Intervju: Nikola Nikić

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Legendarni fudbaler "Željezničara". Mali, grbav, glup, asimetričan, ubojit! Nikola Nikić. (iz nepoznatih novina)

1. Osim je na jednoj utakmici Nikicu ostavio na na klupi, i tada su navijači počeli skandirati: "Hoćemo Nikolu…"?
• Poslao je on mene na zagrijavanje. I ja tako trčkaram 70 minuta. Prokuho. Publika viče: "Nikola, Nikola!". Pozove me Osim do klupe, pet minita prije kraja, i ja se počnem skidati. A on će: "Ne, ne, nećeš na teren". Ja kažem: "Šefe, što neću", a on veli: "Ti ćeš gore". "Što ću gore?" pitam. Osim kaže: "Pa, vidiš da te traže". I ja se obučem i među navijače. Kad sam onda počeo da psujem.
2. Kako je Nikola Nikić postao legenda?
• Previše je to legenda… "Željo" je imao većih igrača, većih legendi. Ali jedna je stvar istina: Nikola Nikić je najpopularniji igrač "Želje" svih vremena. Znam to. Kada sam poslije 13 godina s "Modričom" došao na Grbavicu da igramo prvenstvenu utakmicu, sedam hiljada ljudi je skandiralo: "Nikola, Nikola, volimo te".
3. Možda ste popularni zato što niko od igrača nije tako zanimljivo znao ispričati doživljaje s terena? Kako to objašnjavate?
• Ja nisam glumio. Kad igrači dođu u Sarajevo sa strane, pokušavaju se ponašati kao da su se tu rodili. Ja to nisam radio. Jednom me tadašnji novinar "Oslobođenja" Ahmed Pašalić pitao je li "Željo" provincijski klub. Ja nisam znao šta to znači pa sam rekao da je seljački. Ne u onom bukvalnom smislu, već da je Osim igrače doveo sa sela. Sutra u novinama je izašao naslov: "Samo je Matija Gubec, veći od Nikole Nikića". Kada su to pročitali u klubu bili su uvrijeđeni.
4. Je li istina da ste jednom umjesto prema protivničkom, krenuli ka golu "Želje" s namjerom da date zgoditak?
• Igrali smo protiv "Partizana" i Jusuf Hatunić me loptom snažno pogodi u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegović pokaže mi prst i pita "Vidiš li"? Ma kako ne vidim prst. Uđem u igru, neko mi doda loptu i pođem ja pravo ka svom golu. Sreća, moj suigrač Josip Čilić, na šesnest metara uleti mi klizeći. Sudija mu da žuti karton, a mene iznesu vani.
5. Zbog povrede glave?
• Pa, da. Doktor je poslije rekao da šest mjeseci trebam pauzirati. Ali naš fizoterapeut se nije složio: "Ma kakvi, taj će za mjesec dana biti kao nov". Doktor mu upitao: "Kako će tako brzo?", a ovaj odgovorio: "Ma, nema on mozga". I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet pred svima kaže: "Jesam li vam je rekao da nema mozga".
6. Kažu i da ste u to vrijeme kada prediblate suparničkog igrača znali da se okrenete i podrugljivo dobacite: Džajić?
• Prvo sam govorio "Best". A kasnije sam govorio "Džaja, Džaja, Džaja".
7. Koji vam je najdraži gol u karijeri?
• Najdraži je onaj kada smo na Grbavici pobijedili Krajovu s 4:0. Pređem ja jednog, drugog, trećeg, uđem u šesnaesterac i bez veze šutnem i ne vidim kako je lopta ušla u gol.
8. Kako ste došli u "Želju"?
• Igrao sam u "Zvijezdi" iz Gračanice i trebao sam preći u "Čelik". Ja se dogovorio s njima, ali sutradan "Željo" igrao u Brčkom. Pokojni Velija Bećirspahić dođe meni kući. Kažem mu ja: "Druže Veljo ja sam dogovorio s 'Čelikom'". A on razočarano: "Nidžo, je li više voliš ići Ćirom u Zenicu ili avionom u Moskvu na "Željine" pripreme". Do tada sam avion vidio samo kad je preletio iznad sela.
