Doris Lesing - Nobelova nagrada za književnost 2007.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Doris Lesing dobila Nobela za knjizevnost

STOKHOLM, 11. oktobra (SEEcult.org) - Engleska knjizevnica Doris Lesing (Lessing) dobitnica je ovogodisnje Nobelove nagrade za knjizevnost, saopstila je danas Svedska akademija, cime su se pokazala netacnim mnogobrojna nagadjanja o laureatu tog prestiznog priznanja, buduci da ime te 87-godisnje autorke gotovo da nije ni spominjano u prognozama.

Doris Lesing (86) dobila je prestiznu nagradu, vrednu deset miliona svedskih kruna (763.000 funti), za celokupno delo, kao autorka velikog zenskog iskustva koja sa "skepticizmom, zarom i vizionarskom snagom" tematizuje i istrazuje danasnju podeljenu civilizaciju.

Medju njenim najpoznatijim delima su “Zlatna beleznica” (The Golden Notebook), “Memoirs of a Survivor” i “The Summer Before the Dark”.

Da je Nobelova nagrada i za nju samu bila iznenadjenje govori to sto je predstavnici Svedske akademije nauka nisu nasli kod kuce da bi joj saopstili odluku.

Njen agent Dzonatan Klous (Jonathan Clowes) izjavio je britanskim medijima, nakon sto je Svedska akademija saopstila odluku, da je Doris Lesing apsolutno zasluzila to prestizno priznanje, dodajuci da ona mozda jos ne zna da je postala nobelovka, jer je otisla u kupovinu.

Doris Lesing bila je tri puta nominovana za Buker nagradu (za Briefing for a Descent into Hell 1971, The Sirian Experiments 1981. i The Good Terrorist 1985), ali je nikada nije dobila.

Rodjena je 22. oktobra 1919. godine u britanskoj porodici u Kermansahu u Persiji, sadasnjem Iranu, kao Doris Mej Tejlor (May Taylor). Njen otac Kuk Tejlor (Cook) bio je kapetan u britanskoj vojsi tokom Prvog svetskog rata, a potom bankar, dok joj je majka Emili bila medicinska sestra.

Doris Lesing je opisala deo detinjstva, koji je provela u Zimbabveu, u prvom delu autobiografije “Under Mu Skin” (1994).

U mladosti je radila kao dadilja, telefonistkinja, sluzbenica, stenografkinja i novinarka, objavivsi nekoliko kratkih prica.

Udala se 1939. godine za Frenka Carlsa Visdoma (Grank Charles Wisdom), sa kojim ima sina Dzona (John) i cerku Dzin (Jean), a razveli su se 1943. godine, nakon cega se 1945. udala za Gotfrida Lesinga (Gottfried), nemacko - jevrejskog imigranta koga je upoznala na sastanku jedne markisisticke grupe u vezi sa rasnim pitanjima. Sa Lesingom ima sina Pitera. Kada su se razveli 1949. godine, preselila se u London i pocela ozbiljno da se bavi pisanjem.

Izmedju 1952. i 1956. godine bila je clanica britanske Komunisticke partije i aktivna u kampanjama protiv nuklearnog naoruzanja.

Zbog kritika juznoafrickog rezima bio joj je zabranjen ulazak u tu zemlju, prvi put 1956. godine. U knjizi “African Laughter: Four Visits to Zimbabwe” (1992) opisala je povratak u tu zemlju, u kojoj je odrasla.

Doris Lesing je debitovala kao romanopisac knjigom “The Grass is Singing” (1950), koja ispituje odnos bele zene farmera i crnog sluge.

I radnja njenog poluautobiografskog serijala “Children of Violence” vecim delom je smestena u Afriku.

Njena knjiga “Peto dete” (The Fifth Child), porodicna saga ispricana u realistickom duhu, objavljena je na srpskom u prevodu Tanje Slavnic, u izdanju “Agore” iz Zrenjanina 2004. godine.

