Smederevo

djlabomi · Početnik Domaćeg.de

Tvrđava � Prestoni grad

Druga srednjevekovna srpska prestonica na obali Dunava bilo je Smederevo. Kada, posle smrti Stefana Lazarevića, despot Đurđe Branković nije mogao ostati u Beogradu koji su preuzeli Mađari, on je sagradio novu prestonicu u Smederevu. Mesto je izabrao što dalje od Turaka, a sa osloncem na Dunav i granicu Ugarske. Tu je ravnica te je sagrađen „vodeni grad”, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa treće strane prokopan je širok rov sa vodom. To je svršeno od 1428. do 1430. godine, kako se vidi iz velikog natpisa izvedenog opekama na jednoj kuli unutrašnjega (malog) grada.

Ovakvi natpisi su uopšte retki, a ovo je jedini primer u Jugoslaviji. Ima ih još u Vizantiji, a sa te strane uzet je možda i model za zidove i kule, što je razumljivo kada se zna da je radove vodio Vizantinac Kantakuzen, brat Đurđeve žene Jerine.

Smederevski grad bio je (kada se izuzmu utvrđene varoši) jedna od najvećih srednjevekovnih tvrđava u Evropi (jedna strana njegove trougaone osnove iznosi oko 550 metara). Jezgro je predstavljao trougaoni tzv. Mali grad, u vrh Velikoga, opet trougaonoga grada. Ovaj veći deo sagrađen je odmah posle Maloga grada (koji je završen 1430. godine). Mali grad je imao 6 a veliki grad još 19 � ukupno 25 velikih četvrtastih kula. Mali grad je služio Despotu Đurđu kao utvrđen zamak, od čije su jedine velike dvorane ostala do danas četiri dvodelna prozora na gradskome platnu, a prostranstvo Velikoga grada bilo je potrebno za smeštaj mnogobrojne posade, čiji je broj mogao iznositi i više hiljada ljudi, kao što je, po nekim podacima, i broj napadača iznosio više desetina hiljada.
Smederevska tvrdjava je najveca ravnicarska tvrdjava u Evropi!

hoffmansthall · Početnik Domaćeg.de

Definitivno jedan od najlepsih gradova kod nas pogled na dunav sa zidina velikog grada je nestoneopisivo, a ljudi za razliku od komsija iz pozarevca uvek spremni da ugoste, posavetuju i pomognu onima sa strane

pinkie · Prijatelj foruma

Poreklo naziva grada

Zvanicni naziv naselja Smederevo pominje se prvi put u povelji cara Vasilija II iz 1019. godine, a ime Smederevo u hrisovulji kneza Lazara 1381. godine, kojom je knez Lazar ovo, tada malo naselje, poklonio manastiru Ravanici. Jos uvek se traga za korenima imena grada koji je u jednom istorijskom trenutku bio oličenje slave i propasti srpske države, a bedem na vetrometini Istoka i Zapada.

Poreklo naziva Smederevo i znacenje ovog toponima jos nisu pouzdano utvrdjeni. Misljenja o tome su brojna a ovde ćemo izneti nekoliko najubedljivijih.

Jedna teorija kaze da je „s pogledom” na nekadasnje sume u okolini naziv Smederevo postao od „smet” i „drevo”. Takodje je moguce da je naziv potekao od imena neke licnosti koja se mogla zvati Smender (srednjovekovno musko ime).

Italijanski istoricar Antonio Bonfini (1427-1503) u svom delu Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia navodi da je Smederevo nastalo genezom izgovora imena sv. Andreja.

Stojan Novakovic je pisao u svom poznatom delu „Ohridska arhiepiskopija u početku XI veka”: „Poznato je poodavno da je Smederevo pokvareno Eis Monte Aureo”. Rimska naseobina Mons Aureus zabelezena je i na Pojtingerovoj karti koja potiče iz IV veka.

Dr Leontije Pavlovic je smatrao da poreklo ovog imena treba traziti u slovenskim jezicima i navodi da je ovaj naziv nastao iz jednog vojnog izraza koji je napravljen od slovenske imenicke zamenice „vsje” i grckog izraza „medomai-medereo”, sto bi trebalo da znači „brinuti se” ili „cuvati”, odnosno „upravljati”.

Takodje, dr Leontije Pavlovic navodi i drugu pretpostavku, da je naziv mogao nastati od osnove „smerd” (smrad -- u smislu blatista koje je moralo postojati na uscu Jezave u Dunav), ali Smederevci ovu teoriju izbegavaju iz razumljivih razloga.

