo ograničeni. U Evropi 80 žena svaki dan umre od raka grlića materice, a svake godine se pojavi novih 60.000 slučajeva. S obzirom da se najčešće javlja oko 35 godine života nije potrebno govoriti koji uticaj ima na reproduktivno zdravlje i reproduktivne funkcije žena! Humani papilomavirus (HPV) je mali virus iz grupe DNK virusa i poznajemo više od 100 tipova. Tipovi virusa mogu se podeliti na onkogene, tj. one koji mogu izazvati nastanak raka i one koji to nisu. Rak grlića materice može izazvati 15 onkogenih tipova virusa od sveukupno stotinak tipova HPV-a. Najčešći su tipovi 16 i 18, a za njima slede 45 i 31. zajedno su odgovorni za preko 80% slučajeva raka grlića materice. Dokazi da postoji veza između HPV-a i ovog raka otkriveni su s razvojem tehnologije i dijagnostičkih mogućnosti početkom 90-tih godina 20. veka. Nakon toga onkogeni HPV otkriven je u 99,7 posto žena s rakom grlića materice. Potencijalno je svaka žena izložena riziku od zaraze humanim papiloma virusom koja može uzrokovati rak grlića materice. HPV se lako prenosi polnim kontaktom, te se njime moguće zaraziti i samo kontaktom kože genitalnog područja tako da i kondom nije potpuna zaštita. Iako je HPV infekcija najčešća u polno aktivnih mladih žena, pojavljivanje raka grlića veće je u žena starijih od 35 godina, a čime se sugeriše na polagano napredovanje trajne virusne infekcije prema raku. Žene su tokom čitavog života izložene infekcijama onkogenim HPV-om, bez obzira na dob u kojoj postaju polno aktivne, a prebolela infekcija ne znači i imunost na ponovnu infekciju. Procenjuje se kako će se 50-80% polno aktivnih žena zaraziti HPV-om tokom života te da će do 50% tih infekcija biti onkogenim HPV-om, iako većina ovih infekcija može spontano nestati u roku od tri godine. Od svakog miliona žena zaraženih onkogenim HPV tipovima, u oko 10% (100.000) razviće se prekancerozne promene ćelija grlića materice (cervikalna displazija). Od navedenih, u oko 8% (8.000) razviće se rani oblik raka ograničen na spoljne slojeve ćelija grlića materice (carcinoma in situ); kod 20% tih žena (1.600) razviće se invazivni oblik raka ukoliko ga ne budu lečile. Za razvoj raka grlića materice potrebna je trajna infekcija onkogenim tipovima virusa jer postojanje infekcije omogućava prilike za ponovljene napade virusa koji tako aktiviraju nastanak raka. Tzv. HPV onkoproteini, "loše" belančevine koje proizvodi virus, ometaju prirodni imunološki odgovor i normalno odumiranje ćelija grlića materice, čime zaražene epitelne ćelije mogu biti izložene ponovnom "napadu" virusa, nakon čega nastaju oštećenja koja mogu napredovati do raka. Verovatnost je da će ljuskasta oštećenja niskog stepena (SIL), unutar epitela vrata materice, čiji je test na HPV 16 i 18 pozitivan, napredovati do raka grlića materice veća nego s nekim drugim onkogenim tipovima HPV-a. Ćelije unutar tzv. transformacijske zone grlića materice najosetljivije su na HPV infekciju te se, kada ih virus napadne, preterano razmnožavaju i prekomerno narastu te gube sposobnost popravljanja genetskih abnormalnosti, što nadalje dovodi do promena ćelijske strukture grlića materice. HPV ometa sistem upozoravanja koji pokreće odbranu organizma, a koji bi u normalnim uslovima uništio svaku virusom zaraženu ćeliju pa takav nepravilan rast napreduje do prekanceroznog stanja (CIN), koje može biti klasifikovano od 1-3. Kod CIN-a 1 moguć je povratak "na normalu", ali već kod CIN 2 ili 3 je to teže jer se formiraju tumorske ćelije i na kraju rak ili invazivni karcinom. Osim toga, pretpostavlja se da još neki činioci osim HPV-a imaju uticaj (pušenje, veliki broj trudnoća, dugo korišćenje kontracepcijskih sredstava, neke druge polno prenosive infekcije – klamidija), ali njihova veza još uvek nije jasna. Ono što je jasno i sigurno je da rak grlića materice ne može nastati bez onkogenih HPV-a te da niti jedna žena ne bi trebala umreti od te bolesti. Povezanost HPV-a s ovim rakom je višestruko puta veća nego povezanost pušenja i raka pluća, u koju niko ne sumnja! Zbog gore navedenih razloga su programi prevencije i edukacija lekara i žena neizmerno važni! Države s organizovanim programima prevencije, kao Finska, gde samo 45 žena na milion oboleva, beleže značajno smanjenje te bolesti jer bolest bude na vreme otkrivena, kada je lečenje jednostavnije, delotvornije i na kraju jeftinije. U našoj zemlji svaka žena ima mogućnost uzimanja PAPA brisa, ali i ne mora. To znači da veliki broj žena nikad ne ode ginekologu na pregled te ne zna do trenutka kad je već, na žalost, kasno da ima rak grlića materice. Postoje naravno i neka ograničenja klasične prevencije s PAPA brisevima jer je dokazano da oko 30% nalaza bude lažno negativno, što znači da uliva lažnu sigurnost, a zapravo već postoje promene na grliću materice. Upravo iz tog razloga se u svetu sve više prelazi na drugu metodu, tzv. LBC tehnologija koja je u kombinaciji s HPV testiranjem gotovo 99% sigurna. Program pregleda u kombinaciji u budućnosti s primarnom prevencijom tj, vakcinacijom je sigurno najkvalitetniji nadzor nad tim rakom, kojim je moguće smanjiti nastanak raka grlića materice za više od 80 posto! Edukacija žena, program pregleda po uzoru na npr. Finsku te u budućnosti i vakcinacija su najvažniji preduslovi da jednom kažemo da je jedna vrsta raka iskorenjena!

