Deca i zavisnosti

nastasenjka · **~daydreaming~**

MARIHUANA je najrasprostranjenija i najpopularnija droga u svetu i kod nas. Mnogi se zalazu za legalizaciju marihuane, isticuci njena pozitivna svojstva i propagirajuci da pusenje marihuane ne izaziva zavisnost. S obzirom na to da su mladi cesto u zabludi da marihuana nije stetna po zdravlje, kao i na cinjenicu da je vecina korisnika drugih droga pocela od marihuane, najvise paznje posvecujemo upravo ovoj drogi.

STA JE MARIHUANA I KAKO SE KORISTI?

Marihuana je siva, zelena ili smedja mesavina suvog iseckanog lisca, stabljika, semenki i cveca konoplje, (Cannabis sativa). Cannabis (kanabis) je termin koji se odnosi na marihuanu i na ostale droge koje poticu od ove biljke.

Vecina korisnika mota marihuanu u cigarete (koje se zovu joint) ili je puse u luli. Neki korisnici stavljaju marihuanu u hranu ili od nje prave caj. Moze se koristiti i tako se izvadi duvan iz cigarete i zameni se marihuanom. U poslednje vreme u cigarete marihuane se stavlja crack kokain ili izmrvljena tableta i to se zove 'hemija'.

U KOM UZRASTU DECA OBICNO POCINJU SA UZIMANJEM MARIHUANE?

Sa upotrebom marihuane i ostalih droga pocinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogorsava. U proseku, u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droga. Vreme pocinjanja konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Zabelezen je i porast sve mladjih i mladjih adolescenta, dece od 12, 13 ili 14 godina, koji zloupotrebljavaju ili su vec zavisni od droga, pre svega od marihuane.

ZASTO MLADI UZIMAJU MARIHUANU?

Deca i mladi uzimaju marihuanu iz razlicitih razloga. Radoznalost i zelja da se uklope u odredjenu grupu su najcesci razlozi. Naravno mladi koji puse cigarete i/ili piju alkohol su u vecem riziku da pocnu uzimati marihuanu. Takodje, istrazivanja su pokazala da postoji veca sansa da dete pocne da uzima drogu ukoliko neko od clanova porodice pije alkohol i uzima tablete. Roditelji, deke i bake, starija braca i sestre su uzori na koje se deca ugledaju. Neki mladi koji uzimaju droge se ne slazu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da pocnu. Svi faktori okoline koji okruzuju dete - kuca, skola, susedstvo - uticu na to da li ce dete probati droge. Deca koja duze uzimaju marihuanu mogu postati zavisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge. Neki pominju psiholosko razresenje kao razlog zbog kojeg se marihuana uzima - da bi se lakse suocili sa zabrinutoscu, ljutnjom, depresijom, dosadom itd. Istrazivanja su pokazala i to da su deca i mladi (oba pola), koji su psihicki i seksualno zlostavljani, izlozeni vecem riziku nego drugi, da pocnu da uzimaju marihuanu i druge droge, i to u mladjem uzrastu.

KAKO CETE OTKRITI DA VASE DETE UZIMA MARIHUANU?

Postoje neki znakovi po kojima to mozete otkriti. Ako je neko uzeo marihuanu moze da:

- izgleda kao da ima vrtoglavicu

- tesko hoda

- izgleda blesavo i smeje se bez razloga

- ima crvene i zakrvavljene oci

- tesko pamti stvari koje su se upravo desile.

Kad prvobitni efekti nestanu, posle nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan.

Roditelji bi trebalo da prate promene ponasanja kod svoje dece, iako ovo moze biti tesko s obzirom na pubertet. Roditelji moraju da obrate paznju na sledece znakove: povlacenje u sebe, depresija, premorenost, bezobzirnost, neprijateljstvo i pogorsanje odnosa sa clanovima porodice i prijateljima. I promene u skoli, ucestalo izostajanje i lenjost, nezainteresovanost za sport ili druge omiljene aktivnosti, kao i promene navika jedenja i spavanja, mogu biti povezane sa upotrebom droga. Ipak, ovi znakovi mogu ukazivati i na probleme koji nisu izazvani upotrebom droga. Osim na gore navedeno, roditelji treba da obrate paznju i na:

- tragove droga i pribora za drogiranje, kao sto su lule i papir za uvijanje duvana tzv. 'rizle'

- miris spaljene trave na odeci i u spavacoj sobi

- koristenje tamjana i drugih osvezivaca vazduha

- uzimanje kapi za oci

- odecu, postere, nakit i sl. stvari koje propagiraju uzimanje droga.

DA LI MARIHUANA IZAZIVA ZAVISNOST?

Da. Iako svi koji uzimaju marihuanu ne postanu zavisni, oni koji pocnu kompulzivno da traze i uzimaju ovu drogu postaju zavisni od marihuane. Kod teskih korisnika marihuane moze se razviti tolerancija. Tolerancija se javlja kada su korisniku potrebne vece kolicine droge da bi se postigli zeljeni rezultati, koji su ranije postizani sa manjim dozama. Neki teski korisnici pokazuju znakove zavisnisti, jer kad ne uzimaju drogu javljaju se simpomi odvikavanja (apstinencijalna kriza): nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabelezeno asocijalno ponasanje brzo je doslo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takodje, pokazala da je kod problematicne dece koja pusi cigarete, uzima alkohol i marhiuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pusenja cigareta, a jos vece nego do redovnog uzimanja alkohola.

DA LI SE ZAVISNOST OD MARIHUANE MOZE IZLECITI?

Do pre nekoliko godina bilo je tesko pronaci program lecenja zavisnisti od marihuane. Lecenje ove zavisnosti bilo je isto kao i lecenje zavisnosti od drugih droga. To je ukljucivalo detoksifikaciju i terapiju ponasanja. Odnedavno, istrazivaci testiraju razlicite nacine da korisnike marihuane ukljuce u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju od droge. Trenutno ne postoje lekovi kojim bi se mogla leciti zavisnost od marihuane. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrske. Iz ovih studija terapeuti uce koje karakteristike korisnika predvidjaju uspesno lecenje i koji je pristup najdelotvorniji. Dalje napredovanje u lecenju se krece u smeru stvaranja programa za pomoc adolescentima koji uzimaju marihuanu.

KAKO DA SPRECITE DETE DA DODJE U DODIR SA MARIHUANOM?

Ne postoji carobna formula za sprecavanje deteta da uzme drogu. Ali, uticaj roditelja moze biti veliki ako razgovaraju sa svojom decom o opasnostima koje sobom nosi upotreba marihuane i ostalih droga, kao i to da su oni aktivno ukljuceni u zivote svoje dece. I posto se deca upisu u srednju skolu, roditelji treba da budu zainteresovani za njihov rad u skoli, vanskolske aktivnosti i upoznavanje detetovih prijatelja. Istrazivanja su pokazala da ispravna roditeljska briga i interes za detetovo ponasanje moze da utice na prestanak dalje upotebe droga i kod onih adolescenata koji su skloni uzimanju marihuane, kao sto su buntovnici, oni koji ne mogu kontrolisati svoje emocije i koji su pod stresom. Da bi se informisali o zloupotrebi droga u svom kraju, vazno je da se ukljucite u programe prevencije u svojoj opstini, mesnoj zajednici ili skoli. Pronadjite u kojim preventivnim programima vase dete i vi mozete zajedno da ucestvujete.