Nobelovu nagradu od 1901. godine ukupno su dobile 34 zene, a Doris Lesing je tek 11 dobitnica nagrade za knjizevnost (1909 - Selma Lagerlof, 1926 - Grazia Deledda, 1928 - Sigrid Undset, 1938 - Pearl Buck, 1945 - Gabriela Mistral, 1966 - Nelly Sachs, 1991 - Nadine Gordimer, 1993 - Toni Morrison, 1996 - Wislawa Szymborska i 2004 - Elfride Jelinek).

Prosle godine Nobela za knjizevnost dobio je turski pisac Orhan Pamuk, a 2005. cuveni britanski dramski pisac Harold Pinter.

Nobelova nagrada za knjizevnost, osim novcanog iznosa, podrazumeva i zlatnu medalju i predavanje u sedistu Svedske akademije u Stokholmu. Takodje, znaci povecanje prodaje knjiga laureata.

Neposredno uoci dodele Nobelove nagrade za knjizevnost licitirani su juce americki pisac Filip Rot (Philip Roth) i izraelski Amos Oz, kao i italijanski pisac Klaudio Margis, gost ovogodisnjeg Sajma knjiga u Beogradu, koji je imao najvise sansi da dobije Nobelovu nagradu prema oceni britanskih kladionicara Ladbrokes.

Americki knjizevni kriticar Harold Blum (Bloom) ocenio je da je odluka Svedske akademije izraz “puke politicke korektnosti”.

Prema njegovim recima, iako Doris Lesing jeste imala neosporiv kvalitet na pocetku karijere, njena dela poslednjih 15-ak godina prilicno su necitljiva i predstavljaju “cetvororazrednu naucnu fantastiku”.

Nobelove nagrade urucice ovogodisnjim dobitnicima svedski kralj Karl XVI Gustaf na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra.

Sajt Svedske akademije je http://www.svenskaakademien.se, a Nobelove nagrade http://www.nobelprize.org

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Mnogi iznenađeni, ali ne i Nobelovka

LONDON, 11. oktobra (SEEcult.org) - Odluka Svedske akademije o dodeli Nobelove nagrade za knjizevnost Doris Lesing (Lessing) iznenadila je mnoge, dok je ona sama rekla da nije preterano iznenadjena, jer je njeno ime vec decenijama razmatrano.

Doris Lesing, koja ce 22. oktobra napuniti 88 godina, saznala je da je dobila Nobelovu nagradu od novinara koji su je cekali ispred kuce i saopstili joj vest dok se izlazila iz taksija vracajuci se iz kupovine.

Vise puta upitana da li je uzbudjena zbog nagrade, ona je sa kucnog praga rekla da zna da je bila kandidat za Nobela vec decenijama i da zato “ne moze da kaze da je previse iznenadjena”.

“Imam 88 godina i nisu mogli da daju Nobela nekome ko je mrtav, pa mislim da su verovatno mislili da je bolje da mi dodele sada”, rekla je Doris Lesing, preneli su britanski mediji.

Doris Lesing nije imala lepe reci za sam proces odlucivanja o Nobelovoj nagradi, a ocenila je i da to priznanje “ne znaci nista u umetnickom smislu”.

Priznala je, s druge strane, da je novcani iznos od 1,5 miliona dolara pozamasan, ali i dalje nije izgledala odusevljeno.

“Vec zamisljam sve te ljude koji ce poceti da mi salju razne molbe u pismima - vidim ih u redu vec sada”, rekla je ona, a nesto vece uzbudjenje pokazala je samo kada su je pitali da l ice Nobelova nagrada da poveca interesovanje za njen rad.

“Bila bih veoma zadovoljna ako bih dobila nove citaoce. Da, to je vrlo lepo, o tome nisam razmisljala”, rekla je ona, dodajuci da se posebno nada da ce skrenuti paznju na novo delo “Alfred i Emili”, koje opisuje zivot njenih roditelja ali bez strahota Prvog svetskog rata.

