ATI Radeon HD 2900XT

ULT_RAS · ~ Voli svog Anđelka ~

Dok ne bude bolje...

Prošlo je više od šest meseci otkako je nVidia predstavila prve DirectX 10 grafičke kartice. Iako AMD tvrdi da nije zakasnio i da nova serija HD 2000 stiže u pravo vreme, teško objašnjava zašto je glavni konkurent bio više od pola godine brži kao i zašto je launch Windowsa Viste i DirectX 10 API-ja promašen za četiri meseca. AMD-u u prilog ide činjenica da još uvek nema igara i ostalih aplikacija koje koriste ovaj API, međutim ostaje „blam” sa najavljenom a potom odloženom promocijom koja je trebalo da bude održana u aprilu.

ATI odavno više nije samostalan i sada je definisan kao AMD Graphics Division. Prva generacija AMD Radeon kartica nazvana je Radeon HD 2000 i za početak je najavljeno pet desktop i četiri notebook rešenja. Ipak, u prvoj turi pojavljuje se samo najjači model – kako to uvek i biva – dok su modeli HD 2300, 2400 i 2600 ostavljeni za početak leta. Prvi Radeon sposoban da radi po specifikacijama DirectX 10 i Shader Model 4.0 je Radeon HD 2900XT, a grafički procesor koji se na njemu nalazi je R600. Sadrži oko 700 miliona tranzistora i izrađen je u 80 nm procesu. Osnovna osobina ovog grafičkog procesora jeste, naravno, „unified shader architecture” sa podrškom za DirectX 10 i Shader Model 4.0. Sav „shading” odrađuje 320 stream procesora, što zvuči daleko više i samim time brže od nVidijinih 128 u čipu G80. Ipak, ovo nije moguće porediti jedan na jedan. ATI je SP rasporedio u četiri velike SIMD grupe od po 80 jedinica i svaka od njih je povezana na svoju Texture Unit. Dublje, jedna SIMD grupa ima 16 blokova u kojima se nalaze po četiri jednostavna stream procesora i jedan SP koji je sposoban da odradi i naprednije funkcije. Pri tom važi pravilo da svaka podgrupa od pet SP-ova mora da pokreće isti thread, deo shadera. Da bi se iskoristio maksimum i svih 5 SP-ova, instrukcije za svaki pojedini SP moraju biti nezavisne od ostalih koje izvršavaju „susedni” SP u istoj grupi. Potrebna je dakle velika doza „paralelizma”, jer se bez njega lako dešava da samo jedan ili dva SP-a u istom bloku rade, dok ostali čekaju podatke iz zauzetih SP-ova.

R600 tako ima 320 SP-ova, ali istovremeno može da izvršava najviše 64 threadova. G80 ima 128 SP-ova, ali svaki može da pogura jedan thread, što polako stavlja kockice na mesto kada je poređenje u pitanju. Iako ima dva i po puta više stream procesora, R600 može da radi duplo manje threadova istovremeno. Ipak, jedan SP u G80 može u najvećem broju slučajeva da odradi samo jednu operaciju, dok R600 – ako se obezbedi nezavisnost instrukcija u blokovima od pet SP-ova – teoretski može da „progura” 320 instrukcija kroz sebe u jednom taktu. U idealnom slučaju je tako R600 dva i po puta brži od G80 „klok za klok”, a u najgorem scenariju je 50% sporiji.

Kada je teksturisanje u pitanju, R600 ima isti broj TU kao G80, ali su nešto slabije, jer u konačnom izlazu R600 može da ima 32 nefiltrirane ili 16 nefiltriranih i 16 filtriranih tekstura. G80 može da izbaci i sve 32 filtrirane.

Zadržan je „prstenasti” memorijski kontroler predstavljen na Radeonima X1000, ali je poboljšan i ka memorijskim čipovima ima 512 veza. Pri tome, interno, Ring Bus ima 1024-bitnu magistralu koja omogućuje istovremeno čitanje i pisanje na po 512 bitova.

nVidia koristi ROP-ove, a AMD Render back endove, kojih R600 ima četiri, što omogućava 16 iscrtanih tačaka po kloku, opet manje nego 24, koliko može G80. Naravno, sve operacije se izvršavaju sa 128-bitnom preciznošću.

Ono na šta je AMD veoma ponosan jeste Geometry Processor, za koji tvrde da je najbolji na tržištu i da je do 50 puta brži. Ovo je nemoguće potvrditi u praksi, ali je po nečemu AMD definitivno u prednosti, a to je nešto što oni nazivaju tesselator. Ovo je deo čipa koji od jednostavnih objekata sa malo poligona pravi prividno visokopoligonalne objekte zahvaljujući različitim metodama. Bez primera je teško objasniti šta tesselator radi, ali definitivno štedi protok informacija i smanjuje broj izvršenih vertex shadera. Negativna strana je što ovo nije standardno ni u jednom API-ju već je AMD-ov dodatak, pa je za iskorišćenje tesselatora potrebna podrška programera prilikom razvoja softvera.