RAZGOVARAJTE SA SVOJOM DECOM!

Kao sto mozete da vidite, marihuana je opasna droga koja ostavlja tragove po zdravlje i dobrobit dece i adolescenata u kriticnom periodu njihovog zivota kada odrastaju, sazrevaju, uce i postavljaju temelje za dalji razvoj. Kao roditelju deca vam se obracaju za pomoc i savet pri resavanju nekog problema i donosenju odluka, ukljucujuci i odluku o neuzimanju droga. Vi ste njihov uzor i vasa odluka da ne uzimate marihuanu i ostale droge ce pojacati poruku koju upucujete svojoj deci.

Izvor: http://www.mirijevo.co.yu/

nastasenjka · **~daydreaming~**

Da li će vaša deca da vas slušaju?

Kada deca razmišljaju o tome da li da uzmu droge ili ne, za njih je jako važno pitanje "šta će moji roditelji pomisliti�, ”kako će to delovati na njih�?

To znači da je vrlo važno da im jasno stavite do znanja da ne želite da pod bilo kojim uslovima uzimaju nezakonite droge. Da vas to plaši i čini zabrinutim. Da bi vas unesrećilo, učinilo da teško patite.

Kao što je prethodno rečeno, time što se redovno interesujete za zbivanja u njihovom životu, njihove prijatelje, školu, i sportske aktivnosti, oni će pre da vam se obrate za savet a i osećaće da imaju podršku što će povećati njihovo samopouzdanje tako da će lakše moci da se odupru pritiscima da uzmu droge.

Kad razgovarate sa svojom decom o drogama, budite otvoreni i iskreni, i nemojte ni za trenutak da pretpostavite da oni već znaju kakav je vaš stav.

Oni od vas očkuju da sa njima razgovarate o drogama, tako da treba da budete vrlo otvoreni pri iztnošenju svog mišljenja. Ništa ne ostavite otvoreno za pogrešo tumačnje.

Takodje je važo da često razgovarate o opasnostima vezanim za korišćenje droga, i o tome da se vaša pravila odnose i na kuću i na školu i na sve ostale sredine.

Kada je reč o vodjenju razgovora o drogama, obimna ispitivanja roditelja i njihove dece pokazuju da mladi ljudi cene kada ih roditelji upute u neke za nih vazne stvari, i skloni su da se njima obraćaju za mišljenje.

Ali oni od roditelja očekuju da budu informisani, iskreni i otvoreni.

nastasenjka · **~daydreaming~**

10 načina za podsticanje mladih ljudi da sa vama razgovaraju o drogama

1. Budite deo njihovog života

Uvek odvojite vremena za svoju decu. Interesujte se za ono što njih interesuje i odredite ustaljeno vreme za zajedničke aktivnosti. Ne plašite se da pitate gde vaš tinejdžer ide i sa kim će biti. Važno je provoditi vreme zajedno, kao porodica. Na primer, pokušajte da razgovarate i jedete zajedno svakog dana i nadjite druge mogućnosti da uživate u zajednički provedenom vremenu, kao porodica.

2. Saslušajte ih

Pokazujući volju da ih saslušate, vi ćete pomoći vašoj deci da se osećaju komotnije sa vama i da kada treba oni vas saslušaju. Pitajte ih za njihovo mišljenje kada se donose porodične odluke. Time ćete pokazati da pridajete važnosti njihovom mišljenju. Pokušajte da ih ne prekidate i ne reagujete na način koji će sprečiti dalju diskusiju (npr. Nervozno, nestrpljivo, pridikovanjem, zgrazavanjem, podsmevanjem isl). Dajte im podršku kako bi se osećali slobodnim da vam govore o svojim problemima.

3. Budite uzor ponašanja

Kada je reč o nezakonitim drogama, ne važi izreka ”radi kako ti kažem, ne kako ja radim�. Ako vi uzimate nezakonite droge, ne možete očekivati od vašeg deteta da uzme u obzir vaš savet. Ne potcenjujte mogući uticaj vašeg ponašanja na vašu decu. Naročito ako koristite duvan ili zloupotrebljavate alkohol i lekove.

4. Budite iskreni

Važno je biti informisan, ali se nemojte pretvarati da sve znate. Budite spremni da kažete: ”Ne znam, ali ću pokušati i potražiti odgovor.� Budite iskreni i jasni u ispoljavanju vaših stavova tako da vašoj deci bude lakše da budu sa vama iskreni.

5. Odaberite pravi momenat

Odaberite pravi momenat da razgovarate na ovu temu, koristeći situacije koje nastanu prirodnim tokom zbivanja. Do toga može doći kada gledate televiziju, dok razgovarate o nekome iz škole ili kad im dajete odgovor na nešto o čemu je takodje bilo teško razgovarati.

6. Budite smireni (staloženi)

Biti smiren i razborit je takodje vazno. Nemojte da prenagljujete. Zapamtite da ljutnja i eksplozivne, impulsivne reakcije mogu samo da zatvore vrata daljoj komunikaciji, odnosno, da učine da izgubite kontakt sa detetom. Eksplozivne reakcije su znak slabosti i nisu dobra pozicija za uspešan uticaj na mlade.

7. Izbegavajte konflikt (sukob)

Kada postoji konflikt, teško je rešiti problem. Pokušajte da shvatite njihov stav, i podstičite ih da shvate vaš. Ukoliko dodje do sukoba, prestanite sa razgovorom i nastavite čim ste oboje smireniji. Ne ustručavajte se da izgovorite reč - izvini.

8. Nastavite da razgovarate

Kada ste već jednom razgovarali, važno je da to ponovo uradite. Budite uvek spremni da razgovarate o drogama sa vašom decom, i počnite što ranije.

9. Tačno utvrdite granice

Većina mladih ljudi očekuje i ceni neka osnovna pravila. Time što im se dozvoli da učestvuju u odredjivanju tih pravila, daje im se podsticaj da budu odgovorniji pri poštovanju pravila. Kada jednom zajedno ustanovite pravila i dogovorite se o posledicama njihovog nepoštovanja- primenjujte ih.

Smislite način i dogovorite se o tome kako mladi ljudi da reaguju ukoliko se nadju u situaciji gde su izloženi drgama. Na primer, stavite im do znanja da ste spremni da dodjete po njih ukoliko im je to potrebno čak i ako je veoma kasno.

Medjutim, u potpunosti im objasnite da biste više voleli da oni sebe i ne dovedu u situaciju gde mogu da budu izloženi nezakonitim drogama.

