Dogodilo se na današnji dan.....

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 26. februar

1531. - U zemljotresu u Portugaliji poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

1777. - Rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - prve srpske vlade. Njegovi 'Memoari', pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

1815. - Napoleon Bonaparta pobegao je iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana 'sto dana', okončana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.

1852. - Britanski vojni transportni brod 'Birkenhed' potonuo je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život je izgubilo 485 ljudi.

1885. - Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu [Afrička konferencija], koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark, dogovorili su se o podeli centralne i istočne Afrike.

1901. - Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Juu javno su pogubljeni odsecanjem glave.

1909. - Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915. - Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod 'Provansa II'. Poginulo je 930 ljudi.

1935. - Škotski fizičar Robert Votson Vat demonstrirao je prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

1936. - Adolf Hitler je u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju 'narodnog vozila' [folksvagen].

1952. - Britanski premijer Vinston Čerčil saopštio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1960. - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

1980. - Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između dve zemlje.

1986. - Sovjetski Savez lansirao je u zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice 'Mir', koja je nakon 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean [23. marta 2001].

1990. - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.

1993. - U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centaru Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra srušene su u samoubilačkom napadu sa otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.

1995. - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala je londonska banka 'Bering', jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

2001. - Umro je Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.

2001. - Skupština SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.

2002. - Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.

2004. - U avionskoj nesreći kod Mostara poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. Za novog predsednika Makedonije izabran je 14. aprila lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Branko Crvenkovski.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 27. februar

80. - Rodjen je rimski vladar Flavije Valerije Konstantin, nazvan Konstantin Veliki, prvi rimski car koji je u hrišćanstvu potražio oslonac. Rodjen je na tlu današnje Srbije u Naisusu, današnjem Nišu. Za Cara su ga 306. proglasili rimski legionari u Britaniji, posle čega je u nizu sukoba savladao suparnike i sam zavladao zapadnim delom Carstva. Godine 324. započeo je izgradnju Konstantinopolja [Carigrada], koji je 330. proglasio prestonicom Carstva.

1822. - U Beču su prestale da izlaze 'Novine serbske'. List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uredjivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je gradjanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.

1844. - Dominikanska Republika se odvojila od Haitija, i postala nezavisna država.

1846.- Rodjen je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vodja i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije i osnivača 'Saveza Spartaka' i Komunističke partije Nemačke.

1847. - Rodjena je engleska pozorišna glumica Elen Ališa Teri, najveći tumač ženskih likova u delima Vilijama Šekspira u britanskom pozorištu u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka.

1881. - Rodjen je islandski državnik Svejn Bjernson, prvi predsednik Islanda posle proglašenja te ostrvske zemlje republikom 1944.

1887. - Umro je ruski kompozitor i hemičar Aleksandar Porfirijevič Borodin, pripadnik neformalne muzičke grupe 'Velika petorica' i utemeljivač ruske simfonije i kamerne muzike.

1900. - Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.

1902. - Rodjen je američki pisac Džon Štajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962.

1905. - Kralj Petar I potpisao je ukaz o Univerzitetu, čime je Velika škola je preimenovana u 'Univerzitet u Beogradu'. Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Odredjeno da rektora bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo 'prima k znanju'. Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta.

1913. - Rodjen je američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snažnom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao vojnik u Evropi i Africi.

1932. - Rodjena je engleska filmska glumica Elizabet Tejlor, koja je debitovala 1942. u filmu 'Lesi se vraća kući', postavši svetski poznata zvezda već kao devojčica.

1933. - Nacisti su zapalili zgradu Rajhstaga u Berlinu, optuživši za to komuniste, što je Adolf Hitler iskoristio da odmah naredi hapšenje 1.500 komunističkih funkcionera i optuži ih da su paljevinom dali signal za ustanak. Na procesu u Lajpcigu jedan od optuženih, bugarski revolucionar Georgi Dimitrov, razobličio je planove nacista, pa se sudjenje pretvorilo u njihov fijasko.

1936. - Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu. Pavlovljevi veliki teorijski i praktični uspesi učinili su njegove laboratorije svetskim centrom fiziologije u koje su dolazili naučnici radi usavršavanja. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu. Bio je otvoreni i uporni kritičar boljševika, ali ga je sovjetski režim tolerisao, i do smrti mu je pružao potrebne uslove za naučni rad.

1939. - Ujedinjeno kraljevstvo i Francuska priznale su vladu generala Franka, nasuprot legalno izabrane republikanske vlade koja je izgubila gradjanski rat.

1952. - Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

1963. - U Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša, osnivača i vodje Revolucionarne Dominikanske Partije, koji je od 1930. živeo u izbeglištvu.