9. U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost?
• Driblam, driblam, šut i gol. Švabo mi je rekao: Tvoje je da daš gol, ako ga ne daš do osamdesete minute izađi sâm.
10. Mada niste visoki dali ste, zanimljivo, 40-ak golova glavom?
• Neke i na sreću. Sjećam se jednom igramo protiv "Zvezde", neko ubaci loptu na šesnaest, ja skočim ona me pogodi u potiljak i pravo u rašlje. Suigrači se raduju, a ja samo što nisam pao u nesvjest.
11. Jeste ikada igrali namještenu utakmicu?
• Sjećam se jedne utakmice protiv "Prištine". Šujica koji je nekada branio u "Želji", dogovorio bodove se Komšićem, Čilićem, Saračevićem i Vlaškim. Kada se dogovara dogovara se s odbrambenim igračima. Ja to nisam znao. Vidim ja Taso (Komšić), pušta li, pušta. Ide lopta čista, on se skloni i 1:0 za "Prištinu". Penal i 2:0. Meni nešto sumnjivo, ali ne razmišljam. Onda se ja razigram, 2:1, 2:2, 3:2, za nas. Oni 3:3, ja 4:3. Šujica poludio i urla: "Doći ćete vi opet u Prištinu!". U svlačionicio suigrači tužni, spustili glave. Kažem ja njima: što mi niste dali 100 maraka, pa bih se ja na početku uhvatio za ložu i izašao napolje. To mi je bila prva utakmica za koju sam vidio da je sumnjiva. Uglavnom sutra u novinama izađe naslov: "Nikić potopio Prištinu".
12. Kako ste se ponašali kada dođe do tuče na terenu?
• Pa, bježao sam.
13. Koja je bila najteža?
• Imao sam dvije utakmice gdje sam se stvarno prepao. Jedna je bila protiv "Rudara" iz Prijedora, sada u ratu. Došli mi tamo i kažu nam "Nemojte se skidati". Pitam: "Kako nećemo? Pa, došli smo na utakmicu". Oni će: "Pa, dobro. Skinite se". Izašli mi na teren, a tamo strašni sud. Udaraju sa svih strana. Izašao bih ja, ali valja proći kroz neki hodnik.
14. Ko tuče? Igrači, navijači…?
• Ne znam, to samo pljušti sa svih strana. Jedva živ sam ostao. Ma strašni sud.
15. A druga utakmica?
• To mi je bila jedna od najtežih, ali nisam dobio batine. Igrali smo u selu Žeravica. "Modriča" se tada borila za ulazak u prvu ligu. Bio je Uskrs. I ja tim ljudima čestitam praznik. Kad oni meni: "Mi smo ateisti". Kontam ja to neki post. Reko: "Dobro, ja čestitam". Ali kad smo počeli igrat… Auuuu!. Jedan viče "Voda vri"; drugi: "Bacaj". A ja obuko neke sive cipele, kiša pada iz neba i iz zemlje. Ne smijem bježat. Predsjednik protivničkog kluba za pasom drži kuburu. Zagrlio me i govori mi: "Neće tebi niko ništa".
16. Predsjednik kluba s kuburom?
• Ma bolan to je rat, 1994. Još me zbunilo što na utakmici jedan viče "Omere", drugi "Jašare", treći "Andrija". Rat je i ne zna se ko koga tuče, a mi igramo protiv Omera, Jašara, Ive, Ante … Pitam ja sebe gdje sam to došao. A ono u tom selu Hrvati i Muslimani nisu otišli – ostali.
