Dogodilo se na danasnji dan.....

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 14. februar

869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rodjen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo medju Moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope, nasuprot uticaju salcburške arhiepiskopije. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik Slovena iz okoline Soluna, koji su dobro znali iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad smetao je bavarskom [nemačkom] sveštenstvu koje ih je optužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, morali su da putuju u Rim gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.

1400. - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399. zbacio rodjak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV. Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i tokom vladavine od 1377. bio je prinudjen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

1468. - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, čije je delo označilo civilizacijski preokret jer je omogućilo masovno štampanje knjiga, dotad radjenih ručno. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. - Kanada je postala francuska kolonija.

1779. - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. istraživao je ostrva u Tihom okeanu, a na trećem putovanju od 1776. do 1779. prvi je oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

1797. - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1835. - Pod nazivom 'Knjaževsko-serbski teatar', u Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujuća i uz novčanu pomoć knjaza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priredjivane za knjaza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1893. - SAD su anektirale Havaje.

1912. - Rodjen je srpski geograf, istraživač i putopisac madjarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela: putopisi 'Oluja nad Akonkagvom', 'Osvojenje vrhova', 'Kroz zemlju Indijanaca', 'Putovanje izvan vremena', 'Nepal otvara vrata', 'Gde civilizacija prestaje', 'Karavana prijateljstva', roman 'Nadjena sreća', knjiga za decu 'Kumenana' [prevedena na 16 jezika].

1929. - Član Al Kaponeove bande ubio je sedam gangstera iz bande Bagsa Morana u jednoj čikaškoj garaži, što je nazvano 'Masakrom na dan Svetog Valentina'.

1943. - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov, iz kojeg je izbacila nemačke okupatore.

1946. - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC [Elektronski numerički integrator i računar].

1956. - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult ličnosti Josifa Staljina i torturu ogromnih razmera, označenu kao 'Staljinova skretanja'.

1958. - Objavljeno je ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II, rodjakom jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu 1958, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972. - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade 'Luna 20' krenuo je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989. - Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini izrekao je 'fatvu' sa smrtnom presudom engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju, autoru 'Satanskih stihova', ocenjujući da je tim delom hulio na islam.

1995. - Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu s Ekvadorom.

2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da 'pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala'.

2005. - Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička 'Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu'.

2005. - U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211 rudara.

2005. - U požaru u džamiji u centru Teherana život je izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povredjeno.

Danas je sveti mučenik Trifun, zaštitnik vinogradara, guščara i mehandžija i izgonitelj demona. Sveti Trifun se praznuje zbog roda groždja, voća i drugih plodova zemaljskih, a esnafska je slava mehandžijska. U srpskom narodu se verovalo da Sveti Trifun zabada ugarak u zemlju, pa zato sneg počinje da kopni, a i drveće počinje da 'radi' [kreću sokovi u stablu].

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 15. februar

Danas je hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Slavi se u znak sećanja na susret Isusa Hrista 40 dana posle njegovog rođenja i pobožnog starca Simeuna iz Jerusalima, kojem je Bog obećao da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. Susret se zbio u jerusalimskom hramu gde je Marija dovela malog Hrista da prinesu žrtvu Bogu. Starac je u njemu poznao obećanog Mesiju, blagoslovio ga i zahvalio Bogu što mu je omogućio sretenje.

1564. - Rođen je italijanski fizičar, astronom i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke, posebno dinamike i kinematike. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca, navodno je posle presude rekao: 'Ipak se okreće!'. Zabrana objavljivanja njegovih dela ukinuta je tek 1757. Hidrostatsku vagu pronašao je 1585, a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Astronomski durbin konstruisao je 1609, otkrio je Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri najsjajnija Jupiterova satelita, Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda.

1710. - Rođen je francuski kralj Luj XV, koji je posle smrti pradede Luja XIV stupio na presto u petoj godini života i vladao do smrti 1774. Tokom vladavine ponašao se krajnje rasipnički i od njega potiču reči 'posle mene potop'.

1763. - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju preotetu od Austrije i postala je jedna od vodećih svetskih sila.

1781. - Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljivač savremene nemačke književnosti i estetike. Odlučujuće je doprineo oslobadjanju nemačke drame od uticaja klasičnih i francuskih modela.

1804. - Zbor uglednih Srba [najviđenijih ljudi sa teritorije Beogradskog pašaluka] je u Orašcu kod Aranđelovca [u Marićevića jaruzi] doneo odluku o dizanju ustanka protiv Turaka i za vožda izabrao Karađorđa. Sukobi Srba i Turaka izbili su posle seče knezova koju su naredile beogradske dahije da bi zastrašile srpski narod i njegove prvake. Prvi srpski ustanak isprva je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, a bezmalo ceo Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata. Kad su Rusija i Osmansko carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812, Porta je ugušila ustanak 1813. Sretenje je danas državni praznik - dan državnosti Srbije.

1832. - U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na svetosavskom platou u Beogradu.

1835. - Donet je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je, po uzoru na francuski i belgijski ustav, izradio Dimitrije Davidović. Knjaz Miloš Obrenović je već u martu 1835. suspendovao ustav, iskoristivši negodovanje Austrije, Osmanskog carstva i Rusije.