10. Koncentrišite se na pozitivne stvari

Potrudite se da ne reagujete samo na greške svoje dece, na ono čime niste zadovoljni. Pohvalite vašu decu kada se dobro ponašaju, i naglasite one stvari koje dobro rade. Podrzavajte ih u tome da o sebi imaju dobro mišljenje, i ponašajte se prema njima s poštovanjem.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Oni kažu - vi kažete

Šta tinejdžeri navode kao razloge za uzimanje nezakonitih droga i kako im vi možete odgovoriti

Ovde su navedeni neki od razloga koje mladi ljudi navode za uzimanje droga i ideje o tome kako vi možete da im na to odgovorite:

”Neko je probao, pa sam pomislio/la da bih mogao/la i ja�

Pokažite vašu zabrinutost i preispitajte njihovu odluku. Pitajte ih da li su droge ispunile njihova očekivanja, i razgovarajte sa njima o riziku kojem se izlažu daljom upotrebom.Pokušajte da saznate da li su na to bili prisiljeni i objasnite im šta u toj situaciji mogu da urade, kome da se obrate - što može ubuduće da im pomogne da se adekvatnije suoče sa sličnom situacijom.

”Uvek sam zeleo/la da probam tu drogu�

Pitajte ih zašto im se baš ta droga učinila privlačnom, i šta su očekivali da postignu upotrebom te vrste droge. Pitanja kao: ”Kako si mislio/la da će biti?� i ”Zašto baš ta droga?� mogu uroditi plodom. Možda ćete moći da porazgovarate o tome da li su probali druge vrste droga, a u slučaju da jesu zašto. Kažite da ste zabrinuti zbog njihovog ponašanja, i pokušajte da ustanovite osnovna pravila ponašanja.

”Svi moji prijatelji su to radili pa sam pomislio/la... zašto da ne?�

Jasno im stavite do znanja kakav je vaš stav prema narkomaniji, i objasnite im zašto ne želite da oni budu u to upetljani. Pitajte ih da li su mislili da je bezbedno koristiti droge samo zato što su ih njihovi drugovi koristili. Objasnite im individualne razlike koje postoje u reagovanju na drogu.

Pitajte ih zašto su, po niihovom mišljenju, njihovi drugovi koristili droge i da li su upoznati sa razlozima zbog kojih se obično uzima droga. Razgovarajte o opasnostima prouzrokovanim eksperimentisanjem sa drogama. Možda je korisno da razgovarate o tome da je važno da je svako u stanju da odgovorno donosi sopstvene odluke, a ne da se povodi za društvom.

”Osećao/la sam se dobro nakon upotrebe�

Pokušajte da saznate razlog radi kojeg je mlada osoba koristila droge. Saznajte kako su se osećali. Ovo je dobar trenutak da ponudite pomoć i testirate situaciju kako bi utvrdili da li možete za njih nešto da učinite, ili saznate da li žele da razgovaraju o nekom drugom problemu koji ih muči. Razgovarajte o tome da se neko može osećati dobro i sa manje izlaganja riziku. Ponudite im konstruktivna alternativna rešenja.

”Svi moji školski, porodični i životni problemi su nestali�

Ova izjava je šansa da se suoče sa drugim problemima koji muče vaše dete . Stavite im do znanja da i ako imaju problema, vi biste želeli o njima da razgovarate. Pitajte šta možete da uradite da bi se stvari poboljšale. Razgovarajte o tome da li su se problemi vratili kada su droge prestale da deluju. Jasno ispoljite svoja osećanja povezana sa opasnostima koje prate uoptrebu droga. Izričito im stavite do znanja da želite zajedno sa njima da radite na pronalaženju boljeg načina rešavanja problema koji ih muče.

”Dalo mi je vise pouzdanja�

Stavite im do znanja da ste zabrinuti i objasnite im da im nisu potrebne droge da bi se dobro osećali. Podelite sa njima svoja iskustva kada vam je bilo teško da se uklopite u društvo, i objasnite im šta je vama pomoglo da steknete više pouzdanja. To mogu biti i pozitivna i negativna iskustva. Time što govorite o vašim ličnim iskustvima, steći ćete veći kredibilitet kod mlade osobe. Razmotrite načine na koje možete da pomognete da se poboljša samopouzdanje vašeg deteta.

”Pa i vi ste koristili droge�

Na ovakvu izjavu treba da budete pripremljeni ako se ovo na vas odnosi. Treba da budete pošteni i otvoreni sa svojim detetom. Priznajte im da su nezakonite droge opasne, da bi vi sada doneli drugačiju odluku, i da ne želite da oni naprave istu grešku. Vi ste važan uzor ponašanja.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Šta da radite ako mislite da tinejdžer (vaše dete ili učenik) isprobava droge?

Važno je da o tom problemu diskutujete sa tinejdžerom.

Stavite im do znanja da ste zabrinuti i da strepite zbog toga što mislite da oni možda uzimaju droge.

Budite sa njima otvoreni, tako da i oni dobiju podstreka da budu otvoreni sa vama. U suprotnom slucaju, nećete saznati celu priču o tome šta se dešava u njihovom životu.

Porazgovarajte sa njima o tome šta smatraju prednostima i opasnostima pri uzimanju droga. Time može da vam se ukaže prilika da im date nove informacije o opasnostima vezanim za droge.

Gde da tražite pomoć?

Nemojte se plašiti da tražite pomoć. Na raspolaganju su mnoge službe i institucije koje mogu da pruze podršku, savet i pomoć kako bi se pružila pomoć osobi koja uzima droge, njihovoj porodici i prijateljima.

Ne zaboravite, ne morate se sami boriti protiv problema izazvanih drogama. U našoj sredini postoje mnoga mesta na kojima mogu da vam pruže podršku i pomoć. Koristite telefonske brojeve navedene u sajtu kako biste stupili u kontakt sa osobama koje vam mogu pomoći i pružiti podršku.

Jedna od mogućosti je i da se povežete sa drugima koji imaju slične probleme i da tako organizovano nastupitie prema široj zajednici (državi, vladi) ili da razmenom iskustva do|ete do novih ideja kako da postupite.

Šta porodice mogu da učine na prevenciji bolesti zavisnosti?

Najefektivnije 'sredstvo' za odvraćanje mladih ljudi od uzimanja droga je roditelj koji posvećuje vreme i paznju svojoj deci.

Razgovarajte, interesujte se za njihov život

Budite neko ko razgovara sa njima i njihovim prijateljima o tome šta se desava u školi, o sportu kojim se bave, o tome šta ih interesuje. što se više roditelja i drugih članova porodice uključi u dečiji život, sve pozitivnije će mladi ljudi gledati na same sebe, i sve su veće šanse da će reagovati prihvatanjem porodičnih shvatanja, uverenja, stavova.

