Olovka

filicka · *hoppípolla*

Duvao je strahovit vetar sa nicije strane igralista...
Zastala sam jos jednom,tek da ne izgleda kao da sam bas sasvim daleko od cilja.
Drvece cija se kora krunila i letela po isusenoj travi,nije imalo grane,imalo je tvoje ruke.
Miris sveze kise ukopao me je i naterao da stojim u mestu,sa rukama jos znojavim u dzepu i sa novom svescu o gubitku,u glavi...
Nista mi nije pomagalo i nisam mogla da se setim izlaza.
Punoca i draz tvog tela izbijale su kroz tanku i ostru crnu tkaninu,kao rupe od zlocestih moljaca...
Pod onim lomljivim rukama jos uvek sam osecala tvoj slabi stisak i mirni tok krvi kroz tanke i nevidljive vene tvoje sake..
Mir se nametnuo kao zapovest.
Idiosinhraticnost se javila kao vizija koja je kasnila zbog teske zabune svih receptora i cula.
Priroda me je budila i samarala ali se ovozemaljski oblik nije trudio i zurio povratnom odgovoru.
Hitac cinjenice nasao je ulegnuce.
I sada sam bila razapeta na nebulozno dugackom zidu razloga.
Tragala sam za tisinom ali je nisam sustigla,iako sam je par puta pojurila...
Spavaci s one strane meseca pozeleli su da znaju zasto.
-"Tisina je place u njoj",odgovori im iznenada cudesni sum grana sa onog usnulog drveta.
Nesto me prenu iz tog dubokog odvajanja...kisa je ponovo padala.
Pogledala sam u nebo,jer nisam znala sta bih drugo trebala...
Tisina je vristala.
Sve kratke slike sa mutnim detaljima protutnjale su kroz sirinu sekunde....
Rezala sam se kao olovka.
Pod slucajnom kataklizmom sopstvenih oseta...
Nisam ni suzu pustila,a sletale su do stomaka,kao zlatni klizaci sa zaledjenog jezera.
Da sam mogla da osetim ista,verovatno bih umrla.
Rascistio si sve moje strepnje i snove u par recenica...ona zenska neznost i plasljivost nisu to prihvatale hladnom glavom prvorodjene mene.
Ona koja je u mimoilaznosti bila tvoja,sada je ova sto stoji sama,u sred oskrnavljenog vencica,u jednoj silueti davnasnjeg oblika...
Ona sto je stajala tu,volela te je bez stida i kajanja,bolesno i marljivo...
Na horizontu sada vec niskog neba ocrtavale su se vrdave linije.
Ona koja je ostala da stoji gledala ih je kroz kisne kapi.
Satima...

Ovo je poslednje sto cete cuti od mene Smile

Kada izadje,ako imate zelju,mozete navratiti do Zrenjanina i kupiti moju knjigu.
Previse sam vec podelila sa vama Smile