1968. - Donji dom parlamenta je ograničio useljavanje 'obojenih' u Veliku Britaniju.

1976. - Eskimski lideri predočili su kanadskoj vladi da njihovom narodu pripada bezmalo pola miliona kvadratnih kilometara Kanade.

1976. - U negdašnjoj koloniji 'Španska Sahara' - koju je vlada u Madridu predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji - oslobodilački pokret Polisario je objavio osnivanje Saharske Arapske Demokratske Republike, poznatije kao Zapadna Sahara.

1978. - Egipat je ukinuo povlastice za Palestince u toj zemlji, izjednačivši ih sa ostalim Arapima.

1986. - Posle obaranja s vlasti, filipinski diktator Ferdinand Markos, dugogodišnji štićenik SAD, doputovao je na Havaje.

1990. - Nelson Mandela je doputovao u Zambiju, otpočevši tako prvo putovanje u inostranstvo posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1991. - Porazom Iraka završen je Zalivski rat SAD i savezničkih zemalja protiv te arapske zemlje. Iračani su morali da se povuku iz Kuvajta, koji su okupirali 1. avgusta 1990.

1994. - U eksploziji bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u jednu maronitsku crkvu u Libanu poginulo je 10 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

1996. - Suspendovane su sankcije UN protiv Republike Srpske.

2002. - Muslimani su u državi Gudžarat na zapadu Indije zapalili voz pun hinduističkih vernika i usmrtili 58 ljudi, što je izazvalo talas nasilja u toj državi u kojima je ubijeno oko 1.000 ljudi.

2003. - Haški tribunal osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora.

2004. - Vodja japanske sekte Aum šinrikjo [Sekta vrhovne istine] Šoko Asahara osudjen je na smrtnu kaznu vešanjem zbog organizovanja napada nervim gasom sarin u tokijskom metrou devet godina ranije, kada je usmrćeno 12 ljudi.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 28. februar

1842. - Rođen je srpski filozof i pisac Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Skupštine i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore?", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas urađeno na lođici?", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".

1862. - U Srbiji je zakonom uvedena advokatura. Ranije su stranke pred sudom zastupali iole pismeni ljudi, mahom činovnici, jer advokata nije bilo.

1913. - Na južnom Atlantiku uhvaćen je 6,8 metara dugačak i 4 tone težak morski slon.

1916. - U Prvom svetskom ratu završeno je prebacivanje na Krf glavnine od oko 140.000 srpskih vojnika. Početkom januara, prve srpske jedinice su dospele do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi, koji se nisu pojavili, pa su, zbog mrcvarenja duž močvarnog albanskog primorja tokom dodatne golgote od 160 kilometara od Skadra do Valone, vojnici masovno umirali od gladi i iscrpljenosti. Od 23. januara do 23. marta 1916. u Krfskom zalivu je sahranjeno 4.847 srpskih vojnika i oficira.

1922. - Egipat je povratio nezavisnost od Britanije, ali su britanske trupe ostale.

1933. - Hitler je zabranio Nemačku komunističku partiju (KPD).

1940. - Prvi put je jedna košarkaška utakmica prenošena na televiziji u SAD. Bio je to meč između koledž ekipa Pitsburga i Fordshama, završena rezultatom, 50:37.

1953. - U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

1972. - Američki predsednik Nikson okončao je istorijsku (prvu zvaničnu američku) posetu Kini.

1994. - U prvoj vojnoj akciji za 45 godina postojanja Severnoatlantskog pakta (NATO) američki borbeni avioni oborili su četiri srpska aviona nad Bosnom.

1997. - U Americi je donesen zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnicima.

1998. - Šiptarski teroristi su na Kosovu i Metohiji, u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice, ubili četiri srpska policajca, a u odgovoru na napade policija je usmrtila 16 i uhvatila devet terorista.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 29. februar

1720. - Švedska kraljica Ulrika abdicirala u korist supruga, princa Frederika I.

1792. - Rođen italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini, koji je muzički obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora medju kojima su Belini i Verdi.

1808. - Napoleon je, u pohodu na Španiju koju je osvojio za mesec dana, ušao u Barselonu.

1824. - U Budvi rođen crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u bečkom parlamentu.

1892. - SAD i Britanija potpisale ugovor o lovu na foke u Beringovom moru kojim su ustanovljene kvote ulova potpisnica ugovora.

1916. - Stupila na snagu naredba nemačke vrhovne komande u Prvom svetskom ratu o potapanju svih naoružanih trgovačkih brodova zemalja s kojima je Nemačka bila u ratu.

