Koliko je dug nos stjuardese? (nagrada "Zlatno runo&

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Marta 1975. senator Vilijem Proksmajer iz američke SD Viskonsin ustanovio je simboličnu nagradu "Zlatno runo" koje se dodeljuje svakog meseca onoj državnoj instituciji koja na najgluplji, najsmešniji ili najbesmisleniji način potroši što veću sumu novca. Donosimo izbor od četrnaest dobitnika, i primer jedne jedine "crne ovce".

Kongres

Predstavnički dom Američkog kongresa potrošio je 1975. godine 1,3 miliona dolara za automatizovanje 19 liftova, ali je pri tom zadržao radnike da "rukuju" automatima. Da nikako ne bi ostao za kolegama, Senat, drugo telo Kongresa, koji je već imao automatske liftove sa ljudskom operatorskom snagom, počeo je za sumu od 122 miliona dolara, izgradnju novog objekta za svoje kancelarije. Zgrada, koja kasni već više godina premašivši odobrena sredstva za 154%, ima i trpezariju samo za senatore s vidikom kroz stakleni krov. Uzgred, senatori već imaju dve trpezarije.

Savezna uprava za vazduhoplovstvo

Dobila je "Zlatno runo" za uzimanje telesnih mera svih devojaka koje pohađaju kurs za stujardese. Svaka kandidatkinja je izmerena 79 puta za isto toliko delova tela uključujući obim nožnih listova, dužinu butina i širinu, dužinu i visinu nosa. "Studija" je preuzeta da bi se napravio idealan nacrt spasilačke opreme, ali pored ostalog, nikom živom nije jasno zbog čega su pare (58.000 $) uzete od poreskih obveznika, a ne od vazduhoplovnih kompanija i fabrika aviona.

Ministarstvo mornarice

Septembra 1975. godine Ministarstvo je, za skup privatnog udruženja "Tejlhuk", koje nema blage veze sa državom, obezbedilo 64 aviona da bi 1334 člana udruženja prebacilo u hotel "Hilton" u Las Vegasu. Ovi letovi na koje je bačeno 347.000 galona goriva koštali su državu, odnosno sve ljude koji plaćaju porez, više od 190.000$. Mornarica je takođe proćerdala 537.000$ za opravku i obnavljanje nameštaja "zvanične privremene rezidencije zamenika predsednika SAD" – u to vreme slučajno multimilionera Nelsona Rokfelera! Na tkanine je otišlo 26.500$, na srebrninu više od 21.000$, a na porculan preko 10.000$.

Frenk Zarb, šef savezne uprave za energetiku

Gospodin Zarb je 1975. godine potrošio 25.000 državnih dolara i utrošio 19.000 galona goriva lepršajući tamo-amo po Sjedinjenim državama da bi poslovnim ljudima i građanstvu držao lepe govore o potrebi štednje energije. Oko polovina upravnikovih putovanja odvijala se vojnim mlaznjacima koji za jedan čas potroše goriva dovoljno da prosečan Amerikanac vozi automobil godinu dana.

Ministarstvo vazduhoplovnih snaga

Drži flotu od 23 aviona ultraprve klase poznatu kao 89. vojno vazduhoplovno krilo vredno 66 miliona dolara. Isključiv zadatak 89. flote je da, na račun poreskih obveznika u iznosu od 6 miliona dolara godišnje prevozi visoke državne činovnike. Svake godine 89. vojno krilo napravi oko hiljadu letova mada gotovo na svim linijama koje pokriva postoji redovan putnički saobraćaj s urednom prvom klasom. Oko 87% svih ultraprvoklasnih letova otpada na velikodostojnike Ministarstva za odbranu. Ministarstvo vazduhoplovstva dobilo je i specijalno priznanje "Zlatno runo" za proučavanje, koje je trajalo od 1978. do 1979. godine i koštalo preko 3000$ na temu treba li vazduhoplovcima, dok su u uniformi, dozvoliti da nose kišobrane.

Nacionalna uprava za astronautiku i vasionska istraživanja (NASA)

Za potraživanje sume od 2,8 miliona dolara da bi se izgradio nov "dom" za šezdesetak kilograma kamenica i stena donetih sa Meseca. Dragoceni Mesečevi uzorci već imaju sasvim odgovarajuću superkonstrukciju od betona koja je koštala 8,7 miliona dolara, a nalazi se u Džonsonovom vasionskom centru u Hjustonu, Teksas.

Inženjerski korpus kopnenih snaga

Za najgore poslovanje i najveći prebačaj predviđenog budžeta u čitavoj saveznoj upravi. Od 178 planova za veće civilne objekte započete decembra 1976. godine 83 je premašilo troškove za 100%. Apsolutni rekorderi su Kuper Lejk u Teksasu (program za kontrolu poplava) sa prebačajem troškova za 325%, Fajer Ajlend Inlet u Njujorku (protivpožarna zaštita) za 325% i "New Orleans to Venice Huricane Protection" u Luizijani (zaštita od tajfuna) za preko 1000%!

Uprava za kontrolu primene zakona

Pošto je potrošila oko 27.000 dolara na izučavanje zbog čega osuđenici beže iz zatvora. I ne samo to. Uprava, za koju mnogi smatraju da je treba hitno ukinuti, bacila je kroz prozor 2 miliona dolara u pokušaju da se napravi prototip policijskih patrolnih kola koja bi, uz ostala čudesa, imala i periskopski retrovizor. Na žalost, ovaj automobil je toliko skup da nijedna policijska stanica ne može da ga naruči.