Rak grlica materice je drugi po ucestalosti karcinom kod zena. Na podrucju Srbije je 1979. godine bio na 2. mestu, a 1994. godine, na 3. Ucestalost raka grlica materice se smanjuje (invazivni), a in situ se povecava za 2% godisnje. Od raka grlica materice godisnje u Srbiji oboli 2.100 - 2.200 zena, a umre od 600 - 650 zena. Rak se razvija sporo. Obicno mu prethode prekancerozna stanja i obicno se moze izleciti u 100% slucajeva. Kod kasnih stadijuma izlecenje se moze ocekivati samo kod 30% bolesnika. Mnogo toga je napisano o faktorima rizika udruzenim sa povecanim rizikom oboljevanja. Mnogo manje o tome sta se moze uciniti da se ti faktori ublaze i spreci pojava bolesti. Prevencija nije laka jer je veliki broj faktora koji uticu na njegovu pojavu endogen, i nepogodan za manipulisanje. Specificne stope incidence znatno rastu sa povecanjem godina starosti. Region ima znacajni efekat za risik. Region Istocne Srbije je medju vodecim u oboljevanju i umiranju od raka grlica materice. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja usvojilo Program javnog otkrivanja prekanceroznih stanja u cilju borbe protiv ove bolesti.

Rak grlića materice je izlečiv

Rak grlića materice je na drugom mestu po učestalosti, odmah iza raka dojke. Procenjeno je da se 50% svih vrsta raka ženskog sistema za reprodukciju javlja na grliću materice. Redovna kontrola grlića materice je važna da bi se otkrio ovaj oblik raka i trebalo bi je obaviti jednom godišnje ili češće ako se pronađe bilo šta neuobičajeno.

Svaka žena, bilo da je seksualno aktivna ili ne, trebalo bi da redovno ide na preglede kod ginekologa, a taj pregled uključuje i test razmaza s grlića materice.

Ko je izložen riziku od raka grlića materice?

Izložena si riziku u sledećim slučajevima:

Imala si više od jednog partnera

Tvoj partner je imao više od jedne partnerke

Bila si seksualno aktivna pre 18. godine

Imaš istoriju vaginalnih infekcija

Imaš istoriju genitalnih bradavica

Prvo dete si rodila pre 20. godine

Imala si mnogo trudnoća.

