Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

velociraptor · **Banovan!**

1) Alfred Nobel
2) Merodavnost Nobelove nagrade i uticaj politike i političkih zbivanja na istu
3) Spisak svih dobitnika ovog priznanja

1. Alfred Nobel(1833-1896) je švedski naučnik i istraživač koji gotovo da i nije imao privatni život , jer je svu svoju energiju i vreme usmerio na pronalaske i inovacije.
To je najveća žrtva koju na oltar nauke može da prinese jedan čovek.
Švedski pandan našem Nikoli Tesli.
Nije iza sebe ostavio potomstvo niti ga je interesovao bilo koji porok.
Dinamit je jedan od njegovih pronalazaka koji je poprilično promenio život savremenog čoveka. Zahvaljujući ovom njegovom patentu mnogi radovi su krenuli daleko bržim tempom. Panamski kanal i prokop x tunela bez upotrebe ovog rekvizita bi tekli daleko sporije. Dinamit, medjutim,sve češće počinje da se koristi i u druge svrhe.
To je postala neizbežna "igračka" u svim ratovima koja odnosi mnogo ljudskih života.
Alfred Nobel se razočarao kad je video kako se zloupotrebljava njegov pronalazak i od tada razmišlja kako da se iskupi za ono što je podario svetu( ipak je on otac dinamita).
Napisao je testament gde je najveći deo svoje zaostavštinu ( tada 35 miliona švedskih kruna) dao za osnivanje fondacije koja bi nagradjivala najbolje iz oblasti nauke + jedna posebna nagrada za bratimljenje naroda i održavanje mira ( Nobelova nagrada za mir).

2. 1900. godine konačno je prikupljena i evidentirana zaostavšina ovog Švedjanina i tada
je moglo da se počne sa dodelom nagrade koja nosi njegovo ime.
Na startu se odstupilo od njegove volje da se priznanje dodeljuje samo na osnovu nečijega rada i dela, da jedino to mora biti merodavno.

---1901. godine je oko 40-ak književnika uložilo preptesno pismo Švedskom akademiji , koja je prvim Nobelovcem proglasila Francuza Sili Pridoma. Totalni književni autsajder u konkurenciji jednog Lava N. Tolstoja i Henrika Ibzena!!!
To je bio iznenadjenje nad iznenadjenjima.
Ni sledeće godine Tolstoj nije dobio nagradu, jer je povodom toga dao jedan komentar gde je naglasio kako nagrade te vrste mogu biti kontraproduktivne i uspavati pisca.

---Švedjanin August Strindberg, čije se drame izvode na svim pozorišnim daskama sveta, je po mišljenju akademije bio ličnost koja nije dostojna nagrade zbog njegovog privatnog života i opsednutošću spiritizmom i magijom. Strindberg jeste" koketirao sa djavolom" i bio opsednut ezoterijom, ali ti kriterijumi nisu važili 1923. kad su nagradu dodelili irskom pesniku V. B. Jejtsu koji je ,takodje, bio duboko u vodama ezoterije i mistike.
Bio je član "Zlatne zore(Golden Down)" na čijem je čelu jedno vreme bio Alister Krouli, najveći satanista 20. veka. A "Zlatna Zora" nije nimalo naivna družina.

---Vinston Čerčil je 1953. dobio nagradu, a zna se da je ovde primaran bio uticaj koji je ovaj Englez imao( ta bio je mason 33. stepena i jedan od moćnijih ljudi tog vremena u svetu), a ne sama istorijska dela iza kojih je njegov potpis.

---1934. fašistička Italija , sa Musolinijem na čelu države, je zemlja kojoj je trebalo malo da se dodvori kao što su to uradili 1953. sa Čerčilom.
Rešili su da nagrada ode u ruke sjajnom Pirandelu ( piscu drama) ili Benedetu Kročeu ( filozofu, piscu čuvene Estetike) i tako obraduju Musolinija.
Musolini nije bio impresioniran ovim izborom, jer ova dvojica nisu podržavali njegovu politiku.

