dijabetes

*kissy* · ***zauvijek njegova***

Dijabetes (šećerna bolest) je poremećaj metabolizma karakteriziran kroničnom hiperglikemijom (povišenom razinom šećera u krvi) zbog poremećenog izlučivanja inzulina, djelovanja inzulina ili oboje.

Što je inzulin?
Inzulin je hormon od vitalne važnosti koji proizvodi gušterača u beta-stanicama. Inzulin ima ulogu ključa za propuštanje šećera (glukoze) u stanice.
Kod dijabetesa gušterača proizvodi premalo inzulina da bi omogućila da sav šećer koji unesemo hranom iz krvi pređe u mišiće i druge stanice koje proizvode energiju. Ako šećer ne može ući u stanice i biti iskorišten nakuplja se u krvi. Zato je osnovna značajka dijabetesa povišen šećer u krvi koji dugoročno uzrokuje oštećenja na očima, živcima, bubrezima i krvnim žilama koja nazivamo kronične komplikacije šećerne bolesti.

Kako djeluje inzulin?
Da bi ljudsko tijelo normalno funkcioniralo potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije tijelu je potrebna hrana. Energiju ljudsko tijelo proizvodi u stanicama.
Za stvaranje energije tijelu su potrebni slijedeći sastojci hrane : ugljikohidrati, masti i bjelančevine (proteini).
Ugljikohidrati su najbolji izvor energije za ljudsko tijelo. U ugljikohidrate ubrajamo škrob (brašno, krumpir, riža, voće), šećer i glukozu.

Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko tijelo. Glukoza je uskladištena u jetri i mišićima u obliku tvari koju nazivamo glikogen, a koji služi kao "rezerva energije". Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljikohidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz glikogena). Osim što skladišti jetra proizvodi male količine glukoze (proces proizvodnje naziva se glukoneogeneza).
Nakon obroka ugljikohidrati iz probave ulaze u krv, a putem krvi odlaze do stanica. Neke stanice (mišić i masne stanice) trebaju pomoć da bi primile šećer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Jetra treba pomoć za proces uskladištenja glukoze u glikogen. Inzulin služi kao ključ koji otvara vrata stanica i omogućuje šećeru iz krvi da uđe u stanicu. Stanica iz šećera proizvodi energiju za svoj rad. To smanjuje šećer u krvi i vraća ga u normalu.

Koji faktori i kako utiču na glukozu u krvi?

* Hrana (ugljikohidrati) podiže razinu glukoze u krvi
* Fizička aktivnost snižava razinu glukoze u krvi
* Stres može podići razinu glukoze u krvi
* Alkohol snižava razinu glukoze u krvi

Što znači riječ dijabetes?
Medicinski naziv za šećernu bolest je "diabetes mellitus". Termin "diabetes" znači pretjerano mokrenje, a riječ "mellitus" znači med. U prošlosti su liječnici dijagnosticirali dijabetes kušajući pacijentov urin. Sladak okus urina potvrđivao je dijagnozu.

Simptomi dijabetesa:

* često i obilno mokrenje
* žeđ
* glad
* gubitak na težini
* umor/slabost
* zamagljen vid

Tipovi dijabetesa

Postoje dvije glavne kategorije dijabetesa:

Dijabetes tip 1 se javlja u djetinjstvu ili mladosti i inzulin je neophodan u liječenju. Izazvan je samim imunim sustavom tijela koji uništava stanice gušterače koje proizvode inzulin (beta stanice).

Dijabetes tipa 2 se obično polako razvija kod odraslih. Napreduje s vremenom. U početku se može liječiti dijetom i tjelovježbom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u liječenje tablete te inzulin. Normalne vrijednosti šećera u krvi

Dijagnoza dijabetesa

Kako se postavlja dijagnoza šećerne bolesti?
Dijagnoza šećerne bolesti postavlja se na osnovu mjerenja glukoze u krvi natašte i testa opterećenja sa 75 g glukoze (OGTT). Ukoliko osoba u najmanje 2 neovisna mjerenja ima:

* slučajno izmjeren GUK 11,0 mmol/L i više
* GUK natašte: 7,0 mmol/L ili više
* OGTT- vrijednost u 120 minuti:
o kapilarna plazma: 12,2 mmol/L ili više
o venska plazma: 11,1 mmol/L ili više

Dijabetes je potvrđen.
GUK iza obroka veći od 8 mmol/l upućuje na oštećenu toleranciju glukoze i potrebno je javiti se liječniku radi dodatnih pretraga.

Dijabetes tip 1 liječi se isključivo inzulinom. Dijabetes tip 2 se u početku liječi dijetom i tjelovježbom, a kasnije se u terapiju uvode tablete (OHL) i/ili inzulin.

