Arandjelovac

Charmed · Malo ~ mače ~

Iz iskonskog spoja triju praelemenata vode, zemlje i kamena, u okrilju Bukulje i Vencaca, izrastao je Arandjelovac sa Bukovickom Banjom kao osobeno naselje na prostoru centralne Sumadije - osobeno po belom mermeru, mineralnim vodama i glini, tom neodvojivom fenomenu covekovog bitisanja od praistorije do danas.

Stoletne bukove Sume, pitomi brezuljci i livade, plavi sljivici i vinogradi, okvir su za sliku modernog grada sa svim obelezjima savremenog urbanog zivljenja. Njegovi ljudi docekace vas toplo, otvorenog srca i pozelecete da mu se iznova vratite. Ocarace vas netaknuta priroda koja ga okruzuje i koja mu, sa svakim godisnjim dobom, daruje novo lice i neponovljivu lepotu, bas kao u delu znamenitog srpskog realiste, Svetolika Rankovica:

"I opet vidim tebe, mila jeseni... Oslepecu od bleska tvoga, zanecu se carima tvojim... Okrecem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te vise gledati, ni tebe, carobna seoska jeseni..."

Bukovicka Banja ce vam podariti bezmernu lepotu i spokojstvo ocuvane prirode, blagotvornu vodu iz tajanstvenih Zemljinih dubina i sirok osmeh svojih ljudi.

Charmed · Malo ~ mače ~

U PROSLOSTI

Pojedina naselja na podrucju danasnjeg grada datiraju od praistorije sto nam govore pronadjeni predmeti iz paleolita, neolita, rimskog doba, srednjeg veka... Sva sela nase opstine nastala su krajem XVII veka, posle velike seobe Srba, naseljavanjem stanovnistva severne Crne Gore i Hercegovine. Uredbom knjaza Milosa o usoravanju okolnih sela nastaje 1839. god. varosica podno brda Risovaca koja se razvija levom obalom Kubrsnice prema Mladenovcu, a kasnije prema izvorima mineralne vode u Bukoviku. Tako nas grad dobija formu tipicnog drumskog naselja, nastalog od dela sela Vrbice i dela sela Bukovika. Za vreme druge vladavine, na proputovanju kroz varosicu, knjaz Milos daje obecanje da ce podici crkvu "Svetij Arandjel", pa Dekretom od 1. avgusta 1859. godine to i potvrdjuje i u poslednjoj recenici kaze: "... varos Vrbica neka se od sad zove Arandjelovac."

Uporedo sa razvojem grada, razvijala se i banja koja je danas u njegovom centru, a nosi ime po ataru u kome se razvila. Utvrdjivanjem lekovitosti vode bukovickih izvora, banja 1836. godine dobija prve bolesnike. Oko izvora se grade zgrade za smestaj gostiju, otkupljuje zemljiste za park, obelezavaju staze, sadi drvece, pronalaze i uredjuju novi izvori i grade prva kupatila nad izvorima Djulara i Talpara. Staro Zdanje, najstariji sacuvan arhitektonski objekat u parku bukovicke banje, nesudjeno sediste narodne skupstine i letnjikovac dinastije Obrenovic, sagradjen je u periodu 1865-1872. godine po nalogu kneza Mihaila Obrenovica. Kosta Sreplovic, arhitekta Starog Zdanja uradio je i plan parka ispred ove velelepne zgrade. Krajem XIX veka sagradjeno je parno kupatilo, Novo Zdanje (1887.), a 1907. godine i Paviljon u kome se flasirala voda za izvoz i transport sirom Srbije.

Pod upravom Stedionice dunavske banovine banja dozivljava novi uspon, kaptiran je izvor tople vode, sagradjeno moderno parno kupatilo, hotel Sumadija, renovirano Staro Zdanje i rekonstruisan park po planovima A. Krstica. Banja je tako dobila izgled modernih zapadnoevropskih banja i postala izletiste najotmenijeg sveta ondasnje Srbije.