1920. - Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donela novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata.

1920. - Rođena francuska glumica Simon Rusel, poznata kao Mišel Morgan, koja se proslavila ulogama u filmovima 'Obala u magli', 'Pastoralna simfonija', 'Veliki manevri'.

1944. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom.

1956. - Pakistan proglašen islamskom republikom.

1960. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 ljudi, a grad je gotovo potpuno srušen.

1984. - Iran saopštio da je bombardovao drugi po veličini irački grad Basru, a Irak da je uništio 50 iranskih brodova u ratu dveju susednih zemalja.

1992. - U Bosni i Hercegovini održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije.

1996. - U najtežoj nesreći u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo svih 117 putnika i šest članova posade aviona 'boing 737' na letu iz Lime ka gradu Arekipa, koji se srušio u Andima, oko 900 kilometara južno od Lime.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 1. mart

1498. - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik.

1562. - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota [protestanata] tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom 'hugenotski ratovi', koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.

1767. - Španski kralj Karlos III proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1809. - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm.

1811. - Egipatski vladar Mohamed Ali izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.

1815. - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje 'sto dana', koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.

1872. - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878. - Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.

1891. - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se 'Pantologija novije srpske pelengirike' [1922] u kojoj je parodirao 'Antologiju novije srpske lirike' Bogdana Popovića.

1896. - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije [Etiopija].

1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1932. - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga, prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.

1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da udju u zemlju.

1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.

1954. - SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1958. - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, medju kojima veliku grupu 'Igrali se konji vrani' ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu 'Umorni borac' na Kalemegdanu.

1959. - Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejšelskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti 1977.

1966. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica 'Venera III', prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1991. - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada [komunisti] je osvojila 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992. - Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu.

1997. - Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriša podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo uštedjevinu.

2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine podiglo je optužnice protiv više lica iz SR Jugoslavije zbog napada na Dubrovnik 1991.

2003. - U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 2. mart

1459. - Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon, papa Adrijan VI od januara 1522, jedini Holandjanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.

1824. - Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere ['Moja domovina', 'Prodana nevesta', 'Dalibor'].

1855. - Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska i militaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu [1853-56], nakon čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrdjave na njegovim obalama, deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.

1917. - Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj II abdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.

1919. - U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale [Kominterna] kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani ŠSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.

1921. - U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije [Berlinski kongres 1878]. U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je s vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju.

1931. - Rođen je ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik ŠSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao 'glasnost' i 'perestrojka'. Okončao je razdoblje 'hladnog rata' sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama istočne Evrope.

1943. - Počela je bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.

1949. - Američki kapetan Džejms Galager spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom 'B-50' preleteo 37.742 kilometra.

1956. - Francuska je priznala nezavisnost Maroka.

1962. - U Burmi je izvršen vojni udar pod vodjstvom Ne Vina. Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.

1988. - Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu.

1994. - U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.

1996. - Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga, okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji.

1998. - Film 'Titanik' postao je prvi film u svetu, koji je ostvario prihod od milijardu dolara.

2000. - Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeuda napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju. Narednog dana Pinoče je stigao u Čile.

2003. - Francuski predsednik Žak Širak doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata.

2004. - U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramove tokom službe poginule su najmanje 143 osobe.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 3. mart

1703. - Umro je engleski naučnik i pronalazač Robert Huk, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio je osnovni zakon teorije elastičnosti ['Hukov zakon'].

1707. - Umro je car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.

1808. - Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Mire zauzele su Madrid.

1847. - Rođen je američki fizičar škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač električnog telefona 1875. Bavio se istraživanjem mehanike govora i 1872. je u Bostonu osnovao školu učitelja za gluvoneme.

1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobodjeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.

1875. - U Pariskoj operi prvi put je izvedena Bizeova opera 'Karmen'.

1878. - Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija pokušala da 'istočno pitanje' reši u svoju korist i stvaranjem Velika Bugarske, koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke izvršena je revizija Sanstefanskog ugovora na Berlinskom kongresu u junu iste godine.

1886. - Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Tromesečni rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj, znatno je oslabio kraljev položaj u zemlji.

1918. - U Brest-Litovsku je potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast bila je prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.

1924. - Narodna skupština u Ankari ukinula je Muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi u modernizaciji zemlje predsednika Kemala Ataturka.

1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.

1980. - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe je ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji [Zimbabve] i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.

1988. - Umro je poljski violinista Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Afirmisao se medju vrhunske virtuoze već na početku karijere [1933] i sa širokim repertoarom od barokne do savremene muzike, priredjivao koncerte širom sveta. Gostovao je i na Dubrovačkim letnjim igrama.

