1991 European Champions

delija1c · Početnik Domaćeg.de

The 1991 European Champions Generation
Goalkeepers:

Milić Jovanović
Željko Kaluđerović
Stevan Stojanović (captain)
Defenders:

Miodrag Belodedić
Slobodan Marović
Ivica Momčilović
Ilija Najdoski
Duško Radinović
Refik Šabanadžović
Midfielders:

Vladimir Jugović
Siniša Mihajlović
Robert Prosinečki
Rade Tošić
Dejan Savićević
Vlada Stošić
Strikers:

Dragiša Binić
Vladan Lukić
Darko Pančev

delija1c · Početnik Domaćeg.de

Danjašnji sastav nasprem onoga staroga
No. Position Player
1 GK Ivan Ranđelović
3 DF Dušan Anđelković
4 DF Aleksandar Pantić
5 MF Nikola Trajković
7 MF Nenad Milijaš
9 FW Dušan Đokić
10 MF Radovan Krivokapić
11 MF Marko Perović
13 FW Đorđe Tutorić
14 MF Aleksandar Trišović
15 DF Nebojša Joksimović
17 MF Blagoy Georgiev
18 FW Ely Tadeu
No. Position Player
19 FW Takayuki Suzuki
20 FW Milan Purović
21 DF Ibrahima Gueye
22 GK Zoran Banović
24 DF Bojan Miladinović
26 DF Goran Adamović
27 FW Milanko Rašković
28 FW Miroslav Lečić
30 DF Dušan Basta
31 GK Saša Radivojević
32 MF Dejan Milovanović
33 FW Ailton Gonçalves da Silva
35 MF Segundo Castillo

delija1c · Početnik Domaćeg.de

Настанак
Идеја о оснивању кренула је на иницијативу Градског одбора УСАОС-а Београда.

Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину jeдног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.

У духу тог времена носило је назив Омладинско – фискултурно друштво (ОФД). Требало је још само одредити име...

delija1c · Početnik Domaćeg.de

Након изузетно успешне године у којој је Црвена Звезда освојила дуплу круну, клуб је остао без шефа стручног штаба. Драгослав Шекуларац је након успешне сезоне поднео оставку на место шефа стручног штаба. И док је фудбалска чаршија лицитрала ко ће следећи да седне на ужарену столицу првог тренера Црвене Звезде, у фудбалским кулоарима се нагађало име новог шефа струке нашег најтрофејнијег клуба, између Пижона, Милана Живадиновића, Ћире Блажевића, aли као гром из ведрог неба је стигла вест из Љутице Богдана, управни одбор ФК Црвене Звезде је именовао за шефа сручног штаба Љупка Петровића. Тренера који је минуле сезоне био стратег ФК Рад са Бањице, са којим је био прворазредно пријатно изненађење, јер су популарни грађевинари одиграли своју најбољу сезону од када се такмиче у Првој Савезној Лиги. У свом првом интервјуу Љупко Петровић смело и храбро подвлачи, како је његов претходник у домаћим оквирима освојио све што се могло и освојити (вратио дуплу круну након двадесет година), и рекао да понављање једног таквог успеха није његов крајњи циљ. Тиме је на недвосмислен начин целој спотрској јавности, а поготову навијачима Црвене Звезде ставио до знања да је основни разлог његовог доласка на Маракану јесте Куп Европских Шампиона. Навијаче Црвене Звезде највише је бринула чињеница да је Драган Стојковић, капитен Црвене Звезде, пета звездина звезда, који је протекле четири године био неприкосновен у југословенском фудбалу, напустио клуб. Љупко Петровић је сасвим неочекивано, на Маракану довео Владимира Југовића, који је протекле сезоне, пошто није изборио место стандардног првотимца Црвене Звезде, био позајмљен ФК Рад где је био најбољи играч. Владимир Југовић је од самог старта шампионата постао стандардан првотимац, одличан играч средине терена, који је пружао стандардно добре партије у црвено белом дресу, испред голмaна Стевана Стојановића. Створен је бедем од одбране којом је командовао Миодраг Белодедић, затим бритки бекови Душко Радиновић и Слободан Маровић играчи стриктне маркације, популарни „чистачи“ Рефик Шабанаџовић, и минуле сезоне споровани Илија Најдоски, су словили за најбољи бековски пар на старом континенту. Средином терена су господарили млади Владимир Југовић, Роберт Просинечки, за чије услуге се интересовао ФК Реал Мадрид, затим Дејан Савићевић, и Влада Стошић неуморна радилица у тиму Црвене Звезде. Нападачки тандем су чинили Дарко Панчев, несумњиво најбољи центарфор у Европи и на левом крилу, најбржи играч у Европи Драгиша Бинић, са изузетним осећајем за гол. Селекцију овог тима Црвене Звезде су извршили технички директор Драган Џајић, и генерални секретар Владимир Цветковић.

У првом колу Купа Европских Шампиона на нашем највећем стадиону Црвена Звезда је угостила швајцарског шампиона – Грасхоперс из Цириха. Швајцараци су најављивани као аутсајдери, и у медијима данима пред ову уткмицу новинари су се утркивали који ће од њих у својим прогнозама да умањи вредност екипе из Цириха, тако да се очекивала лака и сигурна победа изабраника Љупка Петровића. И да све не буде баш онако као што је очекивала огромна армија црвено белих навијача побринуо се Кезле већ после 15 минута сусрета. Црвена Звезда је играла, некако безвољно,стихијски нападала, већина њених напада се завршавало испред шеснаестерца - Грасхоперса. И када су сви на Маракани очекивали да ће Црвена Звезда на одмор у својој европској премијери отићи са негативним резултатом Драгиша Бинић је изједначио на 1:1. Пошто су мреже остале нетакнуте у следећих 45 минута другог полувремена, са севера а и осталих делова Маракане први пут ове сезоне су се чули звиждуци Панчеву и друговима.