Uzajamno se obaveštavajte i dogovarajte

Ako sami redovno obaveštavate svoju decu kuda idete, kada se vraćate i gde mogu da vas na|u ako ste im potrebni, lakše ćete i kod njih stvoriti naviku da to isto čine.

Praćenje dečijih aktivnosti i ponašanja ne znači da im ne verujete, već znači da o njima dovoljno brinete, da se interesujete za ono što oni rade.

Obavestite se o drogama i o sporstsko-rekreativnim aktivnostima kao konstruktivnog rešenja

Bolje sprečiti nego lečiti, pogotovu bolesti zavisnosti. Ovo znači da je vredno uloziti vreme kako bi ste se informisali o drogama i bolestima zavisnosti, ali i o značaju sporta i rekreacije za čuvanje zdravlja i jačanje otpornosti organizma i ličnosti, tako da pouzdano mozete da vodite razgovor kako o drogama tako i o konstruktivnim načinima zivljenja i prevladavanja problema.

Ovo će vam omogućiti da ne preterujete ili ne dajete netačne podatke, u kom slučaju bi mladi ljudi bili manje spremni da prihvate vaš savet.

Zapamtite, vi ne morate da budete ekspert da bi pomogli mladoj osobi da se opredeli da ne koristi droge, odnosno psihoaktivne supstance.

Podstaknite ih da se bave sportom ili rekreativnim aktivnostima

Fizička aktivnost (sport i rekreativne aktivnosti) su prirodan i najprikladniji način da mladi zadovolje sve one potrebe zbog kojih posezu za drogom i da uz to nauče da postavljaju ciljeve, da se bore za njihovo ostvarenje, da neuspeh prihvate kao sastavni deo zivota koji se moze prevladati sopstvenom aktovnošću i da steknu prijatelje koji će im biti dragocena podrška u različitim zivotnim situacijama.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Kako sport i rekreacija pomažu?

Kako sport i rekreacija mogu da pomognu?

Sva živa bića, pa i čovek, dok su živa i zdrava, ali i da bi ostala zdrava imaju potrebu za fizičkom aktivnošću i kretanjem. Neke aktivnosti i vrste kretanja su sastavni deo svakodnevnog života, ali one nisu dovoljne da bi smo bili telesno zdravi i psihički snazni, uravnoteženi i da bi smo se dobro osećali. Neophodne su nam i sportske ili rekreativne aktivnosti o čemu svedoči veliki broj ljudi koji se spontano, iz zadovoljstva bave nekim od brojnih sportova ili rekreativnih aktivnosti. I najjednostavnije aktivnosti ove vrste imaju brojna dejstva na naš organizam i psihičko stanje.

Kako bavljenje sportom ili rekreativnim aktivnostima deluje na nas?

* štiti nas od negativnih osećanja (emocija) i čini da se osećamo spokojno, prijatno, da budemo dobro raspolozeni jer neutrališe noradrenalin, hormon koji se luči kada smo pod stresom. Pored toga, posle fizičke aktivnosti u toku koje je angazovan simpatički nervni sistem koji ubrzava brojne funkcije u organizmu, počinje da deluje parasimpatički koji umiruje sve funkcije organizma koje su za vreme aktivnosti bile ubrzane.

* čini da se osećamo snaznijim, psihički svezijim,pa time i sigurnijim u sebe i u susretu sa novim zadacima i problemima jer pojačava rad srca i pluća pa su svi delovi tela bolje ishranjeni, uključujući i mozak

* doprinosi lepšem izgledu i zdravlju jer u toku ovih aktivnosti dolazi do sagorevanja suvišnih kalorija, do izbacivanja otrovnih materija iz organizma i do jačanja i oblikovanja mišića

* povećava sposobnost postavljanja sopstvenih ciljeva u životu

* razvija upornost, istrajnost i izdrzljivost u susretu sa teškoćama Bavljenje sportsko-rekreativnim aktivnostima čini osobu spremnijom da se suoči sa različitim zahtevima i problemima

* obogaćuje društveni zivot jer omogućava sticanje novih i pouzdanih prijatelja koji su značajan izvor podrške u različitim zivotnim situacijama. Oni koji se bave sportom su obično i popularni me|u prijateljima.

* pruža priliku za zabavu i razonodu, kao i za dozivljavanje velikih uzbu|enja kada se postigne zeljeni cilj

* pruža priliku da otkrijemo posebne sposobnosti za neki sport i tako dođemo i do materijalne dobiti.

Koliko nam je ovih aktivnosti potrebno?

Da bi smo se dobro osećali i bili telesno zdravi dovoljno je i tri puta nedeljno po pola sata sportskih ili čak i najjednostavnijih rekreativnih aktivnosti kakva je šetnja brzim hodom. Vazno je samo da aktivnosti odaberemo prema sopstvenim mogućnostima kako one nebi izazivale veliko naprezanje. Vazno je i ambicije prilagoditi mogućnotima kako ove aktivnosti nebi postale dodatni izvor stresa.

nastasenjka · **~daydreaming~**

I "TRAVA" JE OPASNA

Iz Odseka za suzbijanje narkomanije SUP Beograd.

Iako je narkomana u Beogradu sve vise, tacne ili bar priblizne podatke o njihovom broju niko ne zna.

- Oko 11.000 ljudi „obradjeno" je u policiji. To su lica kod kojih je nadjena droga ili su bili u kontaktu sa njom i prosta logika govori da su oni narkomani. Ipak, da bi se shvatilo pravo stanje tu brojku bi trebalo pomnoziti sa tri ili cetiri - kaze za „Blic" major policije Milan Kricak, sef Odseka za suzbijanje narkomanije SUP-a Beograd.

Prema njegovim rečima, u Beogradu je najvise marihuane, a porazavajuce je sto je sve vise medju ucenicima srednjih i visih razreda osnovnih skola. „Vreme je da razbijemo iluziju da je marihuana 'laka droga'", kaze Kricak i navodi nedavni primer kada je nastradao mladic star 19 godina. On je u drustvu mladjeg brata i njegovih prijatelja, koji su popusili nekoliko „dzointa", i sam odlucio da proba marihuanu. Ocigledno mu je to bilo prvi put i ubrzo mu je postalo lose, poceo je da se gusi i halucinira. Gosti su se uplasili i otisli, a mladic je poceo da trci po stanu pitajuci brata da li vidi „crvene tunele i crvena srca". Onda je rekao „'ajde zdravo, odoh ja" i skocio kroz prozor sa 11. sprata.

- Maruhuana nikako nije bezopasna. U ovom slucaju cetiri porodice su zavijene u crno. Porodica mladica koji je izvrsio samoubistvo, kao i familije ostalih koji su mu omogucili uzivanje droge, sto je krivicno delo - istice Kricak.

Od sintetickih droga „ekstazi" je na prvom mestu, a vezan je za rejv zurke. Za ovu drogu ni onaj ko je pravi ne zna tačno kako ce delovati.