1857. - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere 'Ivan Susanjin', koja je, prema želji cara Nikolaja I, nazvana 'Život za cara'. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu 'Ruslan i Ljudmila'.

1861. - Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je 'Principia mathematica'. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o 'večnim objektima'. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj.

1880. - Rodjen srpski književnik Grigorije Božović u Ibarskom Kolasinu. Radio je u prosveti, bio predsednik prizrenske opštine, okružni načelnik, narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je najslikovitije opisao stvarnost Stare i Južne Srbije. Bio je aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu, Božović je streljan u zanosu revolucionarne 'pravde'.

1898. - Počeo je američko-španski rat u kojem su SAD od Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu [pri čemu je Kuba dobila nezavisnost].

1922. - U Hagu je održana prva sednica Međunarodnog suda kojeg je 1920. osnovalo Društvo naroda.

1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor marša 'Na Drinu', direktor Beogradske opere. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. 'Srpsku muzičku školu' koja sada nosi ime 'Mokranjac'.

1942. - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Singapur i zarobile 85.000 hiljada britanskih vojnika, nanevši Velikoj Britaniji najveći vojni poraz u istoriji. Veliko pomorsko uporište palo je zbog krupne strateske greške: britanska komanda je, računajući jedino na napad s mora, ostavila nezaštićeno zaleđe prema Malaji.

1944. - Srednjovekovni manastir Monte Kasino u Italiji, pretvoren u uporište nemačkih snaga u Drugom svetskom ratu, bombardovala je saveznička avijacija. Monte Kasino je bio centar benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice. Potpuno je razoren i uništen.

1971. - Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem.

1990. - London i Buenos Ajres obnovili su pune diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme bezuspešnog pokušaja Argentine da Velikoj Britaniji otme Foklandska ostrva u Atlantskom okeanu.

1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je na praznik Sretenja Gospodnjeg svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.

1993. - Parlament Slovačke izabrao je ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države.

1994. - Severna Koreja pristala je da otvori deo nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.

1994. - Izvršena je smrtna kazna nad ruskim serijskim ubicom Andrejem Čikatilom, 'Rostovskim trbosekom', koji je silovao i iskasapio više od 50 osoba.

1996. - U eksploziji skladišta municije blizu predsedničke palate u glavnom gradu Avganistana Kabulu poginulo je najmanje 60 ljudi.

2003. - Najveće antiratne demonstracije od rata u Vijetnamu održane su u 400 gradova u 60 zemalja - oko 10 miliona ljudi protestovalo je zbog namere SAD i Velike Britanije da bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija napadnu Irak.

2004. - U požaru u petospratnom tržnom centru u gradu Đilin na severoistoku Kine poginulo je najmanje 53 ljudi. Samo nekoliko sati kasnije, u požaru koji je zahvatio hram u Hainingu u kineskoj pokrajini Džedjang, poginulo je 40 vernika.

2004. - U Kini je izvršena je smrtna kazna nad Jangom Sinhaijem, jednim od najgorih serijskih ubica, koji je za četiri godine ubio 67 ljudi i silovao najmanje 20 žena.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 16. februar

1808. - Napoleon je počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.

1831. - Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, autor romana i pripovedaka o ruskoj provinciji. Prema njegovom delu 'Ledi Makbet scenskog okruga' Šostakovič je komponovao poznatu operu 'Katarina Izmajlova'.

1871. - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire koja u njegovim najboljim delima ''Stradija', 'Vođa' i 'Danga' doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1871. - Francuska je potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan je u maju.

1873. - Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao je zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena je prva španska republika koja je oborena naredne godine kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.

1877. - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, autor knjige meditativne proze 'Saputnici', putopisa 'Pisma iz Norveške',
pripovedaka i esejističke proze - dela koja su je svrstala među najbolje i najznačajnije srpske pisce 20. veka.

1907. - Umro je Đozue Karduči, najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, dugogodišnji profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906.

1932. - Na opštim izborima u Irskoj pobedila je partija 'Fijana fejl' [odvojeno krilo Šin Fejna], a njen lider Eamon de Valera postao je predsednik izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.

1933. - U strahu od nemačkih pretnji, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija su, zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara, učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta je prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

1936. - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio je Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu je formirao Manuel Azanja, vraćen je demokratski ustav iz 1931. Pokušaj vojske u julu da obori republikansku vladu prerastao je u građanski rat koji je završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka.

1945. - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu počeli masovno bombardovanje Tokija.

1959. - Vođa gerilaca Fidel Kastro postao je premijer Kube, nakon što je 1. januara 1959. zbacio s vlasti diktatora Fulhensija Batistu.

1978. - Kina i Japan su u Pekingu potpisali trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara. To je bio početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.

1994. - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

1998. - Prilikom pada 'Erbasa A-300' tajvanske aviokompanije 'Čajna erlajnz' u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe - svi putnici i članovi posade, među kojima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.

2000. - Rusija je obnovila odnose s NATO-om koji su bili prekinuti zboga napada te vojne alijanse na SR Jugoslaviju u martu 1999.