Razvoj Banje i grada teku uporedo, a Arandjelovac postaje srediste Sreza i zanatlijsko trgovacki centar ovog dela Sumadije. Krajem XIX i pocetkom XX veka otvaraju se prvi rudnici i poljoprivredni rasadnik 1903. godine. Otvaraju se osnovne skole - muska 1850. i zenska 1868. godine. Grad dobija postu i telegrafsku stanicu 1872. godine, a od 1904. godine povezan je prugom uskog sa ostalim delovima Srbije.

Charmed · Malo ~ mače ~

DANAS

Arandjelovac se danas prostire na prostoru od 376 km˛, na kome zivi oko 50.000 stanovnika u 17 naseljenih mesta. Od ulaza u grad, nekad sela Vrbica a danas uzeg gradskog podrucja, vodi dugacka glavna ulica sve do centra, gde je na prostoru od 24 ha prelepog parka smestena Bukovicka banja. Trgovacko-zanatska zona danas je zasticena kao stara carsija kojom se, kao i nekad, nizu radnje, kafei, poslasticarnice, restorani... Ulica danas nosi ime osnivaca grada, knjaza Milosa, i spaja dve zasticene kulturno - istorijske celine: banjski park i Muzej paleolita u pecini Risovaca. Orasac, treca zasticena zona, nalazi se na ulazu u grad.

U delu grada koji cini banju, u miru zelenila i cvetnih aleja, smesteni su banjski objekti, hoteli, izvori mineralne vode, otvoreni bazen i privatne kuce sa sobama za izdavanje. Park je danas najveci evropski muzej mermernih skulptura u otvorenom prostoru nastalih od 1966. godine na simpozijumu ''Beli Vencac''. Na otvorenoj sceni se tokom leta odrzavaju koncerti, pozorisne predstave, folklor... Banjski park je danas urastao u svoje zaledje, planinu Bukulju sa koje u letnjim vecerima vetar donosi spasonosnu svezinu.

Na padini Bukulje podignut je Muzej grada koji sa vilom Karadzic i bukovickom crkvom sv. Arhangel Gavrilo cini celinu. Od banjskog parka prema Muzeju i dalje, prema vrhu planine, vodi obelezena pesacka staza, ali i dobar asfaltni put. Sa druge strane Bukulje lezi akumulaciono jezero Garasi, pravi raj za pasionirane ribolovce. Podno brane tokom leta rade bazeni za decu i odrasle, restoran sa bastom, tereni za mali fudbal i odbojku na pesku.

Grad i banja su stekli poverenje mnogobrojnih sportskih klubova koji su stalni gosti jer za njihove pripreme ovde vlada idealna klima; izgradjeni su sportski tereni, fudbalsko igraliste, hala i, od ove godine, nekoliko programa rehabilitacije i brze revitalizacije posle teskih utakmica.

Arandjelovcani se trude da u uzoj zoni grada sacuvaju duh starih vremena i stoga razvijaju samo industriju cistih tehnologija, a i nju izmestaju izvan gradskog podrucja. Ovde se puni cuvena mineralna voda ''Knjaz Milos" i proizvodi siroka paleta bezalkoholnih pica; eksploatise se beli mermer sa Vencaca, granit iz Bukovika i glina sa nekoliko podrucja; svakog dana na pijacu stize sveze voce i povrce iz plodnih basti, vinograda i vocnjaka po kojima su poznata okolna sela. Tako grad, kao i nekad, zivi od bogatsva koje mu daruje priroda: vode, mermera i gline.

Charmed · Malo ~ mače ~

BUKOVICKA BANJA

Od vajkada su ljudi ovog kraja znali za blagotvornost bukovicke kisele vode. Jos pre 1811. godine njom je svoje zdravlje krepio znameniti srpski prosvetitelj, Dositej Obradovic.
Na licni zahtev kneza Milosa Obrenovica dopremana je u "butelama" i koriscena na dvoru kao stona voda.

U prvoj deceniji ovog veka pocinje rucno flasiranje bukovicke kisele vode "Knjaz Milos" podignutom nad istoimenim izvorom.