17. Zar niste dobili batine kada ste igrali za "Olimpijakos", nakon što su navijači ušli u svlačionicu da tuku igrače?
• Oooo… Grci su strašni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i došli na trening u utorak. Zaključali sve kapije. Ali došlo tristo navijača na tribine. Mi mislili oni došli navijati. Joj, kad počeše skakati s tribina. Kad su počeli tjerati igrače, aj strašnog suda! Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh Žiki Stojanoviću pod noge. U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probiše dvojica navijača i kažu mi: "Tebe neće, Niko, ti si majstor ovdje". Gdje god sam igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.
18. Kad ste spomenuli novac. Šta se desilo kada vam je otac došao u Grčku i vi mu dali novac da ponese kući?
• Došao stari u sred jula i obukao duge gaće. Pravili smo kuću u Modriči i ja sam mu trebao dati para. On ih sakrije u gaće. S njim je bio zet i dvojica drugara. Otišli oni vozom i valjda tamo pili i plaćali dolarima. To policiji bilo sumnjivo i na granici ih ćope. Nađu pare kod zeta i moga oca. I, zatvor. Da nije bilo mene sigurno bi zaglavili godinu. Zove mene stari iz policije i kaze: "Skinuli su nas s voza". A ja ga pitam: "Šta je s gaćama". A ona kaže: "Pa skinuli su i njih". Bilo je negdje oko 15.000 dolara.
19. Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao?
• Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modriče, dali mi kafanu "Roks". Ja sam uveo recke. Ko god mi dođe, kaže "Napiši recku". Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se obogatiti. I što je najgore kafana je bila uz magistralni put. Možeš misliti.
20. Zanimljivo je da imate bazen, a ne znate plivati?
• Ja ne bih stradao da sam bio tamo gdje je ovaj cunami odnio sve. Spasio bih se svojim šlaufom od traktorske gume. Uzmem ja taj šlauf, ubacim ga u bazen i uživam.
21. Zar niste naučili plivati u Grčkoj?
• Četiri sam godine bio tamo i ništa.
22. Da li su sportaši bolji u krevetu od običnih ljudi?
• Ako gledaš prema mom iskustvu… hahahaha… Ne bih dao ruku u vatru za to… hahahahaha!
23. Šta vas je najviše razočaralo u životu?
• U sportskom smislu poraz od "Videotona". U ovom drugom segmentu najviše sam razočaran zbog raspada Jugoslavije. To je bila jedna od najboljih država.
24. Kad ste spomenuli "Videoton", kako ste se osjećali kada je Čuhaji dao gol?
• Tu utakmicu nisam igrao, jer su me prije nje prodali Grcima. Gledao sam je na TV-u. Tada sam shvatio da je mnogo lakše igrati nego gledati utakmicu. Umalo me šlog tada nije pogodio. Mogu misliti kako je bilo onima na klupi. Ne daj Bože da se ponovi još jedna takva utakmica.
25. Bili ste jedan od najbržih igrača bivše države. Jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretrčali na jednoj utakmici?
• Bilo je bržih igrača od mene. Ali ja sam bio najbrži s loptom. Moj profesor Hazim Salihović, koji me tri godine obarao iz matematike, kazao mi je: "Ko nema u glavi ima u nogama". Eh, da sam to ranije shvatio bio bih možda najbolji igrač na svijetu.
26. Baš vas nije išla matematika?
• U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta krug. Kaže mi: "Nikola, dat ću ti dvicu, ako pogodiš koliko je stepeni ovaj krug?" Nisam ja bio na času kad se to učilo i okrenem se oko sebe, a moj drug na dlanu napisao 360. Kažem profesoru: "Dajte profesore, pa 360°". Ali onda će on: "Dobro, Nidžo, nemoj se okretati, a ako ti neko bude šapnuo keca ćeš dobiti". Joj, on onda unutar onog kruga nacrta još jedan i postavi pitanje: "Koliko ovaj ima stepeni". Kažem ja sebi hajde da malo uključim logiku: ako ovaj veliki ima 360, onda je ovaj duplo manje. Rekoh: "Duplo manje". Kad sam ja to rekao u razredu nasta lom od smijeha. Prošle godine kad su igrali veterani i novinari ovdje igrali utakmicu za večerom im ispričam ovaj slučaj. A šofer koji je dovukao novinare, kad sam to ispričao mrtav ozbiljan me upita: "Pa, jesi li pogodio?"
