Svaka četvrta žena porodi se carskim rezom

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Carski rez je ušao u modu i u porodilištima Srbije. Nekada se porođaj hirurškim putem završavao samo u izuzetnim situacijama, ukoliko bi bio ugrožen život porodilje ili novorođenčeta, a danas je ovo metoda koju žene vrlo često biraju same, uverene da je to sigurniji i bezbolniji način da rode zdravo dete, piše „Politika”. Od 19.606 porođaja (koliko je u Srbiji obavljeno od jula do decembra 2007. godine, po poslednjim statističkim podacima iznetim na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju zdravstvene zaštite), 22,8 odsto završeno je carskim rezom. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija smatra da takvih porođaja u ukupnom broju ne bi trebalo da bude više od 15 odsto.
U nekim razvijenim zemljama, carski rez je u potpunosti pitanje izbora žene. Kod nas, nije tajna, žena koja to naumi uspeće da nađe doktora s kojim će se dogovoriti da se za hiljadu ili malo više evra porođaj završi carskim rezom. Akušeri kažu da, takoreći po nepisanom pravilu, upravo kod žena koje od početka trudnoće insistiraju na carskom rezu na kraju se stvarno i pojave opravdane indikacije, odnosno razlozi da se uradi ova intervencija.

Danas žene u sve poznijoj dobi rađaju prvo dete, pa je i to mogući medicinski razlog. Takođe je to slučaj i kad je reč o deci začetoj veštačkom oplodnjom ili o visokorizičnim trudnoćama. Međutim, ne treba zanemariti i uticaj medija. Ne prođe ni nedelja da neka od estradnih pevačkih ili glumačkih zvezda na svet ne donese zdravu i lepu bebu, naravno, carskim rezom. Ružičaste bebe i nasmejane starlete deluju ubedljivije od uveravanja lekara da je prirodni, spontani porođaj ipak najzdraviji za ženu.

U Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije broj porođaja završenih carskih rezom je veći od proseka i iznosi – 35,7 odsto. Dakle, svaku treću ženu ovde porode carskim rezom. U GAK „Narodni front” procenat porođaja koji su završeni carskim rezom iznosi 25,6, a u KBC „Zemun” samo 6,5.

„Sadašnji prosek od 22 odsto obavljenih carskih rezova u ukupnom broju porođaja je korektan i nije prevelik, naročito za velike, referentne ustanove u Beogradu i Novom Sadu, jer tu iz unutrašnjosti šalju najkomplikovanije i rizične trudnoće – trudnice s visokim pritiskom, sa zastojem u razvoju ploda... Pre desetak godina taj procenat je bio manji – 15 do 18, ali treba imati u vidu i da smo mi mala zemlja, s malim brojem porođaja, pa je opravdano preduzeti sve kako bi smrtnost novorođenčadi bila što manja”, kaže za „Politiku” dr Aleksandar Jurišić, ginekolog iz GAK „Narodni front” i načelnik Odeljenja za preoperativnu ginekologiju.

Dr Jurišić, međutim, naglašava kako mnoge žene nisu svesne da je carski rez izuzetno ozbiljna operacija, koja može da bude praćena brojnim komplikacijama – od ozbiljnih krvarenja do dugotrajnih infekcija. Lekari po zakonu statistike i velikih brojeva, jednom u dva meseca, dakle pet, šest puta godišnje, budu svedoci i najtežih komplikacija kada posle carskog reza porodiljama mora da bude izvađena cela materica. Recimo, zato što nije bilo drugog načina da se teška infekcija pobedi i zaustavi njeno širenje u stomaku. Naravno, oporavak posle ove intervencije je duži i naporniji nego posle prirodnog, spontanog porođaja.

Nema potrebe da ijedna žena unapred insistira na carskom rezu i plaća za ovu intervenciju, smatra dr Jurišić, jer je to pre svega pitanje dobre procene lekara, odnosno odmeravanja onoga što je najbolje za dva bića – i za majku i za novorođenče. Sa ženama koje se odlučuju za prvi porođaj u sve kasnijim godinama, ili kod rizičnih trudnoća gde su žene primorane da preleže i po osam meseci u krevetu, ili u slučaju kad se težina bebe procenjuje na pet i više kilograma, iskusni akušeri će, ako postoji rizik po novorođenče, uvek odlučiti da porođaj završe operativno, odnosno brzo, objašnjava dr Jurišić.

Dr Paja Momčilov iz Ginekološko-akušerske klinike KCS u Višegradskoj koji sebe naziva klasičnim akušerom, smatra da je procenat porođaja koji se završavaju carskim rezom ipak neopravdano visok.

„Svetska zdravstvena organizacija smatra da broj porođaja završenih carskim rezom ne sme preći 15 odsto. To je idealan procenat, jer sa većim, tvrdi se u izveštajima SZO, ne dobijate ni zdraviju decu, ni manju smrtnost na porođaju. Međutim, sa 22 procenta porođaja završenih carskim rezom mi sledimo svetski trend povećanja korišćenja ove procedure. I u svetu se vodi velika rasprava da li ovu proceduru treba odobravati samo na zahtev porodilje. S druge strane, žene su često nedovoljno obaveštene, pa pogrešno misle da je ovaj način porođaja bezbedniji. Ova intervencija, u stvari, predstavlja rizičnija način završavanja porođaja. Međutim, i u svetu, kao i kod nas, zbog sve češćih sudskih procesa i optužbi za lekarski nehat u slučajevima koji se tragično završe, doktori koji žele da izbegnu loš ishod, sudsko gonjenje i eventualna velika obeštećenja koja bi klinika morala da plati, lakše se odlučuju za carski rez”, kaže za „Politiku” dr Momčilov. (Mondo)

mariolina · Početnik Domaćeg.de

Imala sam dva porođaja, jedan prirodnim putem, drugi carskim rezom (blizanci, pa su bili karlično okrenuti). Nikad se ne bih dobrovoljno podvrgla carskom rezu, da nije bio savet da je tako bolje zbog dece. Razlika je ogromna. Nisam imala epidural nego totalnu anesteziju.. da ne pričam koliko je trebalo vremena da se probudim, pa 2-3 transfuzije krvi, pa infuzije... pa čekanje da vidim moje bebe... a o oporavku da i ne pričam...
Nakon oba ova iskustva, ne mogu da razumem žene koje traže dobrovoljno carski rez, iako nema nekih zdravstvenih razloga zbog kojih ne mogu da se porode prirodno.

nextajox · **حزب الحيوان**

Moja mama je oba puta imala carski ..

PALONI · Početnik Domaćeg.de

pa sma carsi rez govori u kako je stanju nase drustvo i zene koje su u trudnoci moraju se vise kretati da nebi doslo do tog postupka koj je vec nazvna carsi rez

Lane86 · **~The last lady~**

Carski rez je jedna od deset najčešćih velikih operacija, sa osetnom razlikom u incidenciji između pojedinih regiona u svetu i između pojedinih bolničkih institucija. Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su : distocije (neadekvatna materična aktivnost), prethodni carski rez, karlični stav ploda, fetalni distres (patnja), intrauterini zastoj rasta ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća, kasni paritet, smanjena upotreba vakuuma i forcepsa, veća informisanost itd...

Tradicionalna podela podrazumeva:

* apsolutne indikacije
* relativne indikacije
* proširene indikacije

Apsolutne: Apsolutno sužena karlica, anomalije i genitalna oboljenja koja čine prepreku rađanju, poprečni položaj ploda, centralna placenta previa, preteča ruptura uterusa, teški slučajevi prevremenog odlubljivanja normalno usađene placente, teška preeklampsija-eklampsija, prethodni CR učinjen klasičnim medijalnim rezom, vulvovaginalni herpes.

Relativne: Feto-pelvična disproporcija, placenta previa lateralis, osteomalatična karlica, preeklampsija, intrauterini zastoj ploda, akutni fetalni distres, diabetes mellitus, blizanačka trudnoća sa nepovoljnim položajima ploda, primarna inercija uterusa, distonija, konizacija.

Proširene: Prevremeno odlubljivanje posteljice (manja povrsina), karlična prezentacija, defleksione prezentacije ploda i anomalije rotacije, ispadanje pupčanika, vasa praevia i velamentozna insercija pupčanika (na ovojima), ožiljak na materici, ankiloza karličnih zglobova, malformacije ploda, genito-urinarne fistule, rekto-vaginalne fistule, varikoziteti genitalija, izraženi šiljati kondilomi, psihoze, izvesne srčane bolesti, ablacija retine, tbc larinksa, hipertireoza, starost prvorotke preko 35 godina, infertilitet u anamnezi, raniji intrapartalni gubici itd. Može se reći kratko da je indikacija za CR: Distres (patnja) ploda, distres majke, prethodni CR i karlična prezentacija.

Kontraindikacije:

Glavna kontraindikacija mogla bi biti nepostojanje indikacije koja bi bila prihvatljiva. U našoj zemlji CR se ne vrši na osnovu želje pacijentkinje niti ekipe koja vodi porođaj (razlozi komfora) vec na osnovu MEDICINSKI OPRAVDANE INDIKACIJE...