Ako bilo šta od navedenog važi za tebe, ne mora da znači da ćeš dobiti rak grlića materice. To jednostavno znači da je kod tebe rizik malo veći i da ne smeš da propuštaš redovne preglede.

Moći ćeš da biraš datum kada ćeš da zakažeš pregled. Ako vodiš dnevnik menstruacije (što bi svaka žena trebalo da radi) pokušaj da izabereš period između 12. i 16. dana menstrualnog ciklusa da bi rezultati bili jasniji.

nextajox · **حزب الحيوان**

U svetu svake godine od raka grlića materice oboli pola miliona žena.Godišnje u Srbiji oboli oko 1500, u Vojvodini oko 280 žena. Svaka dva minuta u svetu umire jedna žena zbog raka grlića materice.

Grlić je deo materice uronjen u vaginu. Možemo ga napipati prstima u vagini i videti pod spekulima prilikom ginekoloskog pregleda. On ima svoju normalnu građu, veličinu, oblik, tvrdoću, boju i otvor za oticanje menstrualne krvi. Prekriven je tankim slojem epitela na kojem najčešće nastaje rak.

Faktori rizika

Neposredni uzrok nastanka raka još nije poznat. Naučnici su prezentovali više faktora rizika koji povećavaju šansu da žena oboli od raka grlića materice.

Genitalne infekcije koje se prenose seksualnim putem, naročito infekcije Humanim papiloma virusom (HPV), Herpes virusom, klamidiom doprinose nastanku raka. Oko 80% žena do 30.godina života ima prolaznu infekciju ovim virusom. Spontano odstranjenje ovog virusa iz grlića žene je moguće kod zdravih žena.Ukoliko godinu dana od početka infekcije nema spontanog odstranjenja infekcija postaje hronična i može dovesti do raka.

Smanjenje odbrambenih snaga organizma žene kod infekcija virusom HIV, kod osoba sa presadjenim organima i drugim dugotrajnim bolestima.

Pacijentice koje stupaju u seksualne odnose pre 16. godine života imaju dva puta veći rizik da obole od raka za razliku od onih koje to čine kasnije. Rani početak seksualnog života partnera je dodatni faktor pogotovo ako žena ima više “slučajnih“ partnera.

Pušenje i ranije pušenje.

Nedovoljan unos voća i povrća u ishrani, ishrana sa mnogo životinjskih masti.

Niži standard života,niže obrazovanje praćeno je često niskim stepenom seksualne higijene, lošim uslovima života i mogućnjošću nastanka raka.

Nekorištenje kondoma kao zaštite od infekcije.

Stresni dogadjaji i depresija povećavaju rizik za razvoj raka.

Faktori rizika se medjusobno sumiraju ako ih je više kod jedne osobe i mogućnost nastanka bolesti je veća. Pod uticajem faktora rizika iz normalnih ćelija epitela grlića materice najpre se razvija takozvana „premaligna“ promena a iz nje nastaje maligna promena (rak). Rak se razvija polako u periodu od 5-15god. To je dovoljan vremenski period da se mogu rano otkriti premaligne promene i sprečiti nastanak raka.

Znaci raka grlića materice

Početak razvoja raka nije praćen posebnim simptomima. Kada se simptomi jave, rak je već napredovao u razvoju. Najčešći simptomi su: krvarenje u vreme polnog odnosa ili izmedju dve menstruacije, posle menopauze ili produženo menstrualno krvarenje, sukrvav iscedak, povećano belo pranje neprijatnog mirisa, gubitak apetita i telesne težine, bolovi u krstima i nogama.

Metode otkrivanja

Papa test je opšte prihvaćena i bezbolna metoda kojom se uzima bris sa grlića materice, citološki obradjuje i pregleda mikroskopom pri čemu se mogu razlikovati normalne ćelije, ćelije praćene infekcijom, ćelije karakteristične za premaligne promene i ćelije raka.

Kolposkopija je posmatranje površine glića aparatom koji povećava i do 40 puta. Na grliću je moguće videti sliku zdrave površine, slike premalignih ili malignih promena. Papa test i kolposkopija postavljaju samo sumnju na rak grlića materice. Kod žena gde postoji sumnja na premaligne ili maligne promene, sa tih promena se uzima isečak (biopsija i kiretaža). Dobijeni materijal nakon obrade pregleda patolog i daje definitivnu dijagnozu o kakvoj promeni se radi.