Prvo strucno priznanje za lekovitost ova voda je dobila od E.Lindenmajera, nacelnika saniteta Knjazevine Srbije pocetkom proslog veka, da bi se, kao stona voda, u decenijama ovog veka okitila najvisim medjunarodnim odlicjima za kvalitet (1906. U Briselu, 1907.u Londonu, 1996.u Briselu i Varni).

Blagotvorna svojstva bukovicke kisele vode koriscena su tokom dva veka za okrepljenje i lecenje. Danas se u banjskom lecilistu "Bukovicka banja", na bazi lekovitosti mineralnih voda, gline i klime, primenjuju najsavremenije terapeutske metode u lecenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, bolesti respiratornog, kao i povrede i oboljenja lokomotornog sistema.

Charmed · Malo ~ mače ~

LEKOVITI FAKTORI

Po svojim karakteristikama Bukovicka Banja je jedna od najkompleksnijih balneoklimatsko turistickih naselja u Srbiji i predstavlja pouzdan fenomen u oblasti banjskog lecenja i rehabilitacije. Navescemo vam samo nekoliko razloga da nas posetite i proverite:

Postojanje i koriscenje prirodno lekovitih faktora (neiscrpan izvor hladne i tople mineralne vode, glina i klima);

Razvijene, savremeno koncipirane, organizovane sluzbe sa nizom specijalizovanih programa, programa u oblasti prevencije, banjskog lecenja, rehabilitacije i rekonvalescencije;

Poznatog ugostiteljstva, zdrave hrane, nacionalne i evropske kuhinje;

Kulturno-istorijske bastine, prirodnih lepota i izletista;

Brojnih kulturnih i zabavnih sadrzaja: Smotra jugoslovenske umetnosti ''Mermer i zvuci'', Medjunarodni simpozijum skulpture ''Beli Vencac'' i keramike ''Svet keramike'', manifetacija Arandjelovcani svom gradu, brojne izlozbe, sportska takmicenja...

Bukovicka mineralna voda svrstana je u red najpoznatijih evropskih i svetskih alkalno-ugljeno kiselih voda sirokog dijapazona lekovitosti, a poseduje i preventivna profilakticka svojstva ako se redovno koristi;

Najpoznatiji i najatraktivniji deo Arandjelovca je svakako Bukovicka Banja koja se nalazi u centru grada, na parkovskoj povrsini od 24 hektara. Banjski park je cuven po svojim prekrasnim cvetnim alejama, fontanama, izvorima mineralne vode, skulpturama, drvoredima.

Delatnost banjskog lecilista se ostvaruje primenom lekovitih faktora:

1. Mineralna voda,
2. Glina,
3. Klima.

Koriste se postupci i procedure fizikalne medicine i rehabilitacije: termo, hidro, krio, elektro, magneto, sono, foto i mehano terapije.

MINERALNA VODA se primenjuje na dva nacina:

* pijenjem tople i hladne mineralne vode,
* Kupanjem u mineralnoj vodi do odredjene temperature.

KLIMA se primenjuje u vidu

* vazdusnih kupki i
* helio-terapije.

GLINA se mesanjem sa mineralnom vodom, lekovitim supstancama i lekovitim biljem primenjuje kao

* Lekovite hladne obloge,
* Lekovite tople obloge-termo procedura,
* Kozmeticko sredstvo.

Charmed · Malo ~ mače ~

PECINA RISOVACA

Risovacka pecina je arheoloski, paleontoloski i speleoloski lokalitet cija su istrazivanja pocela davnih 50-tih godina. Arheoloskim istrazivanjima je rukovodio prof.dr Branko Gavela sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, a od 1975.god. pocela su i speoleoloska istrazivanja kojima rukovodi dr Radenko Lazarevic sa Instituta za sumarstvo i drvnu industriju iz Beograda.Tim dugogodisnjim arheoloskim i speleoloskim istrazivanjima u Risovackoj pecini otkrivena je izuzetno velika kolicina kostiju zivotinja iz ledenog doba, a pored toga i veoma interesantan materijal-alatke od kamena i kostiju. Ostaci ljudskih skeleta nisu otkriveni s obzirom da se pecina nalazila u okviru starog kamenoloma te je, pri eksploataciji kamena, doslo do unistenja ulaznog dela pecine sa svakako najbogatijim kulturnim slojevima. Ali sacuvana artefakta od kamena i kosti koja nedvosmisleno ukazuju na to da ih je izradjivao praistorijski covek neandertalskog tipa, dakle, lovac neandertalac cije je staniste bila Risovacka pecina.

