Afera Valdhajm

velociraptor · **Banovan!**

Achtung, achtung ... Shocked

Uns, zwei, drei... Shocked

Jedna od lepih strana istorije je ta što ona pruža daleko više uzbudjenja nego bilo koji krimi roman ili triler. Ni najkreativnijii scenaristi triler filmova ne mogu da stvore takve zaplete i konstruišu priču koja je puna dinamike, obrta i apsurda kao što je to slučaj sa ovom naukom.
Ovoga poslednjeg, apsurda, ponajviše.

Primera za ovo što govorim ima mnogo, a jedan od najboljih je afera Kurt Valdhajm.
Tek se tu vidi koliko je politika jedna prljava rabota i koliko se ona zasniva na
trampi tipa "Ja tebe vojvodo , ti mene serdare".
Dakle, ko je bio Kurt Valdhajm?
Reč je o visokom austrijskom političaru koji je deset godina bio prvi čovek Ujedinjenih Nacija(1972-1982). Nakon toga od 1986 -1992 postaje predsednik svoje zemlje Austrije.
Logično bi bilo da takav čovek ima besprekorno čistu prošlost i da je veliki kosmopolita.
Da , logično bi bilo...
Kurt Valdhajm je imao 2 biografije, jednu za javnost i šire masu, koju su on i njegovi saradnici prezentovali svetu.
Ta prva biografija izgleda ovako:
Bio je doktor pravnih nauka i od 1945. je u ministrastvu spoljnih poslova Austrije. Kao predstavnik svoje zemlje učestvovao je u mnogim pregovorima gde se pokazao kao veliki potencijal , tako da je kasnije na konto tih uspeha postao ambasador Austrije u Kanadi.
Sve više je napredovao na političkoj lestvici, tako da je od 1968-1972 bio premijer Austrije, a odmah nakon toga prvi čovek Ujedinjenih Nacija.
Karijera za svako poštovanje i respekt. Tako nešto retko kome polazi za rukom.
Treba li pomenuti šta mu je stavljeno u rubrici karakteristike ličnosti?
Ne treba, to se podrazumeva: komunikativan, elokventan, tolerantan...
Medjutim, period od 1941-1945 godine je vešto izbegnut, informacija o tom periodu gotovo i da nema.

1986. se kandidovao za predsednika Austrije i očekivalo se da će bez problema pobediti.
I pobedio je, bio je predsednik Austrije do 1992, ali je te 1986. isplivala na površinu prava biografija zlikovca Kurta Valdhajma. Nije gruba reč, taj čovek je upravo to i bio.

Jedan austrijski časopis prenosi informaciju da je Kurt Valdhajm bio visoki oficir Vermahta i da je tokom rata počinio velike zločine na području Jugoslavije i Grčke. Beogradski novinari, zainteresovani tim saznanjem kopaju po arhivi i nalaze još konkretnije dokaze. Objavljena je i Valdhajmova slika u oficirskoj uniformi snimljena negde podno Kozare.

Ovo je prava i jedina biografija tog čoveka:
Kurt Valdhajm je bio oficir nemačke vojske kome je nadležni bio zloglasni general Ler, čovek koji je bio alfa i omega u bombardovanju Beograda 1941.

*1942. godine na području Kozare počinjeni su veliki zločini nad srpskim stanovništem.
Područje Kozare i istočna Hecegovina su regioni koji su na svojoj koži najviše osetili surovost ustaškog pokreta i nemačkog nacizma. Te iste 1942. godine Ante Pavelić zbog svih ovih zlodela dodeljuje orden oficiru Kurtu Valdhajmu. Ovaj Austrijanac se pokazao kao toliko dobar i lojalan Trećem Rajhu da je usledila prekomanda u Makedoniju i Grčku, jer se nije sumnjalo da on gde dodje tu se ideja nacizma sprovodi uspešno u delo.
Tamo je takodje upraljao ruke.
U Solunu je , za vreme njegovog boravka, uhapšeno a zatim i deportovano mnogo Jevreja u Aušvic.

1947. Jugoslavija zvanično tereti oficira Valdhajma za ratne zločine.
Medjutim, on je tada već bio austrijski diplomata, već se infiltrirao u diplomatske vode.

Čovek koji je bio broj jedan u UN-u je slagao svesno najvažnije podatke iz svoje biografije. Kako je on reagovao na ovakve optužbe.

Valdhajm:" Gluposti, sve su to laži i klevete.Jevrejski lobi stoji iza svega toga, oni hoće da me diskredituju.Ja jesam bio tamo za vreme 2. svetskog rata, ali samo kao običan prevodioc, nemam pojma o nikakvim zločinima, ništa nisam video. Solun? Ni o tome ništa ne znam, nikakav progon Jevrena mi nije poznat".

Čovek iz jedne laži ide u drugu! Prvo je slagao da je bio oficir nemačke vojske, a onda nastavlja sa lažima ( ništa nije znao).
Kako to da je bio na području Kozare, a nije znao šta se tamo dešava, zar nije znao da se odmah preko Save nalazi zloglasni Jasenovac gde je broj pobijenih Srba na najsvirepiji način bio šestocifren.
Pa to je kraj gde su harali Maks Luburić i fra Majstorović-Filipović.
Neki nemački oficiri su izgubili život jer su svojim glavešinama napisali da ustaše čine nevidjene pokolje i da se moraju smiriti inače će se stanje u tom kraju samo pogoršavati.
Dinko Šakić i Maks Luburić likvidiraju jednog nemačkog oficira kad im je dojavljeno da on urgira da se prekine sa klanjem i ubijanjem.