Nakon određenog broja godina s dijabetesom u nekih se ljudi razviju određeni karakteristični problemi s očima, bubrezima, živcima i nogama. Osjetljivost na srčane bolesti i visoki krvni tlak također je povećana.
Dijabetes je bolest koja različito utječe na različite ljude. Ono što pak vrijedi za sve jest: što je bolji nadzor šećera u krvi, krvnog tlaka i lipida, manji je rizik od kroničnih komplikacija.
Rizik od komplikacija povećava se ako je razina glukoze prije obroka viša od 7 mmol/l i ako je razina glukoze sat do dva nakon obroka iznad 8 mmol/l . Mala je mogućnost komplikacija ako je HbA1c ispod 6,5%, ali i razine do 7 % prihvatljive su.

Koji su dijelovi tijela ugroženi?
Ako vam je šećer u krvi često viši od normale, postoji povećani rizik od srčanih bolesti i bolesti krvnih žila. To je zato što visoka razina šećera u krvi ubrzava neke procese povezane s bolešću arterija. Ako pušite, imate visoki krvni tlak ili visoki kolesterol, opasnost se povećava. Oštećenja malih krvnih žila mogu izazvati komplikacije u ostalim dijelovima tijela kao što su bubrezi, živci, stopala i oči. Oštećenja živaca mogu pak izazvati druge komplikacije.

izvor: www.cybermed.hr

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Juvenilnom dijabetesu imanentna je heterogenost - ne samo zbog različite etiopatogeneze pojedinih tipova bolesti, već pre svega zbog specifičnosti koje nosi svaki karakteristični uzrast obolelog. Svoju posebnu prepoznatljivost imaju pre svih: neonatalni dijabetes, dijabetes dece mladje od 5 godina, kao i pubertetski i adolescentni dijabetes.

Koji dijabetesi se razlikuju?

Neonatalni dijabetes
Redak je sindrom, sa incidencom 1/400 000 novorodjenčadi i valja ga razlikovati od tranzitornog oblika. Za razliku od tranzitornog ovde nije dokazana povezanost sa intrauterinom retardacijom rasta. Neonatalni dijabetes nije udružen ni sa sa rizičnim alelima HLA-DQ, kao ni sa pojavom karakterističnih insularnih autoantitela. Prisutne su genetske abnormalnosti: delecija PDX (IPF 1) gena i mutacije glikokinaznog gena. Stoga ova deca imaju velike potrebe u insulinu.

Dijabetes najmlađeg uzrasta
Juvenilni dijabetes dece uzrasta do 5 godina, na žalost, ima incidencu u ekspanziji. Povećana incidenca dovodi se u vezu sa više negenetskih faktora. Starija dob majki na radjanju kao i žutica usled ABO inkopatibilije dokazani su faktori rizika. Rizik sa IDDM takodje raste proporcionalno sa povećanjem porodjajne mase, što i dalje predstavlja sekularni trend u svetu. Zanimljiva "higijenska" hipoteza govori da smanjena incidenca različitih - pre svega parazitarnih oboljenja, preko redukcije protektivnog Th2 odgovora može biti razlog povećane incidence IDDM. U istom "Th2" smislu atopijske rekcije "štite od dijabetesa". Takodje, aktivna forma vitamina D redukuje incidencu IDDM aplatirajući magnitudu Th1 odgovora - zato je bolest češća u krajevima sa malo sunčanih dana na severu. U vezi rečenog, polimorfizam vitamin D receptora novi je mogući genetski marker bolesti.

Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se u principu postavlja teško i kasno: u ovom uzrastu se ne misli dovoljno na dijagnozu IDDM i često se postojeći simptomi (enureza, gubitak u telesnoj masi...) protumače na neki drugi način. Odsustvo kontrainsularne akcije u ovom dobu utiče da se bolest "prepozna" tek kada dodje gotovo do potpune β-ćelijske destrukcije. Stoga sena početku bolest mnogo češće prezentuje ketoacidozom (DKA). Izostanak rezidualne β-ćelijske aktivnosti uslovljava enormne oscilacije u vrednostima glikemije. Visoki stepen dehidracije zbog naglašene poliurije, česte pridružene infekcije (proliv, povraćanje) te fiziološki prisutna hidrična labilnost, razlog su izražene hiperosmolarnosti koja u DKA ovog uzrasta postoji. Značajan stepen intraćelijske dehidracije, koja prati ovakvu hiperosmolarnost, ima posebno teške reperkusije po nezreli i vulnerabilni CNS.

