Dragan Aleksandrić--pionir folk zvuka

velociraptor · **Banovan!**

Ili novokomponovane muzike, kako li je već zovu.

Narodnu muziku su upropastili rokeri, koji su se u nju uvukli
preko takozvanih balada. Onda su poceli da pisu sve banalnije tekstove
i tako skrnavili nas melos.
Ja nisam hteo da ucestvujem u tom eksperimentu.

A Dragan Aleksandrić je čovek koji je bio inovator kad to niko nije bio.Narodnjaci pre i posle njega su dva različita padeža.
Nekada je narodna muzika govorila samo o zelenim livadama, bosonogim seljančicama, stadima ovaca i bila je odbojna za mladje naraštaje.
U gradu se to mnogo manje slušalo nego po unutrašnjosti, gradska deca su mislila za osobe koje slušaju tu muziku da su staromodnih shvatanja.
Sve današnje face koje su glavni autori melodija i aranžmana učili su na Aleksandrićevim pesmama kako se to radi ili su prolili mnogo znoja po kafanama svirajući njegove hitove.
Četiri čoveka su privukla mlade narodnoj muzici , jer su njihove pesme odudarale od stereotipa i prosečni mladji stanovnik urbane sredine je mogao da se pronadje u njima i da se poistoveti sa tim pesmama.To su Šaban Šaulić, Muharem Serbezovski, Bora Spužić Kvaka i Toma Zdravkovic.
Prva dvojica su imali u pesmama rumba i orijental ritam, ovaj treći bio je pevač tugovanki, a četvrti je prvi uneo motive Španije i Grčke.
Medjutim, nedostajao je čovek koji će biti kompletna muzička ličnost: instrumentalista, kompozitor, aranžer, šef orkestra koji će za sobom povući mnogo pevača.
Čovek koji će stvoriti novi zvuk i dati novi šarm narodnoj muzici.
Aleksandrić je bio sve to, čak je i tekstove pisao.

"Da bih postao to što sam postao , morao sam da prodjem mukotrpan put.
Morao sam da se dokažem prvo kao instrumentalista, onda kao šef orkestra, a potom i kao kompozitor i aranžer."

Aleksandrić je Beogradjanin, poreklom iz Čačka i po majčinoj liniji je rodjak Miroslava Ilića sa kojim će kasnije postati nerazdvojni saradnik i kome će napisati neke od najvećih hitova. Kao klinac je poželeo da svira harmoniku , ali kako porodica nije imala uslova za tako nešto, odlučili su da ga pošalju u vojnu školu gde bi mogao da nauči da svira taj instrument. I Aleksandrića put vodi u Split gde se upisuje u vojnu školu.Tu ga je dočekalo prvo iznenadjenje: komisija mu zbog konstrukcije prstiju odredjuje da će svirati klavir, drugi instrument će mu biti bubanj, a tek treći onaj koji on sam izabere. Dakle, harmonika zbog koje je otišao čak u Split postaje njegov instrument broj tri.

To se kasnije ispostavilo kao velika prednost, jer je svirajući bubanj, naučio dosta o ritmu. Ne treba ni pominjati koliko mu je značilo što je bio u vojnoj školi , gde je disciplina daleko na višem nivou nego u klasičnoj muzičkoj školi. Po izlasku iz vojne školi odmah se oženio svoju tadašnju devojku Slavicu i onda kreće da sprovede u praksu ono što je do tada učio u školi. Kao što on kaže trebao je prvo da se dokaže kao instrumentalista-harmonikaš.
Snimio je Vragolanku kolo koja je odmah postala hit i svi harmonikaši je skidaju kako bi je svirali po kafanama.Tada počinje da radi pesme za narodnjake i da formira svoj ansambl.Mnogo harmonikaša prilikom snimanju ploča gde će prezentovati svoja kola zovu ga da im radi aranžmane i da ih prati sa svojim orkestrom(Mirko Kodić, na primer). Ansambl Dragana Aleksandrića je ubedljivo najjača muzička družina koja je bila na prostorima bivše YU. Teško da će se na jednom mestu pojaviti toliko majstora i vrsnih umetnika. U njegovom ansamblu svirali su Bora Dugić(frula), Boki Milošević ( klarinet), Aca Šišić i Moma Stanojević(violine), Mića Djordjević i Jane Jonuzović( bubnjevi),
Miša Mijatović( druga harmonika), Sveta Tomić Kauboj( gitara) itd. To su samo neka od imena koja su prodefilovala tim ansamblom i svi su se oni posle osamostalili i krenuli svojim putem, ali im je sviranje kod Aleksandrića bilo neprocenjivo iskustvo.Kasnije im se pridružuje i Draganov njegov sin Nenad koji postaje bubnjar.
Boki Milošević kaže da se ni u jednom orkestru nije znao takav red i disciplina kao kod Aleksandrića.

