Prva razglednica

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

U leto 1870. godine vladala je u Nemačkoj nesnosna vrućina. Mnogi ljudi pobegli su na obalu Rajne da se osveže. Među njima bio je i August Švarc, knjižar iz Odenburga. On se u društvu svojih prijatelja, sveštenika Kicea iz Plajzenhauzena i bankara Libkea vozio parobrodom niz Rajnu. Na broju je bilo veoma prijatno. Ćaskalo se uz hladno pivo. Kad je raspoloženje bilo na vrhuncu, pukao je kotao parobroda!

Umalo tragična priča

U panici koja je tada zavladala na parobrodu putnici su pokušavali da se spasu skakanjem u reku i, na sreću, svi su uspeli. Iste večeri priredili su zajednički banket u čast srećnog završetka zamalo tragičnog izleta. Tu je pao i dogovor da se svakog leta svi sastanu na istom mestu, a preko godine da održavaju vezu dopisivanjem. August Švarc je održao reč, napisavši više pisama svešteniku Kiceu, ali je ovaj izgleda zaboravio na dato obećanje i nije odgovarao na ta pisma.
Nekako baš u to vreme pojavio se kalendar u kome je objavljena omiljena narodna pesma "Pet hiljada puta đavo", sa duhovitom ilustracijom. I, Švarcu je sinula ideja! Kad mi nije odgovorio na pismo, mislio je, čim ugleda ovu ilustraciju, mora se setiti onih nezaboravnih dana. Švarc je dao da se u štampariji na jedan karton veličine poštanske dopisnice preštampa ilustracija iz kalendara, a na preostalom praznom prostoru kartona da velikim slovima piše "Kako čovek može tako brzo da zaboravi lepa vremena!" Jezik je bio latinski jer je Švarc znao da će ova neobična pošiljka pre nego što stigne na označenu adresu prokrstariti pola sela...
Mnogi ovu pošiljku smatraju prvom razglednicom. Ona je postigla željeni uspeh jer je sveštenik Kice odmah odgovorio Švarcu čestitajući mu na odličnoj ideji. To je ohrabrilo Švarca da i dalje pravi razglednice. Već 1875. godine štampao je pedeset raznovrsnih razglednica, a sve ih je, kao i prvu, sačuvao pedantni sveštenik Kice. Znači, hobi sakupljanja razglednica star je upravo koliko i prva štampana razglednica! A brzo se i širio. U mađarskom gradu Sekešfehervaru 1899. godine izdali su časopis u pet hiljada primeraka, sa obaveštenjima za sve sakupljače razglednica, a u Nemačkoj se u to vreme organizuju brojne izložbe sakupljača razglednica.

Kakav zmaj, strašan zmaj!

Nas ipak posebno zanima podatak koji je gotovo spektakularan: prva razglednica u svetu nije vezana za ime Švarca, već za našeg čoveka – Srbobranca Petra Manojlovića! Manojlović je bio sa službom u Beču kao geodetski oficir, a na njegov predlog u uredništvu lista "Zmaj" štampana je 1870. godine prva razglednica u svetu. Ovaj podatak nalazi se u brojnim stručnim publikacijama vezanim za istorijat razglednica, kao i u enciklopedijama, pa ga mnogi poznavaoci istorije razglednice smatraju tačnim. I za ovu razglednicu vezana je opet zanimljiva priča.
Na kartonu formata poštanske dopisne karte otisnuta je u tehnici bakroreza veduta Carigrada, sa leve i Moskve sa desne strane. Na velikom prostoru po sredini razglednice nalazi se parobrod sa oznakama Srbije, a na obalama su ljudi. Iznad njih je ogroman zmaj koji sve to natkriljuje. Pretpostavka je da je autor svojim crtežom izrazio panslovensku ideju jer taj zmaj natkriljuje ogroman prostor na kome žive upravo slovenski narodi. Tako odštampanu razglednicu Petar Manojlović nije poslao odmah, nego tek sledeće godine svom rođaku Demetru (Dimitriju) Manojloviću, somborskom advokatu.
Kako ovaj nije znao za ilustrovane karte ili je u njima video izvesne političke neugodnosti, on je pri dnu razglednice rukom dopisao: "Ja sa zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se!" Zatim je vratio razglednicu u Beč. Igrom slučaja ista razglednica se posle mnogo godina našla ponovo u Vojvodini. Tada se za dokazivanje da je to prva razglednica u svetu mnogo zalagao inženjer Mirko Verner, poznati novosadski filatelista svetskog glasa koji se proslavio zbirkama poštanskih maraka i jednom od najvećih zbirki dopisnica na svetu. Samo takav stručnjak mogao je sa najvećim ekspertima iz ove oblasti vodi dugu polemiku koja je trajala desetak godina. I pobedio je!

[iz "Politikinog zabavnika" #1611/1982]

Nažalost, nisam našao sliku razglednice Petra Manojlovića.