U ovom uzrastu mnogo češće je i prisustvo hronično nestabilne forme, tzv. "krhkog" ili "brittle" dijabetesa, koji se karakteriše frekventnim, izraženim i teško objašnjivim oscilacijama u vrednostima šećera: od po život ugrožavajućih hipoglikemija do teških i prolongiranih hiperglikemija. U odraslih se nastanak ove forme IDDM uglavnom objašnjava nepridržavanjem dogovorenih modusa ponašanja i lečenja, "nesaradnjom". Može se pretpostaviti koliko je teško (ako je to uopšte i moguće) ostvariti "saradnju" sa detetom uzrasta 2-3 godine! Razlog za razvoj brittle dijabetesa je i u češćim abnormalnostima subkutanog tkiva (npr. kožnog krvnog protoka), koje ometaju normalnu reapsorpciju insulina i indukuju insulinsku rezistenciju. Nestabilnost bolesti može biti indukovana i drugim razlozima: velikom emocionalnom nestabilnošću - tako karakterističnom za ovaj uzrast, ili čestim interkurentnim infekcijama. Takodje postoje enormne varijacije u dnevnoj fizičkoj aktivnosti (nemoguće je "programirati" je). Ako znamo koliko fizička aktivnost utiče na insulinsku senzitivnost i preuzimanje glikoze od strane skeletnih mišića, ne iznenadjuje što će ovakva deca imati velike oscilacije u potrebama u insulinu i fluktuacije u glikemiji. Ovakav se problem ne može rešiti niti "programiranom" ishranom, jer će malo dete u principu biti nespremno da je prihvati, kao što neće moći ni da se drži "timing"-a u ishrani.

Predškolsko dete
Predškolsko dete sa IDDM se karakteriše i velikim varijacijama u glikemijskim odgovorima na male promene u insulinskoj dozi. Dok u starije dece 1 IU kristalnog insulina obično snižava glikemiju za 1.66-3.88 mmol/l zavisno od doba dana i fizičke aktivnosti, ta ista doza brzodelujućeg insulina može da redukuje glikemiju za čak 5.55-6.66 mmol/l u najmladje dece. Ovo nedvosmisleno upućuje (potvrdjeno klamp tehnikom) da u mladje dece postoji mnogo izraženija insulinska senzitivnost, najverovatnije zbog slabog upliva kontrainsularnih hormona u tom uzrastu.

Hipoglikemije predstavljaju važan dodatan problem u IDDM najmladjeg uzrasta. Neadekvatan i nepredvidljiv kalorijski unos, velika insulinska senzitivnost, siromaštvo u glikogenu i nemoć u glikogenolizi pa i glikoneogenezi - neki su od uzroka mnogo češćeg pojavljivanja veoma teških hipoglikemija. Posebno su značajne noćne hipoglikemije: dokazana je povezanost broja noćnih hipoglikemija i stepena kasnije neuropsihološke disfunkcije. U ovom krritičnom uzrastu mnogo je veći broj i hipoglikemija koje dete neće moći da prepozna: "unawareness" hipoglikemije. Njihov nastanak posledica je izostanka adekvatne kontrainsularne akcije, dominacije nespecifičnih simptoma (neuroglikopenija) kao i logičnog uzrasnog psihičkog limita. Ovo dodatno pogoršava izglede deteta za skladan i harmoničan budući psihički razvoj . U ovom uzrastu metabolička kontrola nema presudan uticaj na razvoj mikrovaskularnih komplikacija. Rašireno je mišljenje da nema razvoja mikrovaskularne bolesti u dece uzrasta do 5 godina.

Pubertetski i adolescentni dijabetes
Evidentno je da uzrast 13-17 godina predstavlja pravi "target" gde se uz dobru motivaciju i edukaciju može postići izvanredna metabolička kontrola (Mortensen HB, 1998). Sa druge strane upravo je ovo period kada je dete u najvećem riziku za razvoj mikrovaskularnih komplikacija ili retardaciju u rastu.

U principu se dijagnoza IDDM u pubertetu postavlja mnogo ranije nego u mladje dece. Ovo je posledica izražene insulinske rezistencije (hormon rasta) te je "dovoljna" i srazmerno mala magnituda β-ćelijske destrukcije da se bolest prepozna po hiperglikemiji i karakterističnim simptomima. Stoga i ne iznenadjuje da je nivo C-peptida u adolescentnom IDDM u pravilu signifikantno viši od onog u mladje obolele dece. To je i objašnjenje zašto su remisije mnogo češće u pubertetu: ova deca u IDDM "ulaze" sa mnogo višim C-peptidom.

U pubertetu vrednosti šećera su najviše
Pubertet predstavlja doba najintenzivnije insulinske rezistencije. Nikada pre i nikada posle tog perioda sinergistička kontrainsularna akcija hormona rasta i polnih steroida (pre svih DHEA koji uvodi u pubertet) neće biti tako izražena a šećer tako visok. Osetljivost na insulin u tom periodu je za oko 30% manja u odnosu na predškolsko ili mladje adultno doba. Takodje, mehanizam izlučivanja epinefrina kod adolescenata sa IDDM jako je aktivan, mnogo aktivniji nego kod zdravih vršnjaka. Stoga će potrebe adolescenta sa IDDM u insulinu biti značajno (nekad čak duplo!) veće nego inače: izmedju 1.5 i 2.0 IU/kg! Opravdavano je, stoga, insistiranje na intenziviranoj insulinskoj terapiji (nekada i kao startne terapije), jer u suprotnom metabolička kontrola neće biti valjana.