"Zašto baš njih dvoje? Oni ništa ne znače za fašističku Italiju. Kroče ne dolazi u obzir, a Pirandelo...? Neka bude Pirandelo, mada je i on obična mizerija".

---Ivo Andrić je veliki pisac, ali je isto tako i neosporno da je bio član slobodnih zidara ( masonska loža" Dositej Obradović"). A njihov uticaj nije zanemarljiv, oni su ti koji aktivno učestvuju u svim kulturno-političkim dešavanjima.
1959. a zatim i 1960. ulazi u konkurenciju za Nobelovu nagradu, a dobija je 1961.

Tako je nekada bilo, tako je i u poslednje vreme.
1999. počinje NATO agresija na Srbiju i Crnu Goru. Nemački književnik Ginter Gras se i pre toga zalagao da Srbiju treba bombardovati i kad je krenulo to ludilo, on je zdušno podržao. Par meseci kasnije od Švedske akademije proglašen je dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.
Interesantno...

Dakle, Nobelova nagrada za književnost se ne dodeljuje za jedno delo nego za celokupni opus, vrednost ove nagrade je deset miliona švedskih kruna ( nešto više od milion dolara).

Nekoliko puta se , zbog političke situacije u Evropi, izostalo sa dodeljivanjem nagrade( 1914, 1918,1935,1940, 1941,1942,1943), a nekad su dva pisca istovremeno dobijala to priznanje, jer Akademija jednostavno nije mogla da se opredeli samo za jednog.
Dva pisca su odbila da prime nagradu: Rus Boris Pasternak i Žan Pol Sart.

