Pakleni psi

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

PAKLENI PSI

Ljudi su oduvek pridavali psima, mačkama i konjima natprirodna svojstva. Za njih se verovalo da mogu da osete, čak i vide, svet inače nevidljiv za ljudsko oko. Zato nije čudo što se u šarolikom svetu tame mogu sresti i četvoronožne sablasti i utvare. Najgroznijim se, svakako, smatraju ogromni, crni psi pakla.

Gotovo da nema pokrajine u Britaniji koja nema svoju legendu o đavolovim glasnicima sudbine užarenih očiju i iskeženih očnjaka. Po legendi iz Jorkšira, Pedfut (Padfoot) je veliki kao magarac. Velšani ga zovu Gvilgi (Gwyllgi), a u Lankaširu je poznat kao Treš ili Šriker. Na ostrvu Man se priča kako se Maut ili Modi Du (Moddy Dhoo) pojavljuje u zamku Pil. To je išlo dotle da su jednom prilikom vojnici u lokalnom garnizonu odbijali da pojedinačno stražare.

Stražar koji se usudio da provede noć sâm na dužnosti, izjutra je pronađen kako pomućena ogleda nešto nerazgovetno mrmlja u bradu. Umro je posle samo tri dana.

Pa čije se ime najčešće spominje je Blek Šak (Black Shuck). Ime mu potiče od saksonske reči "shuka" što znači "đavo". Može se naći na stotine svedoka koji će potvrditi da su u pustaram istočne Anglije videli velikog psa s jednim okom na sredini glave. Razlikuju se samo u tome što jedni tvrde da je oko žuto, a drugi da je crveno.

Viđen je i na obali blizu Kromera, kako skače po sokacima Norflok Broudsa u Nitšedu i Viken Fenu, blizu Njumarketa. U Safolku stanovnici oko pustara Valbersvik i Danvič zovu ga Geli Trot. I baš u tom kraju, za vreme II sv. rata, jedan američki vazduhoplovac i njegova supruga, proveli su noć koju nikada neće zaboraviti. Po pretrpljenom strahu, naravno.

Bračni par je stanovao u iznajmljenoj baraci na samom rubu Valbersvik Marša, što im je bilo zgodno, jer je on radio u obližnjoj avio-bazi. Jedne olujne noći začuli su se snažni udarci o vrata. Vazduhoplovac je provirio kroz prozor i ugledao ogromnu, crnu beštiju kako se upinje da provali unutra.

Preplašeni par je počeo da dovlači veće komade nameštaja i druge teže predmete na vrata. Strah se uvećao kada su čuli da neman navaljuje na zidove. Potom se popela i na krov, pokušavajući da i sa te strane prodre u unutrašnjost kuće. Potrajalo je to tako nekoliko sati dok se zvuci nisu utišali. Izmučeni nesanicom i strahom, jedva su dočekali prve zdrake izlazećeg sunca. Oprezno su izašli iz kuće i krenuli da ispitaju pretrpljenu štetu. Međutim, na vratima i zidovima nisu se mogli videti ni najmanji znaci nasilja, kao što se i na blatnjavoj zemlji nisu videli nikakvi otisci šapa.

U zapadnim krajevima Britanije, pričaju mnogobrojni očevici, da se na prostranstvima Dartmura mogu videti čopori divljih crnih pasa, od čijeg sablasnog urlika se ledi krv u žilama.

Jedna druga fantomska beštija uvukla je zebnju u srca stotina stanovnika u pet gradova Devona. Sve je počelo kada su jednog februarskog jutra 1855, na svežem snegu, otkriveni jasni tragovi neke četvoronožne životinje. Otisci su bili deset santimetara dugi i skoro sedam santimetara široki. Kasnije je ustanovljeno da su se u cik-cak linij protezali na prostoru od skoro 100 milja, tačnije od Totnesa do Litama. Dovedeni su i naročiti psi tragači, ali kada su tragovi došli do jedne šumice kod Dovliša, psi nikako nisu hteli da prođu kroz šipražje koje se tu isprečilo. Ono što je totalno zbunilo hajkače bilo je to što su tragovi na jednom mestu prolazili kroz svega 15cm široku rupu na šupi, a na drugom kroz uzani oluk. Sledeću noć meštani su dočekali dobro obezbedivši vrata sa nekoliko reza. Po njima, nije bilo sumnje da se to sâm đavo prošetao Devonom.