Uloga hormona rasta u metabolizmu adolescenata
Hormon rasta ima ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata adolescenata sa IDDM. On odredjuje magnitudu insulinske rezistencije, presudno utiče na razvoj mikrovaskularnih komplikacija, odgovoran je za mogućnost nastanka naglašene retardacije u rastu. Hormon rasta (GH) i insulin zajedno su odgovorni za stvaranje somatomedina (IGF-1) u jetri. U oskudici portalnog insulina, kakva se vidja u IDDM, jako je niska rata stvorenog IGF-1. Nizak portalni insulin odgovoran je i za hiperprodukciju IGFBP-1, što dodatno redukuje nivoe bioaktivnog slobodnog IGF-1. Ako se zna da u pubertetu postoji i fiziološka elevacija ovog binding proteina (IGFBP-1), jasno je da će deca sa dijabetesom imati najizraženiju retardaciju u linaernom rastu upravo u pubertetu. Hronično loše regulisan dijabetes (verovatno i zbog potpuno insuficijentne IGF-1 produkcije) se može konstituisati kao sindrom Mauriac: nanosomia, zakasneli pubertet, hepatomegalija i visoka učestalost mikrovaskularnih komplikacija. Ovaj sindrom, na sreću danas vanredno redak, eklatantan je primer visoke udruženosti stepena visinske retardacije i težine mikrovaskularnih komplikacija.

Naime, što je manja produkcija IGF-1 to je veća sekrecija hormona rasta (negativan feedback). Kada se u toku lečenja IDDM konvencionalnom insulinskom terapijom ostvari sistemska hiperinsulinemija (što je u ovom vidu terapije gotovo neminovnost) i pridoda se hipersekreciji hormona rasta, onda će se na nivou perifernih organa (bubrega, oka) dece obolele od IDDM dešavati isto ono što se kod zdrave dece dešava na nivou jetre: sinergizam u akciji visokih nivoa insulina i hormona rasta. Ovakav sinergizam omogućava da se lokalno, u perifernim tkivima, stvaraju velike količine IGF-1, koji je svojim snažnim mitogenim dejstvom najodgovorniji za nastanak lokalnih proliferativnih mikrovaskularnih komplikacija (retinopatija, nefropatija). Kako je pubertetu imanentna GH hipersekrecija, upravo je tada i moguće očekivati najveći stepen lokalnog stvaranja IGF-1, odnosno najveću incidencu nefropatije i retinopatije. Ovo predstavlja validno patogenetsko objašnjenje za činjenicu da se u pubertetu javlja najveći procenat mikrovaskularnih komplikacija, odnosno da postojeće u tom periodu rapidno progrediraju.

Hormon rasta ima takodje ključnu ulogu i u nastanku dva fenomena koji se često detektuju u adolescentnom brittle dijabetesu: Sommogy i dawn fenomenu. Reaktivna jutarnja hiperglikemija gotovo u potpunosti je posledica "noćnog rada" hormona rasta. Tretman somatostatinom onemogućuje razvoj Sommogy fenomena.

Pubertet i adolescencija su takodje period i "visokog rizika" na emocionalnom i psiho-afektivnom planu u obolelih od IDDM. Sazrevanje, prve kritične spoznaje o bolesti koja ih tako okrutno razlikuje od vršnjaka, razne zabrane kojima su ipak izloženi, dovode do toga da je stres svakodnevnica u životu adolescenta sa dijabetesom. Emocionalni stres u ovom uzrastu najčešći je uzrok ketoze - mnogo pre infekcije, trauma, hirurških intervencija i slično.

Stetoskop

Edit by *miss jr*: Spojih teme! Slicne su...

beyondmyself · Početnik Domaćeg.de

ja imam dijagnozu diabetes mellitus MODY . vidim da niste pomenuli.
MODY tidijabetesa se poasa kao tip 1 i tip 2 kombinovano i najcesce se javlja kod mladjih osoba a ponasa se kao staracki diabetes.
najvaznije u svemu ovome je rano otkrivanje svake bolesti, pa i diabetesa.ako se rano otkrije, adekvatna terapija i praktikovanje zdravog zivota mogu rezultirati neometanim zivljenjem, cak dugo.
postoje predrasude vezane za diabetes i vecina ljudi misli da se oboleli od diabetesa "raspadaju", sto apsolutno nije tacno.no, vazan faktor u lecenju je rano otkrivanje. ako je pankreas previse "patio", to je lose uticalo i na ostale vitalne organe.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Kontrolišite dijabetes vežbama

Osobe koju boluju od dijabetesa, tačnije od oštećenja nerava koja se javljaju usled dijabetesa (dijabetička neuropatija), često postavljaju pitanja: koje su to vrste vežbi bezbedne i efikasne za smanjenja bola i kako ostati što duže motivisan kada je izvođenje vežbi u pitanju?