“Dala sam im zivot bez rata, pristojan zivot, kakav mi zivimo, jer nismo imali rat, a to shvatamo kao zauvek dato", rekla je ona.

Drugi deo te nove, “strastveno antiratne knjige”, kako je rekla, bice hronika svih posledica koje je rat ostavio na zivote njenih roditelja.

“Ne znam kako ce to biti. Poslala sam rukopis agentu, koji je rekao da je poslednjih 200 strana nepodnosljivo bolno. Odlicno! Neka bude nepodnosljivo bolno da ljudi saznaju kakav rat stvarno moze biti”, rekla je Doris Lesing, koja je odrasla na farmi u Rodeziji, sadasnjem Zimbabveu.

Ostro je kritikovala i predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea, navodeci da mnogo voli tu zemlju, ali da je on katastrofa.

I predstavnici Svedske akademije saopstili su da opus Doris Lesing ima veliki znacaj i za druge pisce i da je bila duze vremena u opciji za nagradu, te da je sada dosao pravi trenutak za to.

Prema navodima stalnog sekretara Svedske akademije Horasa Engdala, odluka o dodeli nagrade Doris Lesing jedna je od najpazljivije donetih i istoriji Nobelove nagrade, preneli su britanski mediji.

I pojedini pisci pozdravili su odluku Svedske akademije, pa je tako Umberto Eko (Eco) ocenio na Sajmu knjiga u Frankfurtu da je Doris Lesing “velika licnost”, koja “sigurno zasluzuje” Nobelovu nagradu.

Dzejn Fridman (Jane Friedman) iz izdavacke kuce Harper Kolins, koja objavljuje dela Doris Lesing, rekla je da je odluka Svedske akademije potpuno iznenadjenje.

“To je potpuno izvanredno. Ona je bila ikona mnogih zena”, dodala je Fridmanova.

S druge strane, americki knjizevni kriticar Harold Blum (Bloom) ocenio je da je odluka o dodeli Nobelove nagrade Doris Lesing izraz “puke politicke korektnosti”.

Prema njegovim recima, iako ona jeste imala neosporiv kvalitet na pocetku karijere, njena dela poslednjih 15-ak godina “prilicno su necitljiva” i predstavljaju “cetvororazrednu naucnu fantastiku”.

Doris Lesing opisivana je do sada kao africka knjizevnica, komunisticka, feministicka, autorka misticnih, psiholoskih i naucno - fantasticnih dela… Sa Komunistickom partijom, cija je clanica bila pocetkom 50-ih, raskrstila je posle sovjetske intervencije u Madjarskoj, a sama je vise puta instistirala i da ne predstavlja glasnovornicu feminizma, jer smatra da su pre svega nauka i tehnologija pomogli zeni da se osamostali - pronalaskom kontraceptivne pilule i masine za pranje vesa i usisivaca.

Negirajuci da je ikada bila aktivna feministkinja, ona je izjavila svojevremeno i da nije nikada volela taj pokret, jer je previse ideoloski zasnovan.

“Razne tvrdnje o meni jednostavno nisu tacne”, rekla je Doris Lesing, najstarija nobelovka u istoriji te nagrade, koja je mozda i najstarija osoba koja ima svoju stranu na popularnom sajtu MySpace.

Izvor: Seecult

klinka · Odomaćeni član

Cudna odluka,Doris je za mene solidna,no vise ne....