2001. - U napadu naoružanih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo je 10 Srba, a 43 osobe su ranjene.

2002. - Umro je prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije Volter Vinterbotom [89], koji je najduže bio na tom mestu [1947-1962].

2003. - U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu Amerike umrlo je najmanje 59 ljudi.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 17. februar

1600. - Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije.

1653. - Rođen je italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor u 17. veku baroknih dela za gudačke instrumente.

1673. - Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer, umro je nakon što mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji 'Uobraženi bolesnik'. Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao je više od 30 pozorišnih komada među kojima su najpoznatiji 'Učene žene', 'Tartif', 'Don Žuan', 'Mizantrop'.

1836. - Ukazom kneza Miloša Obrenovića u Bukureštu je osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio je Mihajilo German, a sekretar Jovan Gavrilović.

1856. - U Parizu je umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ['Knjiga pesama', 'Romansero', 'Ata Trol', 'Nemačka, zimska bajka'].

1864. - Južnjačka podmornica 'Hanli' je u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini potopila torpedom severnjački brod 'Hustanik', što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.

1909. - U tvrđavi Fort sil u Oklahomi umro je indijanski poglavica Gojatlaj, 'Onaj koji zeva'], poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao američkoj vojsci.

1916. - Britanske i francuske trupe zauzele su u Prvom svetskom ratu Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966. - Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari.

1972. - Donji dom britanskog parlamenta usvojio je zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici [kasnije Evropska unija].

1979. - Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera, Kina je napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije bila je prisiljena da povuče svoje trupe.

1982. - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio je nekadašnjeg saborca DŽošua Nkoma, za učešće u zaveri i isključio ga iz vlade. Mugabe i Nkomo vodili su sedamdesetih godina zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990. - Čehoslovačka komunistička partija isključila je iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i još 20 visokih funkcionera koji su došli na vlast nakon sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992. - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije.

1995. - Albanci u Tetovu u Makedoniji počeli su masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni 'Albanski univerzitet' u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a veći broj je povređen.

1999. - Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo pod nazivom 'Zajednički čuvar'; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić naredio je jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.

2002. - Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.

2003. - Po nalogu haškog Tribunala na Kosovu su uhapšeni pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova [OVK] i izručeni tom sudu: Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. To je prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio Kfor. Protiv Agima Murtezija sud je povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2003. - U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu, 21 osoba je poginula, a oko 50 je povređeno.

2004. - U 83. godini umro je bivši meksički predsednik Hoze Lopez Portiljo.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 18. februar

1405. - Tokom pohoda na Kinu umro je tatarski emir Timur Lenk, osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije.

1455. - Umro je italijanski slikar fra Anđeliko, dominikanski kaluđer, jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse. Njegovi najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i u Vatikanu.

1478. - Brat engleskog kralja Eduarda IV, DŽordž, vojvoda od Klarensa, osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina.

1546. - Umro je nemački verski reformator Martin Luter, avgustinski monah, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji vođa evropske crkvene reformacije. Luter je 1517. prikovao na vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza o reformi crkve i pozvao na javnu raspravu, zbog čega je ekskomuniciran iz katoličke crkve.

1564. - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelanđelo Buonaroti, uz Leonarda i Rafaela najveći umetnik visoke renesanse. Tvorac čuvenih fresaka u Sikstinskoj kapeli i monumentalnih skulptura 'Pjeta', 'David', 'Mojsije', sahranjen je uz najveće počasti u crkvi Santa Kroće u Firenci.

1861. - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II za kralja Italije.

1865. - Flota Unije je u Američkom građanskom ratu zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.

1900. - Počela je bitka kod Pardeberga u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4.000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju.

1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Kao ministar prosvete sproveo je reforme u školstvu i pokrenuo osnivanje Narodne biblioteke, muzeja i Državne štamparije. Napisao je 'Srpsku bibliografiju' sa popisom svih srpskih knjiga objavljenih 1741-1861 i 1868-76 i više zapaženih radova iz srednjovekovne istorije.

1932. - Rođen je češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik 'novog talasa' u češkoj kinematografiji. Proslavio se filmovima 'Let iznad kukavičjeg gnezda', snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, 'Amadeus', za koji je takodje dobio Oskar, 'Kosa', 'Svlačenje', 'Narod protiv Larija Flinta'.

1952. - Grčka i Turska su postale članice NATO-a.

1956. - Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje, koji je 1902. osnovao 'Konzervatorijum Mimi Pinson', namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom 'Lujza' [1900], kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera i Verlena.

1960. - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli su dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine.

1965. - Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

1967. - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme 'makartizma' bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu.

1991. - U terorističkom napadu Irske republikanske armije [IRA] na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba.

1997. - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3200 osoba, od kojih 686 dece.

2000. - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju.

2002. - Evropska unija odobrila je upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti međunarodnu policiju Ujedinjenih nacija [IPFT] koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995.

2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka.