- Korisnici „ekstazija" kazu da dize raspoloženje, ali je cinjenica da i samo jedna tableta moze da izazove smrt - napominje Kricak, navodeci primer da je u Beogradu jedan 17-godisnjak uzeo tabletu „ekstazija", poceo da halucinira i skocio sa petog sprata. Slicnih primera je bilo sirom Evrope.

Ipak, posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. U Beogradu je najvise heroina iz Turske, prilikom cije se proizvodnje koriste specificne kiseline karakteristicne za to podneblje. Iako je turski „manje kvalitetan", nasi narkomani su „navikli" na njega.

- U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slucajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su secer i druge supstance. Sto je duzi lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat cistoce, a posto se i 90 odsto dilera drogira, oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju „miksovan" heroin. Korisnici heroina najcesce umiru usled predoziranja. To se desava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naidje na onaj u kojem je preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire - objasnjava Kricak, uz napomenu da su narkomani ujedno i pocinioci velikog broja krivicnih dela, a nisu retki slucajevi da su u stanju i da ubiju kako bi dosli do novca za drogu.

Sef Odseka za suzbijanje narkomanije tvrdi da je kljuc borbe protiv ovog zla u prevenciji.

- To je opaka bolest i zahteva angazovanje svih - ministarstava za omladinu i sport, obrazovanje, zdravlje, policije, kao i Crkve i pojedinaca, i niko ne sme da zataji. Sve napore bi trebalo objediniti i naciniti program po iskustvima drugih - naglasava Kricak, objasnjavajuci da bi ciljna grupa za upoznavanje sa zlom koje donosi droga trebalo da budu deca od 13 do 15 godina. Posebno je vazno da roditelji o tome razgovaraju sa svojom decom. Nas sagovornik uverava da mladi jos ne znaju sta je narkomanija, pa je zato olako dozivljavaju. S druge strane, kaze, ukoliko se ogluse na sva upozorenja, drustvo nije krivo ako pocnu da koriste drogu.

- Roditelji cesto kriju bolest svoje dece kako ne bi bili odbaceni od okoline, sto je pogresno i zavrsava se tragicno. Cim primete da s njihovom decom nesto nije u redu, moraju da reaguju i traze pomoc. Ukoliko to na vreme ne ucine, kasnije nece biti u prilici da isprave gresku - kaze Milan Kricak.

nastasenjka · **~daydreaming~**

MALI PRIRUČNIK ZA RODITELJE

Velika je moć droge i narkomanije da vam upropaste život i unište porodicu. Kao roditelj koji poznaje činjenice o drogama i razgovara otvoreno sa svojom djecom o ovom problemu, moći ćete zaštititi mlađu generaciju od opasnosti drogiranja.

Prvi korak u tome je da ste i sami dobro obaviješteni o raznim vrstama droga, njihovom dejstvu i kako ih prepoznati. Evo liste najčešćih droga, opisa kako izgledaju i djeluju na organizam.

KONOPLJA I DERIVATI KONOPLJE

Proizvodi: Marijuana, Hashish, Hashish oil, Cannabis sativa, Delta-9-tetrahydrocannabinol, bong ( bhang).

Ulični nazivi: Pot, grass, weed, reefer, joint, Mary-Jane, Acapulco Gold, rope, mull, cone, spliff, dope, hash.

Postoje dvije vrste ove droge koja se puši - marihuana i hašiš. Marihuana se pravi od suhih cvjetova i listova biljke koja se zove konoplja ili kanabis (cannabis), a hašiš se pravi od smole iz ove biljke, koja se suši i presuje, i tako priprema za pušenje.

Mnogi korisnici puše čistu marihuanu, a neki je kombinuju sa duhanom u ručno napravljenoj cigareti koju nazivaju džoint ("joint"). Ponekad se konoplja puši u luli zvanoj "bong".

Dejstvo: Kratkoročno dejstvo uključuje osjećaj opuštenosti, smijanje i kikotanje, gubitak unutrašnjih psiholoških inhibicija, povećanje apetita.

Simptomi mogu biti : nagle promjene raspoloženja, usporeno razmišljanje, usporeni refleksi, proširene zjenice, suha usta, ubrzan puls, priviđenja i ponekad halucinacije.

Moguće posljedice: Ukoliko se duže vremena uzima, postoji opasnost od oštećenja memorije i koncentracije, slabljenje volje za učenje i rad, debljanje. Smatra se da derivati konoplje kod veoma mladih korisnika utiču na poremećaje i blokade u razvoju samosvijeti, pa time oštećuje psihološke razvojne funkcije kod djece i mladih.

STIMULANSI

Proizvodi: Amphetamin, MDMA (ectasy) Methamphetamine, Ritalin, Dexamphetamine, Tenuate.

Među najpopularnije stimulanse spadaju amfetamin i ekstazi.

* AMPHETAMINS

Ulični nazivi: najčešće - speed, ili ox-blood (tamnocrvena tečna forma).

Ampfetamini se proizvode se kao prah, tablete, paste ili u tečnom obliku.
Obično se uzimaju oralno, kao tablete, mada ga neki korisnici ušmrkavaju kao prah, ili ubrizgavaju injekcijom u venu.

Kad se prodaju na ulici, obično su zamotani u aluminijsku foliju, zapakovani u plastičnu kesicu ili u male balone. Imaju jak miris i gorak okus.

Dejstvo: Izaziva euforiju i uzbuđenost, osjećaj prijatnosti i samopouzdanja.
Simptomi mogu biti: znojenje, drhtavica, muka i povraćanje, suha usta, proširene zjenice, smanjen apetit.

Moguće posljedice: Dugotrajnija upotreba dovodi do hroničnih problema sa spavanjem, gubitka težine, povišenog krvnog pritiska, osjećaja anksioznosti i straha, paranoidnih ideja, smanjene sposobnosti kontrole osjećanja, pa je moguće nasilničko ponašanje, teška depresija, oštećenja nervnih ćelija.

* ECTASY
Ekstazi je sintetička droga, još poznata i pod nazivom MDMA (methylenedioxymethamphetamine). Obično se proizvodi u malim tabletama, ali i u kapsulama, ili u prahu koji se ušmrkava ili ubrizgava injekcijom.

Ulični nazivi: pored extasy ili MDMA, još ga nazivaju-E, eggs, ecky, XTC.
Smatraju ga trenutno jednom od najpopularnijih party-drugs, jer ga koriste najčešće mladi u diskotekama, noćnim klubovima i zabavama.

Dejstvo: Izaziva osjećaj prijatnosti i pojačano samopuzdanje, i otklanja psihološke inhibicije. Osjećanje ljutnje i frustracije nestaje, a razvija se osjećanje "svako voli svakoga".

Simptomi mogu biti: znojenje, drhtavica, muka i povraćanje, halucinacije i napadi anksioznosti.

