Šta raditi kada se deca posvadaju?

nastasenjka · **~daydreaming~**

Dete ce kroz vaše postupke shvatiti kako se konstruktivno prevazilaze sukobi

Kada dete dode uplakano, iznervirano, ili možda sa ogrebotinama na licu ili ranama na kolenima, kad ne može da dode do daha pokušavajuci da vam preprica dogadaj u kome ga je neko povredio, uvredio.. Šta vi kao roditelj možete i treba da ucinite?

* Ne mešajte se

Uzdržati se nije lako, ali uspete li prvih nekoliko puta, kasnije ce se to podrazumevati. Saslušajte ga pažljivo. Budite upoznati sa onim što se dogodilo, porazgovarajte sa svojim detetom, upamtite (ako ih ne znate licno) imena ucesnika kako biste imali neko iskustvo ubuduce . Ali, nemojte nikada uciti dete da klasifikuje svoje vršnjake! Nemojte mu savetovati da se sa nekom decom više ne druži, jer ga je neko povredio. Tako sukob ne moze biti rešen. Radije mu pomozite da nade nacin za pomirenje. Medutim, ukoliko se u grupi, obdaništu ili odeljenju vašeg deteta stalno dešavaju agresivni ispadi nekoliko pojedinaca, naucite ga da se takvih kloni i da se druži sa drugom decom. Ako se pak precesto žali na nasilje druge dece, porazgovarajte sa odraslima koja su u njihovoj blizini, (vaspitacima, uciteljima, strucnim licima škole...), kao i sa roditeljima dece nasilnika.

* Budite objektivni

Ne može vaše dete baš uvek biti u pravu. I ne preuvelicavajte ono što se dogodilo. Objasnite mu da ako ga je neko dete šutnulo ili povredilo - možda se osetilo izazvanim, možda je mislilo da za takav napad ima razloge. Takode, neka zna da kad se sa nekim druži ponekad mora doci do svade, ponekad ce mu se desiti da pretrpi nepravdu ali je i to sastavni deo života.

* Ne stišavajte detetove emocije

Pustite ga da se isplace, izvice. Tek kad se "istutnji" bice sposobno da racionalno razmišlja o onome što se dogodilo. Kao i kod odraslih, mnogo nagomilanih (neiživljenih, sputanih) emocija kao što su bes, razocarenja i tuga ispoljice se kad se najmanje nadate na potpuno nevažnom povodu. Dete ce poverovati da ga istinski razumete ako i vi njemu poverite sopstveno, slicno iskustvo.

* Izbegnite da kažete: "Ja cu to srediti"

Dete od vas ocekuje razumevanje i utehu, a ne da vi rešavate njegove probleme. Odete li kod roditelja cije je dete bilo ucesnik svade sa vašim, posvadate li se sa njim, prestanete li da govorite, naucite li decu da se ubuduce izbagavaju - šta ste postigli? Naucite dete da razmišlja i da zajedno sa vama nalazi rešenje, sve dok jedog dana za to ne bude i samo sposobno.

U zajednickom traženju rešenja ne podsticite ga da ikada udari prvi, niti ga savetujte da koristi silu. Izrazito je teško zahtevati od njega da na udarac ne odgovori udarcem. Insistirati na tom principu znaci: upucivati ga da postane bojažljivo. Dete vrlo brzo generalizacijom može da pocne da se boji i beži od druge dece i kada za to nema razloga. Sa druge strane, iskustvo je pokazalo da deca koja do 7 - 8 godine odole da na silu uzvrate silom, u kasnijem periodu za to nemaju više želju i uspevaju da se sa svojim "protivnicima" izbore verbalno i da iz duela izadu kao pobednici.

Vrlo je važno kakav cete stav vi zauzeti u svim ovim "konfliktnim" situacijama, jer vašim pravilnim postupanjem doprinecete da dete na vreme shvati pojam odgovornosti i relativnosti pravde.

Izvor: yumama.com