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

"Nobel" uz cegere

Vest da je u 88. godini dobila najugledniju svetsku književnu nagradu, britanska spisateljica Doris Lesing je saznala vraćajući se iz "bakaluka". Kada je videla kamere u svojoj ulici, kaže, mislila je da se tu snima neka televizijska emisija, a da je ona "zvezda programa" saopštili su joj novinari okupljeni ispred njene kuće.
- Osvojila sam sve moguće nagrade u Evropi - rekla je Lesingova. - Oduševljena sam što ih imam toliko, a ovo sad je "fleš rojal".
Najstarija dobitnica ove književne nagrade od njenog osnivanja, prisetila se i da je na jednom prijemu u Švedskoj, pre nekoliko godina, imala susret sa zvaničnikom Nobelovog komiteta, koga nije htela da imenuje, a koji joj je saopštio da "nikada neće dobiti Nobelovu nagradu".
- Zamislite taj obraz? Šta je trebalo da mu kažem, da mi je zaista žao što im se ne sviđam - zapitala se prekjuče pred novinarima Doris Lesing.
Rukopis svog poslednjeg romana "Alfred i Emili" književnica je nedavo predala izdavaču, a, kako je priznala, reč je o 200 nepodnošljivo bolnih stranica, koje je posvetila ocu i majci.
- Napisala sam knjigu o svojim roditeljima koji su bili veoma oštećeni Prvim svetskim ratom, ali tako što sam im u prvom delu knjige dala sasvim obične živote, kao da se rat nije ni desio, a u drugom delu je bolni kontrast onih ratnih strahota koje su prošli - objašnjava spisateljica svoje antiratno delo. - Nadam se da se nešto može promeniti u glavama ljudi koji upravljaju našim životima, bilo šta što bi sprečilo svaki mogući rat, bilo gde, zato što mi, koji smo preživeli ratove, za razliku od onih koji ih nisu preživeli, znamo šta oni donose.
Na pitanje da li razmišlja, kao neki njeni prethodnici da odbije Nobelovu nagradu, odgovorila je:
- Još nisam razmišljala o tome? Da li mislite da bi trebalo? Idem sada da vrlo ozbiljnio o tome razmislim. O-kej?

Izvor: Novosti

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Doris Lesing: 11. Septembar nije bio toliko strasan

MADRID, 23. oktobra (SEEcult.org) - Dobitnica ovogodisnje nagrade za knjizevnost Doris Lesing (Lessing) izjavila je da napadi 11. septembra u SAD nisu bili “toliko strasni”, u poredjenju sa terorom Irske republikanske armije (IRA).

“Neki Amerikanci ce misliti da sam luda… ali to nije bilo ni toliko strasno ni posebno kao sto oni misle”, rekla je 88-godisnja Doris Lesing spanskom listu “El Pais”.

Navodeci da su ljudi zaboravili bombaski napad IRA na vladu Margaret Tacer 1984. godine, kada je petoro ljudi poginulo, a 34 ranjeno u hotelu u Brajtonu, gde je Konzervativna partija, u prisustvu Tacerove, imala godisnju konferenciju.

Doris Lesing je konstatovala da je 11. septembra 2001. umrlo “mnogo ljudi” i da su srusene dve poznate zgrade u Njujorku, ali je ocenila da su Amerikanci “veoma naivni ljudi, ili se pretvaraju da su takvi”.

Ona je ostro kritikovala i americkog predsednika Dzordza Busa, navodeci da je “svetska katastrofa”.

“Svi su umorni od tog coveka. Ili je glup ili je veoma pametan, ali bi trebalo da se prisetite i da pripada klasi koja je profitirala od ratova”, rekla je Doris Lesing, navodeci da je i “(donedavnog britanskog premijera) Tonija Blera mrzela od pocetka”.

Nobelova nagrada za knjizevnost bice urucena Doris Lesing na ceremoniji 10. decembra u Stokholmu.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Doris Lesing propusta urucenje Nobela

STOKHOLM (SEEcult.org) - Dobitnica ovogodisnje Nobelove nagrade za knjizevnost Doris Lesing (Doris Lessing) nece prisustvovati ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, iz zdravstvenih razloga, saopstila je Nobelova fondacija.