Vise istoricara smatra da je ovaj naziv morao imati korene u iranskim, odnosno hazarskim toponimima. U prevodu sa iranskog „Semender” znaci „krajnja vrata” -- polozaj kakav je geografski u hazariji imao grad Semender (S-m-n-d-r). Ovaj naziv je sastavljen od persijskih reci „Semen” - kraj (ali i „suva zemlja”) i „der” - vrata. Hazarski Semender se nalazio na jugozapadnoj obali Kaspijskog mora i bio je bedem odbrane od neprijatelja. Slicno danasnjem Smederevu, to je bio utvrdjeni grad sa bastama i vinogradima u okolini. Njega je razorio ruski knez Svjatoslav (913-914) a krajem X veka i citavo hazarsko carstvo zauvek nestaje. Mnogi stanovnici Semendra, bezeci pred najezdom osvajaca, uputili su se u nase krajeve, nazivajući svoja nova naselja imenima ranijih stanista.

pinkie · Prijatelj foruma

Mada je XV vek vec uveliko vreme vatrenoga oruzja i mada to oruzje Srbi, a narocito Turci, vec uveliko upotrebljavaju - Smederevo grad je ipak koncipiran kao grad sagradjen za borbu i odbranu hladnim oruzjem. Topovskih mesta nema, sem ako topovi nisu bili postavljeni samo na platformama visokih (i preko 15 m) kula �€�ﾝ ali to su mogla biti samo manja orudja. Posto su ga zauzeli, Turci su ga (1480. godine) pojacali u tome smislu, dodajuci mu ispred sva tri ugla po jednu savremeniju nisku baterijsku kulu za odbranu.

Danas je ceo veliki kompleks u rusevinama, ali nema dugo vremena kad to nije tako bilo: za vreme prvog svetskog rata i prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad je bio najteze bombardovan (cak i topovima od 42 cm) i tesko ostecen. Zatim je u drugom svetskom ratu doziveo novo razaranje velikom eksplozijom municije koja je tu bila smestena. I najzad su, pred kraj toga rata dovrsili njegovo rusenje engleski bombarderi iz vazduha. Tako je Smederevski grad od najlepseg i najocuvanijeg srednjevekovnog grada, ostao do danasnjih dana kao jedan od najruiniranijih, cije cak neke, od eksplozija nakrivljene kule, predstavljaju zivotnu opasnost za prolaznike. ceo taj arhitektonski kompleks zahtevao bi hitnu i obimnu zastitu i konzervatorsku intervenciju jer, sem delimicnog posumljavanja u improvizovani park i relativno neznatnih konzervatorskih radova, na njemu nije dosada nista ozbiljnije uradjeno, a to je najimpozantniji stari spomenik ove vrste u Jugoslaviji.

Osnovni podaci

Povrsina malog i Velikog grada, po premeru iz 1975. godine, iznosi 11,3272 ha. Ona je ukljestena izmedju desne obale Dunava i usca Jezave oblika nepravilnog trougla. Posto je imala i rov oko Velikog grada, Tvrdjava je pripadala tipu takozvanih vodenih utvrsenja, mada nije zidana tako da temelji budu u vodi.

Paralelna strana sa Dunavom ima 550m, druga sa Jezavom 400, a treza prema varosi 502 m. To je zapravo umanjena slika carigradskog utvrdjenja. Tako je umetnicki i umstveno oblikovano vojno utvrdjenje sa manjim i vecim trouglom, dva kanala, zatim rimskim i srpskim ugradjenim spomenicima.

Ovaj monumentalni kolos srpske vojne arhitekture, sa sve tri strane okruzen vodom, delovao je neosvojivo. Pa ipak, svetski dogadjaji, jaki prodori Turaka i srpska nesloga ubrzali su pad Smedereva, svedoka srpske stvaralacke snage. Teski nameti, dugogodisnji iscrpljujuci rad na zidanju grada, ostavili su tragove u narodnom secanju i vezali prokletstvo za ime njegove zene Jerine.

Od nekada malog predgradja, koje je bilo smesteno uz samu obalu Dunava i to dalje od gradskih zidina, jer je ispred ovih morala ostajati � istina gradskoga polja ”kalemejdana�, razvila se u toku vekova, a svakako narocito posle 1867. godine, danasnja velika varos Smederevo.

Prestona dvorana, oslonjena na severni zid prema Dunavu, spada u najreprezentativnije gradjevine naseg srednjovekovnog graditeljstva.