Lečenje

Premaligne promene lečimo odstranjivanjem promenjenog epitela sa grlića materice smrzavanjem (krioterapija), spaljivanjem (kauterizacija), lasersko odstranjenje. Nakon ovih intervencija očekuje se stvaranje novog zdravog epitela. Konizacija je odstranjenje dela grlića u obliku konusa a preostali deo se rekonstruiše. Kod raka grlića materice zavisno od stadijuma njegovog razvoja i životne dobi žene, radi se konizacija ili histerektomija (vadjenje materice jajovoda, jajnika i limfnih žlezda). Nakon toga se odlučuje o eventualnoj terapiji citostaticima ili zračenjem.

Zaštita - prevencija

Sprečavanje nastanka raka grlića materice podrazumeva uklanjanje faktora rizika za njegov nastanak. To podrazumeva izbegavanje ranog stupanja u polne odnose, izbegavanje većeg broja seksualnih partnera. Upotreba kondoma kao zaštite od moguće infekcije, a time i od nastanka raka i neželjene trudnoće. Održavanje redovne seksualne higijene i lečenje prisutne infekcije kod oba partnera. Doći na ginekološki pregled za Papa test i kolposkopiju tri godine posle početka seksualne aktivnosti a najkasnije do 20.godine života. Svaka žena sa prisutnim faktorima rizika treba da dolazi na pregled jedanput godišnje. Žene bez faktora rizika gde su tri uzastopne godine nalazi uredni mogu dolaziti na pregled jednom u tri godine. U slučaju patoloških nalaza, kontrolne preglede zakazuje ginekolog.

nextajox · **حزب الحيوان**

Kolika je učestalost raka grlića materice ?

Rak grlića materice nalazi se na drugom mestu prema učestalosti među svim zloćudnim tumorima kod žena u Vojvodini. Srbija u celinini ima najveću učestalost raka grlića materice ( 24,3 na 100.000 stanovnika) u donosu na sve druge republike bivše Jugoslavije i jednu od najvećih u Evropi.
Na početak

Šta su to prekancerozne promene na grliću materice ?

Čitav niz promena na sluzokoži grlića materice od minimalnih poremećaja do potpune izmene sluznice sa nezrelim zloćudnim ćelijama naziva se stručnim nazivima displazije ili cervikalne intraepitelijalne neoplazije (skraćeno CIN). U zavisnosti da li je zahvaćena samo donja ili srednja trećina odnosno čitava debljina sluznice ove promene se svrstavaju u 3 stepena (CIN 1-3) . One prethode nastanku raka jer donja granica sluzokože i tkiva grlića (tzv. bazalna membrana) još nije povređena. Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko 1 mm nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka ovih promena do nastanka raka iznosi od 3-17 godina.
Na početak

Kakva je uloga HPV virusa u nastanku prekanceroznih promena i raka grlića materice ?

Rak grlića materice je u najvećem procentu infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da su uzročnici ovog oboljenja humani papiloma virusi (HPV) i njihovo prisustvo potvrđeno je u preko 90 % svih uzoraka tkiva prekanceroznih promena i raka grlića materice. Otkriveno je preko 100 različitih genotipova HPV od kojih 40-ak može da uzrokuje promene na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žena. Danas se, u odnosu prema onkogenom potencijalu odnosno sposobnosti da izazovu zloćudne promene, svi HPV dele u 2 grupe : niskog i visokog rizika Utvrđena je i različita geografska rasprostranjenost HPV prema kontinentima a najopasniji HPV tip 16 je ujedno i najrasprostranjeniji humani papiloma virus u svetu. Pored virusa, u nastanku oboljenja značajnu ulogu imaju i sledeći faktori : pušenje, rano stupanje u seksualne odnose, veći broj partnera, loši socioekonomski uslovi života, imunosupresivna oboljenja i drugo.
Na početak

Kako nastaje rak grlića materice ?