Lesingova je najstarija dobitnica Nobelove nagrade (ima 88 godina), a nece moci da putuje u Stokholm zbog problema s kicmom.

Nagrada, vredna 1,5 miliona dolara, bice joj urucena u Londonu.

Prosle godine Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio je turski pisac Orhan Pamuk, a 2005. britanski dramski pisac Harold Pinter, koji takodje nije mogao da prisustvuje ceremoniji iz zdravstvenih razloga, dok je austrijska knjizevnica Elfrida Jelinek izostala 2004. godine uz obrazlozenje da “nije u psihickom stanju da izdrzi takve ceremonije”.

Dobitnici Nobelobe nagrade za knjizevnost tradicionalno treba da odrze besedu u Stokholmu uoci urucenja nagrade.

Govor Lesingove bice snimljen i prikazan clanovima Svedske akademije tri dana uoci ceremonije.

Lesingova je dobila Nobelovu nagradu za gotovo 60-godisnju knjizevnu karijeru.

Opisivana je kao africka knjizevnica, komunisticka, feministicka, autorka misticnih, psiholoskih i naucno - fantasticnih dela…

Sa Komunistickom partijom, cija je clanica bila pocetkom 50-ih, raskrstila je posle sovjetske intervencije u Madjarskoj, a sama je vise puta instistirala i da ne predstavlja glasnovornicu feminizma, jer smatra da su pre svega nauka i tehnologija pomogli zeni da se osamostali - pronalaskom kontraceptivne pilule i masine za pranje vesa i usisivaca.

Negirajuci da je ikada bila aktivna feministkinja, ona je izjavila svojevremeno i da nije nikada volela taj pokret, jer je previse ideoloski zasnovan.

“Razne tvrdnje o meni jednostavno nisu tacne”, rekla je Doris Lesing, koja je nedavno izjavila i da napadi 11. septembra u SAD nisu bili “toliko strasni”, u poredjenju sa terorom Irske republikanske armije (IRA).

Konstatujuci da je 11. septembra 2001. umrlo “mnogo ljudi” i da su srusene dve poznate zgrade u Njujorku, ona je ocenila i da su Amerikanci “veoma naivni ljudi, ili se pretvaraju da su takvi”, a ostro je kritikovala americkog predsednika Dzordza Busa, navodeci da je “svetska katastrofa”.

“Svi su umorni od tog coveka. Ili je glup ili je veoma pametan, ali bi trebalo da se prisetite i da pripada klasi koja je profitirala od ratova”, rekla je Doris Lesing, navodeci da je i “(donedavnog britanskog premijera) Tonija Blera mrzela od pocetka”.

Nobelovu nagradu od 1901. godine ukupno su dobile 34 zene, a Doris Lesing je tek 11 dobitnica nagrade za knjizevnost (1909 - Selma Lagerlof, 1926 - Grazia Deledda, 1928 - Sigrid Undset, 1938 - Pearl Buck, 1945 - Gabriela Mistral, 1966 - Nelly Sachs, 1991 - Nadine Gordimer, 1993 - Toni Morrison, 1996 - Wislawa Szymborska i 2004 - Elfride Jelinek).

Sajt Nobel fondacije je http://nobelprize.org

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Lesingovoj konacno urucena Nobelova nagrada

LONDON (SEEcult.org) - Knjizevnici Doris Leing (Lessing), koja zbog bolesti prosle godine nije mogla da putuje u Stokholm radi urucenja Nobelove nagrade, konacno je uruceno to prestizno priznanje na ceremoniji u Londonu, na kojoj je izrazila i svojevrsno nezadovoljstvo, navodeci da “sada vise nema kuda dalje”.

“Moze samo jos papa da me pogladi po glavi, zar ne?”, rekla je 88-godisnja autorka, kojoj je Nobelovu nagradu urucio svedski ambassador Stafan Karlson (Staffan Carlsson), preneli su britanski mediji.