1991. - Stanovnici Letonije i Estonije su ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1996. - Konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara pobedila je na parlamentarnim izborim u Španiji, čime je okončana 13-godišnja vladavina socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.

1996. - Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras, autor više romana među kojima su najpoznatiji 'Moderato kantabile', 'Bestidnici', 'Mornar iz Gibraltara'. Napisala je i scenarij za film 'Hirošima, ljubavi moja'.

1996. - U eksploziji bombe podmetnute u autobus u centru Jerusalima poginulo je 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.

1996. - Jugoslovenske vlasti uhapsile su Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović je, nakon istrage pušten u maju, jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osudjen je na pet godina zatvora.

1997. - Najmanje 125 ljudi je poginulo, a više od 450 ranjeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.

2000. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata generala Tihomira Blaškića na 45 godina zatvora, zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad Muslimanima u srednjoj Bosni 1992-94. Apelaciono veće tog suda 29. jula 2004. smanjilo je kaznu Blaškiću na 9 godina zatvora.

2002. - Građani Švajcarske izjasnili su se na referendumu da njihova država postane članica Ujedinjenih nacija.

2004. - Srbija je dobila manjinsku vladu na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je lider Demokratske stranke Srbije [DSS]. Vlada je izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije [SPS], a čine je DSS, G17 Plus i koalicija Srpski pokret obnove [SPO] i Nova Srbija [NS].

2004. - U Francuskoj je zakonom zabranjeno nošenje muslimanskih feredža u državnim školama.

2005. - Avanturista Stiv Foset prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letilica je sletela u Kanzas [SAD] nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 4. mart

1152. - Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vodja u Trećem krstaškom ratu.

1193. - Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovo]a, koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

1678. - U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni 'Četiri godišnja doba', oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801. - Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1857. - Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877. - U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet 'Labudovo jezero' Petra Iliča Čajkovskog.

1933. - Frenklin Ruzevelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program ['New Deal'] za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965. - Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970. - U havariji francuske podmornice 'Euridika' u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974. - Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i
premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson.

1977. - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996. - Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998. - Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000. - SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002. - Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002. - U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

2003. - U 93-oj godini umro je Ser Hardi Ejmis dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004. - U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 5. mart

1496. - Engleski kralj Henri VII primio je u službu italijanske pomorce Đovanija i Sebastijana Kabota da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Oni su 1497-98. stigli do Severne Amerike.

1684. - Nemačka, Poljska i Venecija formirale su u Lincu Svetu ligu protiv Turske.

1696. - Rođen je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo, [jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.

1770. - Britanske trupe su u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata i taj dogadjaj, poznat kao 'bostonski masakr', ubrzao je izbijanje Američkog rata za ezavisnost.

1827. - Umro je italijanski fizičar Aleksandro Volta, koji je pronašao elektrofor [1775], galvanski element, bateriju galvanskih elemenata [Voltin stub]. Po njemu su mnogi pojmovi
u fizici dobili ime - Volt [oznaka V], Voltamper [oznaka VA], Voltin luk.

1832. - U Beogradu je počela da radi prva štamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva knjiga štampan 'Sabor istine i nauke' Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

1856. - Londonsko pozorište 'Kovent Garden' uništeno je u požaru.

1916. - Španski prekookeanski putnički brod 'Princ od Asturije' potonuo je za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, 455 je izgubilo
život.

1933. - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila je većinu u nemačkom Rajhstagu [parlament].

1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.

1953. - Umro je sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili - 'Staljin'. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti bio je neprikosnoveni vladar ŠSR-a i lider komunističkog sveta. U partijskim 'čistkama' od 1934. eliminisao je političke protivnike, a svojom politikom doprineo je zaoštravanju medjunarodnih odnosa u vreme Hladnog rata i narušio ugled ŠSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.

1953. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasledje i sopstveni moderni muzički izraz. U njegovom opusu od 138 dela izdvaja
se Peta simfonija i balet 'Romeo i Julija'. Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna 'Aleksandar Nevski' i 'Ivan Grozni'.

1964. - Umro je prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki koji je 1905. počeo filmskom kamerom da beleži dogadjaje. Poseban
dokumentarni značaj ima reportaža o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, dogadjaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

1966. - Svih 124 putnika i članova posade poginulo je kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fudži.

1970. - Stupio je na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.

1975. - Kuvajt je nacionalizovao naftnu industriju, uključujući i imovinu britanskih naftnih kompanija.