2003. - U Sloveniji je uhapšen funkcioner Demokratske partije Kosova [DKP] Fatmir Ljimaj, bivši oficir Oslobodilačke vojske Kosova [OVK], a zatim izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik na Kosovu u leto 1998. Ljimaj je oslobodjen 30. novembra 2005. u nedostatku dokaza.

2003. - U podmetnutom požaru u podzemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginule su najmanje 133 osobe, a više od 150 je povređeno.

2004. - U Iranu je u eksploziji voza koji je prevozio mešavinu nafte i hemijskih supstanci poginulo najmanje 200, a povređeno više od 400 osoba.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 19. februar

1473. - Rođen je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke.

1674. - Potpisivanjem Vestminsterskog ugovora okončan je englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska [područje Njujorka] pripala je Engleskoj.

1743. - Rođen je italijanski kompozitor Luiđi Rodolfo Bokerini, virtuoz na violončelu, koji je uticao na razvoj gudačkih kvarteta kao muzičke forme i prvi komponovao muziku za gudačke kvintete i kvintete za gudačke instrumente i klavir. Stvorio je oko 500 dela u stilu rokokoa, uključujući simfonije, koncerte za violončelo, kamernu i crkvenu muziku.

1797. - Papa Pije VI potpisao je s Napoleonom Bonapartom Tolentinski ugovor, prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1800. - Napoleon Bonaparta se proglasio prvim konzulom Francuske.

1868. - Rođen srpski etnolog Tihomir Đorđević, u Knjaževcu. Đorđević je jedno od najvećih imena srpske nauke uopšte - kad su humanističke nauke u pitanju. Posle beogradske Velike škole doktorirao u Minhenu 1902. Radio kao gimnaziski i univerzitetski profesor. Veoma plodan autor, mnoštvo njegovih tekstova razasuto je po stručnoj periodici. Osnovao je i uredjivao neke stručne časopise, poput 'Karadžića', uredjivao Etnografski zbornik Srpske kraljevske akademije. Dela: 'O Makedoniji', 'Iz Srbije kneza Miloša', 'Naš narodni život', 'O esnafima'.

1875. - Umro je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički slikao naravi vojvodjanske sredine u drugoj polovini 19. veka.

1878. - Sanstefanskim ugovorom okončan je srpsko-turski rat. Ugovor kojim je Rusija pokušala da stvori veliku Bugarsku na račun Srbije poništen je na zahtev ostalih evropskih sila na Berlinskom kongresu u julu 1878.

1918. - U Rusiji je dekretom boljševika zabranjeno privatno vlasništvo nad zemljom, vodom i prirodnim dobrima.

1922. - U Zagrebu je izašao prvi broj lista 'Borba', iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom svetskom ratu u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941. i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle oslobodjenja Beograda, 15. novembra 1944. kao organ KPJ postao je dnevni list.

1924. - Rodjen je američki filmski glumac Li Marvin, briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi s margine društva. Filmovi: 'Velika trka', 'Komančerosi', 'Dvanaest žigosanih', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Kat Balu' [Oskar], 'Monti Valš', 'Point Blank', 'Pakao Pacifika', 'Ubice'.

1940. - Umro je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i simbol Demokratske stranke. Bio jedan od prvaka Radikalne stranke. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1942. - Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam brodova i uništena su 23 aviona.

1945. - Američke snage su se u Drugom svetskom ratu iskrcale na pacifičko ostrvo Ivo Džima, a posle krvavih borbi, od 22.000 Japanaca samo 212 najtežih ranjenika predalo se 26. marta 1945, dok su Amerikanci imali više od 6.800 mrtvih.

1951. - Umro je francuski pisac Andre Žid, sjajan stilista, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Njegovu modernu intelektualnu prozu odlikuje velika iskrenost i prezir prema predrasudama. Dela: romani 'Kovači lažnog novca', 'Podrumi Vatikana', 'Pastoralna simfonija', 'Zemaljska hrana', putopisi 'Povratak iz ŠSR', 'Putovanje u Kongo' i izuzetno poetski 'Dnevnik'.

1952. - Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920.

1959. - Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra.

1976. - Island je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dveju zemalja o pravu na ribarenje u spornim vodama.

1977. - U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale 'Djerdap 2'.

1991. - Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika S S S R Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. - U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.

1993. - Pored obala Haitija u oluji je potonuo feribot i od oko 1.500 putnika i članova posade spaslo se samo 285 ljudi.

1997. - Umro je kineski državnik Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od 1978, a s poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti.

1999. - Ubijen je verski vodja iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek el Sadr, zajedno s dva sina.

1999. - Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević je, povodom pretnji Jugoslaviji bombardovanjem ukoliko ne dozvoli stranu okupaciju na delu teritorije, izjavio: 'Nećemo dati Kosovo i Metohiju ni po cenu bombardovanja'.

2003. - U dotad najgoroj avionskoj nesreći u Iranu, na jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion 'Iljušin 76' s pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 20. februar

1631. - Nemački protestantski knezovi sklopili su savez sa švedskim kraljem Gustavom II, čime je i Švedska ušla u Tridesetogodišnji rat [1618-48].

