Nindže - vrhunski obaveštajci

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Počeci ninđucua nisu baš najjasniji, ali nema sumnje da je to originalna japanska veština iako pod jakim uticajem kineskih špijunskih tehnika. Razvila se u vreme japanskog cara Suiko (539-628), a njen osnivač je Mićinove-No-Mikoto. Ime ninđucu verovatno potiče iz rata između prinčeva Šotoku Taišija i Morija oko zemlje Omi koji je trajao od 593-628. godine.

Ratnik Otomo-No-Saijin znatno je doprineo pobedi princa Taišija jer je uspeo da pribavi neka korisna obaveštenja. Princ je nagradio Otomoa titulom vođe specijalnih snaga i imenom Šinobi (stalno unutra).

Umetnost ninđucua pominje se u Heian analima. Minamoto Jošicune učio je ratne veštine kroz studiju kineskog ratnog klasika Šuncua i vežbanjem posebnih tehnika bu-jucua. Njegova vojska primenjivala je ovu veštinu u vreme vladavine porodice Taira.

U periodu Kamakura mnogi ratnici otpušteni su sa dvora zbog mirne situacije među klanovima. Nemajući posla otišli su da žive u planinama u području Iga i Koga. Tu su se nastanili kao jiziamuraji (ratnici koji žive kao farmeri). Bili su pod stalnim pritiskom carskih snaga koje su pokušavale da ih unište. Da bi se zaštitili, bili su prinuđeni da usavrše borilačke veštine koje zahtevaju minimum opreme (većinom poljoprivredne alatke). Uspeli su da izaberu samo najneophodnije oružje i usavrše njegovu upotrebu stvorivši tako široku lepezu veština koje se grupišu pod imenom ninđucu.

Statusi i klanovi

Uloga nindža (ili "onog ko je stalno unutra") vrhunski istreniranog obaveštajca je najbolji način da se prikaže značenje ninđucua. Nindža je imao zadatak da sakuplja obaveštenja o neprijatelju, da vrši sabotaže, a bio je nenadmašan u borbi golim rukama. Bio je, doduše, opremljen sa najmanje tri oružja, neki put čak i sa dvadeset.

Nindže su se delile u tri grupe. Jonini ili visoki ljudi predstavnici su klanova nindža i sklapali su ugovore sa onima koji žele njihove usluge. Čunini (srednji ljudi) bili su njihovi pomoćnici – zamenici vođa. Genin ("niži čovek") izvršavao je opasne zadatke. Nindža genin smatran je najnižim slojem u Japanu. Kad ih uhvate, surovo su ih mučili.

Najpoznatije nindže rođene su u oblasti Iga i Koga. Tamo su okruženi planinama i divljinom, na miru vežbali. Sela u kojima su ove porodice živele bila su zaštićena od neprijatelja i lutalica. Zahvaljujući udaljenosti i odvojenosti, nindže i njihov zanat ninđucu ostali su tajna.

U području Koga bilo je oko pedeset čunin klanova od kojih je svaki imao 30-40 genina koji su ih služili. Iako su nindže Iga i Koga postale najpoznatije, bilo je i drugih grupa nindža sa zavidnom tradicijom. Klan Šinšu iz područja Nagano nazvali su "supa" ili "kristalni talasi", klan Košu iz oblasti Jamanaši dobio je ime nozaru ("planinski majmuni"), klan Jošu iz oblasti Točigi zvao se rapa ("razbarušeni talasi"), a klan Rikuzen iz Sendan oblasti – kurohagi ("crno lišće").

Cipele sa odvojenim palcem

Trening nindža počinjao je vrlo rano, obično od pete godine. Vežbanje je već u početku bilo prilično teško. Danima su hodali po dugim tankim gredama, odnosno brvnima, da bi stekli ravnotežu, satima visili držeći se za grane drveća da bi ojačali ruke, stekli psihičku ravnotežu i naučili da savlađuju umor. Skakanje, trčanje, plivanje, ronjenje i poseban trening penjanja, za snagu i elastičnost nogu, činili su drugu važnu fazu treninga u najranijem dobu. U dvanaestoj godini počinju duga trčanja radi izdržljivosti i pripreme za obuku u rukovanju oružjem. Vežbali su mačevanje, borbu štapom, kopljem i velikom sekirom. Tada su postepeno vežbali bacanje šurikena. Igranje, pevanje narodnih pesama, ophođenje u društvu, crtanje mapa, veština prerušavanja i maskiranja, čak i stolarski zanat, bili su važni u treningu nindža.

Odevali su se zavisno od zadatka, ali njihova uobičajena odeća bila je šinobi šozoku. Sastojala se od jakne, kapuljače i naročito skrojenih pantalona. Na nogama su nosili lagane cipele (sa odvojenim palcem) postavljene sirovom svilom. Ovakva obuća omogućavala je tiho kretanje i lako penjanje. Odelo je imalo dva lica: crno i teget, zeleno ili belo.

Posebna veština nindža bila je prerušavanje – šiči-ho-de – ili sedam načina kretanja:
1. sarugaku – putujući glumac
2. komus – putujući sveštenik
3. jamabuši – planinski sveštenik
4. suke – budistički sveštenik
5. hokaši – putujući zabavljač
6. cunegata – zemljoradnik
7. akindo – trgovac
Nindža se prerušavao prema zadatku koji je morao da obavi.