Za nastanak prekanceroznih promena koje prethode raku grlića materice neophodno je postojanje 2 uslova : postojanje izmenjene sluzokože na grliću materice ili “ranice“ koja predstavlja ulazno mesto za delove virusa kao i direktni kontakt sa opasnim virusima. Delovi humanih papiloma virusa inaktivišu gene koji kontrolišu rast ćelije što uslovljava nekontrolisano bujanje i umnožavanje ćelija i nastanak raka.
Na početak

Koji su simptomi prekanceroznih promena i početnog raka grlića materice ?

• U početku prekancerozne promene ne daju simptome i otkriju se slučajno.
• Sukrvica i krvarenje iz vagine posle seksualnog odnosa je najčešće prvi znak.
• Neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice.
• Pojačan vaginalni sekret i iscedak , posebno onaj neprijatnog mirisa pomešan sa sukrvicom, zahteva ginekološku kontrolu i uzimanje briseva.
Na početak

Šta treba znati o Papanikolau testu ?

• Papanikolau test je jednostavna i bezbolna metoda kojom se pregledaju ćelije dobijene brisom sa grlića materice. Ovaj test pokazuje pojavu upale, prisustvo nenormalnih-atipičnih ćelija ili ćelija raka grlića materice.
• Za uzimanje valjanog uzorka neophodno je da prođe 5-7 dana od poslednje menstruacije ili seksualnog odnosa, a pre uzimanja brisa zabranjena je primena vaginaleta i vaginalnih ispiranja.
• Bris uzima ginekolog u ginekološkoj ordinaciji u toku pregleda vagine i grlića materice pomoću instrumenta – spekuluma.
• Pravilno uzimanje Papanikolau brisa vrši se posebnim drvenim špatulama sa zatupljenim vrhom ili četkicama koje ulaze u kanal grlića materice. Svaka polno aktivna žena trebalo bi barem jedanput svake 2-3 godine da prekontroliše Papanikolau bris.
Na početak

Kako se tumače rezultati Papanikolau testa?

• I i II grupa Papanikolau brisa predstavlja uredan nalaz. Na žalost, u našoj zemlji oko 30 % ovih nalaza nije verodostojno i žena sa urednim nalazom može imati prekanceroznu promenu. Zbog toga su u našoj zemlji potrebni pregledi u kraćem vremenskom intervalu, 1 x godišnje. Kada su 2 uzastopna nalaza Papanikolau testa negativna, pregledi se mogu prorediti 1 x u 2-3 godine.
• III grupa je sumnjiv nalaz, može biti uzrokovana pojavom infekcije i ukazivati na postojanje premalignih promena na ćelijama. Grupe IV i V ukazuju na prisustvo ćelija raka u brisu.
Na početak

Kako se vrši ispitivanje na prisustvo humanih papilopma virusa ( HPV ) ?

• U ginekološkom položaju primenom posebnog instrumenta “spekuluma“ razmaknu se zidovi vagine i omogući prilaz grliću materice. Sa posebnim štapićem na čijem se vrhu nalazi četkica ulazi se u kanal grlića materice, nekoliko puta se zavrti i štapić se izvlači napolje. Zatim se deo štapića sa četkicom odlomi, potopi u poseban medijum u plastičnom ulošku, zatvori i transportuje na virusološki pregled.
• Otkrivanje prisustva genitalnih HPV tipova vrši se novom molekularnom dijagnostičkom tehnikom primenom metode PCR amplifikacije sa detekcionim testom. Ovom metodom vrši se identifikacija HPV niskog rizika (6, 11, 42, 44 i 45), visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i neklasifikovanih tipova virusa . Mnogi od ovih tipova ne mogu biti otkriveni ni sa jednom drugom metodom koja je trenutno u upotrebi. Lažno negativni rezultati su svedeni na najmanju moguću meru pod uslovom da je bris pravilno uzet.
• Rezultat testa na HPV viruse dobije se u pismenoj formi u roku od 10 dana nakon uzimanja brisa.
Na početak

Da li i kada treba kontrolisati bris na humane papiloma (HPV) viruse ?

