Dimitrije, lažni car Rusije

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Lažni car Dimitrije

Osmog maja 1606. godine na carskom dvoru u Kremlju, u Moskvi, počelo je veliko svadbeno slavlje. Toga dana ruski car Dimitrije venčao se sa mladom Marijom Mnizeh, ćerkom poljskog kneza Đorđa Mnizeha. Car i carica su srećni, a u kremaljskim palatama stotine zvanica, uglavnom iz Poljske, vesele se u njihovu čast. Svadbeno slavlje oteglo se u nedogled.
Nevestin otac Đorđe Mnizeh koji je takođe u Moskvi, zadovoljan je: Dimitrije mu je ponudio Novogorod i Pskov. Poljskom kralju Sigismundu III Vazi obećan je Smolensk i drugi, manji gradovi u zapadnom delu Rusije, a papinom izaslaniku u Poljskoj širenje katoličanstva u Dimitrijevom carevini.

Podmetnuli ga Poljaci

Ali, moskovski plemići, boljari, budno prate događaje na dvoru. Vrhunac svadbenog slavlja oni će iskoristiti za zaveru protiv lažnog cara Dimitrija.
Kad je 1584. godine umro prvi ruski car Ivan IV Grozni, na prestolu ga je nasledio sin Fjodor I. Ali, u ime maloumnog prestolonaslednika vlada namesnik Boris Godunov. Drugi carević, Dimitrije, kome je trebalo da pripadne kruna posle Fjodora, tajanstveno je nestao 1591. godine. Kad je sedam godina kasnije umro Fjodor I, za ruskog cara je proglašen Boris Godunov. On je vladao sve do 1605. godine, a onda se, posle njegove smrti, na prestolu našao odavno nestali "carević" Dimitrije.
Još su po Moskvi i širom Rusije kružile priče o sumnjivom poreklu već gotovo godinu dana ustoličenog cara Dimitrija, Dimitrija Samozvanca ili Lažnog Dimitrija kako su ga zvali, kad je on odlučio da se oženi i narodu dovede caricu.

Osmog dana svadbenog veselja, 16. maja uveče, u kući kneza Vasilija Šujskog, u Moskvi, sakupila se grupa boljara na tajni razgovor. Ako Dimitrije, koji sedi na prestolu i u savezu sa Poljacima nemilice deli rusku zemlju, zaista nije sin pokojnog cara Ivana IV, onda ko je on?
Zemaljski sabor je već osudio na smrt kneza Šujskog zbog širenja glasova o ko zna kakvom carevom poreklu. Carević Dimitrije, tvrdio je Šujski, nije mogao vaskrsnuti jer je još pre 14 godina Boris Godunov naredio svojim ljudima da ga ubiju. A ovaj koji je, izdajući se za carevića, ugrabio krunu, je samozvanac, lažni Dimitrije. Poljaci su mu pomogli da dođe na vlast računajući da će zastupati njihove interese u Rusiji. Car je Šujskog oslobodio kazne, ali knez se nije umirio niti je odustao od svoje namere.
- Večeras je vreme da ga uklonimo – rekao je odlučno okupljenim boljarima. – Moskva je puna Poljaka i dok oni piju u carevo zdravlje, mi ćemo ući u Kremlj...

Priznanje stare carice

Među boljarima je još vladala neodlučnost.
- A kako ćemo da provalimo u Kremlj? – upita neko.
- Nećemo morati da provaljujemo. – odgovori spremno Šujski. – Straže su na našoj strani. Jedino ćemo morati da ubijemo Basmanova, izdajnika.
- Ali, stara carica, Ivanova žena Marija, javno je priznala da je ovaj Dimitrije njen sin – reče boljar Volujev. – Narod u to veruje.
- Carica je morala tako da postupi – dočeka Šujski – a što se naroda tiče ja sam poslao svoje ljude da prošire vest kako caru preti opasnost od Poljaka.
U očekivanju patrijarha Jova koji je trebalo da donese vesti o poslednjim događajima na dvoru zaverenici su još dugo većali. A onda se pojavio i stari patrijarh. Bio je uzbuđen i ljut.
- Doznao sam – reče prisutnima – da je Dimitrije Samozvanac zaključio ugovor sa poljskim kraljem Sigismundom da posle njegove smrti ruska kruna ima da pripadne poljskom kralju, a čitava Rusija postaće katolička zemlja!
Među zaverenicima sad više nije bilo dvoumljenja: čast zemlje, i sopstvena čast, moraju se spasti.
- A šta ćemo sa Marijom Mnizeh? – upita neko.
- I ona i njen otac doživeće sudbinu Dimitrija Samozvanca – bio je odlučan Šujski.
U Moskvi je te noći, između 16. i 17. maja 1606. godine, došlo do pobune Moskovljana protiv Poljaka koji su iznenada počeli da "ugrožavaju" njihovog cara Dimitrija. Poljaci su imali muke da se odbrane i niko nije slutio da se baš u to vreme sprema ubistvo u Kremlju.

Marija je pobegla

Zaverenici su se sa ugovorenom lozinkom "Bog čuva Rusiju" provukli kroz kremaljske kapije i uskoro se obreli pred carevim odajama. Jedino je Basmanov, koji je Dimitriju prišao s vojskom odmah kad je ovaj stupio na presto, pružio hrabar otpor. Ali, boriti se gotovo sâm sa toliko ljudi koji su se okrenuli protiv cara bilo je bezumno. Gazeći preko mrtvog Basmanovljevog tela zaverenici su se probili do careve sobe. Dimitrije je bio sâm. da mu rade o glavi nije bilo sumnje. Ništa se više nije moglo učiniti.
Kad je ugledao kneza Šujskog, car je uspeo da vikne:
- Vasilije, izdajico!
Uto je boljar Volujev ispalio hitac iz muskete i Dimitrije je pao mrtav. Boljari su mu toliko izobličili lice da ga više niko ne bi prepoznao.
Mariju Mnizeh i njenog oca nisu našli u dvoru; oni su u poslednjem trenutku uspeli da pobegnu.
Dva dana posle ubistva cara Dimitrija Samozvanca vojska je izvikala kneza Vasilija Šujskog za cara i vlastodršca Rusije. Ali Šujski nije dugo ostao na toliko željenom tronu. Umro je posle četiri godine u poljskom zatvoru, u Varšavi.

Posle gotovo deset godina potpunog rasula u carskoj Rusiji i brojnih avanturista i samozvanih prestolonaslednika boljari su 1613. za cara proglasili Mihaila Romanova. Dinastija Romanova, imperatora, održala se u Rusiji sve do 1917, kad ju je srušila velika oktobarska revolucija.

[iz "Politikinog zabavnika" #1165/1974]

Prva slika: knez Vasilij Šujski
Druga slika: Zadnji minuti Dimitrija Samozvanca (1879)