Dodatni problem s ovom drogom je što inhibira inhormaciju u mozgu da je organizmu vruće, pa se dešava da ljudi koji su uzeli ekstazi na zabavi ili prevrućoj atnosferi disko kluba završavaju u bolnici zbog toplotnog udara. Zato oni koji su na ovim drogama moraju stalno piti vodu da bi spriječili dehidriranje tijela. Ali, s druge strane, previše vode u kombinaciji sa ekstazi izaziva oticanje mozga i moždana oštećenja.

Moguće posljedice: ova droga je vrlo opasna za one koji pate od srčanih bolesti, dijabetesa, astme, depresije ili mentalnih bolesti.

Druge Party-drugs: uključuju Ketamine (Special K) i PCP (Angel Dust - anđeoski prah). Ove dvije droge spadaju u grupu anestetika koji imaju i halucinogeno dejstvo.

GHB (poznat i pod nazivom Fantasy) je takođe analgetik, ali se o njemu još uvijek malo zna. U manjim dozama stvara osjećaj opuštenosti, smirenosti i blage euforije. U većim dozama može uzrokovati muku i povraćanje, kolaps respiratornog sistema i prestanak disanja, ili komu.

HALUCINOGENA SREDSTVA

Proizvodi: najpopularniji - LSD (lysergic acid diethylamide) i Psilocybin (poznat i kao magične gljive -magic mushrooms) .

LSD
Ulični nazivi: acid, trips, tabs, blotter, wedges

Priprema se u tečnom ili čvrstom stanju, ponekad na manjem komadiću papira ukrašenog polularnim slikama i likovima.

Dejstvo: izaziva stanje slično transu To je moćan halucinogen koji mijenja percepciju realnosti, pa se pod njegovim utjecajem "vide" zvukovi i "čuju" boje. Mijenja percepciju vremena, prostora i doživljaja sebe.

Simptomi: vrlo neprijatni i opasni simptomi tzv "bad trip" - (”loše "putovanje") su intenzivni napadi straha, paranoidne ideje, nepredvidljivi naleti sjećanja i ponovnog proživljavanja neprijatnih ili traumatskih događaja iz prošlosti (tzv. "flashbacks").
Ovi zastrašujući simptomi se mogu aktivirati u bilo koje vrijeme, čak i ako je prošlo više mjeseci i godina od prestanka uzimanja LSD.

Moguće posljedice: oštećenje memorije i koncentracije. Smanjena sposobnost rasuđivanja i koordinacije, kao i doživljavanje halucinacije povećavaju opasnost od povređivanja, nasilničkog ponašanja, ili opasnog paranoidnog reagovanja.

OPIJATI
Proizvodi: Heroin, Morphine, Codein, Methadone,

HEROIN
Ulični nazivi: horse, hammer, H, dope, junk, gear, boy.

Spada u grupu opijata zajedno sa opijumom, morfijumom i kodeinom. To su supstance koje imaju dejstvo i da otklanjaju intenzivan bol.

Heroin se obično priprema kao prah, i može se gutati, ušmrkivati, pušiti ili ubrizgavati injekcijom. Nema "sigurnog" načina drogiranja heroinom, jer se smrtni slučajevi dešavaju bez obzira na način na koji se heroin uzima.

Dejstvo: Kratkotrajni efekti izazivaju euforiju, nesanicu i odsutnost doživljaja bola.
Postoji visok rizik od ovisnosti, a dugotrajno uzimanje dovodi do niza tjelesnih poremećaja i socijalnih problema.

Simptomi: bezvoljnost, pospanost, mučnina, sužene zjenice, usporeno disanje.
Moguće posljedice: Izaziva impotenciju kod muškaraca, poremećaj menstrualnog ciklusa i neplodnost kod žena. Postoji visoka opasnost od zaraze sidom i hepatitisom B zbog zajedničke upotrebe igala za šprice. Ovisnici o heroinu skoro po pravilu imaju probleme na poslu jer nisu u stanju da rade, porodične probleme i probleme sa zakonom jer pribjegavaju krađi da bi našli novac za drogu. Smrtni slučajevi su česti zbog prevelike doze ubrizganog heroina ili korištenja nečistog heroina.

KOKAIN
Proizvodi: Cocaine, Crack Cocaine
Ulični nazivi: za kokain: coke, snow, happy dust, flake, white lady; za krek kokain: crack, rock, base, sugar block.

Kokain je stimulant koji ubrzava aktivnosti mozga. Obično se priprema kao bijeli prah bez mirisa i gorkog okusa. Ovaj kokainski prah je ekstrakt lišća biljke coca. Kokain koji se nabavlja na ulici je često mješavina sa mlijekom u prahu, ili brašnom. Ušmrkava se ili ubrizgava injekcijom.

Dejstvo: Pojačava energiju, budnost i opšte raspoloženje, kao i seksualno uzbuđenje.

Simptomi: proširene zjenice, gubitak apetita, i nepredvidljivo ponašanje su mogući odmah nakon uzimanja prve doze. Efekti dobrog raspoloženja i povišene energije (”high effects�) traju samo 30 minuta, nakon čega dolazi do ”pada� (”low effects�). A, ukoliko se nekoliko puta koristi u jednom danu dovodi do ekstremne agitiranosti, halucinacija, nepredvidljivog agresivnog ponašanja, muke i povraćanja, bola u grudnom košu ili srčanog udara.

Moguće posljedice: Duže korištenje kokaina može dovesti do hronične nesanice, agitiranosti i pojačane razdražljivosti, gubitka težine, paranoje ili potpune iscrpljenosti organizma. Često ušmrkivanje kokainskog praha oštećuje nosnice, dovodi do krvarenja iz nosa, infekcija sinusa i oštećenja nosnog tkiva

SREDSTVA ZA UDISANJE
Proizvodi: Ljepila, Benzin, Aerosol, Boje

Ulični nazivi: laughing gas, whippits, nitrous, snappers, poppers...
Neke od ovih hemikalija koje se udišu mogu da izazovu privremenu euforiju.
Simptomi: ošamućenost, nejasan govor, slaba koordinacija, mučnina, povraćanje, usporeno disanje.
Moguće posljedice: oštećenje mozga, bol u prsima, mišićima, zglobovima, srčani problemi, teška depresija, umor, gubitak apetita, bronhijalni grčevi, rane u nosu i ustima, čudno i bezobzirno ponašanje, gušenje, ili iznenadna smrt.

nastasenjka · **~daydreaming~**

MALI PRIRUČNIK ZA RODITELJE

Velika je moć droge i narkomanije da vam upropaste život i unište porodicu. Kao roditelj koji poznaje činjenice o drogama i razgovara otvoreno sa svojom djecom o ovom problemu, moći ćete zaštititi mladju generaciju od opasnosti drogiranja.