1707. - Umro je poslednji veliki mogul Indije Aurangzeb. Godine 1658. zbacio je oca s vlasti, pogubio braću i uzurpirao presto. Osvojio je Dekan, Kandahar i Kabul i nazvao se 'Alamgir' [osvajač sveta]. Podsticao je umetnost i nauku, osnivao škole i fanatički širio islam, progoneći hinduizam. Njegovom smrću počelo je slabljene mogulske države.

1790. - Umro je austrijski car Josif II, najstariji sin Marije Terezije i njen suvladar od 1765. do 1780. Kao pobornik prosvećenog apsolutizma sproveo je značajne reforme, uveo je 1781. državnu kontrolu nad papskim bulama i doneo Edikt o toleranciji kojim je priznao slobodu veroispovesti u austrijskom carstvu.

1809. - Francuzi su posle duže opsade zauzeli Saragosu, koja je odbila Napoleonovog brata Žozefa za kralja Španije.

1860. - U Novom Sadu je izašao prvi roj 'Danice', najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao Đorđe Popović. 'Danica' je okupila stotinak srpskih pisaca, među kojima Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i druge.

1886. - Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, jedan odosnivača Komunističke partije Mađarske -vođa mađarske sovjetske revolucije 1919. Streljan je u staljinističkim čistkama u S S SR -u 1939, a rehabilitovan posle Staljinove smrti.

1908. - Umro je pisac Simo Matavulj, clan Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Njegovo
najznačajnije delo je roman 'Bakonja fra Brne'.

1920. - Umro je američki istraživač, admiral Robert Edvin Piri, prvi čovek koji je, u aprilu 1909, stigao na Severni pol. Ispitao je i najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo.

1938. - Šef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku u znak protesta zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru.

1942. - Japanci su u Drugom sveskom ratu napali portugalski Timori ostrvo Bali u holandskoj Istočnoj Indiji.

1962. - Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod 'Merkjuri-Atlas 6', kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.

1967. - Predsednik Indonezije Ahmet Sukarno predao je svu izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo 'titulu' predsednika.

1979. - U erupciji indonežanskog vulkana Sinira život jeizgubilo 175 ljudi.

1985. - U Irskoj je, i pored žestokog protivljenja rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

1986. - Verski sukobi između Hindusa, muslimana i Sika zahvatili su Indiju, a u tri indijske države zaveden je policijski čas.

1991. - Usvajanjem amandmana 99. na Ustav kojim je Republika Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula je inicijativu za izdvajanje iz SFR Jugoslavije; vlada Hrvatske podnela je Saboru dopunu Ustava po kome u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav tadašnje SFRJ.

1996. - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel, vratili su se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana kasnije obojica ubijeni.

1999. - Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke,pojačani su oružani sukobi između srpskih snaga bezbednosti i pripadnika ekstremističke organizacije kosovskih Albanaca Oslobodilačke vojske Kosova [OVK].

2000. - Srpska policija je tokom sedam dana privela 24 aktivista studentske organizacije 'Otpor' zbog lepljenja plakata i ispisivanja grafita sa antirežimskim sadržajem. Hapšenje aktivista 'Otpora' i onemogućavanje rada nezavisnim medijima, obeležili su naredni period sve do izbora u septembru na kojima je, pobedom Demokratske opozicije Srbije, srušen režim Slobodana Miloševića.

2002. - U najvećoj železničkoj nesreći u Egiptu poginula su 373 putnika, a 66 je povredjeno, kada je izbio požar u vozu na liniji Kairo-Luksor.

2003. - U požaru koji je izbio na rok koncertu grupe Great Whiteu jednom noćnom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud [SAD], poginulo je 100, a povređeno oko 200 osoba.

2003. - Komandant vazdušnih snaga Pakistana, Mušaf Ali Mir, njegova žena i još 15 osoba je poginulo kada se vojni avion Foker-27 srušio u blizini Kohata na severozapadu zemlje.

2005. - Izraelska vlada je donela odluku o povlačenju iz pojasa Gaze i o etapnom iseljavanju jevrejskih naselja, koja se u toj oblasti nalaze više od 37 godina.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 21. februar

1437. - U manastiru u Pertu [Škotska] ubijen je škotski kralj Džejms I. Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vodjenje državnih poslova.

1513. - Umro je papa Julije II, zaštitnik umetnosti iumetnika. Tokom njegovog pontifikata [od 1503] Papaska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafael Santi njegove privatne odaje, a Bramante je rekonstruisao crkvu Svetog Petra u Vatikanu.

1613. - Na ruski presto je stupio Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

1677. - Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza, jedanod najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu 'Etika', izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.

1794. - Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika nekoliko puta između 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vođstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrdjave, među kojima i legendarnog Dejvi Kroketa.

1866. - Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. pronašao metodu za utvrđivanje sifilisa [Vasermanova reakcija].

1893. - Rođen je španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku, jedan od prvih gitarista koji je tehniku gitare prilagodio polifoničnim delima.

1911. - Japan i SAD su potpisali trgovinski ugovor kojim jeograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

1916. - Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u Francuskoj, najduža i najkrvavija u Prvom svetskom ratu. U bici koja je okončana 18. decembra poginulo je oko milion nemačkih i francuskih vojnika.