Karlson je nazvao Lesingovu “zauvek mladom i mudrom, starom i buntovnickom” i “jednim od poslednjih intrigantnih pisaca”.

Rodjena 22. oktobra 1919. godine u Persiji - sadasnjem Iranu, a odrasla u Zimbabveu, Lesingova je privukla paznju jos pocetkom 50-ih debitantskim romanom “The Grass is Singing” o svojim iskustvima u Africi, a njena najuticajnija knjiga “The Golden Notebook", objavljena 1962. godine, smatra se svojevrsnim klasikom feminizma.

Autorka je vise od 50 romana, niza zbirki prica, memoara i dramskih dela, a Nobelovu nagradu, vrednu 1,5 miliona dolara, dobila je, kako je naveo Nobelov komitet u oktobru prosle godine, za “skepticizam, vatrenost i vizionarsku moc”.

Lesingova je bila skepticna i kada je saznala za vest da je dobila nagradu, vracajuci se iz kupovine. Novinarima koji su je cekali ispred njene kuce u Londonu i saopstili joj odluku Nobelovog komiteta, rekla je da nije mogla manje da mari za to priznanje nego danas, jer je 30 godina bila medju potencijalnim dobitnicima.

Poznata po zestokim izjavama, krajem prosle godine nazvala je bivseg britanskog premijera Tonija Blera “katastrofom za Britaniju, a izjavila je i da teroristicki napadi u SAD 11. septembra 2001. godine nisu ni strasni ni neobicni, kao sto mnogi misle.

“Kada se uzme u obzir istorija IRA, to sto se desilo Amerikacima nije bilo tako strasno”, rekla je Lesingova, koja je govor pripremljen za urucenje Nobelove nagrade, koji je nedavno objavio njen izdavac, naslovila: “O nedobijanju Nobelove nagrade”.

U govoru je pozvala svet da ne zaboravi vaznost knjiga, uprkos mnogim pretnjama, pocev od siromastva i slabih vlada, kao sto je u Zimbabveu, do interneta i potrrosacke kulture na Zapadu.

“Imamo pravo bogatstvo - bogatstvo literature, pocev od Egipcana, Grka, Rimljana… Sve je tu, to bogatstvo, koje treba da otkrivaju iznova i iznova svi koji su srecni da dodju do njega… Zamislite da to ne postoji. Koliko bismo siromasni, prazni bili”, porucila je Lesingova u govoru.

Izdavacka kuca Lesingove HarperKolins najavila je da ce njen novi roman biti objavljen u maju, a Lesingova ga je opisala kao antiratnu knjigu o njenim roditeljima, ciji su zivotu nepovratno osteceni Prvim svetskim ratom.

Takodje, saopsteno je da ce HarperKolins pokloniti 10.000 knjiga, ukljucujuci primerke njena tri romana, skolama u Zimbabveu.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Autobiografija o mačkama

One su princeze, one su lepe, savršene, vaspitane, šarmantne, meke, graciozne, svilene poput leptira, umilne, koketne, zavodljive, opsesivne mazne izbiračice. Te, jednom rečju, šmizle umeju i da budu lukave, smišljene, promućurne, bundžije, inadžije, čak i opasne kada isture kandžice…

Ne vredi, ovo poslednje otkriva o kome se radi. One su, dakle, mačke.

I o njima nije nimalo lako pisati. Kao o delu svakodnevice u kojoj čovek besmisleno iznova, i iznova sebi dokazuje svoju superiornost nad svime, i svima, i njih uzimamo zdravo za gotovo. Priroda, i životinje u njoj kao da se podrazumevaju da nam budu potčinjeni. Treba zaista mnogo mudrosti i dobre volje posmatrati ih kao sebi ravne, i njihove radosti i patnje doživljavati u istoj ravni kao i svoja osećanja.