• Bris iz grlića materice kojim se otkriva prisustvo HPV trebalo bi uzeti ako postoji sumnjiv nalaz Papanikolau brisa III grupa (ili pozitivan nalaz koji potvrđuje IV i V grupu brisa).
• Bris na HPV poželjno je uraditi i kada se na ginekološkom pregledu otkrije izmenjena sluznica (“ranica“) na grliću materice.
• U navedenim okolnostima uvek treba detaljno pregledati grlić materice pod uvećanjem, primenom posebnog aparata kolposkopa (kolposkopski pregled) i u slučaju potrebe dijagnostiku dopuniti ciljanim uzimanjem isečka sa grlića materice ili uzimanjem uzoraka iz kanala grlića materice (tzv. “endocervikalna“ kiretaža).
• Svaka polno aktivna žena, posebno u generativnom periodu, može ako to želi prokontrolisati bris iz kanala grlića materice na prisustvo HPV.
Na početak

Šta treba raditi ako je bris na HPV pozitivan ?

• Potrebno je utvrditi da li postoje bilo kakve promene na sluzokoži grlića materice i obavezno prokontrolisati Papanikolau bris. Ukoliko je nalaz uredan, odnosno ako se pregledom utvrdi da na sluzokoži grlića materice nema promena i ako je nalaz Papanikolau brisa uredan (II grupa) nije potrebno lečenje, samo redovne ginekološke kontrole. Ipak, i u ovim okolnostima, ako se utvrdi prisustvo najopasnijeg HPV tipa 16 posebno kod mlađih osoba, treba biti oprezan i vršiti redovne ginekološke i kolposkopske kontrole grlića materice.

• Ukoliko se uz pozitivan nalaz HPV brisa (posebno ako su otkriveni virusi visokog rizika) otkrije i sumnjiv ili pozitivan nalaz Papanikolau brisa ( III odnosno IV ili V grupa) treba upotpuniti dijagnostiku sa kolposkopskim pregledom i/ili patohistološkim pregledom uzoraka tkiva dobijenih ciljanom biopsijom ili tzv. “endocervikalnom“ kiretažom kanala grlića materice.

• Ako se istovremeno otkrije pozitivan nalaz HPV brisa i prisustvo izmenjene sluzokože (“ranice“) na grliću materice treba odmah uraditi kolposkopski pregled , utvrditi prirodu izmenjene sluznice i upotpuniti dijagnostiku uzimanjem briseva iz kanala grlića materice (bris na hlamidije, bakterije, miko i ureaplazme , Papanikolau). U zavisnosti od nalaza treba prvo lečiti upalu sluznice a potom ako se radi samo o bezazlenim promenama i njih kasnije ukloniti nekom od destruktivnih (krioterapija, hladna ili termokoagulacija, vaporizacija laserom) ili ekscizionih ( isecanje omčicom – LEETZ Loop) metoda.
Na početak

Šta ako se otkrije prisustvo HPV visokog rizika ?

• Za nastanak prekanceroznih promena i karcinoma grlića materice nije dovoljno samo prisustvo infekcije virusima već i tzv. “ulazno mesto“ odnosno izmenjena sluzokoža grlića materice. Zbog toga, uvek treba sprovesti kompletan ginekološki pregled koji obuhvata kolposkopski pregled i uzimanje briseva. Ako su svi nalazi uredni nije potrebno lečenje osim redovnih ginekoloških kontrola. Ukoliko se utvrdi postojanje bilo kkavih promena ili upale – one moraju biti izlečene. U ovakvim okolnostima treba redovno vršiti kontrolu Papanikolau brisa i kolposkopske preglede jer bilo kakav sumnjiv nalaz zahteva dopunsku dijagnostiku u cilju otkrivanja prekancerozne ili zloćudne promene koju mogu uzrokovati virusi.

• Virusna infekcija humanim papiloma virusima ostaje trajno prisutna u tkivu grlića materice. Međutim, stabilno stanje imunološkog sistema i odsustvo upalnih procesa i drugih oboljenja na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žene su preduslov da se manifestacija ove infekcije ne ispolji. Ako se promene ipak pojave one bi trebalo da na vreme budu otkrivene na redovnim ginekološkim pregledima i izlečene u početnoj fazi. Rizik recidiva odnosno povratka prekanceroznih promena na grliću materice posle sprovedenog lečenja primenom hirurških intervencija kojima se uklanja samo deo grlića materice ( konizacija, LEETZ Loop ekscizija) iznosi do 10 %.
Na početak

Šta je uzrok prekanceroznih promena i raka grlića materice ?

