Duško Trifunović

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Voće

Neka priča šta ko hoće,

najbolje je biti voće.

Čim je vrijeme da se cvate,

već bacaju pogled na te.

Dok si zelen, blago meni,

prođes kao svi zeleni.

Kad zarudiš, kad se zrije,

svi te žele - ko će prije.

Ako niste skloni kvaru,

čuvaju vas na ormaru.

Čuvaju vas u vitrini

i prirodnoj veličini.

Ti mirišeš, širiš nadu,

izbjego si marmeladu.

Dok si bio baš si bio

zadatak si ispunio.

Neka priča šta ko hoće,

najbolje je biti voće.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Veliki kraj

Ne pozivam te

ali za sobom nisam zatvorio vrata.

Umro sam

doputovao na veliki kraj

i dobro mi je najzad.

Da vidiš prostranstva!

Samo -

odavde se nikuda ne može.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Gotov čovek

Evo u stvari kako je to bilo

Tada sam ja bio vrlo neobičan

bio sam već gotov čovek

imao sam svoju dragu

i imao jednu tajnu

A kad imaš jednu dragu

i kad imaš jednu tajnu

odna su to po dve drage

i dve tajne

I povedoh jednog dana

svoju dragu

tajnim putem prema tajni

A pomisli moja draga

da ja nemam drugih tajni

do put tajni

kojim smo se uzverali

Al ja sam jos nadmoćan bio

Pokazah joj jedno drvo

čudna roda

i gledasmo zagrljeni

u plodove previsoke

A pomisli moja draga

da ja nemam drugih tajni

do to drvo

i put tajni kojim smo se uzverali

Bi mi žao moje drage

jer ja sam jos nadmoćan bio

pa joj rekoh svoju tajnu

Ko god ne sme da se popne

taj crvljivim plodovima

pokušava stresti zrele

s onog tamo moga stabla

s kog još niko nije jeo

osim mene

To je bila moja tajna

To poželi moja draga

A što želi moja draga

to ja želim

I počesmo da tresemo

Bodrila me moja daraga

sturo voće dodajući

a pokupi posle sama

na maramu

sve što pade

Pa smo onda slatko jeli moju tajnu

i plakali od radosti

Kako ne bih zaplakao

Tu je bila moja draga

koja plače od radosti

jer marama puna beše moje tajne

I još htela moja draga

Ja rušio i kupio na maramu

Ona jela

prosipala - a još htela

Sve mi manja postajala

Sve se više odmicala

Mahnula mi iz daljine

sa sredine tajnog puta

I nestala

Plačući i posrćući

od radosti

Sad sam ja tek gotov čovek

mada nemam svoju dragu

niti imam kakvu tajnu

mada nisam neobičan

al tek sad sam gotov čovek…

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pesma ni o čemu

Urasta reč po reč u pesmu ni o čemu

Možda smo mnogo željeni - a željni.

Kao da smo ušli negde gde se ne sme

a ne smemo izaći

jer čekaju nas - sramne.

Živimo mnogo željeni - a željni.

A ti si tek jedna

ako si sebi jedina

i ne znaš šta bi

u želji da nikog nemaš

i da ne budeš sama.

I kao da uđosmo negde gde se ne sme

sakrivam o tebi pesme

u pesmu ni o čemu

I nestaje nas željenih - a željnih.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Poplava

Pukla ravnica a pukla brana pa nema o što

da udari val…

Voda ko horda - horda ko horda…

Mrsi se gusti ivik crni se pusti šljivik

uz vodu uzvodno vrbe se vuku

gole i bele kao da slaze topole gaze

dignutih ruku

za njima jablan jedan juri

svijen u struku…

Već grca grmlje već škripi hrast

još majka bira smer još plačem ja

još sused psuje još sunce na nas zja…

Plivaju vidre, plivaju daske, plivaju krave

leti vika kruži ptica pliva plast

na njemu roda, za njima krov, sa krova zov…

I viče ko čovek i klikće ko ždral…

A nema o što da udari val…

Nebo voda ' voda horda…

Pukla ravnica a pukla brana pa nema o što

da udari val.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sasvim plava

Što ja ne bih pokušao da te prevarim

da ti kažem ubedljivo:

Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor

sasvim plava.