Doris Lesing, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine, drži tu lekciju i ljudima i piscima. Njena knjiga posvećena cica-macama – knjižurak po broju stranica a po srcu veliko delo koje autorka na zadovoljstvo izdavača i čitalaca dopunjuje, upravo je objavljena na našem jeziku u izdanju ekskluzivnog izdavača engleske nobelovke, „Agore” iz Zrenjanina.

„A posebno, mačke” prevela je književnica Mirjana Đurđević na prvom od svojih prevodilačkih izleta: mačke su tako dobile i svog iskrenog srpskog tumača što, pak, može da nagovesti da će se jednom pojaviti i kao autentični junaci nekog budućeg romana Mirjane Đurđević.

Nepobitna ogromnaljubav Doris Lesing prema životinjama ogleda se prvo u atmosferi, a sitni detalji polako izranjaju iz nje, ukazuju se pri drugom, trećem i n-tom čitanju njenih priča o mačkama. Te priče uvek imaju prirodni početak, ali ne uvek i prirodni kraj (možda je upravo to prirodno?): mačke, kao ponekad i ljudi, nestaju iz naših vidokruga, odlutaju jednog dana da bi umesto njih došle neke druge kojima, ne zaboravljajući prethodne, poklanjamo srca i svu pažnju.

Kako god zvučalo neobično, iako govori o mačkama, Doris Lesing ovom knjigom govori o ljudima. Poput obrnute slike u ogledalu, u ovom delu mačke imaju imena, njima se tepa, svaka ima svoje mesto gde boravi – u bašti, u dnevnoj ili spavaćoj sobi, kraj kamina, u kuhinji, na tremu.

Ljudi, oni koji ih vole i oni koji ih uništavaju, nemaju ovde svoja imena. Kao da književnica poručuje: dokle god smo prema prirodi i životinjama gori, ne zaslužujemo da nam se ime pomene. U najboljem slučaju, ako nas ljubav prema njima dotakne, onda dobijamo, za početak, inicijal. Jer, dokle ćemo drvo seći zato što baca senku u drugo dvorište, zato što pravi đubre sa lišćem koje mu opada sa grana? Ili, zato što nam se jednostavno dopada da od njegovog stabla napravimo sto u dvorištu. Nemilosrdno uništavanje onoga što čini i deo nas, tog „svetog jedinstva” ne sme ostati nekažnjeno.

Siva, crna, narandžasta, crno-bela, tigrasta mačka u ovoj knjizi su ljudi, pa tako Doris Lesing kroz njihove šape propušta najrazličitije teme koje, priznaćemo, more svakog čoveka. Tako gotovo poučno čitamo o mačkama i zavođenju, mačkama i seksu, mačkama i ljubavi, ljubomori, materinstvu, vaspitanju, vlasti, nasilju, snovima, vernosti, slobodi, strahu, bolesti, smrti, inteligenciji, nauci, intuiciji… Mačke su lukave, ljubazne, umišljene, one provociraju, misle, one su zahvalne ali umeju da se i te kako nadure, ranjive su i, ako ih izneverite, nije sigurno da će ponovo biti u stanju da vole.

Vrlo retko Doris Lesing pravi izlet u esejističko dociranje: nije mu, međutim, mogla odoleti kada zaključuje: „Poznajući mačke, čitavog svog života, ono što ostaje jeste talog tuge, prilično različite od one koja se odnosi na ljude: sastavljen od bola zbog njihove bespomoćnosti i krivice, krivice u ime svih nas.” Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine drži lekciju i ljudima i piscima.

Anđelka Cvijić

(preuzeto sa www.politika.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Doris Lesing: Nobelova nagrada katastrofa

LONDON (SEEcult.org) - Britanska 88-godisnja knjizevnica Doris Lesing (Lessing) izjavila je da joj je dodela Nobelove nagrade za 2007. godinu “katastrofa”, pre svega zbog povecane medijske paznje.