Prema rečima dr Denis L. Trensa, endokrinologa i direktora Centra za brigu obolelih od dijabetesa u Sijetlu, veoma je bitan početak, jer će osoba koja se do tog trenutka nije ničim bavila svakako hteti da počne sa vežbama koje su prijatne, nisu toliko zahtevne i čiji se tempo izvođenja može lako održavati.

Ukoliko patite od nervnih bolova prouzrokovanih dijabetesom, bolovima u nogama, rukama ili šakama - uzmite u obzir istraživanje objavljeno 2006. u "Žurnalu dijabetskih poremećaja". To istraživanje je pokazalo da su za uspešno kontrolisanje perifernog nervnog sistema od posebnog značaja fizičke aktivnoti i vežbe. Rezultati ovog istraživanja ukazali su na sledeće: osobe koje su jednom dnevno, četiri puta nedeljno, u trajanju od jednog sata upražnjavale hodanje na pokretnoj traci značajno su usporile pogoršanje stanja svojih nerava. Međutim, i pored ovih ohrabrujućih rezultata, treba znati i to da do poboljšanja nije došlo ubrzo nakon početka bavljenja fizičkom aktivnošću, već da je za to bio neophodan vremenski period od četiri godine, koliko je istraživanje trajalo.

Ipak, kada su u pitanju stanja čije trajanje obuhvata jako dug vremenski period poput dijabetesa, bitno je razmišljati na duže staze. Tajna uspeha leži u promenama životnog stila i navika, zahvaljujući čemu se možete zaštititi od oštećenja nerava. Samim tim što ćete postati aktivniji, lakše ćete kontrolisati nivo šećera u krvi. To će vam pomoći da se osećate bolje i smanjite teret koji osećaju vaše noge i stopala - posebno ako imate višak kilograma.

Bezbednost je na prvome mestu. Ukoliko patite od nervnih bolova, pre nego što počnete sa aktivnostima, najbolje je da posetite lekara i dobijete od njega zeleno svetlo, jer neuropatiju nikako ne treba da učinite još gorom.

Aktivnosti u kojima niste izloženi prevelikom pritisku

Saznanje da radite nešto što je bezbedno, pogotovo ako bolujete od neuropatije ili gubitka osećaja, uklanja početnu barijeru koja se uvek javlja. Za aerobik je dobro opredeliti se zato što ne izaziva preveliki pritisak ili napor. Ukoliko pak niste ljubitelj aerobika, postoji još drugih korisnih aktivnosti.

Plivanjem voda pruža potporu vašim mišićima, kostima i zglobovima, što posebno može biti od pomoći ukoliko imate problema sa viškom kilograma ili patite od nervnih bolova u oblasti stopala. Plivanje uklanja nelagodno pulsiranje u stopalima, kolenima i kukovima, do kog dolazi usled bavljenja sportovima i aktivnostima koje zahtevaju više napora i izazivaju veći pritisak, poput džoginga.

Joga se posebno preporučuje osobama kojima je neophodna veća kontrola nad pokretima.

Trideset minutna fizičke aktivnosti, pet dana u nedelji

Američko udruženje dijabetičara savetuje da treba biti aktivan barem 30 minuta dnevno, i to pet dana u nedelji. Dobre vesti su da se i rad u bašti, uklanjanje lišća sa travnjaka i kućni poslovi, kao što je usisavanje i brisanje prašine, takođe računaju kao aktivnosti.

Počnite sa kratkim zagrevanjem kako biste pripremili svoje mišiće, srce i pluća. Vežbe istezanja, u trajanju od 5-20 minuta, umanjuju povrede. I nemojte brinuti ukoliko nekim danima ne budete u mogućnosti da odradite svih 30 minuta odjednom. Bitno je da budete istrajni.

Dnevni plan možete ispuniti tako što ćete odraditi 10 minuta u bašti u jutarnjim časovima, 10 minuta usisavanja prašine nakon ručka i izaći u kratku šetnju nakon večere.

Šta vežbati?

Bitno je da vam sve aktivnosti kojima se bavite pričinjavaju zadovoljstvo. Ukoliko osetite da vam je neka aktivnost preteška, slobodno pokušajte sa nekom drugom i uvek istražujte i pronalazite nove i zanimljive, poput joge, taj-čija ili časova plesa. Što vam više zadovoljstva pričinjavaju aktivnosti kojima se bavite, to ćete lakše stvoriti zdrav i aktivan životni stil, koji će vam pomoći da se lako nosite sa dijabetesom, iz dana u dan.

(Krstarica)

Lane86 · **~The last lady~**

Bolovati od šećerne bolesti i ukusno se hraniti nisu kontradiktorni. Danas se dijabetičarima preporučuje uravnotežena ishrana, koja principijelno važi za sve ljude...