Operativna tehnika:

Rez na trbuhu može biti:

* medijalni (središnji)
* paramedijalni
* suprapubični (poprečni iznad simfize)

Medijalni rez je tehnički najlakši, može se produžiti i omogućava dobru preglednost trbušne duplje i brzu ekstrakciju ploda. Estetski je manje prihvatljiv i danas se koristi samo iz nužde (hitna stanja ili posebne indikacije).
Niski poprečni rez ( po Pfannenstielu) pravi se popreko na 2 cm iznad simfize. Kozmetička prednost ovog reza je očigledna tako da se većina CR-ova radi po ovom rezu Rez na materici može biti korporalni- klasični, istmiko-cervikalni, ekstraperitonealni. U našoj zemlji radi se horizontalni istmikocervikalni rez po Dorfleru.

Komplikacije:

CR nije bezopasna operacija, ali je maternalni i fetalni morbiditet (oboljevanje) i mortalitet (smrtnost) mali. Po literaturi smatra se prihvatljivim maternalni mortalitet 1-2 / 1000 žena a najčešći uzroci smrti su: nezadovoljavajuća preoperativna priprema, pogrešna hirurška tehnika, komplikacije anestezije, krvavljenje, sepsa, peritonitis, plućna embolija, popuštanje srca, greške u određivanju krvnih grupa, neadekvatna antibiotska terapija itd. Vodeći uzroci smrti su: plućna embolija, kardiopulmonarni arest (zastoj), krvavljenje i sepsa. Postoperativne rane i kasne komplikacije su: krvavljenje, sepsa, ileus, oštećenje bubrega, trombophlebitis, urinarna infekcija, anemija, subinvolucija materice, endomyometritis, peritonitis, infekcija rane, popuštanje reza na uterusu (sava), mastitis, stres-ulkus, endometrioza na rezu i td. U sledećoj trudnoći češća je pojava placente praevie, popuštanje ožiljka na materici i ponovni CR i infertilitet. Najčešće komplikacije su: puerperalna sepsa, infekcija urinarnog trakta i infekcija rane...

Trudnoća posle CR-a:

Trudnoća posle CR-a ima svoje specifičnosti. Ranije se savetavolo da pauza posle prve trudnoće završene CR-om bude tri godine, a danas je stav da je dovoljno 18 meseci. Postoje neki rizici koji prate ovakvu trudnoću : placenta praevia (posteljica koja prednjači) 15 puta je češća u ovim trudnoćama a u dva od tri slučaja se očekuje i placenta acreta (urasla). Vaginalni porđjaj posle CR-a

Ranije važeće pravilo : jednom CR uvek CR više nije aktuelno. Činjenica je da ponovni CR čini više od jedne trećine svih CR-ova, a da će vaginalnim putem posle prethodnog CR-a roditi 18-44% žena ukoliko im se dopusti probni porođaj. Institucija konsultacije i lične odluke pacijenta o načinu završavanja porođaja nakon prethodnog CR-a ne postoji tako da odluku donosi ordinirajući lekar nezavisno od želje pacijenta. Podaci iz literature favorizuju vaginalni porođaj nakon CR-a , ali je zbog retkih ne veoma teških komplikacija koje prate ovakve porođaje jedini etički ispravan princip poštovanje svakog individualnog slučaja...

Zaključak:

Do 50% pacijentkinja sa prethodnim CR može se uspešno poroditi vaginalnim putem. Zahvaljujući napretku perinatalne medicine, hirurgije, anestezije, transfuziologije i naravno farmaceutske industrije CR je danas bezbedan zahvat. Operacija je za majku i dete izuzetno korisna ako su indikacije pravilno postavljene. Sumnjive indikacije nisu od koristi pacijentkinji...

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Carski rez - nužnost ili moda

Broj žena koje se odlučuju na carski rez, poslednjih decenija je u naglom porastu. Zbog toga mnoge države pokušavaju različitim strategijama da stanu na put novom trendu.

Decenijama je jedno od važnih pitanja feminističkog pokreta bilo pitanje porođaja. Ženski pokret se borio protiv nepotrebnih medicinskih intervencija na porođaju, naročito protiv carskog reza - koji su lekari često praktikovali bez stvarne potrebe.

Podstican je 'prirodni' i 'spontani' porođaj, bez previše uplitanja medicine, kao i ideja da je u pitanju jedan 'normalan' čin, koji ne bi trebalo da se tretira kao 'bolest'.

