sid :: www.domaci.de

pinkie · Prijatelj foruma

Ovako na primer...
Sid

Šid se nalazi u jugozapadnom delu Vojvodine, u zapadnom Sremu. Kroz opštinu prolazi auto-put i železnička pruga Beograd Zagreb. Život na ovim prostorima datira od praistorije o cemu svedoci nalazište Lokaliteta -gradina, a u ataru starog grada Berkasova pronadena je kaciga iz rimskog doba. Šid sa živopisnom okolinom, blagim padinama Fruške gore i vodotocima Save, Bosuta i Studve i tri akumulaciona jezera kod Sota i Erdevika pruža razne mogucnosti za odmor i rekreaciju. Bosut još uvek nosi epitet najčistije reke u Evropi, a lovišta u Vorovu, Vranjaku i Moroviću bogata su fazanima, zečevima i srnama. Kada dođete u šidsku opštinu zastanite obavezno i pogledajte Galeriju slika Save Šumanovica, Muzej naďve Ilianum, Lokalitet na gradini , Ikonostas u Molovinu, Manastir u Privinoj glavi, ili staru gotsku crkvu u Moroviću. Nedaleko od Šida na 108 km auto-puta Beograd-Zagreb nalazi se Spomen obeležje Sremski front. Ovaj monumentalni kompleks izgraden je na mestu gde je poginulo 13000 boraca koji su dali svoje živote za oslobođenje zemlje u Drugom svetskom ratu

pinkie · Prijatelj foruma

Geografija
--------------------------------------------------------------------------------
U jugozapadnom delu Vojvodine, kraj magistralne pruge Beograd - Zagreb, prostire se opština Šid s naseljenim mestima: Batrovci, Ilinci, Morović, Jamena, Višnjićevo, Kukujevci, Adaševci, Bačinci, Erdevik, Ljuba, Sot, Berkasovo i Gibarac.
Istorija

--------------------------------------------------------------------------------
Prvi podaci o Šidu su iz XVIII veka kada je ovo naselje bilo u Podunavskoj vojnoj granici. U XIX veku mesto naseljavaju pored Srba i Rusini iz Ruskog Krstura i Kucure, zatim Slovaci iz Gložana i Pivnica. Početkom XX veka Šid se razvija kao gradsko naselje. Rano se javlja radnički pokret, a u narodnooslobodilačkom ratu čitavo područje bilo je aktivno u organizovanju borbi protiv neprijatelja. Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije početkom 1945. godine (Sremski front) vođene su u okolini Šida.
Kultura

--------------------------------------------------------------------------------
U Šidu i okolini privlačne su prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti - praistorijski nalazište Gradina na Bosutu, ostaci grada i crkve u Moroviću, crkva u Molovinu, srednejvekovni grad Berkasovo, grog Filipa Višnjića u Višnjićevu, galerija Save Šumanovića i Ilijanum u Šidu. Grobnica palih boraca na Sremskom frontu i dr.
Privreda

--------------------------------------------------------------------------------
Razvijena je poljoprivreda, industrija, trgovina, uslužne delatnosti i saobraćaj. Pozanti su poljoprivredo-industrijski kombinat i hemijska industrija. U ovom delu Srema na domaku Fruške gore poznata su lovišta, izletište Lipovača i manastir Pribina glava.

pinkie · Prijatelj foruma

IZVORI O POSTANKU MESTA ŠIDA

Kako i kada je šid formiran kao naselje, naučno utvrđenih podataka nema. Postoje samo razne pretpostavke. Početkom 18. veka Šid je bio jedno od najvećih naselja na prostoru između Vinkovaca, Vukovara i Sremske Mitrovice. Za procene o veličini i značaju Šida postoje pismeni podaci. Najraniji pomen iz toga vremena je podatak u knjizi Franje Vanišeka, "Istorija vojničke krajine" sa naznakom da je u Šidu umro 1702. godine vikar apostolskog poslanstva Luka Natalis, čije je sedište bilo u Šidu.