DECA MORAJU ZNATI ŠTA VI MISLITE O UZIMANJU DROGA

Ne treba da budete stručnjak za pitanja narkomanije da biste mladima mogli u donošenju odluke da ih ne uzimaju droge! Kada dijete razmišlja o tome da li da uzme neku drogu ili ne, jedno od važnih pitanja u njegovoj glavi je " šta će moji roditelji misliti?". Zato je veoma važno da djeca tačno znaju šta vi mislite o tome i da vi ne želite da oni uzimaju nikakve droge. Nikada.

Kada sa svojom djecom razgovarate o drogama, budite iskreni, jasno i nedvosmisleno objasnite da od njih očekujete da neće uzimati NIKAKVE droge i NIKADA. Neki roditelji prećutno podrazumijevaju da eksperimentisanje sa tzv. lakim drogama i nije tako opasno jer su eto, mnogi to probali u mladosti, pa nisu postali narkomani. Mladi čovjek ove dvosmislene poruke: "Ne smiješ uzimati droge, ali lake droge nisu naročito opasne za sve ljude" tumači kao neku vrstu prećutne roditeljske dozvole za eksperimentisanje sa narkoticima.

Važno je i da često spomenete opasnosti koje su povezane sa uzimanjem droga, da ispravite njihova eventualna pogrešna uvjerenja o "bezopasnosti" nekih droga ili malih količina, i da objasnite djeci sljedeće činjenice o narkomanima i narkomaniji:

Sve zabranjene droge sa sobom donose rizik i opasnosti. Nema bezopasne količine, vrste droge ili bezopasnog načina korištenja droge.
Niko nikada ne može sa sigurnošću znati šta zapravo uzima.
Ne postoji garancija u pogledu čistoće ili jačine droge, i niko ne zna sa sigurnošću s čim je droga pomiješana.
Niko ne može sa sigurnošću znati kako će droga djelovati, čak i ako ju je već ranije koristio.
Veoma je opasno miješati droge i opojna srdstva, uključujući alkoho i lijekove koji se izdaju na recept.
Statistike su pokazale da se heroin najčešće počne uzimati nakon dužeg uzimanja drugih droga, a da je značajan broj mladih koji su počeli piti alkohol već sa 12-13 godina, sklon da kasnije uzima i heroin.
Različite osobe mogu drugačije reagovati na istu drogu, a moguće je da ista osoba ima različite reakcije na istu količinu i istu drogu zavisno od trenutnog raspoloženja, mentalnog stanja, ili u zavisnosti od toga koliko je puta ranije uzimala tu drogu. (O vrstama i djelovanju pojedinih droga pročitajte u prethodnom broju).
Ubaciće mu neko drogu u piće, i tako će moje dijete postati narkoman!

Mnogi roditelji vjeruju da su njihova djeca zrela, obrazovana i da sami od sebe nikad ne bi probali droge, ali da im se može desiti da ih preprodavači droga žele učiniti ovisnima, i tako kasnije zarađivati na njima, time što će im tajno ubaciti drogu u čašu s pićem na nekoj zabavi, diskoteci ili u kafiću.

Tako nešto se vrlo rijetko događa! Prvo, nema mnogo smisla umiješati droge u neko piće! Drugo, čak i da se to desi, osoba koja popije neku drogu otopljenu u piću neće automatski postati ovisna o toj drogi, ma o kojoj drogi da se radi. Prema tome, preprodavači droga ne bi time profitirali.

Mnogo je vjerovatnije da će prijatelji ili poznanici pokušati nagovoriti vaše dijete da puši marihuanu na nekoj zabavi, uzme tabletu ekstazija u disko klubu, ili proba neku drugu drogu. Pritisak vršnjaka je važan faktor u razvijanju ovisnosti i zato je potrebno da pomognete svojoj djeci da nauče reći NE u takvim socijalnim situacijama.

PRITISAK VRŠNJAKA

Mladom čovjeku je važno da ima svoje društvo i prijatelje sa kojima je blizak. Ali, mlada i nedovoljno zrela osoba može lako upasti u zamku zajedničkih osjećanja i akcija. Ljudi će u grupi često učiniti stvari koje ne bi činili da su sami. Tako će mnogo jače urlati na fudbalskoj utakmici kad su u grupi, nego da su došli sami, ili će oblačiti "luckastu odjeću" kad su i drugi u grupi slično obučeni. Ali, to sve obično nije problem, i pripadanje grupi je prirodna težnja mladih jer se sa društvom osjećaju sigurnije, samopouzdanije i bolje. No, postoji i negativna strana težnje mladih da pripadaju grupi ukoliko ljudi iz tog društva rade stvari koje su opasne i štetne za njih ili druge. Dilema mladog čovjeka da li da se konformira sa drugima u društvu ili ne, je vrlo jaka i neprijatna. Ako radi ono što i drugi rade, može da se naknadno kaje, ali se bar osjeća prihvaćen u grupi. Ako odbije, onda se osjeća izolovan, "drugačiji", ili "pametnjaković" kojeg će drugi u društvu ismijati i odbaciti.

Mnogi roditelji misle da su djeca koja su uzela drogu na nekoj zabavi bila nagovarana i ubjeđivana da treba da je probaju, pa su zato popustili pritisku društva. Međutim, mladi izjavljuju da se to ne događa na takav način. Oni će pokušati uzeti drogu sa svojim sudrugom, ali više zbog toga što žele pripadati tom društvo, ili učiniti ono što i drugi rade, nego što ih je neko na to nagovarao ili prisiljavao.

Zato je važno pripremiti mladog čovjeka kako da reaguje ako se nađe u društvu u kojem prijatelji eksperimentišu sa drogama, ili mu neko ponudi marihuanu jer "svi u tom društvu puše marihuanu". Važno je naučiti dijete ne samo da odbije drogu, nego i kako da je odbije. Neka djeca se nađu u neprijatnoj situaciji kad kažu "Ne, ja ne želim da probam", jer misle da će ih društvo ismijati. Drugi, opet, napadaju, kritikuju i izigravaju stroge roditelje onima koji probavaju drogu, pa ih zato društvo izbjegava. Zato je korisno da roditelji i djeca razgovaraju o načinu na koji će dijete reći "Ne, hvala, radije ne bih", da ostane odlučan pri svojoj odluci da ne uzme drogu, a da se pri tom ne osjeća loše. Djeca treba da shvate kolio je važno da sami preuzmu odgovornost za sebe i svoje ponašanje i da sami donose odluke, umjesto da samo oponašaju druge.

Postoje i drugi razlozi zašto mladi uzimaju droge:

* Znatiželja, eksperimentisanje, dosada i želja da se osjeti uzbuđenje ili nešto novo
* Buntovništvo
* Depresija
* Način opuštanja i ublažavanja stresa

Nemojte potcjenjivati uticaj koji vaše ponašanje ima na djecu, pogotovo ako i sami pušite, pretjerano konzumirate alkohol ili uzimate lijekove bez recepta ili droge.