Na njoj su bifore cetiri velika dvodelna prozora sa pogledom na Dunav, isklesana u kamenu s gotskim i romanskim lukovima. Tu su bile despotove prostorije za stanovanje i sala za prijeme. U ovoj sali potpisan je cuveni trgovacki ugovor izmedju Venecije i Despotovine.

Donzon kula je bila poslednja odstupnica i odbrana. U ovu kulu sa zidovima debelim preko 4 metra, povlacile su se istaknute licnosti prilikom turskih napada.

pinkie · Prijatelj foruma

Kultura

Kultura je oduvek predstavljala nasusnu potrebu naroda. Ona nas je odrzala tokom dugih vekova ropstva i omogucila da ne zaboravimo ko smo. Zadatak kulture - prenosenje iskustava - ima neprolazno veliki znacaj, koji se iznova pokazao tokom burnih godina poslednje decenije dvadesetog veka. Svako zanemarivanje iskustva stecenog u proslosti moze se pokazati kobno za citav narod. Utoliko je vise razloga da kulturi u Smederevu posvetimo najvecu paznju.

Smederevo ima razgranatu mrezu ustanova u kulturi, siroko razvijen sistem srednjih i osnovnih skola, bogat umetnicki zivot i brojne kulturne manifestacije. Religija je temelj nase duhovnosti i cuvar drevnih tradicija i bastine nasih predaka. Smederevski umetnici na najbolji nacin predstavljaju nas grad, a posebne uspehe u citavom svetu postigao je zenski hor „Kir Stefan Srbin”.

Uostalom, zakoracimo u svet kulture u Smederevu. Najslađe je kada bisere pronađemo sami.

pinkie · Prijatelj foruma

Istorijski arhiv

Istorijski arhiv u Smederevu osnovan je 6. avgusta 1992. godine. Sve do njegovog osnivanja arhivska gradja koja je nastala na podrucju smederevske opstine nalazila se u Istorijskom arhivu u Pozarevcu. Osnivanjem Istorijskog arhiva u Smederevu kompletna arhivska gradja koja vezana za smederevski kraj preneta je u Smederevo.

Sediste Arhiva nalazi se u adaptiranim prostorijama stare biblioteke, u ulici Kralja Petra br. 2 i obuhvata povrsinu od 580 m2. Na tom prostoru smestena su dva depoa, kancelarije i citaonica.

Na podrucju opstine Smederevo postoji preko 230 zivih registratura sa obiljem arhivske gradje koja ima trajnu vrednost. U citaonici je smestena biblioteka Arhiva koja sadrzi ukupno 1110 inventarnih monografskih jedinica, 20 naslova casopisa, 6 naslova novina i dva legata.

Delatnost

Po teritorijalnoj nadleznosti, Istorijski arhiv u Smederevu je opstinski i njegov zadatak je da preuzima, cuva, odrzava, sredjuje, strucno obradjuje i obezbedjuje uslove za koriscenje arhivske gradje koja je nastala u smederevskom kraju. Osim toga, Arhiv evidentira registraturski materijal i arhivsku gradju koji se nalaze van Arhiva, propisuje mere zastite, bavi se kulturno-prosvetnom, vaspitnom, propagandnom i izdavackom delatnoscu i pruza usluge gradjanima.

Arhiv u Smederevu poseduje ukupno 107 arhivskih fondova u duzini oko 750m a kompletna arhivska gradja potice iz XIX i XX veka. U obilju gradje, po znacaju se izdvajaju protokoli, odnosno maticne knjige rodjenih, vencanih i umrlih (1834-1900); nacelstvo okruga smederevskog - Smederevo (1839-1922); nacelstvo okruga podunavskog - Smederevo (1890-1900); sud okruga smederevskog - Smederevo (1838-1915); smederevska zadruga AD - Smederevo (1887-1949); licni fond Milana Jovanovica Stoimirovica (1898-1966) sa fotografijama dinastije Karadjordjevic; izvanredni komesarijat za obnovu Smedereva (1941-1944) i drugi.

pinkie · Prijatelj foruma

Umetnost u Smederevu

Kazu da su umetnici cudan svet. Individualci. Tesko ih je sloziti zajedno. Pa ipak, timski rad je Smederevskim umetnicima izgleda omiljena disciplina u kojoj imaju najvise uspeha. Pomenimo samo u muzici izvanredne primere zenskog hora ”Kir Stefan Srbin� i klavirskog dua Bojicic-Dojcinovic.