27. Još imate problema s cipelama?
• Kako neću kad mi je lijeva 44, a desna 43.
28. Kako to riješavate?
• Kupim dva para cipela i onda to sparim.
29. Koja vam je najdraža pobjeda u karijeri?
• Kada smo pobijedili "Zvezdu" 1990. godine s 3:0. Oni su te godine osvojili evropsku Ligu šampiona. Od one stare ekipe "Želje" igrali smo samo Taso Komšić i ja.
30. Kako objašnjavate tu pobjedu?
• Pa, potcijenili su nas. Mada sam ja dan prije u Oslobođenju izjavio: "Zdrobit ćemo 'Zvezdu'", što u tome trenutku nije imalo blage veze sa stvarnošću.
31. Kako si provocirao svoje čuvare na terenu?
• Hvalim ga. Kažem mu: "Joj, jesi zgodan, jesi lijep ili bolan šta si se svezao mene - imam 40 godina". Nema šta im nisam govorio. Kad su shvatili da im smeta, čim ja nešto kažem oni meni kažu: "Ne pitaj me ništa. Ne pitaj me ništa."
32. Kako su oni vas provocirali?
• "Skini samar s leđa", "Ispravi se", "Daj da te pojašem", "Đe ti igraš", "Vidi se kakav si", ali mene nisu mogli isprovocirati.
33. Ko vam je dao nadimke Guto i Folcika?
• Fićo (Edin Bahtic) je bio desno krilo, a ja Folcika lijevo. A Guto, zato što kad uzmem loptu odmah se savijem.
34. Ko je bio najgrublji igrač što vas je čuvao?
• Najteži su mi bili Hrstić iz "Rijeke" i Jovin iz "Zvezde". Nekako mršavi, koščati, pa gdje god te udare - Bože sačuvaj.
35. Koju utakmicu bi ste najradije zaboravili?
• Igrali smo protiv "Spartaka" u Moskvi. Švabo je prije početka utakmice rekao: "Ti čuvaj ovog, ti ovog", a meni "Ti čuvaj Prostor!" Kontam kakav prostor. A tada je za "Spartak" igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlačionici Švabo pita: "Nikola, šta sam tebi rekao?". Rekli ste 'Prostor', ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomoćniku i kaže: "Boro, vodi ga pod tuš. Vidiš da je prolup'o". A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo.
36. Jeste li se smjeli suprostaviti Osimu?
• Ma ne. On je bio autoritet i suviše jak da bi se suprostavili. Istina jednom je mene počeo daviti.
37. Kako je došlo do toga?
• Znaš mene, seljaka. Kolege me potapšu po ramenu i ja sve uradim što kažu. Tako jednom pobijedili, dao ja opet dva komada. Nagovore me moji i ja pred Osima: "Daj, Švabo, ti nas samo ružiš, nego daj nam nešto para". Kad on mene uhvati za vrat da me davi, sreća pa su svlačionice u "Želji" bile takve da sam se povukao u ćošak u koji Osim nije mogao ući. I tada sam ga jedino vidio ljuta.
38. Mogli ste gdje ste htjeli ipak ste odabrali da živite u Modriči?
• Takav sam. Znaš.
39. Zanimljivo je i to da vam je u karijeri pomogla i krava po imenu Jagoda?
• Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svežem joj zadnje noge i onda loptom pogađam zamišljeni gol između prednjih i zadnjih nogu. Možeš misliti kakav bi igrač bio da sam počeo igrati recimo u pionirima "Želje".
40. Je li vam taj zdravi život pomogao da budete brži?
• Bio sam prirodno brz. Ali tu su bile i određene okolnosti. Na putu od kuće do škole bilo je milion kerova, lutalica. Kad god bi ker zalajao ja sam za nekoliko sekundi već bio 200 metara daleko. Zamisli svaki dana tako po ko zna koliko puta. A sada fitnes, teretane, a igrači ne mogu trčati ***set minuta.
41. U vrijeme "Željine" slave sigurno je bilo i mnogo djevojaka oko igrača. Kako ste rješavali probleme s obožavateljkama?
• Jedna stvar koju vi novinari ne znate, dakle zašto je "Željo" bio tako dobar, jeste u činjenici da smo mi bili najružniji ljepotani. Pogledaj samo tadašnju obranu: Komšić, Čilić, Saračević i Starovlah, a navala: Bahtić, Nikić, Paprica i Baždarević. Kad ja budem pravio ekipu uslov će biti nemoj mi lijepe igrače, oni se samo ogledaju.
42. Obožavateljke?
• Kad se Komšić, Paprica, Fićo i ja skinemo na plaži... Hahaha… Jesi vidio one izbjeglice iz Somalije? Oni su manekeni za nas.
43. Nije valjda da su vas djevojke izbjegavale?
• Znaš ti onu kletvu iz tog vremena: "Dabogda vam djeca ličila na navalu "Želje".
44. Plavuša ili crnka?
• Nikada ja to nisam gledao. Svaka žena valja na svoj način.
45. Napadački ili taktički fudbal?
• Ja se ne znam braniti. Napad je najbolja obrana.
46. Kako ste podnosili pogrdne povike navijača?
• Ja to nisam ni slušao. Ali, u suštini mene nisu mogli ni uvrijediti.
47. Najkvalitetniji fudbaleri u svijetu?
• Trenutno Ronaldinjo i Ševčenko. Možda zato što liče na mene, hahaha.
48. Kladite li se?
• Nikad.
49. Kad bi Vas Roman Abramović pozvao da preuzmete "Chelsea"?
• Ne bi pogriješio. Pa u onoj ekipi i ne treba trener.
50. Koliko bi Nikola Nikić iz onog vremena danas vrijedio?
• Bio bih u rangu Ronaldinja, bez subjektivnosti. Nisam bio loš igrač.
51. Za koliko ste onda iz "Želje" prešli u Grčku?
• Neki mesar, moj menadžer, me je prodao ko tele. Ali, ne žalim se.
52. Koliko ste uštedjeli?
• Četiri-pet čireva. Hahaha... Može se preživjeti. Nisam megaloman.
53. Trenerska želja?
• Željo".
54. Derbi "Željo" – "Sarajevo" kojeg pamtite?
• Kad je na "Koševo" doslo 55.000 ljudi. Izgubili smo 2:1. Ja sam dao prvi za "Želju", a pokojni Keli Vidović je izjednačio. A Pape je s centra predriblao sve i dao gol. Svi smo mu pljeskali.
55. Iako ste bili brži niste mogli stići Papeta?
• Švabo mi je davno rekao: "Nemoj se vraćati preko centra i nemoj da razmišljaš. Kad razmišljaš najopasniji si po naš gol".
56. Smeta li vam kao treneru kadetske selekcije BiH to što naša himna nema tekst? (himna BiH, prim. red).
• Smeta. Da bar ima malo teksta da pjevamo, a ovako nas uspava onda ne možeš pospan igrati.

dreamwalker · ***dragancee***

• Švabo mi je davno rekao: "Nemoj se vraćati preko centra i nemoj da razmišljaš. Kad razmišljaš najopasniji si po naš gol"
ovo mu najjace Laughing

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

39. Zanimljivo je i to da vam je u karijeri pomogla i krava po imenu Jagoda?
• Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svežem joj zadnje noge i onda loptom pogađam zamišljeni gol između prednjih i zadnjih nogu. Možeš misliti kakav bi igrač bio da sam počeo igrati recimo u pionirima "Želje". Mr. Green

Shta vishe reci... Mr. Green