Kad smo dobijali notni materijal koji smo trebali da uvežbamo, Dragan je bio taj koji je najbrže skidao pesme, valjda zbog toga što je on vojni muzičar.Najmanje mu je trebalo vremena od svih nas da uvežba neku numeru.

Onda okuplja oko sebe i najbolju ekipu tekstopisaca.
Dragan se u startu opredelio da neguje pravu srpsku pesmu, tačnije šumadijsku dvojku, ali je kao sveža snaga bio željan dokazivanja i toliko pun ideja da je krenuo sa eksperimentisanjem i na tom terenu je bio uspešan.
Čovek izuzetnog šarma i muzički obrazovan snimao je , za to vreme moderne pesme, koje su ipak ostajale u okviru narodne melosa.
Miroslav Ilića nagovara da snimi " Luckasta si ti" koja je imala aromu Grčke i ovaj Šumadinac pristaje ne sluteći kako će veliki hit biti ta pesma.
Onda mu nudi i "Pozdravi je , pozdravi", koji su mnogi pevači odbili. Pokojni pevač iz Crne Gore Ljubomir Djurović sa njim snima pesmu "Otišla si ,e pa neka" koja je narodnjački evergrin. Gotovo da nema pevača narodne muzike za koga nije radio pesme ili ga bar pratio sa svojim ansamblom i radio mu aranžmane.
Nada Topčagić ( Treba mi rame tvoje), Snežana Djurišić ( Mala soba tri sa tri), Dobrivoje Topalović( Kad bih mog'o i umro bi za te), Marinko Rokvić ( Potražiću oči nešto zelenije) samo su neki od njegovih hitova.Kad se Brena posvadjala sa Zaharom rekla je svim kompozitorima narodnjaka da joj ponude šta imaju i Aleksandrić je na toj njenoj ploči imao najviše pesama. U pitanju je onaj album gde su pesme " Igraj Boro moje oro".

Miroslavu Iliću daje pesmu " Jesen sedamdeset i neke" koja se smatra jednom od preteča današnjih balada, a Nadi Topčagić " Nežno, nežnije" koja je u melodiji imala nešto od francuske šansone. Sa Vesnom Zmijanac radi album " Svatovi" i Vesni se toliko dopala melodija te pesme da je odlučila da pored pesme stavi i instrumentalnu verziju. To je prvi put u narodnoj muzici da neko to radi, a tu foru je video Futa od Aleksandrića i kasnije na albumu Željka Šašića " Gori more" po uzoru na Aleksandrića radi to isto. Aleksandrić je jedan od ljudi koji kad čuje da negde postoji dobar pevač, odmah ide u to mesto ili kafanu da ga čuje i ako proceni da zna da peva radi mu ploču. Biljana Jevtić i Beki Bekić su tako kročili na estradu.

Onda dolazi period kad su rokeri sve prisutniji u narodnoj muzici. I rokeri i klanovi na estradi. To je period kada Aleksandrić ima neke probleme lične prirode( razvodi se nakon 25 godina braka od tadašnje supruge i ženi mnogo mladju pevačicu Ljilju Bucalo).
Paralelno sa radom na estradi bio je i šef vojnog orkestra u BG , a onda je taj posao napustio da bi mogao da svira po svadbama, jer je procenio da mu je tu veća zarada.
To mu je i danas glavni izvor prihod a na polju diskografije nije više aktivan kao ranije.

Starx · Početnik Domaćeg.de

Molim da neko ko zna napise sta se danas desava sa clanovima nekadasnjeg orkestra Dragana Aleksandrica. Gde su, cime se bave i sl.

Hvala!

velociraptor · **Banovan!**

Ako se ne varam samo je Nenad Aleksandric , Draganov sin, ostao sa njim i on je bubnjar u ocevom bendu.Zanat je pekao kod Janeta Jonuzovica koji se odavno osamostalio od Aleksandrica . Ostali su ili krenuli svojim putem ili nisu medju zivima.
Bubnjar Mica Stojanovic i violinista Aca Sisic nisu vise medju zivima, violinista Moma Stanojevic je kod Pavkovica u orkestru RTS-a.
Boki Milosevic odavno ima svoju muzicku ekipu,Misa Mijatovic takodje, Bora Dugic je u solo vodama( bio je jedno vreme sa Bregovicem),Sveta Tomic Kauboj je probao kao pevac da gradi karijeru.... Svi su otisli svojim putem.

Alexa75 · Početnik Domaćeg.de

Svirali su tu jos mnogi drugi koji imaju mnogo vece ime i prezime a i udela u orkestru od Janeta Jonuzovica New Evil

beckham011 · Upućeni član

Muzičari kao što je Dragan Aleksandrić, tj. oni pravi narodnjaci su znali da modernizuju narodnu muziku. Bilo je pesmam i električne gitare i sintisajzera, ali su ti ljudi znali za meru. Kombinovali su narododnu muziku sa drugim žanrovima, ali nisu preterivali. E, a onda su došli Futa i Zlaja, a za njima Mili i Braja (ekipa do ja...jaka mi ekipa).