[Iz knjige "Najveće svetske sablasti i duhovi" – Nigel Blunder & Roger Boar]

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Pakleni psi (Hellhounds) u mitologiji obično su neprirodno veliki, imaju crno krzno, užarene oči velike kao tanjiri, veoma su snažni ili brzi, imaju fantomske karakteristike, a nekad umeju i da pričaju. Obično su predstavljeni kao stražari ulaza u svet mrtvih ili imaju zadatak da tragaju za izgubljenim dušama ili da čuvaju blago. Uglavnom se radi o mastifima, ali opisi variraju.

Najpoznatiji je Kerber, pas-čuvar Hada iz grčke mitologije. Njegove "kolege" su Garm u vikinškoj i Cŵn Annwn u keltskoj mitologiji. U Velikoj Britaniji ova legenda se često pojavljuje i pominju se imena: Black Shuck (istočna Anglija – mitologija više vezana za Vikinge), Moddey Dhoo (na ostrvu Man), Gwyllgi (Vels)... Među najstarijim legendama u kojima se spominju psi pakla su "Walter Map's De Nugis Curialium" (1190) i velški ciklus legendi "Four branches of the Mabinogi" (između X i XIII veka).

Često je povezan sa olujama, raskršćima, gubilištima i prastarim drumovima. U Norfolku se pripoveda da noću izlazi iz mora.

Zanimljive legende
- U Tringu (Hertfordshire, UK) kažu da se crni pas sa crvenim očima pojavljuje na mestu gde su nekada bila vešala.
- U zatvoru "Njugejt" pričaju da se crni pas pojavljuje već 400 godina pre izvršavanja egzekucija. Prema legendi, 1596. godine čovek zvani Scholler je uhapšen zbog veštičarenja, ali su ga ubili i pojeli izgladneli zatvorenici. Posle tog događaja je pas počeo da se priviđa svim ubicama u tom zatvoru.
- Na ostrvu Man, ljudi veruju da će svako ko vidi Moddey Dhoo-a ("crni pas" na manškom) ubrzo umreti.
- U Guernsey-u postoje dve vrste tih pasa: Tchico, koji je bez glave i Bodu (ili tchen Bodu)
- U Džerseju, ovaj pas se zove isto Tchico, ali kažu da se pojavljuje pred oluju. Ipak, smatra se da su tu priču izmislili krijumčari da bi zavarali vlast i potencijalne svedoke.
- U SAD se spominju u okrugu Macon (SD Tenesi). Legenda kaže da je dva crna šteneta usvojio surovi farmer koji je bio toliko zao da đavo nije hteo da ga primi u pakao, ali mu je dao zadatak da progoni usamljene putnike posle ponoći.
- U Meridenu (Konektikat) Crni Pas nije zao ni strašan. Pojavljuje se kao tužni, mali crni ker koji ne ostavlja otiske šapa i ne pravi zvukove čak i kad laje ili zavija. Videti jednom ovog psa znači dobru sreću, dvaput znači lošu sreću, a triput – sigurnu smrt.
- Gomila crnih pasa sa žutim, svetlećim očima progone u SAD autoput 666, grizući gume motoristima koji prolaze.
- U Safolku 4. VIII 1577 Blek Šak je upao u crkvu u Blythburgh-u, ubio dve osobe i srušio crkveni toranj. Na severnim vratima se i dan-danas mogu videti tragovi od kandži.

Izvor: Wikipedia

bobosmrad · Početnik Domaćeg.de

Mogli bi smo ih usporediti i sa vargama.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista