Sukob kod Eknoma (Prvi punski rat)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Istovremeno sa uzdizanjem rima čije su legije zagospodarile Apeninskim poluostrvom, stasavala je još jedna moćna država na severnim obalama Afrike. Bilo je samo pitanje vremena kada će Kartagina i Rim sukobom rešiti pitanje gospodara Sredozemnog mora koje je postajalo pretesno.
Započeo je rat koji će trajati skoro 120 godina, dati svetu vojnog genija Hanibala i završiti tako što će Rimljani njegovu otadžbinu preorati da joj ljudi trag ne zapamte, a 50.000 zarobljenih građana Kartagine prodati u roblje.

Priprema

Godinu dana pre prve pomorske bitke sa Kartaginom, tada najmoćnijom pomorskom državom na svetu, Rim je odlučio da sagradi flotu. Bila je 261. godina pre nove ere.
Nevični pomorskoj veštini kao model za gradnju Rimljani su iskoristili ostatke jedne kartaginske vojne lađe, koju je oluja izbacila na obale ispred Napulja.
Dok su drvodelje i majstori gradili brodove, posade su na suvom, na klupama vežbale veslanje. Za dva meseca danonoćnog rada sagrađeno je 100 kvinkvirema (lađe sa 5 redova vesala) i 20 trirema (lađe sa tri reda vesala).
Rimljani su od samog početka shvatili da njihova neuvežbana mornarica nema šta da traži u sukobu sa iskusnim kartaginskim mornarima. Osnova rimske vojske bili su sjajni legionari, ratnici kopna. Jedan rismki oficir povezao je, u srećnom trenutku, mornara i pešaka-legionara. Tako je nastao "leteći most" zbog izgleda nazvan "corvus" (gavran).
Na neprijateljski broj koji joj se približi posada bi bacila "leteći most" i on bi posebnim uređajem zakačio dva broda jedan za drugi. Legionari bi prešli na palubu protivnikovog broda i pomorsku bitku pretvorili, na palubi, u suvozemni obračun gde nisu imali premca.
U proleće 256. godine pre Hrista, Rimljani su krenuli prema Kartagini sa 330 ratnih jedinica podeljenih u četiri eskadre i mnoštvom teretnih brodova koji su nosili oko 40.000 vojnika. U susret su im isplovili Kartaginjani pod Hamilkarom sa 350 ratnih jedinica. Flote su se susrele kod rta Eknoma na južnoj obali Sicilije.

Bitka

Želeći da zaštiti teretne brodove na kojima su se nalazili vojnici, Rimljani su načinili trougao. Prve dve eskadre bile su prednje stranice trougla, a treća je, tegleći teretne brodove, činila zadnju stranu trougla. Četvrta eskadra štitila je teretne brodove s leđa (prva slika, plavo su Rimljani, zeleno Kartaginjani). Kad su ugledali rimski bojni poredak, Kartaginjani su tri dela svojih snaga postavili u jednu liniju, sa desnim krilom daleko na otvorenom moru, u nameri da njime okruže neprijatelja (druga slika).
Dobro su procenili veliko iskustvo rimskih zapovednika u bitkama na kopnu. Jasno im je bilo da njihova komanda na moru neće biti ništa drugo do ponovljeni napad pešadijske falange koja udarom lomi neprijatelja. Taj udar i zamah rimskog brodovlja trebalo je iskoristiti i poraziti ih.
Hamilkar je bio u centru kartaginskog bojnog poretka. Čekao je da Rimljani uoče slabost njegovog rasporeda i, po pešadijskom pravilu, navale da probiju liniju brodovlja, dođu iza leđa i pokušaju da smožde kartaginsku flotu u okruženju sadejstvom sa trećom i četvrtom eskadrom.
Rimljani su brzo uočili da je borbeni raspored njihovih neprijatelja dug i tanak. Bitku su počeli napadom na centar. Hamilkar je bio zadovoljan: oholi Rimljani zagrizli su mamac.
Njegove snage iz centra počele su, po naređenju, da se povlače (sl. 2). Osećajući miris pobede, Rimljani su gonili kartaginske brodove ka pučini.
Prva i druga rimska eskadra odvojile su se od treće i četvrte koje su daleko zaostale štiteći teretne brodove (sl. 2).
Kada je Hamilkar ocenio da je razdaljina između dva dela rimske flote dovoljno velika, izdao je naređenje. Kartaginska eskadra u trenu se okrenula i prešla u napad. Zbog brzine svojih brodova bila je u velikoj prednosti.
Treća i četvrta kartaginska eskadra napadale su zaostali deo rimske flote, koji je teglio teretne brodove. Desno kartaginsko krilo s leđa je napalo četvrtu rimsku eskadru, zaštitu tih brodova. Tako su se istovremeno vodile tri pomorske bitke u kojima je Hamilkar nadmudrio rimske zapovednike.

Poraz

Ali, za čelični duh rimskih legionara nijedna bitka nije izgubljena. "Leteći mostovi" krenuli su sa njihovih opkoljenih brodova na kartaginske i čvrsto ih primicali k sebi. Legionari su uskakali i u jurišu "na nož" razgonili neprijateljske posade. Brilijantna Hamilkarova zamisao, umesto da bude krunisana trijumfom, propala je pod udarima sečiva rimskih pešaka.
Tamo gde je boj najpre počeo, najpre se i završio. Hamilkarove snage su nadjačane i dale su se u beg. Centralne rimske eskadre pohitale su u pomoć trećoj i četvrtoj koje su se borile u nepovoljnim uslovima i s leđa udarile na Kartaginjane (sl. 3).
Kartaginjani, zaplašeni dejstvom "letećih mostova", nisu se usuđivali da prihvate bitku do kraja. Rimski brodovi su ih opkolili i završili sukob.
Rimljani su u bici kod Eknoma izgubili 24 ratna broda. Nijedan nije bio zaplenjen. Sve su potopili.
Kartaginjani su izgubili oko 100 brodova od kojih su 64 zaplenjena sa čitavom posadom.
Pre početka ratova sa Kartaginom Rimljani su bili vezani isključivo za kopno. Ali, želja za prevlašću nad morem, krajnje granice izdržljivosti do kojih su išli u želji za pobedom, jasno su odavale naciju kojoj je Apeninsko poluostrvo samo kolevka i koja se neće smiriti dok ne zagospodari svetom.

[iz "Politikinog zabavnika" #2182/1993]