Tragovi zivotinja otkriveni u ovoj pecini poticu iz poslednjeg, cetvrtog ledenog doba. Njihova starost moze se proceniti na otprilike sto hiljada godina.

Za vreme poslednjeg, cetvrtog ledenog doba, usled pogorsanja klimatskih uslova, doslo je do migracija zivotinjskih stada iz ledom pokrivene srednje Evrope ka juznim podrucjima Evrope, a zivotinjska stada iz Juzne Evrope kretala su se dalje na jug, ka podrucjima severne Afrike.

U to vreme teritoriju Jugoslavije naselile su faunske zajednice dalekih i hladnih azijskih stepa.Tako i kosti zivotinja koje su otkrivene u Risovackoj pecini pretezno pripadaju stepskim toplodobnim zivotinjama, sto svedoci o kretanjima zivotinjskih stada iz Panonske nizije duboko u unutrasnjost Srbije. Sistematskom analizom kostiju determinisano je oko 20 vrsta sisara koji pripadaju toplodobnoj stepskoj fauni. Samo tri zivotinje su izraziti predstavnici hladne klime- bizon, mamut i runasti nosorog. Najzastupljenijia zivotinjska vrsta je pecinski medved, na koga otpada 2/3 ukupne kolicine kostiju otkrivenih u Risovackoj pecini. Po broju pronadjenih ostataka odmah iza pecinskog medveda dolaze ekvidi, medju kojima su divlji konj i divlji magarac, koji inace spada u najredje sisare tog perioda koji su otkriveni.Pored pecinskog medveda, od zveri su zastupljeni i pecinska hijena, dok su pecinski lav i lisica prezentovani sa manjim brojem kostanih ostataka. Od bovida su utvrdjeni bizon i tur, a medju cervidima su sumski jelen i dzinovski jelen.

U Risovaci su otkrivene i druge vrste sisara iz ledenog doba - jazavac, divlja svinja, zec, runasti nosorog, mamut itd., sa manjim brojem osteoloskih ostataka.

Starije kameno doba ili paleolit je najstarija epoha ljudskog prisustva na zemlji u kojoj je taj nas predak delao, ziveo i umirao ostavljajuci vidljive tragove svog postojanja. On je u potpunosti bio zavistan od prirode i pokoravao se njenim zakonima. Potpuno je zavisio od zivotinjskog sveta koji ga je okruzivao. Bavio se lovom, ribolovom i sakupljanjem samoniklih plodova u prirodi sto je bio osnov njegove egzistencije i prezivljavanja. Taj daleki predak iz starijeg kamenog doba bio je snazne gradje, nizeg rasta, njegova prosecna visina iznosila je oko 1,5 metara. Imao je snazne nadocne lukove, ali po svom izgledu on je mnogo vise podsecao na danasnje savremene ljude nego na covekolike majmune, kako se obicno misli.

U Risovackoj pecini se moze videti jedna porodica okupljena oko vatre. Njeni clanovi se bave poslovima koji su bili uobicajeni za njihov zivot: jedna muska figura se vraca iz lova, covek glaca kamen, izradjuje neko orudje, zena donosi drva za ognjiste i, na kraju, muska figura rukom razbija kost, ili da bi dosao do njene sadrzine ili da bi od te kosti napravio neko orudje koje mu je bilo potrebno u svakodnevnom zivotu.

