Anhidratična ektodermalna displazija (AED)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Spoljni izgled Majkla Mekintajera iz Karltonovila u Južnoj Africi nije baš privlačan. To je krhki petogodišnji dečak s mrtvački bledom ljuskavom kožom, bez ijedne dlake na glavi, mačjih očiju. Prolazniku odmah privuče pažnju, čak i kad je okružen gomilom druge dece. Ali, to se retko dešava: vršnjaci beže od njega kao od vatre i tek kad se nađu na bezbednom rastojanju, rugaju mu se:
- Hej, vampiru, uhvati me!
Na žalost, ove reči nisu plod bujne dečje mašte. Mali Majkl zaista ima jednu osobinu koja do krajnosti otežava dodir s njim: čim vidi deo čovekovog tela koji nije prekriven odećom, gubi kontrolu nad sobom i odmah pokušava da ugrize potpuno se predajući žeđi za krvlju.

Susedi porodice Mekintajer odavno su naučili da se pridržavaju neophodnih mera predostrožnosti, ali straha se nisu oslobodili. Uz to, sasvim prirodan strah od povrede, sličan onom koji osećamo prolazeći pored opasnog psa, ovde se meša sa poprilično sujeverja, pričama i filmovima strave i užasa.
- Kažu da je to jednostavno bolest, ali nama koji ovde stanujemo ledi se krv u žilama kad se on iznenada pojavi u blizini – požalila se jedna susetka novinaru američkog lista "San". – Vi ste ga videli danju, ali da čujete kako se kikoće i zavija po svu noć, shvatili biste kako je nama.
- Stid me je što imam takav odnos prema nesrećnom dečaku, ali to je jače od mene. Toliko ga se bojim da čim ga ugledam, kosa mi se digne na glavi – kaže druga susetka. Neke komšije veruju da je "krvožedno malo čudovište" krivo što nestaju njihovi četvoronogi ljubimci.
- Kad duže vreme ne okusi nečiju krv, spreman je da zarije zube u bilo koje živo biće, ne samo u ljudsko – tvrde oni. Koliko su ove optužbe osnovane, teško je reći.

Majklovi roditelji – Beni i Ajlin – vole, međutim, svog sina isto kao drugi roditelji svoju decu, ako ne i više. A tako hrabro podnose sve ovo i toliko su strpljivi sa dečakom, i u kući i pred ljudima, da su zaista za divljenje. Oni i ne pokušavaju da razuvere okolinu i sve strašne priče koje se oko Majkla ispredaju, jednostavno svog sina ne prihvataju kao monstruma već samo kao nesrećno i voljeno dete.
- Ja znam da Majkl nije kao druga deca – kaže Ajliln – Ali on je za mene i pored toga divan. Toliko želi da se igra sa drugom decom, a ona to nikako ne mogu da razumeju.

Ali, zašto je Majkl takav?

Nedavno je utvrđeno da dečak pati od retke i teške bolesti koja je u medicini poznata pod imenom anhidratična ektodermalna displazija (AED). U celom svetu danas je registrovano samo 130 ljudi koji pate od ove zagonetne bolesti. Za ove pacijente žeđ za krvlju (vampirizam) uopšte nije obavezan simptom. Opšti znaci su koža kao pergament, ljuskava, bez lojnih žlezda, potpuno odsustvo dlaka na glavi i telu i proređeni i konusni (kupasti) zubi. Ljudi koji boluju od AED-a prinuđeni su da izbegavaju direktne Sunčeve zrake, inače im, zato što nisu sposobni da se znoje, prete teške opekotine i toplotni udar.

Šta izaziva AED i koji su preduslovi potrebni za njeno pojavljivanje zasad je nepoznato (usput, Majklova sedmogodišnja sestra Sandra potpuno je zdrava i obična devojčica). Mišljenja naučnika se u tom pogledu razilaze: jedni bolest smatraju posledicom delovanja nekog virusa, drugi – urođenom genetičkom anomalijom. Ali jedno bar jasno: Majkl nije nikakav Drakula i čitav problem je medicinski, bez ičeg mističnog u sebi. Samo, upravo zato što je AED izuzetno retko obolenje, zato što nedostaju statistički materijali o njoj kao i eksperimentalni podaci, sve to stvara dodatne teškoće istraživačima koji žele da skinu veo tajne sa "vampirizma".

[iz "Politikinog zabavnika", #2086, 20. XII 1991]