:: |
Autor |
Poruka |
coco_bill Zli carobnjak-lingvista
|
Godine: 44
Datum registracije: 22 Mar 2006 Poruke: 33433 Mesto: Novi Sad
|
|
Vampira ima! Oni su tu, među nama, možda čak i u komšiluku. Ove reči nisu skinute sa filmskog platna. ili istrgunte sa stranica neke knjige. Veoma ozbiljno i, kako tvrdi, odgovorno, izgovorio ih je biohemičar Dejvid Dolfin, kanadski naučnik koji je diplomirao na Harvardu u Engleskoj, specijalizirao u Americi i bio đak nobelovca Vorda Harda.
Razume se, kad govori o vampirima Dolfin i ne misli na one krvopije iz narodnih priča već na ljude od krvi i mesa. Dakle, vampiri su sušta realnost, a to što jesu postaju zbog retkog naslednog obolenja – porfirije.
Godinama pritajena, prenošena s kolena na koleno, porfirija se najčešće javlja u pubertetu izazvana burnim promenama koje se dešavaju u organizmu. Podležu joj i odrasli, pogotovu oni sa smanjenim prirodnim imunitetom. Dovoljno je da dožive stres. Psihički ili fizički – svejedno.
Mada nije bolest modernog doba porfirija još nije dovoljno proučena. Do sada je opisano osam vrsta. Najteže posledica izaziva ona koju Dolfin naziva vampirizmom: bolesnik slabi, lice mu se izdužuje, poprima nezdravu žutu boju, a usne povlače i otkrivaju gingivu. Otuda svakako i oni opisi očnjaka koje su vampiri zarivali u grla žrtava. Bez tih očnjaka teško bi bilo zamisliti ijednog Drakulu.
Saznanja do kojih je došao Dolfin nisu ni sasvim nova ni mnogo originalna. Bilo je već onih koji su rekli da za vampirizam postoji naučno objašnjenje. Naime, uočeno je da postoji neobična sličnost između opisa vampira i simptoma porfirije. Tako recimo svako, pa i najmanje dete, zna da se vampiri pojavljuju isključivo noću. danju se kriju u nekom budžaku. I upravo to je osnova od koje polazi Dolfin, ali i drugi naučnici, kad kaže da vampiri nisu nikakva natprirodna bića već ljudi oboleli od porfirije. Jer jedna od karakteristika ove bolesti je izuzetna osetljivost na dnevnu svetlost. Ukoliko joj se izlože, porfiričari rizikuju da im se koža ospe ranama (u najtežim slučajevima dolazi do otpadanja nosa i prstiju na rukama) i maljama. to je ujedno i sasvim prihvatljivo objašnjenje za sinonim vampir – vukodlak.
Ni priče o belom luku, efikasnoj odbrani od vampira, nisu baš bez osnova. Ova biljka sadrži supstance koje pogoršavaju porfiriju što je verovatno još davno primećeno čim se vekovima svesrdno preporučuje u borbi protiv nečastivog. Bez osnova nisu ni priče o tome da su vampiri obožavali da piju ljudsku krv. Porfiričari, tvrdi Dolfin, osećaju strahovitu potrebu za krvlju i u tome nema ničeg mističnog. Stvar je u tome što se njihova bolest i pojavljuje zbog nedostatka jedne vrste pigmenta u crvenim krvnim zrncima. Da bi zadovoljili potrebu koju su osećali za tim sastojkom, oboleli su pili krv. A da bi do nje došli, pribegavali su ubistvima. Neka od njih zabeležila je i istorija kriminalistike.
Jedan od najpoznatijih ubica-porfiričara bio je Džon džordž Hejg, orguljaš iz Jorkšira. Na suđenju održanom 1949. godine Hejg je optužen za sedmostruko ubistvo koje je bilo tim strašnije što je pio krv žrtava. Upitan zbog čega je to činio, orguljaš nije mogao da odgovori ništa sem da mu se to učinilo kao "dobra ideja". Lekari veštaci kod njega nisu konstatovali nikakvo duševno obolenje, ali su ga novinari prozvali vampirom.
Slični slučajevi u novije vreme nisu zabeleženi jednostavno zato što za svaku bolest postoji lek, pa i za porfiriju. "Eme", kako se jedan od njih zove, deluje tako što pospešuje razmenu kiseonika u krvi i obogaćuje belančevine. Mana mu je što je delotvoran samo kod lakših slučajeva porfirije. Teži su, za sada, neizlečivi i završavaju se smrću. Srećom, porfirija je vrlo retka bolest i pogađa jednog od 200.000 ljudi. Koga će zadesiti, ne bira. Zamoljen da navede neku od poznatih ličnosti koja boluje od nje, Dolfin je to odbio, ali je rekao da je engleski kralj Džordž III bio porfiričar. Kod njega je bolest postojala samo u lakšoj formi tako da je malo ko i mogao da je primeti. Međutim, kako je porfirija nasledna bolest, a pojavljuje se u svakom četvrtom ili petom kolenu, izgleda da od nje pati i princeza Margareta. Doduše, u daleko lakšoj formi od svog pradede. Da li ima dokaze i za to, biohemičar ništa ne kaže. U svakom slučaju teze koje iznosi uzburkale su duhove.
[iz "Politikinog zabavnika" #1777/1986]
|
_________________
ı¤¤¤¤¤¤¤¤ı••••••••••••ı |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|