Praistorijski covek je ziveo u izuzetno teskim klimatskim uslovima. On svesno upotrebljava svoj mozak za izradu orudja koja su mu potrebna - da ulovi zivotinju, da odere kozu, da napravi neku vrstu odece za sebe. Posto se cesto radilo o zverima, odnosno o krvolocnim zivotinjama, moze se zamisliti sa koliko truda je on morao da udje u borbu ili okrsaj sa njima, koliko mu je trebalo inteligencije da zivotinju uhvati u svoju zamku. Zato je covek i ziveo uvek blizu ulaska u pecinu, dakle nikada ovako duboko kako je to prikazano u Risovackoj pecini, jer ovo je samo jedna rekonstrukcija da bi posetioci stekli utisak kako je to nekada izgledalo. Ljudsko staniste se uvek nalazilo blizu ulaza u pecinu, odnosno, dokle je dopirala dnevna svetlost, a i odatle je mogao lakse da se spase od krvolocnih zivotinja.

Praistorijski covek je svoja orudja izradjivao od kamena i od kostiju ulovljenih zivotinja. On je umeo da obradjuje najtvrdje minerale i tako je stvarao orudja kojima je obezbedjivao svoju egzistenciju u vrlo surovim zivotnim uslovima. Karakteristicni oblici kamenih alatki jesu: kameni siljak trougaonog oblika tzv. "rucni klip", zatim kamena sekira koja je dobijena tehnikom okresivanja, kameni strugaci koji su sluzili za obradu koze i krzna. Jedan od karakteristicnih oblika praistorijskih orudja jeste i tzv. dleto. To je jedan uzak duguljast i siljast instrument koji je verovatno sluzio za razbijanje kostiju ili oblikovanje predmeta od kostiju i drveta.Sto se tice kostanog orudja karakteristicni oblici su buton, silo, bodez. Buton je licio na kicmeni prsljen, naime, bio je supalj u sredini. Sluzio je za povezivanje koznih traka prilikom spajanja delova kozne odece i u istu svrhu covek je koristio kostana sila. Bodez koji je pronadjen u Risovackoj pecini predstavlja unikatni primerak u inventaru, kako po obliku tako i po nacinu izrade. Treba naglasiti da je arheoloski materijal otkriven u pecini po prvi put u arheoloskoj nauci utvrdio postojanje praistorijskih kultura na podrucjima juzno od linije Sava-Dunav. Na osnovu oblika tog kostanog i kamenog orudja zakljucujemo da je tu ziveo covek neandertalskog tipa koji se bavio lovom kao svojim osnovnim zanimanjem i da je to bilo sasvim svesno, inteligentno bice, koje je pravilo orudje sa odredjenom svrhom.

Covek dalekog ledenog doba je dolazio do svih pronalazaka direktnim posmatranjem prirode, dakle, mogao je da utvrdi vezu izmedju uzroka i posledice, tako da je za sva orudja koja je izradjivao upotrebljavao inteligenciju, imajuci svest o tome da li mu ono moze obezbediti sopstvenu egzistenciju, kao i prezivljavanje njegove vrste u celini.

Charmed · Malo ~ mače ~

Starije kameno doba, paleolit, predstavlja najstariju epohu covekovog prisustva na zemlji, u kojoj je nas daleki predak ziveo, delao i umirao, ostavljajuci za sobom vidljive tragove svog postojanja, materijalne i duhovne kulture, na osnovu kojih pretpostavljamo ili zakljucujemo kako je uredjivao svoj svet i odnose u njemu, kako se borio za svoju egzistenciju i odrzanje svoje vrste. Taj davni period nastajanja, razvoja i nestanka prvih kultura odgovara starijoj, pleistocenoj fazi cetvrte velike geoloske epohe - kvartara. To je period jakih klimatskih oscilacija koje su, tokom neizmenicnih toplih i izuzetno hladnih perioda, menjale citav reljef nepreglednih prostora, te je razumljivo sto pecine, kao osobite geoloske formacije u kojima su kvartarne naslage sacuvane intaktne, pruzju najbolje uslove za istrazivanja fosilnog coveka, njegove materijalne i duhovne kulture, kao i pleistocene faune.