U knjizi "Memoari" od Simeona Piščevića, koju je izdala Srpska književna zadruga 1963. godine, čitamo da se Piščević rodio u Šidu 1731. godine, bio austrijski oficir, kasnije u Rusiji postao general i književnik, a da je njegov otac bio u činu komandira landmilicije Petrovaradinske pukovnije. Simeon Piščević kaže da je u Šidu postojala osnovna škola i da je bilo razvijeno naselje. U nekim podacima iz 1733. godine pored vojnih postaja, pominje se da je Šid bio središte protopopijata i u svojoj okolini najveće naselje. Iako nigde nema pisanih podataka o Šidu u 17. veku, činjenica je, da je on u to vreme postojao kao naselje sa većim brojem stanovnika.

Iznenađuje da se Šid ne pominje kao naselje u knjizi mađarskog istoričara Čankija, koji je vrlo solidno obradio najstarije naseljavanje Srba u Sremu i dao čitav niz istorijsko - geografskih podataka sa posebnim osvrtom na etničko smenjivanje u Sremu. Isto tako, nema podataka o Šidu ni u knjizi Tadije Smičiklasa "Dvijestagodišnjica oslobođenja Slavonije", ni u aktima Karlovačke mitropolije prvih dveju decenija 18. veka.

Turski putopisac Evlija Čelebija tokom 17. veka dvaput je putovao Sremom i u svojim putopisima nigde ne pominje Šid, iako se zadržavao u Tovarniku i dao prilično opširan prikaz stanovništva i položaja toga mesta kao i drugih mesta na području Srema.

U Hrvatskoj enciklopediji (II tom, izdatoj 1941. god.) objavljen je članak Stjepana Pavičića u kojem se na temelju arhivske građe, a prema podacima papskih izaslanika, opisuje Srem, u predtursko doba 14. i 15. veka. Pisac se zadržava na naseljima od današnjeg Šida do Dunava. Po njima se u 14. veku, na mestu današnjeg Šida nalazilo naselje Svi Sveti, koje je imalo i svoju crkvu. U to vreme i na tom prostoru postojala su naselja kojih danas nema, kao što su: Lokve, Bodin, Odvorci, Vukovac, Lovrenci, Tođilo i Katolinci.

--------------------------------------------------------------------------------

MIGRACIONA KRETANJA U SREMU

Posle provale turaka i zauzimanja Srema došlo je do velikih promena me|u stanovništvom a i između samih naselja. Mnoga su sela nestala, neka su promenila imena, a na nekim prostorima stvorena su nova naselja. Naročito je došlo do povećanja srpskog stanovništva u Sremu u 15. i 16. veku.

Pošto nema istorijskih podataka o postojanju Šida, moraju se koristiti razna predanja, koja nemaju čvršću istorijsku podlogu u tom pogledu. Postoje dve verzije: prema jednoj, prvo naselje formiralo se kod tovarničkog groblja a prema drugoj, uz potok Šidinu. Iz raznih podataka je poznato da se teren, na kojem je podignut Šid, nalazio na putu Osijek - Vukovar - Sremska Mitrovica i da se u istočnom delu današnjeg Šida nalazio potok, koji je u ono vreme bio obrastao visokim i gustim šipragom i vrlo dobro služio hajducima, kojih je bilo po celom Sremu, za presretanje i pljačkanje trgovačkih karavana. Potok koji se danas zove Šidina, verovatno je pre 300 do 400 godina izgledao drukčiji, mnogo bogatiji vodom. Decenijama Šidina postepeno gubi vodu, tako da danas u Šidini nema ni blizu one količine vode, koje je bilo pre samo 60 godina, i ako je posle poslednje poplave 1954. godine izvršena temeljita i vrlo solidna regulacija i čišćenje kanala. Stariji ljudi sećaju se i danas da je na Šidini od Sota do Šida bilo 5 do 6 vodenica, koje su, zahvaljujući velikoj količini vode, mlele pšenicu i kukuruz. Sada nema ni jedne vodenice ne samo zato što postoje moderni mlinovi nego i zato što nema dovoljno vode koja bi pokretala vodenice. Još jedan podatak govori da su Šidina, kao i stari "Rimski izvor" iza Despotovca u Berkasovu bili bogatiji vodom. Godine 1913, šiđani su se pripremali da izgrade vodovod, a da vodu dovedu iz izvora sa padina Fruške gore i da se celo naselje snabdeva izvorskom vodom. Pominjali su se izvori iz šidskih vinograda zvani "Piromanske stubline". Danas na tome terenu nema ni izvora, pa prema tome ni vode. Verovatno da ima istine u tvrdnjama da su neki izvori zapušteni, ali je tačno da je vode manje.