Danas su se stvari sasvim preokrenule. Simbol ženskog prava na izbor više nije prirodni porođaj, već upravo carski rez. A glavna polemika se vodi između onih koji smatraju da je to dobra stvar, i onih koji smatraju da je to zabrinjavajuće, i da žene ne bi trebalo same da donose odluku o tome kako će se poroditi.

Nagli porast carskih rezova

Broj žena koje se odlučuju na carski rez, poslednjih decenija je u naglom porastu. Zbog toga mnoge države pokušavaju različitim strategijama da stanu na put novom trendu. No, to ne daje uvek rezultate.

Pristalice izbora po pitanju carskog reza zastupaju tezu da je, kao i u svim ostalim sferama reproduktivnog zdravlja, u pitanju žensko telo, tako da trudnica ima pravo da sama odluči o načinu na koji će njena beba da se rodi. A carski rez je upravo ona metoda koja joj pruža manje fizički bolan i traumatičan porođaj.

Majke nisu svesne rizika

Protivnici slobode izbora tvrde da je neindikovan carski rez izlaganje i porodilje i novorođenčeta nepotrebnom riziku, koga buduće majke često nisu ni svesne. Iako je carski rez danas postao relativno bezbedna intervencija, ne treba zaboraviti da je u pitanju ozbiljna operacija - koja ostavlja ožiljak, zahteva anesteziju i koja, kao i svaka druga operacija, može da ima komplikacije: infekciju, krvarenje, zgrušavanje krvi, povredu bešike...

Naročito se osuđuje stavljanje znaka jednakosti između ove dve opcije - prirodnog porođaja i carskog reza. Na taj način, tvrde protivnici carskog reza, prikriva se prava ozbiljnost medicinske intervencije koja nosi određene rizike, pa se žene bez mnogo razmišljanja odlučuju za nju.

Uticaj medija

Medicina uliva ženi određenu sigurnost, a taj osećaj se povećava sa količinom procedura, aparata i medikamenata koji se primenjuju. Studije su pokazale da žene često biraju carski rez upravo zato što imaju utisak da će na taj način dobiti kvalitetniju medicinsku negu.

Strah od porođaja naročito povećavaju popularne TV serije, kao i dokumentarne emisije koje prikazuju slučajeve iz porodilišta. Nažalost, skoro uvek se u takvim programima radi o problematičnim trudnoćama i rizičnim porođajima, gde hrabri lekari u poslednjem trenutku spasavaju i porodilju i bebu od najgoreg ishoda. Mediji na taj način porođaj pretvaraju u situaciju punu tenzije i opasnosti, što stvara iskrivljenu sliku u glavama budućih majki.

Ne(opravdani) razlozi

Takođe, na žene često utiče njihovo ranije neprijatno iskustvo, ili iskustvo žena iz njihovog okruženja. Na odluku o metodi porođaja (u SAD i zemljama sa velikim procentom carskih rezova), često utiču i njihovi lekari, naročito oni iz privatne prakse, koji u mnogim situacijama radije biraju carski rez nego prirodni porođaj. Jednostavno, ukoliko vaginalni porođaj ne bude išao kako treba, uvek će biti postavljeno pitanje: "Zašto nije urađen carski rez?". Birajući carski rez, oni se oslobađaju odgovornosti i štite od potencijalne tužbe za nemar ili grešku, koja može da ih košta karijere. Osim toga, carski rez je za lekara unosniji i štedi mu vreme, što su još dve prednosti u odnosu na prirodni porođaj.

Statusni simbol

Međutim, ono što najviše zabrinjava protivnike slobode izbora, jeste carski rez kao statusni simbol i modni trend, koji odvaja urbane bogate žene od njihovih ne toliko srećnih koleginica iz siromašnih i manje razvijenih okruženja. Ovaj trend su uvele holivudske glumice, bogatašice, pevačice i supermodeli poput Kejt Hadson, Madone, Viktorije Bekam i Klaudije Šifer... Danas je toliko rasprostranjen da je teško uopšte pronaći medijsku zvezdu koja se porodila prirodnim putem. Unapred isplaniran carski rez dozvoljava uspešnim 'ženama od karijere' da svoje brojne poslovne obaveze na najbolji mogući način usklade sa predstojećim srećnim događajem.

Podizanje svesti

Mada je u zemljama poput SAD carski rez vrlo bezbedna operacija, kada se ova moda prenese u delove sveta koji nemaju tako razvijenu medicinsku infrastrukturu, ona nosi mnoge potencijalne opasnosti.