Fosilni covek starijeg kamenog doba ziveo je u vlasti prirode pokoravajuci se njenim, cesto surovim zakonima, potpuno zavistan od biljnog i zivotinjskog sveta koji ga je okruzivao, hvatao u svoje zamke, ali i pruzao mogucnosti za odrzavanje egzistencije, pospesujuci povremeno plamicke pronalazastva i napretka. Buduci da je paleolitski covek u borbi za sopstveni opstanak i odrzanje svoje vrste u celini bio upucen na zivotinjski svet baveci se lovom kao osnovnim zivotnim opredeljenjem, razumljivo je sto proucavanje i poznavanje pleistocenih faunistickih zajednica ima izuzetan znacaj za upoznavanje i razumevanje paleolitskih kultura i svih zivotnih sfera praistorijskog coveka - lovca.

Na podrucju Jugoslavije za sada su najsvestranije istrazene i proucene zajednice faune iz perioda gornjeg pleistocena, koji obuhvata interglacijal RISS-WURM (trece medjuledeno doba) i cetvrtu, WURM-ski glacijaciju, te se u tom vremenskom razdoblju smenjuju, u zavisnosti od klimatskih uslova, toplodobne i hladnodobne faunisticke zajednice. Njihovi predstavnici cinili su osnov egzistencije neandertalaca kao nosioca kultura srednjeg paleolita i mladjeg sapiensa, tvorca gornjepaleolitskih kultura''.

Pogorsanje klimatskih uslova nastalo pocetkom poslednje, WURM-ske glacijacije (WURM I), izazvalo je velike migracije faunskih zajednica, koje se u stadima sele iz ledom pokrivene severne i srednje Evrope u njena juzna podrucja. S druge strane, zivotinjska stada koja su prebivala u toplim predelima juzne Evrope, migriraju dalje na jug, ka podrucjima severne Afrike.

Tokom WURM-ske glacijacije teritoriju Jugoslavije su, u vise migracionih talasa, naselile faunske zajednice stepskog tipa sa dalekih i hladnih azijskih prostranstava.

Fosilni ostaci pleistocenih zivotinja otkrivenih u risovackoj pecini, koji zadivljuju impozantnoscu obilja, navode na zakljucak da risovacku faunu treba smestiti u hronoloske okvire prve faze cetvrtog ledenog doba (WURM I) i interstadijala WURM 1/2. Fauna je pretezno stepskog tipa, sto svedoci o migracijama faunskih zajednica iz stepa Panonske nizije na podrucja u unutrasnjost Srbije. Prema prof. dr B. Gaveli i I. Rakovecu, fauna Risovace ispod naslaga sige pripada stadijalu WURM I (110 000-118 000 god.), dok se fosilizovani paleontoloski materijal iz naslaga krupnijeg nanosa i gline datira u interstadijal WURM I/II (74 000-110 000 god.) po geoloskoj hronologiji.

Dugogodisnja sistematska istrazivanja risovacke pecine dala su, pored obilja fosilnog paleontoloskog materijala, i bogat kulturni inventar - kamena i kostana artefakta, ciji karakter, uz stratifikaciju same pecine, potvrdjuje da je Risovaca bila lovacka stanica coveka dalekog ledenog doba I da pripada periodu srednjeg paleolita-mustijerskoj epohi. U taj period se datuju i nalazi iz potkapine ispod Jerininog brda, lokalitet Gradac kod Kragujevca, cije se istrazivanje moze uzeti kao prvo paleontolosko-geolosko istrazivanje na tlu Srbije, pa i na citavom centralnobalkanskom podrucju Jugoslavije uopste (prof. dr B. Gavela, 1950.)

Charmed · Malo ~ mače ~

PARK BUKOVICKE BANJE

Park Bukovicke banje prostire se na povrsini od 21,5 hektara. Zemljiste za park kupljeno je jos 1849. godine i tada su obelezene prve staze, zasadjeno drvece, uredjen izvor i kupatilo Talpara. Podizanju parka u danasnjem smislu te reci pristupilo se 1856. godine, kada su prosecene staze, obrazovani drvoredi duz njih i oko drvenih stanova za posetioce formirani travnjaci, cvetnjaci i uredjeno toplo kupatilo Djulara. Sedamdesetih godina XIX veka, za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovica, Bukovicka banja postaje jedno od najbolje uredjenih balneoturistickih naselja, a renome najbolje banje u Srbiji zadrzava do pred Prvi svetski rat.