POSTAVITE JASNE GRANICE

Većina mladih cijeni kad ih roditelji konsultuju i dozvole im da učestvuju u definisanju pravila. Time će biti spremniji preduzeti veću odgovornost da ih se i pridržavaju. Kad jednom zajedno odredite pravilo koje glasi: NE drogama!, pobrinite se da mladi znaju koje će posljedice snositi ukoliko ga prekrše.

Odredite i dogovorite se na koji način mladi ljudi mogu reagovati kad se nađu u situacijama gdje im se ponudi droga. Na primjer, kažite im da ćete uvijek doći po njih ako to žele i ako vas trebaju, čak i kasno noću. Ali, jasno im kažite i to da bi vam bilo draže da se uopšte ne dovode u situaciju u kojoj bi mogli biti izloženi zabranjenim drogama.

I, ne zaboravite osnovno pravilo dobrog vaspitavanja djece: svoju djecu pohvalite za dobro vladanje i naglasak uvijek stavite na ono što dobro rade. Podstičite ih da se dobro osjećaju u vlastitoj koži, i pokažite im da su vrijedne osobe.

INFORMIŠITE SE O DROGAMA

Važno je da i vi kao roditelj znate što više o drogama, kako biste mogli o opasnostima drogiranja razgovarati sa svojom djecom. Mnoga djeca ne mogu ozbiljno da shvate razgovor o drogama sa roditeljima koji su puni predrasuda o narkomaniji, imaju potpuno pogrešna vjerovanja i ne znaju čak ni osnovne stvari o vrstama droga.

"Moji roditelji se strašno plaše da ću se ja početi drogirati, i stalno mi drže predavanja o tome, a nemaju pojma šta je zapravo marihuana, a šta heroin!", žale se mnogi naši mladi koji smatraju da informacije o drogama trebaju više njihovim roditeljima nego njima. Roditelj koji ne zna dovoljno o drogama je sklon da povjeruje u mnoge pogrešne ali zastrašujuće "rekla-kazala vijesti" i često nepotrebno zastrašuje sebe i djecu, dok, s druge strane, zbog svoje neobaviještenosti o drogama može da previdi stvarne opasnosti ili znakove narkomanije.

nastasenjka · **~daydreaming~**

KAKO ĆETE ZNATI DA VAŠE DIJETE UZIMA DROGE?

Teško da ćete ikad moći biti sasvim sigurni. Mnogi znakovi koji ukazuju na to da vaše dijete uzima narkotike takođe bogu biti znakovi i za nešto sasvim drugo - bolest ili emocionalne krize i poremećaje. Ipak, evo najčešće prisutnih upozoravajućih signala:
- Nagle promjene raspoloženja, od potištenosti i bezvoljnosti se skače u euforično, razdragano raspoloženje.
- Crvene oči, proširene zjenice, stalne upale grla i nosa, kašljanje i kad nema prehlade, podočnajci, proljevi, znojenje, znakovi po tijelu od uboda iglom.
- Pretjerano spavanje
-Pojačana aktivnost, "višak energije".
Iznenadno gubljenje težine ili debljanje.
-Iznenadna potreba za novcem, nestaju vam pare iz kuće.
- Popuštanje u školi, slabe ocjene, izostajanje iz škole.
- Promjena društva. Napuštanje druženja sa starim prijateljima, a "u igri" su neka nova lica.
- Ostajanje do kasno noću, ne poštovanje dogovora sa roditeljima o tome kada se treba vratiti kući, problemi sa policijom.

AKO DROGA POSTANE REALNOST U VAŠOJ KUĆI

1. Ostanite mirni. Pobjesnite li i hoćete da razgovarate dok je vaše dijete pod uticajem droga, ništa nećete postići.

2. Kad dejstvo droge prođe, nastojte da saznate šta se dešava i zašto je vaše dijete počelo da uzima droge. Da li je to iz puke dosade i želje da eksperimentiše, ili postoje i drugi razlozi. Pitajte ga kako ta droga koju uzima utiče na njega i šta je bila njegova motivacija za to. Informišite se o drogama.

3. Stavite mu jasno do znanja da ga volite i brinete o njemu, i da je zbog toga za vas apsolutno neprihvatljivo da on nastavi sa uzimanjim droga.

4. Ne trošite vrijeme optužujući sebe kao roditelja. Nećete time mnogo promijeniti situaciju. Neki mladi ljudi će eksperimentisati sa droga čak i da su im roditelji savršeni. Radije je koncentrišite na to šta da uradite da vaše dijete prestane uzimati droge.

5. Ne plašite se da tražite pomoć. Kontaktirajte školskog savjetnika, učitelja, doktora. Postoje specijalizirani centri za liječenje od narkomanije i pomoć roditeljima i članovima porodice. Ne oklijevajte da tražite pomoć. I zapamtite, nikad nije kasno da pomognete svom djetetu da prevaziđe problem sa drogama.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Cigarete i alkohol. Različiti oblici zavisnosti nisu preporučljivi ni za odrasle, ni za decu. Roditelji se uvek brane argumentima koji to zapravo nisu. Govore kako je njihovo pravo, izbor i odluka da li će pušiti ili ne, da li će piti ili ne. Međutim, iako je odgovornost koju preuzimate za sopstveno zdravlje i ponašanje u potpunosti vaša, posledice se javljuju ne samo po vas, već i po vaše dete. Kako ćete mu objasniti štetnost pušenja ukoliko i sami pušite? Šta ćete pametno reći kada vas dete upita:«Ako ti pušiš, zašto ne mogu ja?« Ili: »Zašto ti ne prestaneš kada je toliko štetno?« Nemojte se nadati da će škola ubediti vaše dete koliko je to pogrešno. Škola ima druge, prioritetnije zadatke u obrazovanju. Teško će u školi prestati da puši, ali zahvaljujući vršnjacima može početi. Dakle, škola i vršnjaci ne mogu vam pomoći, ali mogu odmoći. Ne očekujte mnogo ni od medija, koji su takođe veoma bitni u modelovanju ponašanja i biranju uzora. Cigarete koje se reklamiraju sloganima: »pokret slobode,« ili sportisti koji reklamiraju pivo – nisu od pomoći kako vaše dete ne bi propušilo ili probalo alkohol. Naprotiv. Zato je za detetov izbor da li će pušiti ili se alkoholisati presudan vaš uticaj. To je pre svega, vaš zadatak.

Izvor: yumama.com

rabby · Početnik Domaćeg.de

trebam pomoc: imam 12 godina i redovito ispijem litru vina, ne znam kako je do toga doslo. ako nista ne popijem, tucem svog starijeg brata koji ima 15 pa me se stariji brat boji... osim toga pusim kutiju crvenog marlbora dnevno, upao sam u neku bandu, pa sad imam problema, oce mi rezat ruke jer sam krao vino... zato sto nisam imo 5 dinara, a ćaća nece da pomogne, molim vas pomozite mi jer ne vidim izlaza... javite se na mejl diana_cerovski@net.hr (to je moja maceha u srbiji al imamo hrvatski mejl, nek vam ne smeta) hvala Crying or Very sad