Rak grlića materice je u najvećem procentu infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da su uzročnici ovog oboljenja humani papiloma virusi (HPV). Otkriveno je preko 100 različitih tipova HPV od kojih su najopasniji tipovi 16 i 18. Pored virusa, u nastanku oboljenja značajnu ulogu imaju i sledeći faktori : pušenje, rano stupanje u seksualne odnose, veći broj partnera, loši socioekonomski uslovi života, imunosupresivna oboljenja i drugo.
Na početak

Šta su to prekancerozne promene na grliću materice ?

Čitav niz promena na sluzokoži grlića materice od minimalnih poremećaja do potpune izmene sluznice sa nezrelim zloćudnim ćelijama naziva se stručnim nazivima displazije ili cervikalne intraepitelijalne neoplazije (skraćeno CIN). U zavisnosti da li je zahvaćena samo donja ili srednja trećina odnosno čitava debljina sluznice ove promene se svrstavaju u 3 stepena (CIN 1-3) . One prethode nastanku raka jer donja granica sluzokože i tkiva grlića (tzv. bazalna membrana) još nije povređena. Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko 1 mm nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka ovih promena do nastanka raka iznosi od 3-17 godina.
Na početak

Kako nastaje rak ?

Za nastanak prekanceroznih promena koje prethode raku grlića materice neophodno je postojanje 2 uslova : postojanje promenjene sluzokože na grliću materice ili “ranice“ koja predstavlja ulazno mesto za delove virusa kao i direktni kontakt sa opasnim virusima. Delovi humanih papiloma virusa inaktivišu gene koji kontrolišu rast ćelije što uslovljava nekontrolisano bujanje i umnožavanje ćelija i nastanak raka.
Na početak

Ko je ugrožen ?

Žene koje su započele seksualnu aktivnost u ranoj mladosti (pre 16. godine), one koje imaju veći broj seksualnih partnera, ako su imale polni odnos sa zaraženim muškarcem koji ima HPV infekciju, pušači, žene koje koriste imunosupresivnu terapiju ili imaju HIV infekciju. Posebno su ugrožene žene kojima prethodno nije redovno uziman Papanikolau (PA) bris, mlađe od 30 godina ili ako su nepouzdane za praćenje i ne odazivaju se na kontrolone preglede.
Na početak

Koji simptomi prekanceroznih promena i početnog raka grlića materice ?

• U početku prekancerozne promene ne daju simptome i otkriju se slučajno.
• Sukrvica i krvarenje iz vagine posle seksualnog odnosa je najčešće prvi znak.
• Neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice.
• Pojačan vaginalni sekret i iscedak , posebno onaj neprijatnog mirisa pomešan sa sukrvicom, zahteva ginekološku kontrolu i uzimanje briseva.
Na početak

U čemu se sastoji pregled grlića materice ?

Pregled grlića materice vrši se u ginekološkom položaju primenom posebnog instrumenta “ spekuluma “, koji ima zadatak da razmakne zidove vagine i omogući pregled grlića. Tom prilikom obavezno se uzima Papanikolau bris (PA). Pravilno uzimanje Papanikolau brisa vrši se posebnim drvenim špatulama sa zatupljenim vrhom ili četkicama koje ulaze u kanal grlića materice. Svaka polno aktivna žena trebalo bi barem jedanput svake 2-3 godine da prekontroliše Papanikolau bris. Posle ovoga sledi pregled primenom posebnog aparata – kolposkopa, kojim se bezbolno i pod uvećanjem u trajanju od 2-3 minuta izvrši detaljan pregled grlića materice. Cilj kolposkopskog pregleda je da otkrije početne prekancerozne promene na sluznici grlića materice koje se ne mogu videti golim okom. Tačnost kolposkopije kao samostalne metode u otkrivanju prekanceroznih promena iznosi 87 % a u zajednici sa Papanikolau testom 98 %.
Na početak

Šta ako je Papanikolau test sumnjiv ili pozitivan ?