Staro zdanje, najstariji sacuvan objekat u parku Bukovicke banje, reprezentativni primer arhitekture srpskog romantizma, danas hotel i simbol Arandjelovca na grbu, prospektima i razglednicama, poceo je da gradi knez Mihailo Obrenovic 1865. godine kao letnju rezidenciju dinastije i skupstinski dom. Zgrada je podignuta na uzvisici severnog dela parka i fasadom je okrenuta prema Bukulji. Arhitekta Starog zdanja i parka ispred njega je minhenski djak, Kosta Sreplovic. Po okoncanju gradnje, 1872. godine, Staro zdanje, usled izmenjenih politickih prilika, postaje banjski objekat, verovatno najveci te vrste u ondasnjoj Srbiji.

Uporedo sa gradnjom Starog zdanja sagradjeno je i parno kupatilo, 1870. godine, a 1887. godine i hotel Novo zdanje, na istocnom kraju parka, cime je smestajni kapacitet banje znatno poboljsan.

U prvoj deceniji XX veka, 1907. godine, sagradjen je atraktivan trodelni paviljon Knjaz Milos, iznad istoimenog izvora, po planu arhitekte Branka Tanazevica.

U centralnom delu paviljona postojao je izvor, u severnom krilu su se rucno punile boce mineralnom vodom, dok je juzno krilo sa kolonadom predstavljalo poslasticarnicu. Danas je u centralnom delu ponovo izvor, a severno i zatvoreno, juzno krilo sluze za postavke izlozbi iz programa Smotre jugoslovenske umetnosti "Mermer i zvuci". Tih godina je u parku, osim pomenutih objekata, postojao kursalon, bazar, streliste, jezero, ribnjak, kuglana i igraliste "kriketa".

Najznacajniju izmenu su banja i park pretrpeli tridesetih godina XX veka, kada je banja bila pod upravom Stedionice dunavske banovine. Tokom 1933/34. godine preuredjeni su Staro zdanje, Novo zdanje i park, koji je iz osnova bio rekonstruisan po planovima ing. A.Krstica, mada je vec tada predstavljao atraktivnu celinu ispunjenu hiljadama najraznovrsnijih liscara i cetinara. Pronalazak termalnog izvora, 1935. godine uslovio je gradnju modernog toplog kupatila , otvorenog bazena sa mineralnom vodom, hotela Sumadija, i rekaptazu izvora Djulara i Talpara sa kojih su uklonjeni bazeni za kupanje.

U periodu obnove i izgradnje posle drugog svetskog rata parku je vracen stari sjaj, pa je ponovo, po resenju i bogatstvu raznovrsne flore, uvrscen u red najlepsih parkova u Srbiji. Od 1966. godine park pod Bukuljom postaje ambijent najvece zbirke skulptura u slobodnom prostoru i moze se porediti sa nekoliko cuvenih svetskih parkova skulpture, u SPOLETU, OTERLOU u Holandiji ili HJUSTONU i FORVERTU u Teksasu. Najveci broj skulptura u parku Bukovicke banje danas cine vajarska ostvarenja nastala u okviru Medjunarodnog simpozijuma "Beli Vencac", a nekada su to, uglavnom, bile biste srpskih vladara. Osim simpozijumskih ostvarenja u parku si i :Sfinga, Ivana Mestrovica; Lav (1916.) Pitera Gintera; Knjaz Milos Svana Vujanica, bista M.Pecinara Angeline Gatalice.

Charmed · Malo ~ mače ~

Eto to je moj grad,na koji sam jako ponosna.Ako niste nikad bili,lepo ga je obici i to sve videti,a ako je neko bio neka nam napise svoje utiske.......

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Charmed · Malo ~ mače ~

Hotel "Staro zdanje"

Charmed · Malo ~ mače ~

Park Bukovicke banje