1941. - U avionskoj nesreći je poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu koju je podelio sa svojim saradnikom Džonom Maklaudom.

1943. - Britanski kralj Džordž VI dodelio je Rusima odlikovanje 'Mač časti' za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.

1947. - Američki pronalazač Edvin Herbert Lend demonstrirao je u Njujorku prvu 'instant kameru', Polaroid.

1958. - Gamal Abdel Naser je izabran za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

1965. - Tokom govora na skupu Afro-američke organizacije jedinstva u Njujorku je ubijen američki borac za građanska prava i vođa američkih crnaca Malkolm Eks.

1972. - Ričard Nikson je doputovao u Peking, kaoprvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time je počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren je put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1974. - U Skupštini SFR Jugoslavije proglašen je novi Ustav kojim su definisane promene u odnosima federacije i federalnih jedinica i ustrojstvo federalne zajednice. Republike su faktički postale nacionalne države, a autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina 'konstitutivni elementi' federacije, čime je njihova veza sa Republikom Srbijom svedena na minimum.

1983. - U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asampoginulo je više od 800 ljudi.

1991. - Umrla je engleska balerina Margot Fontejn, jedna od najvećih balerina 20. veka. Sa izvanrednim uspehom interpretirala je širom sveta glavne uloge u baletima 'Žizela', 'Labudovo jezero', 'Začarana lepotica', 'Žar ptica'. Gostovala je u Beogradu 1954.

1992. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u SFR Jugoslaviju [UNPROFOR] sa mandatom od 12 meseci. Komandni punkt 14.000 'plavih šlemova' je smešten u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

1997. - Pristalice i simpatizeri koalicije 'Zajedno', koji su gotovo tri meseca protestovali širom Srbije zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, okupili su se u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, prve posle Drugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisu bili komunisti. Svečani čin tog dana bio je skidanje zvezde petokrake, simbola komunizma, sa kupole Gradske skupštine. Za gradonačelnika je izabran lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

2001. - U Kandaharu, sedištu talibana, više od hiljadu ljudi prisustvovalo je javnom izvršenju smrtne kazne vešanjem dve žene optužene za prostituciju.

2002. - Američki predsednik Džordž Buš doputovao je uzvaničnu posetu Kini. To je prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle 30 godina. Ričard Nikson je poslednji američki predsednik koji je bio u zvaničnoj poseti Kini, koja je označila prekid neprijateljstva dve države.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 22. februar

1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Prema latinskoj verziji njegovog imena nemački kartograf Martin Valdzemiler nazvao je Novi svet Amerika, premda je novi kontinet 1492. otkrio Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.

1784. - Iz njujorške luke je isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu 'Kineska carica'. U Kinu je stigao 28. avgusta.

1788. - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, čije je delo postalo cenjeno pred kraj njegovog života i posle smrti [1860]. Njegova duboko pesimistična filozofija našla je sledbenike u generaciji razočaranoj neuspehom nacionalnih pokreta 1848, a u filozofiji i književnosti imala je odraza u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana ['Svet kao volja i predstava', 'Pararega i paralipomena'].

1819. - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kvinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.

1826. - Rođen je srpski političar i novinar Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je učesnik Majske skupštine 1848, gradonačelnik Novog Sada 1861. i predvodnik liberalne struje na Blagoveštanskom saboru. Pokrenuo je čuveni list 'Zastava', vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija ustupila je Rusiji deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.

1848. - U Parizu je izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip je abdicirao i 24. februara je proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara Napoleona III.

1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen je za predsednika Konfederacije Država Amerike [otcepljene južne države].

1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva njegovog oca kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.

1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a 'Andaluzijski pas' iz 1928. i 'Zlatno doba' iz 1930. postali su obrazac nadrealističkog poetskog filma.

1913. - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni su meksički revolucionar i predsednik [1911-13] Francisko Madera i potpredsednik Pino Suares.

1935. - Rođen je Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka i jedna od najmarkantnijih ličnosti u književnim krugovima 60-ih i 70-ih godina. Bio je dramaturg pozorišta 'Atelje 212' u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu ['Mansarda', 'Bašta, Pepeo', 'Peščanik', 'Grobnica za Borisa Davidoviča', 'Enciklopedija mrtvih', 'Čas anatomije'].

1966. - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo je svu vlast u zemlji i naredio da se uhapsi pet ministara.

1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona, američke i južnovijetnamske snage počele su najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.

1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je posle 165 godina britanske uprave punu nezavisnost i postalo 40. član Komonvelta.

1980. - Izraelska vlada pustila je u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.

1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.

1993. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o pokretanju postupka za osnivanje Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.

1997. - U svom biltenu 'Člirimi' [Oslobođenje] jedna od oružanih grupacija kosovskih Albanaca 'Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova' pozvao je kosovske Albance na oružani narodni ustanak kao 'jedini put koji garantuje slobodu i pobedu nad srpskim okupatorom'.

2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora za silovanje i porobljavanje muslimanskih žena i devojčica u Foči u periodu od juna 1992, do februara 1993. godine.