1901. Sili Pridom (Francuska)
1902. Teodor Momzen (Nemačka)
1903. Bjernsterne Bjernson (Norveška)
1904. dva dobitnika:
a--Hoze Ečegeraj (Španija)
b--Frederik Mistral (Francuska)
1905. Henrik Sjenkevič (Poljska)
1906. Djozue Karduči (Italija)
1907. Radjard Kipling (Engleska)
1908. Rudolf Ojken (Nemačka)
1909. Selma Lagerlef (Švedska)
1910. Paul Hajze (Nemačka)
1911. Moris Meterlink (Belgija)
1912. Gerhart Hauptman(Nemačka)
1913. Rabindranat Tagore(Indija)
1915. Romen Rolan (Francuska)
1916. Verner fon Hajdenstam(Švedska)
1917. dva dobitnika:
a---Karl Gjelerup(Danska)
b---Henrik Pontopidan(Danska)
1919. Karl Špiteler (Nemačka)
1920. Knut Hamsun (Norveška)
1921. Anatol Frans (Francuska)
1922. Hakinto Benavente (Španija)
1923. Viljem Batler Jejts (Irska)
1924. Vladislav Rejmont (Poljska)
1925. Džordž Bernard Šo (Irska)
1926. Gracija Deleda (Italiaja)
1927. Anri Bergson (Francuska)
1928. Sigrid Unset (Norveška)
1929. Tomas Man (Nemačka)
1930. Sinkler Luis (USA)
1931. Erik Aksel Karfeld (Švedska)
1932. Džon Golsvordi (Engleska)
1933. Ivan Aleksejevič Bunjin (Rusija/USA)
1934. Luidji Pirandelo (Italija)
1936. Judžin O' Nil (USA)
1937. Rože Martin di Gar (Francuska)
1938. Perl Bak (USA)
1939. Franc Emil Silanpe (Finska)
1944. Johanes Valdemar Jensen (Danska)
1945. Gabrijela Mistral (Čile)
1946. Herman Hese (Nemačka/Švajcarska)
1947. Andre Žid (Francuska)
1948. Tomas Stern Eliot (Engleska)
1949. Viljem Fokner (USA)
1950. Bertrand Rasel (Francuska)
1951. Per Fabijan Lagerkvist (Švedska)
1952. Fransoa Moriak (Francuska)
1953. Vinston Čerčil (Engleska)
1954. Ernest Hemingvej ( USA)
1955. Haldor Laksnes (Island)
1956. Huan Ramon Himenez (Španija)
1957. Albert Kami ( Francuska)
1958. Boris Pasternak (Rusija)
1959. Salvatore Kvazimodo (Italija)
1960. Sen Džon Pers (Francuska)
1961. Ivo Andrić (Jugoslavija)
1962. Džon Štajnbek (USA)
1963. Jorgos Seferis (Grčka)
1964. Žan Pol Sartr (Francuska)
1965. Mihail Šolohov (Rusija)
1966. dva pisca:
a---Neli Saks (Jevrejka iz Nemačke)
b---Josif Samuel Argon (Izrael)
1967. Miguel Angel Asturias (Gvatemala)
1968. Jasunari Kavabata (Japan)
1969. Samjuel Beket (Irska)
1970. Aleksandar Solženjicin (Rusija)
1971. Pablo Neruda (Čile)
1972. Henrih Bel (Nemačka)
1973. Patrik Vajt (Australija)
1974. dva pisca:
a---Ejvind Jonson (Švedska)
b---Hari Marntison (Švedska)
1975. Eudjenio Montale (Italija)
1976. Sol Belou (USA)
1977. Vinsente Aleiksandre (Španija)
1978. Isak Bašević Singer (USA)
1979. Odisej Elitis (Grčka)
1980. Česlav Miloš (Poljska/USA)
1981. Elias Kaneti (Bugarska/ Španija/Engleska)
1982. Gabrijel Garsija Markes (Kolumbija)
1983. Vilijam Golding (Engleska)
1984. Jaroslav Zajfert (Čehoslovačka)
1985. Klod Simon (Francuska)
1986. Vole Sojinke (Nigerija)
1987. Josif Brodski ( Rusija/USA)
1988. Nagib Mahfuz (Egipat)
1989. Kamilo Hoze Sela (Španija)
1990. Oktavio Paz (Meksiko)
1991. Nadin Gordimer (Južnoafrička Republika)
1992. D. Volkot (Trinidad)
1993. Toni Morison (USA)
1994. Kenzaburo Oe (Japan)
1995. Šejmus Hini (Irska)
1996. Vislava Šimborska (Poljska)
1997. Dario Fo(Italija)
1998. Žoze Saramago (Portugalija)
1999. Ginter Gras (Nemačka)
2000. Gao Ksingjan (Kina)
2001. V.S. Najpol (Engleska)
2002. Imre Kertez (Madjarska)
2003. Dž.M.Kuci (Južnoafrička Republika)
2004. Elfride Jelinek (Austrija)
2005. Harold Pinter ( Engleska)
2006. Orhan Pamuk ( Turska)
2007. Doris Lesing ( Engleska)

*Iza imena nekih pisaca stoje dve države u zagradi, što ukazuje na to da su rodjeni u jednoj zemlji, ali da su kasnije otišli u drugu čije su državljanstvo uzeli. Česlav Miloš i Josif Brodski, na primer.
Elias Kaneti, dobitnik nagrade 1981. je nekoliko puta menjao mesto boravka i državljanstvo i nepravedno bi bilo da ga samo jedna država svojata kao svoga Nobelovca.
Rodjen je u Bugarskoj, zatim odlazi u Nemačku, iz koje u znak protesta zbog dolaska Hitlera na vlast odlazi u Španiju, a posle toga mesto boravka mu je Engleska.
Stavio sam 3 zemlje iza njegovog imena.

Tu se otvara još jedna dilema koja odmah upada u oči: da li su politički disidenti bili potencijalni dobitnici ove nagrade?
DA, to je više nego očigledno.

Upravo taj Kaneti je očigledan primer za to. O Brodskom(Aškenaz-Jevrejin iz bivšeg Sovjetskog Saveza), Pasterneku i Solženjicinu da i ne govorimo.
Solženjicin je veliko ime u svetu književnosti , ali činjenica da je zbog svog političkog stava morao da napusti tadašnji SSSR podstakla je komisiju da mu dodeli ovo priznanje.
Pitanje je da li bi se oni okitili ovim laskavim priznanjem da nije bilo tih okolnosti.