Poštanska služba SAD

Za 3,4 miliona poreskih dolara utrošena na široku kampanju čiji je cilj bio da ubedi Amerikance da se što više dopisuju uprkos činjenici da služba za rukovanje svim vrstama pisama uveliko radi s ogromnim gubicima. Poštanska služba je, zatim, potrošila novih 775.000 dolara da bi ispitala rezultate kampanje.

Savezna uprava za osiguranje depozita

Dok je Robert Barnet, od marta 1976. do maja 1977. godine bio predsednik ovog tela, državni automobili i vozači redovno su vozikali gospođu Barnet i decu u razne šetnje, na plažu, u muzeje, kod lekara, u privatne posete. Uprava je takođe platila ovom predsedniku visoku članarinu za ekskluzivni teniski klub u Virdžiniji.

Nacionalni institut za mentalno zdravlje

Za finansiranje studije o ponašanju i društvenim odnosima u tipičnoj javnoj kući u Peruu. Istraživanje je bilo deo stipendije od 97.000$ namenjene mladom perspektivnom naučniku i njegovom asistentu. Istraživač je nešto ranije objavio knjigu "Akademske međuljudske igrarije" u kojoj, između ostalog, stoji da "sve naučne discipline ne zaslužuju specijalan tretman, te im ne treba dozvoliti da muzu državu i razne fondove". U istoj knjizi on savetuje: "… i ukoliko vas istraživanje vodi u inostranstvo, možete da, s američkim prihodima i niskim lokalnim cenama, živite kao pravi paša. Ako u inostranstvu ostanete najmanje 18 meseci, oslobođeni ste od plaćanja poreza na sumu od 20.000$". Autor knjige i istraživač ostao je u Peruu tačno osamnaest meseci.

Ministarstvo odbrane

U dubinama budžeta Pentagona postoji i malo poznata finansijska kategorija pod imenom "Hitni slučajevi i izuzetni troškovi". U "izuzetne troškove" spada i suma od 1,2 miliona dolara godišnje na zabavu i društvene svečanosti. Tako su poreski obveznici SAD za period 1977-1978. platili, između ostalih sitnica, i čajanku za supruge Savetodavnog komiteta za SALT (107$), posetu komandanta meksičkih vazduhoplovnih snaga zajedno s posetom Diznilendu (3284$), plakete od orahovog drveta za turnir u golfu priređen Američkim vazduhoplovnim snagama povodom Dana nezavisnosti (2158$). Veoma su popularni i oproštajni prijemi. Evo samo jednog tipičnog primera: penzionisanom oficiru kolege su priredile svečanost koja je poreske obveznike koštala 176$. Novopečeni penzioner revanširao im se nekoliko dana kasnije, takođe na račun onih koji plaćaju državni porez, oproštajem od 272$. Inače, Ministarstvo odbrane ima veoma veliki broj oficira i nameštenika i penzije i premeštaji su gotovo svakodnevna stvar.

Uprava za savezni drumski saobraćaj

Jer je izdala preko 120.000$ za veoma opasan specijalni motocikl sa zadnjom vučom za koji su svi rekli da neće biti upotrebljiv – i nije bio. Kompanija koja je dobila porudžbinu da ga napravi pokušala je da raskine ugovor čim su stručnjaci zaključili da je nacrt potpuno besmislen, ali je Uprava insistirala da se prototip napravi bez obzira na sve. Kada se definitivno ispostavilo da je "finalni proizvod" pun promašaj, kako se i očekivalo, ista Uprava naručila je isto tako neupotrebljiv i veoma opasan motocikl – sa prednjom vučom.

Ministarstvo za stambenu izgradnju i urbani razvoj i uprava za ekonomski razvoj

Ova dva državna tela potrošila su 279.000$ na izgradnju komunalnog centra na toliko udaljenom i pustom mestu u šumama Mičigena da, kada se objekat februara 1979. godine srušio, o tome danima niko živi nije imao pojma. Kako nije postojao nikakav prilazni put, centar je gotovo tri godine ostao nezavršen i, naravno, neposećen. Da se zgrada srušila, primetilo je oštro oko slučajnog drvoseče koji je, uzgred, uz kriglu piva, o neobičnom objektu i njegovom stanju obavestio upravnika lokalne pošte.

Priznanje za zasluge Smitsonovom institutu

Jer je na vreme i s manjim budžetom od predviđenog sagradio Vazduhoplovni i vasionski muzej. Muzej je otvoren 1. jula 1976, četiri dana pre zvaničnog roka, a koštao je 500.000$ manje nego što je planirano deset godina ranije kada je projekat odobren. Osim ovog čuda neviđenog, kompleks ima četiri velika objekta više nego što je svojevremeno planirano: pozorište, planetarijum, umetničku galeriju i specijalnu prostoriju za posetioce teške invalide.

[iz "Politikinog zabavnika" #1566/1982.]

Nagrada "Zlatno runo" je bila dodeljivana od 1975. do 1988, s tim što je ponovo pokrenuta 2000. godine.
Više o toj nagradi možete naći na sajtu: http://www.taxpayer.net/awards/goldenfleece/
a sada slede odabrani dobitnici sa "Wikipedije":
● Kancelarija za obrazovanje za potrošenih 219.592$ u "cirkularnom paketu koji bi trebao da nauči studente kako da gledaju televiziju
● Nacionalna naučna fondacija za potrošenih 84.000$ potrošenih na izučavanju ljubavi
● Odelenje armije SAD koja je 1981. istraživala kako kupiti flašu vorčesterširskog sosa