Šta je Valdhajm uradio da smiri strasti na tom području i da amortizuje zločine ustaša i Nemaca. Ništa! Onda je pronadjen novi dokaz protiv njega, verovatno najjači .
Pronadjena je izjava jednog nemačkog, oficira sa sudjenja,koji je priznao sve zločine i do detalja objasnio koliko je ljudi streljano u odredjenim selima i to sve pod naredbom Kurta Valdhajma ( navodno običnog prevodioca). Postojala je pismena naredba od oficira Valdhajma kako vršiti represalije prema stanovništvu i kako postupati prema svima onima koji ne podržavaju politiku kukastog krsta.
Kina i Izrael nisu mogli da veruju da je takva ličnost mogla da bude u UN-u.
Odmah su pokrenuli diplomatsku inicijativu da dobiju sve te dokaze i da tako pošalju ovog Austrijanca tamo gde mu je i mesto - na robiju.
Preko svojih kanala traže od Jugoslovena sve što imaju o Kurtu Valdhamju, ali odgovor iz zvaničnih YU diplomatskih izvora je da oni nemaju ništa o onome što njih interesuje.

Simon Vizental:"Imali smo ga priteranog u ćošak, falio nam je samo neki konkretan dokaz o njemu, ali je očigledno da su ga Tito i ostali državnici štitili.
Jugoslavija, kojoj je Valdhajm naneo mnogo zla, stala je u njegovu zaštitu".

A kako i da ne stane, vrana vrani oči ne vadi.

U aferi Valdhajm, posebno je došlo do izražaja ono " Ja tebe vojvodo , ti mene serdare".
Ko bi dao konkretni dokaz protiv njega? Tito, Lazar Mojsov ili Ivan Stevo Krajačić?
Smešno, taj isti Tito je Kurtu Valdhajmu dodelio visoki orden 1977. godine???
Obratite pažnju na hronologiju : 1942. orden je dobio od Pavelića, 1947. zvanično je proglašen ratnim zločincem, a 1977. taj ratni zločinac dobija najviši orden od zemlje koju je zavio u crno.
Neverovatno!!!

U periodu 1968-1972 Valdhajm je bio premijer Austrije i baš u tom periodu za jugoslovenskog ambasadora u Beč je poslat Lazar Mojsov. Tito i njegov bliski saradnik Ivan Stevo Krajačić šalju u Austriju Mojsova, kao čoveka od poverenja, koji će uvek biti tu da pomogne Valdhajmu kad zatreba. Mojsov i Valdhajm postaju veliki prijatelji, toliko veliki da je glas Jugoslavije bio presudan da Valdhajm postane 1972. prvi čovek UN-a. I tu dolazi ono "ja tebe vojvodo , ti mene serdare".
Valdhajm nije to zaboravio i odmah postavlja Mojsova za predsednika skupštine Ujedinjenih Nacija.Želi da iza sebe ima nekoga kome će verovati i u čiju odanost neće sumnjati.To je kruna njihovog prijateljstva.

Tito umire 1980.godine, a Ivan Krajačić 1986. Ivan umire u bolnici, dok je ispod jastuka držao revolver, plašeći se da neko ne dodje i podvrgne ga ispitivanju, rešen je da pre sebi oduzme život nego da padne nekome u ruke. Karakteristično za sve špijune, a Ivan je to bio, čak je i priznao da je radio za Rusiju, tamo je ispekao zanat zajedno sa...Zajedno sa Josipom Brozom, njihovo poznanastvo je iz tog perioda. Ivan je bio čovek koji je ulazio u Brozov kabinet bez najave, čovek koji je Brozu i Jovanci bio stari svat na svadbi ( starojko). A znate i sami, za starojka se ne uzima bilo ko.
Onaj što zaigra kolo, pa uzvikne " Sitno zemljo, dok te starojko gazi!".

Reakcija Jugoslavije 1986. na kandidaturu Valdhajma za predsednika Austrije je bila :
" To su unutrašnje stvari Austrije, nećemo se mešati u njihov politički život".
Svi ostali su osudili ovu kandidaturu Valdhajma kao nemoral i licemerje,
a mi nismo hteli to da komentarišemo( pa jesmo li ili nismo nesvrstani).
Amerika mu je od 1987. zabranila ulazak na njenu teritoriju.
Mi nismo hteli da se mešamo u unutrašnja pitanja Austrije i Valdhajmove probleme, ali on u naše jeste. Pred kraj života objavio je knjigu u kojoj je priznao da se sa nemačkim političarem Kolom dogvorio još 1990. da će njihove zemlje prve priznati nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Eto, on se u naše probleme mešao i 1990. i u periodu od 1941-1945.

Umro je prošle godine u Beču, ostavivši pismo u kome stidljivo moli za oprost zbog ranijih greha.
I šta reći dalje... Kad neko nije više medju živima, a pišemo o njemu trebalo bi završiti rečima "Slava mu".
U slučaju Valdhajma, to ne možemo reći.
Bilo ne ponovilo se!

Evo i slike Valdhajma( obicnog prevodioca).