2002. - U sukobu s vladinim snagama ubijen je Jonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.

2004. - Britanac Ričard Mej, predsednik sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga. Nekoliko meseci kasnije [1. jula] sudija Mej je preminuo.

2005. - U zemljotresu koji je pogodio jugoistočnu iransku provinsiju Kerman, poginulo je 612 osoba, a nekoliko izolovanih planinskih sela je uništeno.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 23. februar

1574. - U Francuskoj je izbio peti verski rat izmedju katolika i hugenota [protestanata]. Hugenotski ratovi potresali su Francusku do početka 18. veka, a punu ravnopravnost hugenoti su stekli tek nakon Francuske revolucije 1789.

1685. - Rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl uz Johana Sebastijana Baha najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi ['Rinaldo', 'Julije Cezar', 'Mesija','Izrael u Egiptu', 'Juda Makabejac']. Po odlasku u London postao je centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. poverena mu je organizacija i vodjenje Kraljevske muzičke akademije.

1792. - Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.

1821. - U Rimu je umro engleski pesnik Džon Kits čija se dela - soneti, spev 'Endimion', pesme 'Oda slavuju', 'Oda grčkoj urni', 'Oda jeseni' ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.

1836. - Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane počelo je opsadu tvrđave Alamo u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među njima i Dejvi Kroket, pala je 6.marta, a svi branioci su izginuli.

1866. - Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, ujedinitelj Moldavije i Vlaške primoran je da abdicira i da napusti zemlju. Nasledio ga je Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881 postao prvi rumunski kralj.

1898. - Francuski pisac Emil Zola uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom 'Optužujem', u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.

1905. - Američki advokat Pol Persi Haris osnovao je u Čikagu Rotari klub.

1919. - Benito Musolini je napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom 'Fasci del Combattimento'

1931. - Umrla je australijska pevačica Neli Melba, jedna od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1934. - Ubijen je lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.

1938. - U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazište nafte.

1944. - U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna
misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

1959. - Međunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo zasedanje u Strazburu.

1965. - U Santa Moniki je umro slavni američki filmski komičar Sten Lorel, 'mršavi' iz tandema Stanlio i Olio.

1970. - Britanska Gvajana postala je nezavisna republika u okviru komonvelta.

1981. - U pokušaju da izvrši državni udar i zbaci vladu Adolfa Suareza, grupa gardista pod vodjstvom pukovnika Antonia Tehera upala je, uz pucnjavu, u španski parlament.

1991. - Vojnim pučem u Tajlandu je oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast je preuzela vojna hunta.

2003. - U 47 godini umro je američki rok muzičar Haui Epštajn. Bio je gitarista i tekstopisac u grupi Tom Petty Heartbreakers.

2005. - U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu poginulo je oko 600 ljudi, a blizu 1.000 osoba je povređeno.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dogodilo se na današnji dan - 24. februar

1389. - Danci su u bici kod Folkepinga porazili Švedjane i zarobili švedskog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala stvarni vladar i Švedske.

1443. - Rodjen je madjarski kralj Matija Hunjadi, poznat kao Matija I Korvin, koji je tokom vladavine od 1458. uspešno ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzevši 1486. i Beč. Obnovio je madjarsku državu posle decenija feudalne anarhije, reformišući finansije, vojsku, pravosudje i administraciju, pomagao je razvoj gradova, a u Požunu [sadašnja Bratislava] 1465. osnovao je univerzitet i 1472. prvu štampariju. Nazvan je 'Korvin' zbog gavrana [latinski - corvus] na njegovom štitu.

1525. - Upotrebivši prvi put u istoriji ratova puške arkebuze, španska armija pod komandom markiza od Peskare do nogu je u bici kod Pavije u Italiji potukla francusko-švajcarsku vojsku koju je predvodio francuski kralj Fransoa I. U bici je poginulo 14.000 vojnika, a Fransoa I je zarobljen.

1530. - Karla V u Bolonji je za svetog rimskog cara i kralja Italije [već je bio kralj Španije i vladar njene ogromne imperije] krunisao papa Klement VII, što je bilo poslednji put u istoriji da rimski biskup kruniše nekog vladara.

1563. - Hugenoti su ubili Fransou de Lorena, vojvodu od Giza, jednog od francuskih rimokatoličkih vodja u gradjanskom ratu sa hugenotima, koji je sa svojim snagama opsedao Orlean.

1582. - Papa Grgur XIII izdao je bulu o primeni Gregorijanskog kalendara, reforma Julijanskog kalendara i uvodjenje Gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, Julijanski kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod Gregorijanskog odstupanje neuporedivo manje.

1786. - Rodjen je nemački pisac Vilhelm Grim, skupljač i obradjivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom. Izdavao je i nemačke srednjovekovne književne spomenike i proučavao nemačka junačka predanja.

1803. - Rodjen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, kojeg je za 'kapetana dunavskog' 1833. postavio knez Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Otad je poznat kao 'Kapetan Miša'. Imao je 74 broda, solane u Rumuniji i Madjarskoj i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojem je sada rektorat Beogradskog univerziteta, nazvanu Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. 'svom otečestvu'.