Ti da odmah poveruješ

a da stalno gledaš mene

kako strog a uznesen

kroz tvoj prozor gledam brda

sasvim plava.

A tek posle da proveriš

pa da vidiš

kako brda kroz tvoj prozor

baš i nisu

sasvim plava

čak i nisu neka brda

Pa da onda gledaš sebe

da se čudiš

da se pitaš

šta bi da poveruješ

Ali da sve kasno bude

Pa da plačeš kad ja odem

a da sebe ubeđuješ

i da sebi dočaravaš

da su brda

a ta brda

sasvim plava.

Zašto ne bih pokušao

pa da sebi dočaravaš

kad ja odem.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

U svetu vernika i verolomnika

Ili se tu neko nevažan rodio il' je neko važan umro.

Kuće niz uzbrdicu malo.

Ko plačne oči prozori kosi

tužno tišinom toče odahnuće

i od tog kao da ovaj blatni pakao jenjava.

Je li to uz rođenje još jednoga našeg?

Ne znam to,

nit znam ćud ovdašnjih pasa.

(Kod mene znam ih - svi su lajadžije

sa psećom snagom za pobeglim,

ma kim)

A tu je tišina

ko da nema pasa,

kao da se ovog časa

seje nevidljivo seme

iz kojeg će nići šuma čarobnih štapića

ili možda kvrgave kruške parastos čine

crknutim psima

ili suhim jablanima

ili onom promrzlom golubu

koji je juče dugo umirao

klonuo na cesti.

(I neko pređe: Neka crkne, reče,

mršavo ptiče nije za jesti).

Vidim:

vernici i verolomci sviraju na istoj fruli

podlog pastira

koji je ovnu branitelju odbio rog

da ga učini krotkim.

Krilaju spevovi suncu iz senke suncobrana.

Jedna se tačka vrti oko sebe -

htela bi da se metamorfozira.

Nebo bi palo srušeno tišinom

da se jablani ne ukočiše.

Ni šuma nema.

Pre da se neko nevazan rodio...

Tiho kao da će popci propevati

u svetlu vernika i verolomnika.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim greshom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Dva jarca

Dva su jarca vrlo prosta

pošli preko uskog mosta

jedan s jedne strane drugi s druge strane.

Skupili se navijači

da gledaju ko je jači

ili jedna starana ili druga strana.

Stali jarci pa se mjere

onda poče da se dere

jedan s jedne strane drugi s druge strane.

Sklanjaj mi se ružna stoko

baciću te u duboko

viče jedna strana viče druga strana.

Kad su došli nasred mosta

jedan reče - sad je dosta

i sa jedne strane i sa druge strane.

Vratimo se svako sebi

da do tuèe došlo ne bi

ni sa jedne strane ni sa druge strane.

Vratiše se pa se smiju

pusti ljude da se biju

i sa jedne strane i sa druge strane.

Vi ste ovu priču znali

niste ni vi s kruške pali

jedan s jedne grane drugi s druge grane.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Svađa

Na mene si gledao poprijeko

Rekao si - Budi i ti neko

A to meni nije teško biti

Samo kad bi neko bio i ti

Ja sam tebe hvalila pred svima

I što nemaš lagala sam: Ima!

Tako lažuć stigli smo daleko

Po meni si i ti sada neko

Ne vređaj me, ne pravi skandala

Ja za tebe nisam više mala

Među nama računi su čisti

Svađamo se zato jer smo isti.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Samoća

Povlačim se u svoju samoću

tamo gde su ljudi moga kova

tamo gde se teško živi noću

od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala

od prošlosti i pogrešnih zelja

od lepote izvora svih zala

od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude

u njihovoj zabludi od zlata

da me nađu kad i njima bude

zakucala samoća na vrata.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.