Четрнаест дана касније у реваншу шеснестине финала Купе Европских Шампиона Црвена Звезда је одиграла своју најбољу утакмицу од како је тим преузео Љупко Петровић. Већ у 15 минуту Панчев је затресао мрежу немоћног Брунера и најавио велику победу Цревене Звезде, настало је неописво славље оне половине трибина стадиона Хартурм где су били Срби. Црвена Звезда је победила са 4 :1, голове су постигли још и Радиновић, и два Просинечки са беле тачке, а за домаћина као и у Београду стрелац је био Кезле. Била је то прва убедљива најава Звездиног похода на Европу.

У другом колу Купа Европских Шампиона Црвена Звезда се састала са шампионом Шкотске Прва утамица је играна на стадиону Црвенe Звездe. Маракана препуна 80.000 људи је присуствовало великој победи црвено-белих. Црвена Звезда је убедљивом и лепршавом игром декласирала чувено име шкотског фудбала, Глазгов Ренџерс, са 3 :0.Рано вођство нашег тима, већ у 9 минуту ( аутогол Браун ) омогугућило је егзбицију момака у црвено белом дресу. Ипак на полувреме се, и поред бројних прилика за наш тим отишло само са минималном предношћу у корист Црвене Звезде. Наставак меча је обиловао течном игром нашег шампиона, ређале су се акције Звездиних играча. У таквој допадљивој игри, и за најпробирљивије поклонике фудбалске игре, Просинечки и Панчев су веома добру игру Црвене Звезде крунисали са два погодка, који су Црвеној Звезди омогућили миран реванш пред гостовање у Глазгов кроз 14 дана.

Реванш је по свему, ипак био пука формалност. Још када је Дарко Панчев у 52 минуту када је на бравурозан начин матирао голамана Вудса, било је јасно да ће Црвена Звезда након дугог низа година поново на пролеће игарти пред својим навијачима у најелитнијем такмичењу у Европи. Није Шкотима помогло ни то, што се голман Стеван Стојановић повредио, кога је међу стативама веома сигурно заменио Жељко Клауђеровић, тиме је Црвена Звеезда показала да у сваком тренутку на располагању има свих 16 играча. Све што је Глазгов Ренџерс успео да учини на стадиону Аброкс парк јесте да су избегли пораз пред својим навијачима. У финишу утакмице Мек Кост је постигао изједначујући погодак, што је био и коначан резултат којим, је Црвена Звезда најавила успешно европско пролеће.

У четвртфиналу жреб је био наклоњен Црвеној Звезди, објективно од седам преостлих тимова који су конкурисали за најбољи клуб у Европи, наш тим је извукао објективно најслабијег могућег противника. Жреб је хтео да то буде представник источне немачке Динамо (Дрезден). Цела спортска јавност је знала да се ради о малом атрактивном противнику, али са друге стране исто тако сви у клубу нашег шамиона су били обазриви, јер радило се о предсатвнику немачке школе фудбала, са којим наши клубови углавном немају баш повољни скор.У зимском преалзном року из ФК Војводина стигао је Синиша Михајловић на Маракану, одличан играч одбране,са страховито јаким и прцизним ударцем. Први четвртфинални меч је игран на препуној Маракани, уз прави пролећни дан. Било је је то једно од најбољих издања Црвене Звезде у њеном шампионском походу на Европу. Љупко Петровић је одлично припремио своје играче, а Синиша Михајловић већ на својој европској премијери показао због чега је зимус био најскупљи играч у историји југословенског фудбала. Од самог почетка утакмице Црвена Звезда је непрекидно атаковала на гол свог пртивника. 22 минут слободан ударац са 17 – 18 метара са леве стране Роберт Просинечки постиже феноменлан гол, најлепши у својој каријери. Северна трибина на којој се налазе најватреније присталице Црвене Звезде је букавлно прокључала. У самом финишу првог дела утакмице Драгиша Бинић је извео малу мајсторију у казненом простору Динама и то је 2:0. И у наставку утакмице Црвена Звезда је наставила са доминацијом, и из једне филигранске акције у 57 минуту Дејан Савићевић поставља коначан резултат ове сјајне представе на нашем највећем стадиону. Овацијама и скандирањем имена својих љубимаца, 85.000 гледалаца више него задовољно напустило стадион Црвене Звезде,у предивној пролећној вечери.

dzonisa · Dobro upućeni član

tesko da ce se ikad tak nesto ponoviti,to su bili igraci a ne ovi manekeni danas

Igor_ · Upućeni član

secanja, secanja i samo secenja....

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever

Prvi derbi je odigran na -19 stepeni,a igraci u samo u dresovima i sortsevima,a danas je kod nas nezamislivo igrati bez rukavica,trenerki(helanki),traka za glavu,...kada je temperatura ispod -5 stepeni.Stvarno,nekad je fudbal,bio igra,ljudi su igrali iz ideala,ljubavi,unosili su emocije,cinili da tim ima dusu.Zahvaljujuci takvim entuzijastima stvarani su veliki klubovi.Da nije bilo Rajka Mitica,Koste Tomasevica,Jovana Jezerkica,Predraga Djajica i drugih koji su ucestvovali u stvaranju Zvezde,danas Zvezda ne bi bila veliki tim.

dzonisa · Dobro upućeni član

gogio · Početnik Domaćeg.de

Kad je ono zvezda zadnji put bila u ligi sampiona???? A kad partizan?
ko je bolji od osvajanja titule svjetskog prvaka??