Dublji trag – bliže naselje

Svojim sposobnostima koje su bile rezultat planskog i dugogodišnjeg treninga, nindže su postale legenda, a okolina se prema njima odnosila sa strahopoštovanjem. Neverovatni podvizi ubedili su narod u natprirodnost ovih ratnika. Njihov neobičan način kretanja, poznat kao "deset koraka", sadrži sledeće stilove:
1. nuki aši – tajni korak
2. suri aši – češući korak
3. šime aši – čvrst korak
4. tobi aši – leteći korak
5. kata aši – jedan korak
6. o aši – dug korak
7. ko aši – mali korak
8. kokizami – kratak korak
9. vari aši – ubrzan korak
10. cune aši – normalan korak

Nindže su znale još jedan neobičan način hodanja joko aruki (hodanje u stranu) koji je doprinosio njihovom ugledu. Ovaj metod omogućavao je da po tragovima niko nije mogao da ih uhvati niti da odredi pravac njihovog kretanja. Nindže su tako mogle da pređu oko 500 kilometara za tri dana, a priča se da su uspevali da trče bez odmora 150-200 km.

Ratnik je sa sobom nosio svu potrebnu opremu. To je uključivalo pilule kito-gan koje su gasile žeđ čak pet dana. Pravljene su od mnogo sastojaka pripremanih tri godine. Nosio je i lekove za rane, razne infekcije, ujede zmija i masti koje su terale insekte. Nindže su dobro znale mnoge tajne prirode. Na primer, mogli su da otkriju naselje prateći let ptica – one nikada ne uzleću prema ljudima, već lete od njih – ili na osnovu toga što zaprege ostavljaju dublje tragove što su bliže naselju. Naučli su da obilaze područja sa opasnim insektima ili životinjama, osluškivali su zvuke prirode: ako iznenada prestanu, posredi je neka opasnost. Sekli su drveće da bi odredili pravac kretanja jer su znali da su godovi širi na strani okrenutoj jugu. Prepoznavali su otrovanu vodu, mogli su da žive samo od plodova pridore. Ponekad, ali zaista retko, dešavalo se da ukradu nešto za jelo.

U društvu je nindža bio jednako oprezan. Prepoznavao je otrovanu hranu po karakterističnim "slatkim" mehurićima koji su blistali po površini. Upadajući u mnoge palate otvarao bi pokretna vrata tek pošto podmaže klizna kanale i tako smanji buku. Kad uđe u palatu, pokrivao je usta papirom ili kapuljačom da utiša zvuke svog disanja. Obično je išao na rukama da se ne bi okliznuo ili sapleo o nešto u mraku. Sve nindže bile su vešte u ovoj tehnici poznatoj kao "šinso toho" – "duboka trava je zečiji put".

Sledeća korisna veština nindža bila je sposobnost prepoznavanja usnulog. Zvuk spavača se ne menja. Ako hrče, ritam je neujednačen. Njegovi kosti i zglobovi ne prave finu karakterističnu buku koju nindža osluškuje u mraku. Umeli su i da se provuku pored spavača dok obavljaju zadatak.

Živo strašilo

Nindža je koristio mnoga lukavstva da bi se sakrio od neprijatelja, odnosno sigurno povukao. Poznato je "5 tehnika bežanja":
1. mokuton – korišćenje drveća i trave
a) kusa gakure – nindža se maskiran i nepomičan krije u grmlju ili visokoj travi
b) tanuki gakure – popne se na drvo, zakloni lišćem i sedi nepomično da ne privuče pažnju
2. katon – korišćenje vatre
a) hicuke – u protivnikovoj kući nindža pali vatru na strani suprotnoj od one na koju će ući ili nešto tražiti
b) hidama – koristi bombe ili dimne zavese da sakrije svoje kretanje
v) raikadama – da ne bi naišao na neprijatelja, oko prostora u koji ulazi nindža postavlja vatromet podešen da se pali poteznim žicama
g) dokuen gakure – korišćenje otrovne dimne zavese kod povlačenja
d) enibi gakure – podrazumeva nošenje maske i puštanje vatre iz tube sa zapaljivom smešom kako bi zaplašio neprijatelja
3. doton – korišćenje zemlje, zidova i stena za sakrivanje
a) imori gakure – nindža prianja uza zid ili kamen kao kameleon da se "utopi" u izgled okoline
b) kagaši gaakure – stoji u polju kao strašilo i zavarava pratioce
v) uzura gakure – u mraku se sklupča i nepomičan kao kamen ostaje na terenu
4. katon – korišćenje metalnih predmeta za odvraćanje pažnje
a) kama gakure – bacanje metalnih predmeta koji izazivaju zabunu
b) do gakure – bacanjem bakarnih novčića nindža gađa i skreće pažnju potere
5. aniton – bežanje kroz vodu
a) homa gakure – dok nepomično leži pod vodom, nindža diše kroz specijalne cevi
b) ukigusa gakure – pripremanje za odlazak – u vodu baca velike količine biljaka da bi sakriven među njima mogao bezbedno da napusti opasnu zonu.

[PZ #1854/1987]