Stoga je jedan od najvažnijih zadataka medicine u budućnosti - obezbediti svim ženama barem osnovnu medicinsku pomoć kada im je neophodna. Mogućnost izbora je, svakako, dobra, ali samo pod uslovom da je praćena kvalitetnom informacijom i odgovornošću medicinskog osoblja, ističu stručnjaci. Zbog toga su neophodne ozbiljne kampanje, koje bi podigle nivo svesti o dobrim, ali i lošim stranama carskog reza. Jedino na taj način je moguće izboriti se sa ovim zabrinjavajućim trendom.

(MONDO/Yumama)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Test otkriva da li je neophodan carski rez

Švedski naučnici razvili su test pomoću kojeg se pre početka porođaja može utvrditi da li će trudnici biti potreban carski rez.

Istraživanja su pokazala da povišen nivo mlečne kiseline u amnionskoj tečnosti smanjuje verovatnoću da će se žena poroditi vaginalno, tako da se merenjem nivoa ove kiseline pre porođaja može utvrditi da li će biti neophodno da se porođaj završi carskim rezom, prenosi BBC.

Novi test trenutno se koristi u nekoliko bolnica u Švedskoj, Norveškoj i Belgiji, a naučnici veruju da će njgeova široka primena omogućiti izbegavanje produžavanja trudova u slučajevima koji bi se ionako završili carskim rezom.

Takođe, očekuje se da bi ovaj test mogao da smanji i broj porođaja koji se nepotrebno završavaju operativnim putem. Prema statističkim podacima, produženi porođaj javlja se u jednom od deset slučajeva, a naročito je problematičan za žene koje se porađaju prvi put.

Naučnici ističu da u poslednjih 60 godina, od sintetičkog oksitocina, nije bilo novih lekova koji bi ublažili probleme pri porođaju, i da je bilo krajnje vreme da se ženskom zdravlju prida pažnja koju zaslužuje.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Carski rez moderan u Srbiji

Tek 30 odsto žena porađa se prirodno, a svaka četvrta beba rodi se operacijom.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut“ od 16.457 porođaja carskim rezom, koliko je prošle godine obavljeno u našoj zemlji, 8.384 bila su želja trudnice. Inače, četvrtina porođaja u Srbiji uradi se u operacionoj sali.

"Kod nas se godišnje rodi više od 7.000 beba. Od toga 25 odsto novorođenčadi dođe na svet carskim rezom. Veliki udeo u ovakvoj intervenciji imaju one žene koje su ovako već rađale, ali i sve veći broj onih koje su išle na vantelesnu oplodnju. Optimalno bi bilo da se godišnje uradi do 15 odsto carskih rezova", kaže za "Novosti" prof. dr Dušan Stanojević, direktor GAK "Narodni front".

Svakako, jednu od vodećih uloga u porastu carskih rezova, imaju i trendovi "poznatih" mama. Pa, kada razmišljaju o modi, i kada se carski rez ne radi iz medicinskih razloga, žene, uglavnom, zaborave na sve njegove mane.

Tako, prema rečima lekara, čak 35 od hiljadu rođenih beba ima problem sa disanjem. S druge strane, samo pet novorođenčadi od hiljadu koji se rode prirodnim putem ima te probleme. Čak i prolazak kroz porođajni kanal priprema bebu za spoljašnji svet, jer se tako beba kontaminira korisnim bakterijama. Tu je i znatno duži i teži oporavak porodilje koja se odlučila na carski rez.

"Najbolji porođaj za bebu i majku jeste prirodni, i tu nema mnogo priče. Postoje čak i dokazi da na genetski kod, koji utiče na naš život, veliki značaj imaju dan i način na koji će neko da se rodi. Jednostavno, dete šalje signal majci kad porođaj treba da otpočne. Ništa ne treba ubrzavati, osim ako ne postoji zdravstveni razlog za to."

Senku na sve metode i sredstva bezbolnog porođaja bacila je epiduralna anestezija. Samo u GAK "Narodni front" za bezbolnu metodu odlučuje se oko 40 odsto žena. Zbog nedostatka anesteziologa, a ponekad i para, privilegiju bezbolnog porođaja nemaju sve žene u Srbiji.

Za "prirodni" porođaj u Srbiji odluči se tek nešto više od 30 odsto žena. Oni se najčešće obavljaju u manjim gradovima u čijim porodilištima nema mnogo posla.

"Kod nas epidural košta 12.000 dinara i može da ga dobije svaka žena koja plati. Sve je regulisano i tačno se zna red i pod kojim uslovima neko može da dobije ovu anesteziju. Ima, međutim, i malih porodilišta, u kojima se rode tri do četiri bebe dnevno, i kod njih je epidural besplatan. Opet, ni tamo to pravo ne dobiju sve žene", kaže Stanojević.

(MONDO)