Važan je svestan odabir namirnica sa posebnom pažnjom posvećenom UGLJENIM HIDRATIMA: postoje različite vrste ugljenih hidrata, koje organizam različitom brzinom prihvata i iz tog razloga u nejednakoj meri podižu nivo šećera u krvi...

Dijabetičari bi trebalo da se služe onim namirnicama sa ugljenim hidratima, koje utiču na postepeno povećanje nivoa šećera. U to spadaju višestruki šećeri (npr. skrob), koji se nalaze u proizvodima od celovitog zrna žitarica, povrće, voće, opnasto povrće i krompir...

Manje preporučljivi su prosti i dvostruki šećeri (npr. glukoza, saharoza i fruktoza), koji se nalaze u pire krompiru, kukuruzu, belom hlebu, kornflejksu, sladoledu i slatkim napitcima. Prosti i dvostruki šećeri utiču na naročito brzo podizanje nivoa šećera u krvi, ali on isto tako brzo ponovo i opadne. Iz tog razloga konzumirajte ananas, banane i grožđe samo u manjim količinama, zbog njihovog visokog sadržaja voćnog šećera (=prosti šećer)...

Ima smisla, da proste i dvostruke šećere „upakujete“ u obroke, tj. da npr. marmeladu namažete na hleb od celovitog zrna ili da puding pojedete odmah nakon glavnog obroka, kako nivo šećera ne bi tako brzo narastao...

Kako ne biste nepotrebno opterećivali nivo šećera u krvi, najbolje je da tokom dana pojedete veći broj malih obroka. To može da doprinese tome, da se izbegnu velike oscilacije nivoa šećera u krvi i da se izbegne osećaj velike gladi između obroka...

Da li je šećer zabranjen...?
Kod dijabetesa nije obavezno potrebno da u potpunosti prestanete da koristite konzumni šećer. Male količine radi slađenja ili u receptima za kolače su sasvim dozvoljene, jer ne opterećuju metabolizam. Ali, pritom morate da uzmete u obzir i ove ugljene hidrate prilikom obračuna dnevnih potreba i ne možete dodatno da ih konzumirate...

Kod proizvoda za dijabetičare se uglavnom radi o proizvodima, koji su proizvedeni sa zaslađivačima, koji zamenjuju šećer. Zaslađivači poput fruktoze, izomalta, maltita, manita, sorbita i ksilita utiču na sporo podizanje nivoa šećera, ali nisu oslobođeni kalorija. Pritom je sadržaj masti u proizvodima za dijabetičare često izuzetno visok...

Zaslađivači poput saharina, aspartama i ciklamata su nasuprot tome bez kalorija. Oni se u međuvremenu nude u velikom broju proizvoda namenjenih energetskoj ishrani i ne utiču na nivo šećera u krvi. Dijabetičari mogu da koriste ove proizvode, ali oni nisu obavezan deo ishrane dijabetičara...

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Stajanje - rešenje za dijabetes

Kucanje u stojećem položaju i pravljenje pokreta za vreme rada, moglo bi da pomogne zaposlenima u oslobađanju od viška kilograma, ali i smanjenju rizika od nastanka dijabetesa, pokazuje najnovije istraživanje. Ovaj zaključak objavila je katedra za javno zdravlje Oklandskog tehnološkog univerziteta (Novi Zeland), na čelu sa prof. dr Grantom Skofildom.

Oni su istraživali tzv. sedentarno ponašanje, i došli su do saznanja da oni koji se pokreću dok izvršavaju svoje radne obaveze “ne samo da gube do 2 kg godišnje, već stiču i bolje držanje, a ovakve ev. navike mogu da utiču i na otklanjanje drugih opasnosti po zdravlje”.

Dr Skofild je proveo preliminarnu studiju na četiri zaposlena lica koristeći klupu sa mogućnošću podešavanja visine te merio količinu energije koja bi se tokom rada trošila u stojećem, sedećem i ležećem položaju.

Studija je pokazala da su oni koji su stojeći kucali na računaru, trošili 84 kalorija po času, što je predstavljalo 13% više nego kod onih koji su kuckali sedeći, a 16% više od onih koji su radili iz ležećeg položaja, javlja novozelandski Stuff.co.nz.

Dodatno sagorevanje kalorija, kombinovano sa intenziviranjem pokreta kod onih koji su radili stojeći, značilo je i tendenciju smanjenja telesne težine tokom godine, pre nego dobijanje na “kilaži”, a dr Skofild je napomenuo i sledeće: “Stojeći položaj tokom dužeg perioda bi čak mogao da utiče i na to da se zaustavi stvaranje enzima koji su okidači dijabetesa tip 2”!