AMD uvodi i novi AntiAliasing mod nazvan CFAA tj. Custom Filtering AA. Kvaka je što R600 nema podršku za MSAA u Render Back Endovima, pa u slučaju da je potreban MSAA mora da šalje podatke nazad u stream procesore na doradu. Zbog ovoga je AMD uveo CFAA koji antialiasing „ostavlja” u RBE jedinicama tako što na podacima primenjuje filtere. Prema AMD-u, ovo daje bolje i brže rezultate od konkurentskog CSAA. U svakom slučaju, ko želi kvalitetan AA na novoj generaciji Radeona treba da koristi samo CFAA, jer ostale metode imaju mnogo veći uticaj na performanse. Da bi dodatno poboljšao kvalitet prikaza, AMD je implementirao i Edge Detection, koji kada se uključuje prepoznaje ivice objekata i primenjuje dodatni AA na njima. Rezultat je, naravno, još bolji prikaz i još lošije performanse.

Standardni MSAA je podržan do 8x, a AnisoTropic do 16x. I HDR je na spisku mogućnosti, 128-bitni sa pomičnim zarezom, baš kako nalažu današnji standardi.

AVIVO je dobio HD, osnovna novina je Universal Video Processor koji je bolji i od PureVideo VP2 koji je nVidia predstavila na G84/86 čipovima. UVP radi sve (od bitstream procesiranja do deblockinga) za sva tri najvažnija HD kodeka, VC1, H.264 i AVC. G80 je ovde u velikom zaostatku, jer njegov obični PureVideo radi samo polovinu posla, prvi deo obavlja CPU računara.

Dva DVI izlaza odavno su standard, a R600 je dobio i HDCP ključeve i HDMI izlaz sposoban da prikaže rezoluciju 1080p. Potpuna novina je HD Audio kontroler (5.1 AC3) u grafičkom čipu, koji je tu da olakša prikaz video materijala sa zvukom na uređajima sa HDMI ulazom bez komplikovanog „prespajanja” koje se koristi na drugim grafičkim kartama sa HDMI izlazom. U R600 su svoje mesto našli i uobičajeni video izlazi standardne rezolucije.

Prva i zasad jedina kartica koja koristi R600 je Radeon HD 2900XT. Nema više slova X u imenu, umesto toga tu je sveprisutni HD kojim AMD jasno želi da ukaže na količinu podrške sadržajima visoke definicije i njihovom prikazivanju.

Radeon HD 2900XT izgleda kao i Radeon X1950XTX, malo je veći i teži, ali bi se mogao pomešati ukoliko se ne pogleda detaljnije. Veliki PCB je „udomio” R600, RageTheater 200, osam BGA memorijskih čipova sa jedne i osam sa druge strane za ukupno 512 MB i još brdo elektronike. Prednja strana je gotovo u potpunosti pokrivena masivnim hladnjakom i jedino što je pored njega vidljivo na prvi pogled jesu dva (!) konektora za napajanje i to jedan 6-pinski i jedan 8-pinski. Odmah je jasno da Radeon HD 2900XT nije među skromnijim potrošačima, a pogled na specifikaciju pokazuje da nije ni među manje skromnim. Sa 250 W maksimalne i 210 W prosečne potrošnje u radu Radeon HD 2900XT je trenutni broj jedan među grafičkim karticama kada je potrošnja električne energije u pitanju. Zbog ovoga ne čudi što je ventilator na kartici vrlo bučan kada kartica radi u 3D režimu i kada „vuče” pomenutih ~210 W. Na gornjoj ivici zatičemo nove CrossFire konektore, premijerno prikazane na X1950Pro karticama. Radne frekvencije su 740 MHz za GPU i 1650 MHz za memoriju. Iz ovoga i sufiksa XT u oznaci jasno se zaključuje da, čim AMD reši probleme sa visokom potrošnjom i pregrevanjem, treba očekivati i XTX verziju. Ipak, nismo sigurni da će to biti prebrzo s obzirom na to koliko su se inženjeri ATI-ja mučili da izbace i ovakav HD 2900XT.

Kada su performanse u pitanju, odmah treba skrenuti pažnju na to da je AMD pozicionirao ovaj model daleko od vrha i cenovno ga „namestio” da se takmiči tek sa GeForce 8800GTS 640MB modelom. Ovo znači razočaranje za sve ljubitelje ATI-jevih kartica koji su očekivali ništa manje od čuda s obzirom na vremensku distancu od pojave GeForce 8800GTX modela.

HD2900 XT tako ne može da se poredi sa najbržim GeForceom, što je poraz za AMD, ali poraz koji oni svesno prihvataju postavivši cenu ovoj kartici u rang modela GeForce 8800GTS 640 MB, što je u Srbiji oko 400 evra. Ovaj GeForceov model nismo imali na testu, ali se po performansama lako utvrđuje da je AMD tačno pozicionirao svoj novi top model.

Jasno je da je AMD imao problema sa proizvodnjom R600 i da u ovoj fazi on još uvek deluje iznuđeno. Tome u prilog govore i najave o uskoroj pojavi čipa R650 koji će biti izrađen u 65 nm procesu koji je za R600 bio nedostižan. Sitniji proces omogućiće više radne taktove i manju potrošnju, dva osnovna problema koji sprečavaju HD 2900XT da postigne više.

Dok se to ne desi, AMD nema odgovor na GTX i Ultru koja stiže uskoro, i probaće da se dobrim odnosom cene i performansi izbori za naklonost kupaca. Uskoro sledi i pojava slabijih HD 2000 modela, koji su prema navodima AMD-a ispali onako kako je planirano, pa od njih možemo očekivati više.