 ::  |
| Autor |
Poruka |
carmen90
Upućeni član
 |
Godine: 34
Datum registracije: 09 Maj 2007
Poruke: 368
Mesto: ***3 metra iznad neba***
|
|
Iako vidim da slabo citate i komentarisete moju prozu i poeziju (osim mog dragog Avrama  )) ),ja cu ipak da otkuckam jos jedan sastavcic
Moj zivot je poput velikog metroa. Kroz njega stalno cirkulise nepregledna masa. Stanice su uvek pune. Toliko njih zeli da udje,a jos vise da izadje iz njega. Neki su tu dan,neki par godina,mnogi tek jedan tren,a retki od prve do poslednje voznje. Oni me grade,ruse,unistavaju ili brinu o meni,dizu me kada padam ili mi pomognu da pre dotaknem dno. Ima ih raznih,pa opet svako od njih ostavlja svoj pecat.
Na meni je samo da pratim utabane staze mojih predaka.
U meni ogledalo roditelja,njihovi geni. Svuda oko mene jos je miris,more,cvece,sunce i snegovi. U mislima i dalje stare slike,tih par meseci,osmeh i neizbrisivo secanje.
Neki ljudi bas umeju da nas obeleze....Udju tiho,nenadano,potpuno strani i nezvani,a izadju toliko poznati,voljeni ili nevoljeni,praceni osmehom ili suzama,sa nasom dozvolom ili bez nje. Govore lepe ili ruzne reci i...odlaze. Odlaze zauvek. Nama ostavljaju riznicu secanja i tragove.
Neki ljudi nikada ne prestaju,nema im kraja,jer je sa njima i umreti lepo.
I ja sama sam neciji trag. Samo sam svedok neceg sto se odigralo,znak i putokaz drugim ljudima koji ce doci posle mene. I kao sto mi idemo ulicom nasih prethodnika,tako ce i generacije posle nas ici nasim ulicama,govoriti o nama kao o istoriji,citati nase reci,citirati nase misli. Bice ponosni ili manje ponosni na nas,ali ce deliti nasu sudbinu,pratiti tragove naseg vremena,dok i sami ne postanu tragovi nekog drugog.....
|
_________________
***I do believe in fairy-tales*** |
|
| |
|
 |
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
 |
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
| |
|
|
SKARLET2004
Upućeni član
 |
Godine: 49
Datum registracije: 17 Avg 2004
Poruke: 323
|
|
| carmen90 je napisao/la sledeće: | Iako vidim da slabo citate i komentarisete moju prozu i poeziju (osim mog dragog Avrama )) ),ja cu ipak da otkuckam jos jedan sastavcic
Moj zivot je poput velikog metroa. Kroz njega stalno cirkulise nepregledna masa. Stanice su uvek pune. Toliko njih zeli da udje,a jos vise da izadje iz njega. Neki su tu dan,neki par godina,mnogi tek jedan tren,a retki od prve do poslednje voznje. Oni me grade,ruse,unistavaju ili brinu o meni,dizu me kada padam ili mi pomognu da pre dotaknem dno. Ima ih raznih,pa opet svako od njih ostavlja svoj pecat.
Na meni je samo da pratim utabane staze mojih predaka.
U meni ogledalo roditelja,njihovi geni. Svuda oko mene jos je miris,more,cvece,sunce i snegovi. U mislima i dalje stare slike,tih par meseci,osmeh i neizbrisivo secanje.
Neki ljudi bas umeju da nas obeleze....Udju tiho,nenadano,potpuno strani i nezvani,a izadju toliko poznati,voljeni ili nevoljeni,praceni osmehom ili suzama,sa nasom dozvolom ili bez nje. Govore lepe ili ruzne reci i...odlaze. Odlaze zauvek. Nama ostavljaju riznicu secanja i tragove.
Neki ljudi nikada ne prestaju,nema im kraja,jer je sa njima i umreti lepo.
I ja sama sam neciji trag. Samo sam svedok neceg sto se odigralo,znak i putokaz drugim ljudima koji ce doci posle mene. I kao sto mi idemo ulicom nasih prethodnika,tako ce i generacije posle nas ici nasim ulicama,govoriti o nama kao o istoriji,citati nase reci,citirati nase misli. Bice ponosni ili manje ponosni na nas,ali ce deliti nasu sudbinu,pratiti tragove naseg vremena,dok i sami ne postanu tragovi nekog drugog..... |
svaka cast-ovo je prelepo!
|
_________________
dobro je kad u zivotu za nesto se boris
rukama stvoris
dobro je kad u zivotu nekoga volis
neko te voli
dobro je kad u zivotu neko te sluti
ti nekoga slutis
ali najbolje kad u zivotu
imas nekog s kim mozes ovako da sutis... |
|
| |
|
|
GoranGacic
Početnik Domaćeg.de
 |
Godine: 41
Datum registracije: 26 Apr 2008
Poruke: 11
|
|
|
Lijepo je za promjenu procitati nesto lijepo, nesto sto i sam osjecas a (ne bih da vrijedjam ni sebe ni druge muskarce) sto kao muskarac tesko da bi mogao napisati. Nismo mi bezosjecajni, mi se samo bojimo, a iskren da budem i ne znamo izreci ili pokazati sta osjecamo.
|
|
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