(B92)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Koje namirnice sporije dižu šećer

Takozvani insulin nezavisni dijabetes (tip II) nastaje iz dva razloga: 1. ređe – pankreas (gušterača) luči manje hormona insulina nego što je potrebno i 2. češće – kad insulina ima dovoljno ali ćelije organizma ne reaguju na taj insulin pa ne mogu da koriste šećer iz krvi za svoje potrebe. Kažemo da osoba pati od otpornosti (rezistencije) na insulin.

Kao posledica toga dolazi do povećanja koncentracije šećera u krvi, jer ga ćelije ne troše. Pošto sa hranom stalno unosimo nove količine šećera, dolazi najpre do ispoljavanja pojedinih simptoma šećerne bolesti, i na kraju do potpunog razvoja bolesti. Osobe sa povišenim pritiskom i „pojasnom gojaznošću“ (gomilanjem masnih naslaga oko struka) posebno su sklone ovom tipu dijabetesa, pa je potrebno da obrate pažnju i češće kontrolišu nivo šećera u krvi.

Lečenje se bazira na: izbalansiranoj isrhani, fizičkim aktivnostima, regulisanju telesne težine i po potrebi lekovima.

Izbalansirana ishrana podrazumeva da se količina hrane koju treba da unesemo rasporedi tako da se uzima ravnomerno u toku dana u 4-5 manjih obroka radi lakše regulacije šećera u krvi.
Količina hrane koju treba da unesemo se određuje prema potrebama svake osobe, izražena u kalorijama u odnosu na pol, godine starosti i posao kojim se data osoba bavi.

Vrsta hrane:

1. Preporučuje se da oko 50% potrebnih kalorija bude uneto putem ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati treba da potiču uglavnom od mahunarki, integralnih žitarica, voća i povrća.

S obzirom da se u toku proizvodnje i uzgoja ovih proizvoda koriste velike količine hemikalija koje se unose u organizam i stvaraju slobodne radikale koji dalje utiču na oštećenje ćelija, preporučuje se korišćenje organski gajenih žitarica, voća i povrća.
Proizvodi treba da budu nerafinisani – npr. integralni hleb, mrki pirinač, integralne testenine i dr.

Neke vrste hrane sa ugljenim hidratima u tok u varenja se brže pretvaraju (vare) u šećer nego druga i za njih kažemo da imaju visok glikemijski indeks.
Dijabetičari treba da jedu uglavnom hranu sa niskim glikemijskim indeksom – koja se sporije vari, zbog sporijeg i ravnomernijeg dospevanja šećera u krv. Ako pojedete neku namirnicu sa visokim glikemijskim indeksom, uz tu namirnicu treba uzeti i nešto masnoće ili belančevina da bi se smanjio ukupan glikemijski indeks. (Pogledati tabelu glikemijskog indeksa namirnica)

Ovde je važno naglasiti da jela od belog brašna, šećera, kao i ona sa visokim glikemijskim indeksom treba odstraniti iz svakodnevne ishrane.

Treba birati ugljenohidratnu skrobnu hranu sa niskim glikemijskim indeksom i sa dosta biljnih vlakana – celuloze (vidi tabele) radi pravilne probave i izbacivanja nesvarenih ostataka.

2. Unos masti treba ograničiti na 25-30% potrebnih kalorija.
Zasićene masnoće koje se nalaze u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima treba ograničiti na 10% potrebnih kalorija.
Ostalih 15-20% treba da budu mononezasićene masnoće (maslinovo ulje) i nezasićene masnoća tipa omega 3 i omega 6 (plava riba, koštunjavo voće i njihova ulja).

3. Unos belančevina treba da bude oko 20% potrebnih kalorija. Prednost treba dati belančevinama biljnog porekla.

Sve nejasnoće u vezi sa ishranom treba razrešiti sa lekarom i nutricionistom.

Ugljeni hidrati sa visokim glikemijskim indeksom – ne preporučuju se dijabetičarima

- slad 110
- glukoza 100
- pečeni krompir 95
- brli hleb 95
- krompir pire 90
- med 90
- šargarepa 85
- kukuruzne pahuljice 85
- šećer 75
- musli 79
- čokolada u tabli 70
- bareni krompir 70
- keks 70
- kukuruz 70
- glazirani pirinač 70
- polubeli hleb 65
- cvekla 65
- banana, dinja 60
- džem 55

Ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom (dobri)

- testenina od belog brašna 55
- integralni hleb 50
- integralni pirinač 50
- grašak 50
- neobrađene žitarice bez šećera 50
- ovsene pahuljice 40
- voćni sok (bez šećera) 40
- testenina od crnog brašna 40
- šareni pasulj 40
- sušeni grašak 40
- hleb od punog brašna 35
- mlečni proizvodi 35
- sušeni bob 35
- sočivo 30
- ražani hleb 30
- konzervisano voće (bez šećera) 25
- crna čokolada (60% kakao) 22
- fruktoza 20
- soja 15
- zeleno povrće, paradajz, pečurke 15