Lesingova je u intervjuu za Radio 4 Bi-Bi-Si-ja, koji ce biti emitovan 12. maja u celini, rekla da ju je povecano interesovanje medija sprecilo da napise roman, jer je stalno bila zauzeta.

“Sve sto sam radila bilo je davanje intervjua i trosenje vremena na fotografisanje”, rekla je Doris Lesing, koja je tek 11. zena koja je dobila Nobelovu nagradu za knjizevnost u njenoj 106-godisnjoj istoriji.

Lesingova je rekla i da ce verovatno odustati od pisanja romana, jer je morala da prestane i sada vise nema snage.

“Zato stalno govorim mladjima od mene: ‘Nemojte misliti da cete imati energiju zauvek’”, rekla je Lesingova, koja je debitovala krajem 40-ih delom “Trava peva”, a napisala je vise od 50 romana, dramskih dela, memoara i zbirki kratkih prica.

Lesingova je ispricala i da je jos 60-ih cula da je clanovi zirija Nobelove akademije ne vole i da nikada nece dobiti prestiznu nagradu.

Ona nije prisustvovala ceremoniji urucenja Nobelove nagrade prosle godine u Stokholmu, iz zdravstvenih razloga, a svedski ambasador u Londonu Stafan Karlson (Staffan Carlsson) urucio joj je to priznanje u Britaniji, navodeci da ga je odavno zasluzila.

Lesingova je dobila Nobelovu nagradu za gotovo 60-godisnju karijeru tokom koje je opisivana kao africka knjizevnica, komunisticka, feministicka.., autorka misticnih, psiholoskih i naucno - fantasticnih dela…

Sa Komunistickom partijom, medjutim, cija je clanica bila pocetkom 50-ih, raskrstila je posle sovjetske intervencije u Madjarskoj, a sama je vise puta instistirala i da ne predstavlja glasnovornicu feminizma, jer smatra da su pre svega nauka i tehnologija pomogli zeni da se osamostali - pronalaskom kontraceptivne pilule i masine za pranje vesa i usisivaca.

Svojevremeno je izjavila i da nije nikada volela feministicki pokret, jer je previse ideoloski zasnovan.

Prosle godine izazvala je paznju i izjavom da napadi 11. septembra u SAD nisu bili “toliko strasni”, u poredjenju sa terorom Irske republikanske armije (IRA).

Konstatujuci da je 11. septembra 2001. jeste umrlo “mnogo ljudi” i da su srusene dve poznate zgrade u Njujorku, ona je ocenila i da su Amerikanci “veoma naivni ljudi, ili se pretvaraju da su takvi”, a ostro je kritikovala i americkog predsednika Dzordza Busha, navodeci da je “svetska katastrofa”.

“Svi su umorni od tog coveka. Ili je glup ili je veoma pametan, ali bi trebalo da se prisetite i da pripada klasi koja je profitirala od ratova”, rekla je Doris Lesing, dodajuci da je i “(donedavnog britanskog premijera) Tonija Blera mrzela od pocetka”.

Nobelovu nagradu od 1901. godine ukupno su dobile 34 zene, a Lesingova je tek 11 dobitnica nagrade za knjizevnost (1909 - Selma Lagerlof, 1926 - Grazia Deledda, 1928 - Sigrid Undset, 1938 - Pearl Buck, 1945 - Gabriela Mistral, 1966 - Nelly Sachs, 1991 - Nadine Gordimer, 1993 - Toni Morrison, 1996 - Wislawa Szymborska i 2004 - Elfride Jelinek).

Izvor: Seecult

gheo · Odomaćeni član

Citao sam jedna antologija od africanske price (u rumunski "Povestiri africane - African Stories). Mislim da je bila jedna dobra resenje.

dameski · Prijatelj foruma

pocela sam da citam njenu knjigu, leto pre sunca ali sam na pola prekinula, mnogo je nesto razvuceno za moj ukus...

ne poznajem njen stil, ali cudni su Nobelovski kriterijumi,,