Ukoliko je Papanikolau test sumnjiv (III grupa) bez odlaganja se mora detaljno pregledati grlić materice. Vrši se uzimanje briseva na HPV viruse, bakterije, hlamidije, mikoplazme i kolposkopski pregled pod uvećanjem. Ukoliko se na osnovu ovih pregleda posumnja na postojanje prekanceroznih promena mora se uzeti isečak (ciljana biopsija) ili kiretaža kanala grlića materice sa slanjem materijala na mikroskopski ili patohistološki (Ph) pregled.
Ukoliko je test pozitivan (IV ili V grupa) neizostavno i što pre se mora obaviti kolposkopski pregled sa uzimanjem ciljanih isečaka i/ili kiretaže grlića materice sa slanjem materijala na Ph pregled. Jedina definitivna i merodavna dijagnoza je ona koja je postavljena na osnovu mikroskopskog ili patohistološkog pregleda od strane lekara specijaliste patohistologa.
Na početak

Gde da se obratim na pregled ?

Pregled i uzimanje Papanikolau brisa može se izvršiti u ginekološkim ambulantama Domova Zdravlja u Novom Sadu . U svim slučajevima kada se u bilo kojoj ginekološkoj ambulanti Doma Zdravlja dobije sumnjiv ili pozitivan nalaz Papanikolau brisa dopunska dijagnostika ( kolposkopski pregled i ciljano uzimanje isečka – biopsija i kiretaža kanala grlića materice ) može se sprovesti u zgradi Poliklinike u sastavu Kliničkog Centra Vojvodine u Novom Sadu : deo C, III sprat, ginekologija. Za pregled u Poliklinici Kliničkog Centra Vojvodine neophodan je overen uput od specijaliste ginekologa iz Doma Zdravlja. Ako se pregledima otkrije prekancerozna promena ili početni oblik raka na grliću materice lečenje se nastavlja na operativnom odeljenju Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog Centra Vojvodine u Novom Sadu.
Na početak

Kako se leče prekancerozne promene i rak grlića materice ?

Ukoliko se radi o početnoj formi prekanceroznih promena (CIN 1) u obzir dolazi primena tzv. destruktivnih metoda lečenja : krioterapije , hladne koagulacije ili elektrokauterizacije.

Ako su prekancerozne promene višeg stepena (CIN 2 ili 3) uobičajeno se vrši konizacija ili isecanje promene na grliću materice u vidu “kupe ili konusa“ . U novije vreme sve češće se primenjuje i LEETZ LOOP odnosno isecanje promene specijalnim elektroomčicama. Nedostatak ove metode je to što se ne mogu precizno pregledati ivice uklonjene promene i postoji rizik da deo promene zaostane.

Ukoliko se dokaže postojanje početne kancerozne promene ili raka koji je ograničen samo na grlić materice, po pravilu se sprovodi hirurško lečenje : “duboka konizacija“, uklanjanje materice (histerektomija) ili pak radikalna operacija (radikalna histerektomija) kada se sa matericom i delom vagine zajedno uklanjaju i limfne žlezde iz male karlice i tako prekidaju putevi širenja raka. Danas postoji mogućnost da se u početnoj fazi raka grlića materice sačuva materica kod žena koje nisu rađale (tzv. radikalna abdominalna ili vaginalna trahelektomija) tako što se uklanja čitav grlić sa delom vagine i limfnim žlezdama iz karlice a ostavlja telo materice koje se spoji sa ostatkom vagine.
Na početak

U čemu se sastoji prevencija ?

Stvaranje navike da se kod ginekologa dolazi redovno, jednom godišnje, bez obzira što je žena zdrava ili se dobro oseća. Tom prilikom se uradi i Papanikolau test .
• Korišćenje kondoma kao kontraceptivnog sredstva kada god je to mogućno.
• Obavezno lečenje bezazlenih “ranica“ i drugih dobroćudnih promena kao i upale grlića materice jer oštećene ćelije mogu biti ulazno mesto za HPV viruse koji pokreću proces zloćudne transformacije ćelija.
• Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje premalignih promena na grliću materice bez obzira što one ne moraju dati primetne simptome.
Na početak

♥ QueeN ♥ · **[°mama 3 anđela°]**

Da, noraću da vodim računa o tome nakon porođaja, jer uglavnom se ta ranica na grliću materice stvara nakon porođaja i mora se redovno ići na kontrole nakon porođaja.