1847. - Rodjen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1848. - Pod pritiskom naroda i liberalne buržoazije abdicirao je francuski kralj Luj Filip - nosilac režima 'gradjanskog kraljevstva' - i francuska Druga republika je proglašena dva dana kasnije.

1848. - U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen 'Manifest komunističke partije', koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja 'Saveza komunista' održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

1852. - Rodjen je engleski pisac irskog porekla Džordž Ogastas Mur, autor realističkih i naturalističkih romana.

1885. - Rodjen je američki admiral Čester Vilijam Nimic, komandant Pacifičke flote SAD u Drugom svetskom ratu.

1887. - Pariz i Brisel postale su prve dve prestonice povezane telefonskom vezom.

1920. - Prvi politički program nemačke Nacionalsocijalističke radničke partije, koju je 1919. u Minhenu osnovao Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka. Program koji je sačinio Hitler kasnije je razradjen u njegovoj knjizi 'Majn kampf' u kojoj je nagovesteno istrebljenje Jevreja i Roma.

1945. - Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, odmah pošto je u Drugom svetskom ratu objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

1945. - Trupe SAD oslobodile su japanske okupacije u Drugom svetskom ratu glavni grad Filipina Manilu.

1946. - Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

1966. - U Gani je vojnim udarom, dok je bio u poseti Kini, zbačen predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vodjstvom Gana 1957. izborila nezavisnost od Britanije. Vlast je preuzelo takozvano Veće nacionalnog oslobodjenja s generalom Džozefom Ankrahom na čelu. Svrgnuti predsednik otišao je u Konakri, gde ga je gvinejski predsednik Seku Ture 2. marta 1966. proglasio kopredsednikom Gvineje.

1971. - Alžir je saopštio da preuzima kontrolu nad francuskim petrolejskim kompanijama u zemlji.

1974. - Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta Srbije, koji je znatno doprineo ekološkom pravcu u biologiji uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukture i razvoja njihovih ekosistema. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju.

1974. - Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš [bivši Istočni Pakistan] kao nezavisnu državu.

1975. - Umro je sovjetski državnik ruskog porekla Mihail Aleksandrovič Bulganjin, premijer ŠSR od 1955. do 1958. Boljševicima se priključio 1917. uoči Oktobarske revolucije i do 1922. radio je u boljševičkoj tajnoj političkoj policiji.

1990. - Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, bivši predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985, kad se povukao iz javnog života.

1991. - Nekoliko časova posle poslednjeg pokušaja sovjetske diplomatije da spreči sukob, počela je ofanziva američkih snaga i njihovih saveznika u Zalivskom ratu protiv Iraka u kojem je s obe strane učestvovalo više od 1,3 miliona vojnika. Cilj ofanzive bilo je prisiljavanje Iraka da napusti Kuvajt, koji je okupiran 1. avgusta 1990.

1993. - Kanadski premijer Brajan Malruni, čija je popularnost spala na najniže grane u istoriji anketiranja birača u Kanadi, dao je ostavku posle devet godina na vlasti.

1995. - U retkoj javnoj svadji transatlantskih saveznika, ambasada SAD u Parizu optužila je ministra unutrašnjih poslova Francuske Šarla Paskvu da je lagao povodom špijunskog skandala i odluke francuskih vlasti dva dana pre toga da zbog političke i ekonomske špijunaže protera četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD.

1996. - Kubanski vojni avioni oborili su dva mala aviona jedne kubanske izbegličke organizacije u SAD, koji su - uprkos ponovljenih upozorenja u višednevnom 'ratu živaca' da provokacije neće biti tolerisane - ušli duboko u vazdušni prostor Kube.

1996. - Palestinski islamski teroristi su u dva samoubilačka napada u Izraelu ubili 27 ljudi.

1998. - Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

2003. - U zemljotresu u severozapadnoj kineskoj provinciji Sindjang poginulo je najmanje 268 ljudi.

2004. - U zemljotresu koji je pogodio oblast El Hoseima na mediteranskoj obali Maroka, poginulo je najmanje 572 ljudi.

Shiseido · **N-SNG-J06**

Dogodilo se na današnji dan - 25. februar

1570. - Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723. - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla [1673-1710].

1815. - Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka [1804], ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1873. - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885. - Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888. - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao 'Pančićeva omorika' i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899. - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter, po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948. - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je 'februarski udar'.

1954. - Egipatski predsednik Mohamed Nagib je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956. - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije S S S R, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964. - Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972. - Sovjetski vasionski brod 'Luna 20' vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983. - Umro je američki pisac Tenesi Vilijams, čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ['Staklena menažerija', 'Tramvaj zvani želja', 'Mačka na usijanom limenom krovu'].

1986. - Filipinski diktator Ferdinand Markos podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991. - Iračka raketa 'skad' pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993. - Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994. - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000. - Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2001. - U 92-oj godini umro je ser Donald Bredman, najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003. - Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi [82] koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

2004. - U 86. godini umro je Stanislav Rinjak
prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004. - Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće českih oružanih snaga od II svetskog rata.

2005. - Umro je Piter Benenson [83], osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel, koja je dobitnik Nobelove nagrade.