Dinar slabiji od građanske panike

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Nacionalna valuta na udaru politike, lobija i građanske panike

Da li smo mogli pretpostaviti da će posle vlastitog sunovrata početkom prošle decenije, dinar postati stabilna valuta koja će, ponekad, jačati prema evru ili dolaru? Verovatno, nismo!

Da li je neko mogao predvideti da će naš čvrsti dinar za nešto više od tri nedelje (od 6. do 30. novembra) uspeti da izgubi 8,92% svoje vrednosti prema evropskoj valuti? Sigurno, jeste!

Problem sa našim voljenim platežnim sredstvom je u tome što malo ko veruje u njegovu snagu. Većina javnosti polazi od toga da je situacija sa nacionalnom valutom privremena i da je pitanje dana kada će se ona strmoglaviti. Zato se i pomenuto gubljenje vrednosti, kao i činjenica da je dinar za samo sedam dana (od 1. do 7. decembra) vratio 6,62% svoje snage, doživljava kao nešto normalno.

Nacionalnu valutu nagrizaju nedovršene reforme, sporo restrukturiranje preduzeća, panika investitora od moguće opasnog političkog raspleta i strah javnosti od inflacijskoj i valutnog košmara. Direktor Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu (IZIT) dr Miloje Kanjevac je ukazao na tri faktora koji su izazvali prošlomesečnu valutnu krizu. Plašeći se kosovskog raspleta, investitori su počeli da prodaju akcije i napuštaju Beogradsku berzu. Dobijeni dinari su žurno pretvarani u čvršće valute, što je podizalo tražnju i dovelo do pada vrednosti dinara. Kao po inerciji slično su se ponašali i građani. Treći akter valutne priče su banke, koje su se, procenjuje IZIT, kreirajući fiktivnu ponudu i tražnju, ponovo poigrale, već zaboravljenim, šticungom.

Brojni pokazatelji govore u prilog procenama stručnjaka ovog instituta. Za vreme mirovanja kursa ili čak jačanja dinara, obim prometa na Međubankarskom tržištu bio je prilično nizak. Indikativna su dva datuma: 5. novembra je ukupno razmenjeno 72,9 miliona evra, a dan kasnije nešto više - 120,5 miliona. Posrtanje nacionalne valute najavio je povećan obim trgovanja na Međubankarskom tržištu. Tako je 20. novembra razmenjeno 218,9 miliona evra, dan kasnije 212,2 miliona, da bi do vrhunca došlo 22. novembra kada je obim trgovanja dostigao 257,1 milion evra.

Slične su se stvari odigravale i na Beogradskoj berzi. Jak dinar je podizao tražnju i cene akcija, dok je u kriznim danima, kad su slabljenje nacionalne valute i panika upravljali odlukama, obim prometa padao gurajući berzanske indekse sve niže i niže. Neposredno pred najnižu vrednost dinara u poslednjih godinu dana - 29. novembra, oba indikativna pokazatelja Beogradske berze su potonula - "Beleks15" za 0,29%, a "BeleksLajn" za 0,45%.

Šta se može dogoditi sa nacionalnim dinarom u narednim mesecima? Čak i za one kojima su finansije posao, predviđanje kretanja kursa nalikuje gledanju u staklenu kuglu. Direktor centra za slobodno tržište u Beogradu dr Miroslav Prokopijević kaže da je nemoguće predvideti profil dinara, jer da bi se to uradilo nužno je imati prethodna saznanja o ponašanju četiri osnovna faktora: kakav će biti budžet i kojom dinamikom će se trošiti, šta će se dešavati na berzi, kakva će biti politika centralne banke i koliki će biti priliv stranih sredstava po raznim osnovama?

Ovaj cenjeni ekonomista naglašava da su predviđanja bila teška i kad je politička situacija bila mnogo stabilnija. Sada su prisutni veliki politički rizici, koji bi mogli da pokrenu stvari u lošem pravcu i da dovedu do velike političke krize. Ako bi se ona prenela na ekonomiju i izazvala povlačenje još nekih investitora, ne samo onih koji su prisutni na berzi, već i onih koji su uložili u fabrike, ili čak do zatvaranje neke od banaka, onda bi to izazvalo jak pritisak na dinar. Došlo bi do rasta inflacije, koja nijednog časa ne mora biti enormna, ali bi pritisak na cene bio stalan. Ako bi kriza bila umerenija, procenjuje dr Prokopijević, moglo bi se očekivati da negde do leta teže dimenzije krize budu otklonjene. Tada bi došlo do porasta optimizma i značajnijeg rasta ulaganja. Ne samo u akcije na berzi, već i u nekretnine i investicione projekte. Pitanje nekih velikih reformi ostalo bi otvoreno, ali bi jedna velika briga bila prebrinuta i nekih većih iskušenja više ne bi bilo pred nama.

Vladimir Harak

Izvor: Dnevnik