U likovnoj umetnosti, dugo je vladala tastina, a �žakademci“ su tesko prihvatali �žamatere“. Ali stasala je nova generacija sjajnih umetnika koji cene prednosti saradnje i Smederevo sve cesce postaje gost likovnih kolonija na radost svih ljubitelja. Za vreme Smederevske jeseni bila je organizovana likovna kolonija �žArt niti“, a ovih dana se u Galeriji �žNinic“ odrzava izlozba radova nastalih u okviru radnog dela II smederevske slikarske kolonije �žPoslednja srpska prestonica“, odrzanog od 31. oktobra do 5. novembra prosle godine.

Knjizevnici su oduvek bili boemi kojima druzenje nije nikad bilo strano. Rec zahteva da bude razmenjena, da se cuje i ako treba odjekne. A tu Smederevo zaista moze da se pohvali festivalima evropskog znacaja.

Ocekujemo da ce se sa poboljsanjem opste situacije umetnost jos vise ceniti. Uostalom, duhovnost je oduvek bila u tradiciji naseg naroda i naseg grada.

pinkie · Prijatelj foruma

Skolstvo u Smederevu

Na razvoj skolstva i prosvete u Srbiji prosveceni Istok, prevashodno Vizantija, imala je veliki uticaj. Centri pismenosti i kulture bili su uglavnom smesteni u vladarskim palatama i episkopskim i crkvenim parohijama. Jos u XIII veku, kada su nemacki car Fridrih Barbarosa i Ricard Lavljeg srca bili nepismeni, Srbi su prevodili i tumacili Platona.

Kultura i prosveta u Smederevu nije zaostajala za ostatkom Srbije ali je maksimum dostigla tek za vreme vladavine despota Djurdja, kada je Smederevo postalo prestonica. Tekst na jednoj kuli unutrasnjeg grada TvrDjave jedinstven je u Evropi i jasno govori da su u Smederevu jos tada postojale skole i ucitelji.

Za vreme turske vladavine u Smederevu su postojale skole za tursku i grcku decu ali ne i za srpsku pa su imucni Smederevci upisivali svoju decu u grcke ili crkvene skole. Posto je Smederevo u Prvom srpskom ustanku osloboDjeno od Turaka u njemu je bilo sediste Vožda KaraDjordja i „Praviteljstvujusceg Sovjeta Serbskog” pa je bilo potrebno da takva sredina ima i svoje pismene ljude. Važnu ulogu pri osnivanju prvih srpskih skola u Smederevu i okolnim nahijama imali su prosvetni radnici iz Banata: Todor Jankovic, Pavle Jugovic, Jovan Rancic i drugi.

Prva srpska osnovna skola u Smederevu otvorena je 1806. godine a prvi smederevski ucitelj bio je Jovan Rancic. Svega petnaestak Djaka bili su rasporeDjeni u tri klupe (bukvarci, caslavci i psaltirci) i ucili su tri predmeta: „Slovenski bukvar”, „Psaltir” i „Katehizis”. Za oko osamdeset Djaka koji su redovno pohaDjali nastavu skolska zgrada je sazidana 1826. godine. cetrdeset godina kasnije, kada je u Smederevu živelo 5013 žitelja, postojale su vec tri osnovne skole: dve muske i jedna ženska. U maloj zgradi na Majdanu bila je smestena jedina ženska skola i kao takva se odražala sve do Prvog svetskog rata.

Zgrada Centralne osnovne skole sagraDjena je 1904. u cast stogodisnjice KaraDjorDjevog ustanka. Ova skola je pored imena Centralna bila poznata kao Donja skola ili Muska skola a izvesno vreme je nosila i ime „Sveti Sava”. skolu su pohaDjali samo decaci koje su ucili ucitelji Jovan AnDjelkovic (ujedno i upravitelj skole), Lazar Nikolic, Ljubica Ristic, Darinka Berovic, Milica Spasojevic, Jovan Cvetkovic i drugi. U to vreme gradska Gimnazija bila je smestena u cir-Antinom zdanju. U Gornjoj osnovnoj skoli IV razred je ucio i Branislav Nusic kod ucitelja Nikole Musulina koji je u ono vreme važio za veoma obrazovanog i naprednog prosvetnog radnika. Po odlasku uciteljskog para Musulin iz Smedereva u Gornoj osnovnoj skoli radili su mnogi ucitelji i uciteljice: DjorDje cirovic, Milos Vojkovc, Jelena Karamatic, Pavle Djuvakovic, Ljubica Ristic i drugi. Za vreme Prvog svetskog rata skole u Smederevu nisu radile ustaljenom praksom vec su nastavu izvodili ucitelji dovedeni iz Austrougarske carevine.

