Kastel del Monte – Neimara je ubila laž

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Moćni nemački kralj i car čitave rimske imperije Fridrih II pozvao je jednog dana 1240. godine svog novog arhitektu i rekao mu:
- Sagradi mi najlepši zamak u Evropi, najlepši na svetu ako si dovoljno vešt umetnik kao što se priča. Hoću da mu se ljudi vekovima dive i po njemu pominju moje ime. Ako ti to pođe za rukom neću žaliti blaga i počasti da te nagradim.

Vladarev hobi

Određeno je da zamak bude podignut u provinciji Pulji, nekadašnjoj Apuliji, u južnoj Italiji, kraj grada Korata na usamljenom brdu sa koga se pruža divan pogled na plavu pučinu Jadranskog mora. Pulja je bila omiljen kraj Fridriha II koji se, čim je postao rimski imperator, nastanio na Siciliji s namerom da tamo sredi prilike i uguši pobunu Saracena. Veoma često boravio je i u Napulju gde mu se nalazio dvor. Car je Pulju rado posećivao i u njoj podigao više zamkova, ali mu nijedan nije bio baš sasvim po volji. Tako je došao na ideju da sagradi još jedan kojim će zaseniti svet i zadovoljiti svoj istančan ukus.
Fridrih II nije ličio na ostale vladare toga doba i svojim ponašanjem često je šokirao i papu i dostojanstvene evropske kraljeve. Na njegovom dvoru živelo se i odevalo na istočnjački način, sâm Fridrih je rado provodio vreme u razgovoru sa muslimanskim učenjacima koje je doveo sa krstaških pohoda. U vrtovima carske palate šetala je čitava menažerija divljih zveri.
Ali najveća careva strast, hobi koji ga nije napuštao sve do smrti, bili su zamkovi. Podizao ih je u svim gradovima kroz koje je prolazio, na svakom brežuljku gde bi mu se slučajno zaustavio pogled. Gradio je kule i utvrđenja kao da će večno živeti, a u stvari, ni u jednom od tih silnih zamkova nije nikada stanovao. Njegovi savremenici smatrali su da car, baš što se toga tiče, nije sasvim čitav i tek poneko mogao je da prozre njegovu pravu nameru. Fridrih II hteo je da pokaže svetu svoju moć i svoje ime zauvek ostavi potomstvu u veličanstvenim zidinama palata i zamkova. Uz to bio je pravi ljubitelj arhitekture i umetnosti.
Novi zamak, budući Kastel del Monte, trebalo je, prema carevoj zamisli, da bude biser među biserima, kruna svih njegovih uspeha.
Izgradnja novog zamka bila je već pri kraju, a Fridrih II nijednom nije stigao da ga obiđe zauzet važnim državničkim poslovima u Napulju. Pošto je njegova radoznalost svakim danom sve više rasla, odlučio je da u Pulju pošalje jednog mladog dvoranina u koga je imao poverenja da bi ga ovaj izvestio kako napreduju radovi. Ali, mladić nije ni stigao u Kastel del Monte: u Malfiju se zaljubio u lepu krčmaricu i tu ostao da potroši novac kojim ga je gospodar bogato snabdeo.

Strah od kazne

Dani su prolazili, sluga se nikako nije vraćao i car je počeo da gubi strpljenje. Najzad je poslao glasnike da ga nađu i narede mu da se iz tih stopa vrati i podnese izveštaj. Tek tada se mladi dvoranin osvestio i setio da zamak nije ni video, ali vremena više nije bilo. Zato je pohitao u Napulj i na carevo pitanje zašto se toliko zadržao spremno je odgovorio:
- Vaše carsko veličanstvo biće veoma razočarano. Radovi nisu dobro izvedeni, a čitavoj zamisli nedostaje mašte. Zamak kao i svi ostali samo desetostruko skuplji. Nisam od straha smeo da vam iziđem na oči!
Na te reči Fridrih II se smrknuo što nikako nije slutilo na dobro i arhitekti, koji ni o čemu nije imao pojma, poslao po glasniku pismo s naređenjem da sve ostavi i odmah dođe na dvor da se opravda što je straćio toliki novac, a nije ispunio carevu želju. Arhitekta je pao u najcrnje očajanje misleći da je car zamak video i da mu se nije dopao. Znajući da je u tom slučaju izgubljen, poubijao je svoju decu i ženu u jednoj od odaja zamka, a zatim i sebi oduzeo život.
Kada je vest o užasnoj tragediji stigla do carevih ušiju, on je odlučio da sve ostavi i lično ode u Pulju. Tamo je ugledao najlepšu građevinu koju je ikada video – divan osmougaoni zamak sa po jednom osmougaonom kulom na svakom od uglova, visokih skladnih zidova boje meda i prekrasnih prozora i vrata. Zbog drske laži dvoranina ovaj dragulj nije bio završen.

Bačen s kule

Izbezumljen od besa, Fridrih II je naredio da lažljivca uhvate i za kosu odvuku na najvišu kulu odakle ga je svojom rukom gurnuo dole. Nesrećnik je urlajući sleteo niz zidine i smrskao se o tle skupo plativši svoju podlost. Kastel del Monte uskoro je dovršen.
Izgleda da car Fridrih II nije mnogo uživao u svom divnom zamku jer je u njega retko navraćao. Ne zna se da li ga je progonila strašna smrt genijalnog arhitekte ili su ga poslovi vodili na drugu stranu, ali su se zato zamku divile stotine kasnijih generacija i po njemu zapamtile carevo ime. Tako je njegova najveća želja ispunjena. Danas je Kastel del Monte pod zaštitom italijanske države i u njemu se nalazi muzej. Njegova lepota privlači u Pulju ljubitelje umetnosti iz čitavog sveta.

[iz "Politikinog zabavnika" #1732/1985]