1984. - Umro je italijanski pevač Tito Gobi, operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u 'Toski' Đakoma Pučinija, u kojoj mu je partner bila Marija Kalas.

1993. - Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion 'Foker 100'. Poginulo je 77 od 97 putnika i članova posade.

1999. - Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj.

2001. - Predsednici SR Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali su u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza SRJ i RS.

2003. - Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

2004. - U 114. godini umro je Španac Hoan Rijudavets Mol, obućar, koji je, posle smrti Japanca Jukićija Čuganjija, bio najstariji čovek na svetu.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 6. mart

1474. - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika Renesanse.

1480. - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

1629. - Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt orestituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.

1836. - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket.

1874. - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu. Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka
napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj.

1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.

1900. - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler, koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju 'Dajmler Motoren-Gezelšaft', koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s
fabrikom Karla Benca u kompaniju 'Dajmler-Benc', proizvođača prestižnih automobila 'mercedes'.

1927. - Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac 'magičnog realizma', žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982.

1941. - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1944. - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.

1945. - U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović - Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa 'Vog' i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.

1946. - Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.

1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju 'Veselo veče', koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.

1953. - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postaosovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.

1957. - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

1980. - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala je prva žena član Francuske akademije.

1992. - 'Mikelanđelo', jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.

1993. - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzeli su Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi sa vladinim snagama.

1994. - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri,
veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista.

1998. - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske
Kosova.

1999. - Na severu Kambodže, uz granicu sa Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.

2001. - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.

2002. - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad zapadnomindijskom državom Gudžarat, nakon jednonedljenih sukoba Indusa i Muslimana u kom je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.

2004. - U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.

2005. - U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade, HansBete, koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 7. mart

1573. - Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskogcarstva i Mletačke republike, u kojem su Turci [1571] preuzeli Kipar od Mletaka.

1765. - Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

1793. - Francuski Konvent [revolucionarna skupština] objavio je rat Španiji.

1809. - Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom.

1814. - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.

1850. - Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.

1876. - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.

1932. - Umro je francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.

1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.

1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

1945. - Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.

1945. - Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

1951. - Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.

1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija 'Satanski stihovi', u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.

1994. - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.

1998. - Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog S S kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.

1999. - U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji 'Staze slave', '2001: Odiseja u svemiru', 'Paklena pomorandža', 'Doktor Strendžlav' i 'Beri Lindon'.

2002. - Arijel Šaron postao je premijer Izraela.

2002. - Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.

2003. - Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista [DPS] Crne Gore Svetozar Marović.

2004. - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija [ND] Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.

2005. - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 8. mart

1500. - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral krenuo je iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio je Španjolac Vićente Pinzon.

1846. - U Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.

1879. - Rođen je srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

1879. - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han, koji je s Fricom Štrasmanom 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona, čime je otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1944.

1889. - Umro je švedski brodski inženjer i pronalazač DŽon Erikson, izumitelj prvog uspešnog brodskog vijka.

1910. - U Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin. Na ovoj konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.

1917. - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu, počela je 'Februarska revolucija' u Rusiji.

1921. - Francuske trupe su ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle Prvog svetskog rata.

1922. - U Zagrebu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.

1942. - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su grad napustili Britanci.

1942. - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.

1950. - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je S S S R u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.

1965. - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.

1973. - U eksploziji automobila bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA-e ispred zgrade glavnog londonskog suda i sedišta Skotland Jarda u Londonu, poginula je jedna osoba, a ranjeno je 238.

1993. - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno je 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije ostalo je zatočeno još 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.

1994. - Više od sto intelektualaca iz celog sveta potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da SR Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Ukoliko jugoslovenske vlasti to odbiju, zatraženo je da se njeno naoružanje uništi bombardovanjem iz vazduha, 'maksimalno štedeći ljudske živote'.

1999. - Vojska Šri Lanke je, u blickrig operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i vladinih snaga od 1983. poginulo je oko 57.000
ljudi.

2001. - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zona kopnene bezbednosti uspostavljena je na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle su u prvi sektor 14. marta.

2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao je poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute su u februaru 2003.

2001. - U sto drugoj godini umrla je Dam Ninet de Valoa, balerina i osnivač Britanskog kraljevskog baleta.

2004. - Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995, kao i izmenjenu optužnicu protiv haškog optuženika generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak dobrovoljno su se predali tom sudu.

2005. - Kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo je ostavku, a narednog dana dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom oružahih sukoba 1998. i 1999. godine. Istovremeno se tom sudu predao i regionalni komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova [OVK] Lah Brahimaj.

2005. - U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen je lider separatista Aslan Mashadov, kojeg Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući i otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.