Po zavrsetku Prvog svetskog rata Centralna osnovna skola se vratila u svoju zgradu (danasnja zgrada Gimnazije) u kojoj je radila samo jednu skolsku godinu. U zgradu u centru grada useljeva se Gimnazija (iz cir-Antinog zdanja) i pocinje se sa redovnom nastavom za ucenike od I do VIII razreda. U periodu izmeDju dva svetska rata broj Djaka se povecavao u svim smederevskim skolama pa se tako nastava za osnovce i gimnaziste odvijala i u staroj zgradi Opstine. Posle Prvog svetskog rata Smederevo je imalo cetiri cetvororazredne skole a prvi sreski skolski nadzornik bio je ucitelj Vladimir Markovic. Dužnost skolskog nadzornka naizmenicno su, posle njega, obavljali AranDjel Stefanovic, Blagoje Radojevic, Mihailo Jankovic, Obrad Živkovic, Stevan Lazarevc i drugi. Od politicke pripadnosti je na prvom mestu zavisilo koga ce sreska uprava imenovati za sreskog skolskog nadzornika jer se taj položaj dodeljivao uvek posle izbora i iskljucivo partijskim istomisljenicima.

Za vreme cetvorogodisnje nemacke okupacije doslo je do velike pometnje i nestasice u svemu pa i u pogledu skolskog prostora. Velika eksplozija municije u tvrDjavi 5. juna 1941. srusila je i dve skolske zgrade, cir-Antinu skolu i Žensku osnovnu skolu na Majdanu. Nastava je izvoDjena u osnovnoj skoli na Carini (sazidana 1926), u skoli na Slaviji, u privatnim kucama porodica Konstantinovic, Todorovic i Soldatovic kao i po mnogim ducanima i bivsim kafanama. Kako bi se donekle ublažila nestasica skolskog prostora za osnovce je sagraDjena 1942. godine nova jednospratna skolska zgrada na mestu porusene zgrade Ženske osnovne skole na Majdanu. U to vreme smederevski Djaci bili su smesteni u 36 odeljenja i nastavu su pohaDjali samo u jednoj smeni.

Nakon Drugog svetskog rata u Smederevu si bile samo tri skole: Osnovna skola na Slaviji, Osnovna skola na Carini i Centralna osnovna skola na Majdanu. Situacija sa nedostatkom skolskog prostora se prakticno nastavlja jer je po nareDjenju Nacelnika saniteta NOV i POJ grad morao da obezbedi 1500 postelja za smestaj i lecenje ranjenika, uglavnom boraca na Sremskom frontu. skolske zgrade su bile najadekvatnije pa su privremeno imenovane u vojne bolnice. Kada su se ratne rane zalecile, skolske prostorije dovedene su u prvobitno stanje i Djaci i profesori su se ponovo uselili u svoje ucionice.

Neko vreme posle Drugog svetskog rata sve osnovne skole u Smederevu su i dalje bile cetvororazredne i pod zajednickom upravom. Prva osnovna skola koja je prerasla u osmorazrednu (skolske 1951/52.) bila je Centralna osnovna skola. Direktor ove prve osmoletke bio je ucitelj Mita Milacic. skolske 1954/55. skola je dobila novo ime: Osmogodisnja skola „Vuk Karadžic” a dve godine posle ovog imenovanja u osmogodisnju skolu formirane su iz nje dve nove: „Vuk Karadžic” i „Dimitrije Davidovic”.

Postepeni razvoj grada i njegove okoline kao i povecanje broja stanovnika uslovili su otvaranje novih osnovnih i srednjih skola u periodu posle Drugog svetskog rata. MeDjutim, poslednjih deset godina priliv stanovnistva je ponovo povecan a time i broj dece skolskog uzrasta. Problem nedostatka skolskog prostora koji se, ocigledno je, bar jos neko vreme nece prevazici aktuelan je i dalje. Nije tesko dokuciti da zbog nedostatka meterijalnih sredstava grad i opstina jos uvek ne mogu da se upuste u poduhvat dograDjivanja postojecih skolskih objekata i izgradnje bar jos dve nove skole.

