Mornar Popaj

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Mornar Popaj

Tarzan, gospodar džungle, nije se leta 1982. nimalo slučajno pojavio sa lepom Džejn na malim ekranima: junaci iz stripova su tada osvojili Holivud. No, Tarzan nije usamljen. U bioskopima i na TV kanalima glavne ličnosti su Popaj i Oliva uz Peru Žderu i Badžu, Flaš Gordon, Supermen i drugi junaci koje pamtimo iz starih stripova. Poneki od njih već 50 i više godina imaju svoju vernu publiku, ali sada se ispostavilo da je ta publika, sastavljena od klinaca i njihovih očeva i majki spremna da prati dogodovštine svojih junaka ne samo u kućnoj fotelji već i u bioskopskoj dvorani.

Najslavnija devojčica

Teško je poverovati da "Siroče Eni" nije silazio više sezona sa Brodveja u Njujorku i bioskopa u centru Holivuda. Ko bi pretpostavio da je "Mala Ana" koja je u "Zabavniku" nekada davno imala samo jedan kaiš u zadnjem delu lista i bila popularna jedino kod devojčica, osamdesetih je bila zvezda nad zvezdama koja nije silazila sa TV ekrana, i bila okružena najznačajnijim novinarima.
Od vremena Širli Templ nijedna devojčica nije stekla takvu slavu po filmu kao što je to Ajlin Kvin. Nije ni čudo. Crvenokosa Ajlin dobila je ovu ulogu u konkurenciji deset hiljada svojih vršnjakinja koje su se javile na "Kolumbijin" oglas. Ona je, odista, ljupka i u stanju da rasplače i nasmeje do suza prepunu bioskopsku salu i starih i mladih.

Božanstveno kriva usta

Ništa manju slavu stekao je i "Popaj", čije je snimanje prošlo kroz pravu odiseju: menjani su glumci, reditelji, prilagođavan scenario. Na kraju je urađena, kako filmski kritičari kažu, prava stvar jer je posao stigao u prave ruke.
"Paramaunt", kao producent, predvideo je prvo ulogu Popaja za Dastina Hofmana. On je, međutim, zahtevao da se scenario menja. Autor teksta Jul Fajfer pokušao je da sasvim verno napiše knjigu snimanja prema piscu "Popaja" Segaru. Producentu Robertu Evansu, koji je čitav ovaj filmski poduhvat zamislio, scenario se veoma dopao i nije hteo da prihvati zahteve Dastina Hofmana. Sve se ovo događalo još 1977. godine.
Uloga Popaja ponuđena je i Džeku Niklsonu, pa zatim Al Paćinu, ali ni jedan ni drugi nisu pristali da igraju mornara Popaja. U obzir su dolazili i razni reditelji. Kada je najzad nađen lik koji odgovara čuvenom mornaru – Robin Vilijems – režiju je prihvatio čuveni robert Altman kome se glavni glumac, mada nije bio naročito poznat, dopao.
Altman je odmah pozvao Šeli Dival kojea je igrala u mnogim njegovim filmovima:
- Čuj, - rekao joj je – imam za tebe ulogu. Rođena si za nju!
- Kakvu ulogu? – pitala je oduševljeno Šeli, jer voli da radi s Altmanom.
- Olivu, Popajevu. Treba mi ženska sa krivim, tankim nogama, kakve ti imaš.
Šeli je prvo pobesnela, a onda počela da uči kako da uvija kosu na tačno 93 papilotne, koliko joj je trebalo da bi imala zavodljivu frizuru za svog momka Popaja. Pol Duli, takođe stalni glumac Altmanovih filmova, ustoličen je kao kralj pljeskavica – čuveni Pera Ždera. Nađen je i Badža. Nedostajao je još samo Kića. Reditelj Altman se u poslednjem trenutku odlučio da ovu značajnu ulogu poveri svom tromesečnom unuku Ivanu Hartu Vesliju, sinu svoje starije ćerke Kristin Hart. Svoju odluku je saopštio filmskoj ekipi pravdajući se da nije u pitanju protekcija već to što je Ivan rođeni Kića. Ima božanstveno kriva usta, kao čarapa. Mali Hart je, naime, rođen sa pupčanom vrpcom oko vrata što mu je u prvim mesecima života ukočilo jednu stranu lica. On je odmah postao mezimac cele ekipe i svi su se upravljali prema njemu. Snimanje je počinjalo sa njegovim buđenjem. Pred njegovom korpom za spavanje glumci su izvodili sve moguće kerefeke da bi ga nasmejali, ali se ponekad dešavalo da niko ne može da ga rasplače, a scenario to zahteva.
- Otići ćemo na Maltu da snimamo – odlučio je jednog dana Altman. – Na morskoj obali, obučeni blesavo, delovaćemo kao neka nova civilizacija. Film je snimljen na nenaseljenom ostrvu Filfla.
Angažovan je i kompozitor pop-muzike Hari Nilson, tada veoma popularan. I on se priključio filmadžijama na Malti. "Taj sam što sam, sav sam koj' sam" – orilo se obalom, nemalo ćudljivom. Bura je često ometala snimanje pa je Olivino zapomaganje pred Badžom zvučalo sasvim iskreno. Međutim, to zadovoljstvo je još više uvećalo troškove tako da se predviđena suma od 13 miliona dolara ubrzo popela na dvadeset, da bi se 1980, kad je film završen, zaokružila na 50 miliona dolara! Kritičari, navikli na drukčije Altmanove teme, počeli su polemiku koja i danas traje.
- Ljudi moji, raspravljaju o nama kao da smo snimali "Rat i mir", a ne "Popaja" – požalila se nedavno u jednom intervjuu Šeli Dival za koju kažu da je nenadmašna Oliva.
Rezultat svega ovoga: Popaj ne silazi već dve godine sa ekrana.

[iz "Politikinog zabavnika" #1613/1982]

Slike iz filma:

filicka · *hoppípolla*

Kako sam ja volela Popaja kad sam bila mala,eeeeeeeeeee.....
mnogo.