Sadržaj celuloze na 100g namirnica

Zrnaste namirnice

- mekinje 40
- hleb od crnog brašna 13
- crno brašno 9
- integralni pirinač 5
- beli hleb 2,5
- glazirani pirinač 1

Sušeno povrće

- bob 25
- grašak 23
- sočivo 12

Zeleno povrće

- grašak 12
- Peršun 9
- spanać 7
- zelena salata 5
- praziluk 4

Sirovo povrće

- Kupus – 4
- Rotkvice 3
- Šargarepa 12
- Obična salata 2

Sveže jagodičasto voće

- malina 8
- nečišćene kruške 3
- nečišćene jabuke 3
- jagode 2
- breskve 2

Sušeno voće i orasi

- badem 12
- kikiriki 8
- suvo grožđe 7
- kokos 4
- smokva 3
- urma 2

Preporučuju se kao korisni: crni i beli luk (kuvani i svež), brokoli (bogate hromom koji kod dijabetesa ima izuzetno korisno dejstvo), začini kari i cimet, čaj od korena maslačka.

Izvor: Zdrava Hrana

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Spanać i kupus smanjuju rizik od dijabetesa

Osobe koje često jedu zeleno lisnato povrće, naročito spanać i kupus, izložene su manjem riziku od razvoja dijabetesa.

Rezultati istraživanja britanskih naučnika, tokom kojeg su proučavane prehrambene navike 220.000 odraslih osoba, pokazali su da jedan obrok zelenog lisnatog povrća (110 grama) dnevno smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa 2 za 14 odsto.

Nije utvrđeno zašto lisnato povrće ima taj zaštitni efekat, ali naučnici pretpostavljaju da je za to "odgovoran" visok nivo antioksidanata, pre svega vitamina C, kao i velike količine magnezijuma kojima je ovo povrće bogato, navodi se u studiji objavljenoj u "Britanskom medicinskom žurnalu", a prenosi BBC.

(MONDO)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Svinjskim ćelijama protiv dijabetesa

Australijska biotehnološka kompanija „Living sel teknolodžiz” (LCT) saopštila je kako je od Rusije dobila odobrenje da na njenom tržištu plasira svoj „dajabisel” - tretman za dijabetes tipa 1, na bazi svinjskih ćelija koje proizvode insulin.

Rusija je prva značajna industrijska zemlja koja je odobrila taj tretman za svoje tržište, što je „veliki korak ka njegovoj globalnoj komercijalizaciji”, izjavio je dr Ros Mekdonald, zamenik direktora LCT.

Kod dijabetesa tipa 1 pankreas prestaje da proizvodi insulin što pacijenta primorava na primanje više injekcija insulina dnevno i često proveravanje nivoa šećera u krvi.

Tretman „dajabisel” sastoji se u transplantaciji svinjskih ćelija, koje proizvode insulin, u organizam čoveka, s tim što su te ćelije u specifičnoj oblozi pa nisu potrebni lekovi protiv odbacivanja stranog tela.

Ovim se ne postiže izlečenje od dijabetesa, ali se znatno olakšava život pacijenata. Manje je skokova i padova šećera u krvi, a u velikoj meri se isključuje i pojava opasne, nesvesne hipoglikemije (pada šećera u krvi), koja je odgovorna za mnoge smrtne slučajeve među dijabetičarima.

Po rečima profesora Boba Eliota, šefa laboratorije LCT, dva od osam ruskih pacijenata koji su isprobali „dajabisel” tokom osam meseci uopšte nisu morali da primaju injekcije insulina.

Pomenuti tretman se trenutno testira i na Novom Zelandu. Na tom tržištu bi mogao da se pojavi tokom 2013, procenjuje profesor Eliot.

(Tanjug)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Slanina povećava rizik od dijabetesa

Nacionalni univerzitet u Singapuru sproveo je istraživanje na 149.000 muškaraca starih od 16 do 20 godina ispitujući uticaj konzumiranja crvenog mesa na rizik od dijabetesa prilikom čega je ustanovljeno da unos tog mesa povećava mogućnost oboljevanja od šećerne bolesti.

Ispitanici su jeli crveno meso od pola do dve porcije dnevno, pri čemu je jedna porcija sadržala dve kriške slanine, jedan hot dog ili hamburger od 120 grama. Promena prehrambenih navika i smanjenje unosa crvenog mesa tokom prve četiri godine studije nije pokazala značajnu povezanost s rizikom od dijabetesa, ali je studija pokazala da se manjim unosom crvenog mesa smanjuje rizik od dijabetesa za 14 odsto tokom narednih 12 do 16 godina života.

Studija, objavljena u stručnom časopisu “JAMA Internal Medicine”, potvrdila je pozitivan uticaj smanjene konzumacije crvenog mesa na celokupno zdravlje.

(Tanjug)