(Literatura: „Nastanak osnovnih skola u Smederevu i njegovim selima” Vojislava Stanojevica, „Osnovno skolstvo u Smederevu” Leontija Pavlovica i „Smederevo danas” u izdanju Gradske biblioteke)

pinkie · Prijatelj foruma

Privreda Opstine Smederevo

U privrednom pogledu Opstina Smederevo spada u najznacajnija podrucja u Republici sa stanovista privrednog potencijala sa kojim raspolaze. Struktura privrede Opstine Smederevo je klasicnog karaktera sa dominantnim ucescem industrije, poljoprivrede i trgovine.

U oblasti privrede registrovano je 3.200 privrednih subjekata i to 660 preduzeca i oko 2.600 radnji. Sa stanovišta oblika svojine, privatni sektor dominira po broju privrednih subjekata, medjutim najveci deo raspolozivih tehnicko tehnoloskih kapaciteta i broja zaposlenih koncentrisan je u sektorima drustvene i mesovite svojine.

Pravci razvoja

Smederevo se po Prostornom planu Republike Srbije nalazi u Savsko-dunavskoj osovini, koja po prirodnim osobenostima i potencijalima ima najpovoljnije uslove za dalju koncentraciju i razvoj privrede i stanovnista.

Formiranje zajednicke privredne zone Beograd-Smederevo-Pancevo-Kovin jedan je od prioritetnih zadataka u narednom periodu. Demetropolizacija specijalizovanih delatnosti iz Beograda i podsticanje njihovog razvoja u drugim gradovima, pa i u Smederevu, gde postoje odgovarajuci kadrovski, tehnicki i drugi potencijali za kvalitetan razvoj ovih sadrzaja (na primer: univerzitetsko obrazovanje, visoke tehnologije, naučni instituti i dr.) jedan je od strateskih pravaca razvoja u narednom periodu.

pinkie · Prijatelj foruma

Grad koji se gradi

U Smederevu se gradilo jos od vremena Despota Djurdja Brankovica. Svaki kamen uklesan u kule Tvrdjave, svedok je burne istorije smederevskog kraja u kojoj su zub vremena i osvajaci rusili, a vredni neimari za sobom ostavljali gradjevine dostojne divljenja.

Munjevitom izgradnjom nakon II svetskog rata Smederevo je promenilo svoj „licni opis” ali su svi znacajni kulturno-istorijski objekti i veliki deo starog gradskog jezgra, ostali ocuvani ili su restaurirani. Savremena gradjevinska preduzeca sa kojima cete se upoznati u ovom segmentu prezentacije Smedereva, prosirila su stambene kapacitete grada ciji se broj stanovnika udvostrucio za poslednjih trideset godina.

pinkie · Prijatelj foruma

Industrija Opstine Smederevo

Pocetak industrije u Smederevu vezan je za podizanje prve livnice 1879. godine siji je vlasnik bio Petar Nesić. Ali tek tridesetak godina kasnije, pocetkom XX veka, stvoreni su uslovi za prerastanje Smedereva iz pretezno zanatsko-trgovacke varosi u privredno-industrijski centar ovog dela Srbije. Osnivaju se prve radionice i fabrike koje će godinama potom izrasti u značajne privredne subjekte.

20. februara 1913. godine pocinje sa radom Srpsko akcionarsko rudarsko i topionicko drustvo SARTID, siji je pravni naslednik Koncern crne metalurgije „Sartid 1913”. Drzavna zeleznicka radionica (danas Zelvoz) osnovana je 1926. Danasnje DD „Milan Blagojević” (poznato pored ostalog po stednjaku „Smederevac”) nalazi se na mestu nekadasnjih fabrika Ekonom i metalor iz 1938. godine.

Brz razvoj industrije privlaci veliki broj ljudi u potrazi za zaposlenjem i visestruko uvecava broj stanovnika Smedereva u periodu posle Drugog svetskog rata i u poslednjih desetak godina.

U okviru industrije danas posluje oko 80 preduzeca i obavlja delatnost u 12 grana. Ucesce u dohotku koji ostvaruje industrija iznosi oko 35%.

Vecina preduzeca koja se bave ovom privrednom granom locirana je u „Industrijskoj zoni” koja se nalazi u severoistocnom delu grada i karakterise je dobra saobracajna povezanost.

Pravci razvoja

U strukturi industrije Opstine Smederevo najznacajnije je ucesce takozvane teske industrije, odnosno metalurgije i metaloprerade, koje inace spadaju u niskoakomulativne delatnosti. Izmena ovakve strukture u pravcu povecanja ucesca profitabilnih delatnosti iziskuje velika ulaganja u duzem vremenskom periodu.

dario78 · Početnik Domaćeg.de

smederevo