Trgovačke karavane, koje su prolazile preko potoka Šidine i bile izložene napadima pljačkaša, izazvale su nezadovoljstvo ne samo me|u napadnutim trgovcima nego i kod stanovništva koje je na tom prostoru živelo. Trgovci su se žalili višim vlastima i tražili zaštitu od napada pljačkaša. Uvažena je molba trgovaca i doneta je odluka da se na ugroženom mestu podignu karaule sa čuvarima i njihovim porodicama. Karaule i njihovi stanovnici predstavljaju početak novog naselja koje je kasnije dobilo ime Šid.

--------------------------------------------------------------------------------

PRVA NASELJA NA DANAŠNJEM TERENU ŠIDA

Računa se da je prvo naselje počelo da se diže oko potoka u prvoj polovini 16. veka. Pošto je bezbednost trgovačkih karavana na prostoru prelaska potoka bila sve bolja, karavane su se odmarale pored karaula, tu se povremeno zadržavale i naselje se postepeno širilo i jačalo. Pretpostavka da su se stanovnici prvog naselja kod tovarničkog groblja nasilno preselili na potok Šidinu, verovatno otpada, pošto nema nikakvih znakova da je naselje kod tovarničkog groblja postojalo, tim pre što se nedaleko groblja nalazi selo Tovarnik čije je postojanje starijeg datuma i nije bilo nikakve potrebe da se na udaljenosti od svega dva kilometra podiže novo naselje. Naselje se širilo zapadno od Šidine i vremenom dolazi do podizanja trgovina i zanatskih radnji. Naselje je u početku bilo malo, ali već krajem 17. veka proširuje se i postaje centar kako za manja naselja prema Fruškoj gori, tako i prema reci Bosutu i Bosutskim šumama.

Da se Šid, kao naselje, počeo razvijati oko potoka, može da nam posluži i primer otvaranja prve apoteke u Šidu. U prvoj polovini 19. veka osetila se potreba da, pored lekara koga je Šid već imao, treba i apoteka. Županijska vlast i apotekari iz Sremske Mitrovice i Vukovara protivili su se otvaranju apoteke, jer su se bolesnici, kojima je bio potreban lek snabdevali kod domaćeg lekara ili u apotekama Vukovara i Sremske Mitrovice. S obzirom što je Šid u to vreme već bio veliko naselje, sa dosta zanatlija, bez železničke pruge a udaljen od susednih mesta sa apotekama preko 30 kilometara, stanovništvo Šida je s pravom tražilo da se u njihovom mestu otvori apoteka. Posle više od 10 godina, borbe za otvaranje apoteke, dozvolu je dobio 1846. godine mladi apotekar August Kozjak, koji ju je iste godine i otvorio. Kada je kozjak prvi put došao u Šid gledao je da apoteku otvori u sredini mesta. Pošto je najveći broj kuća uglavnom bio skoncentrisan oko potoka, on je nedaleko od njega i otvorio apoteku u kući koja je bila pokrivena trskom. Ubrzo je na tom mestu podigao novu veliku kuću, za ono vreme i najlepšu u Šidu, u kojoj je smestio apoteku. Tu se ona zadržala skoro 80 godina. Zanimljivo je pomenuti da je porodica Kozjak bila vlasnik apoteke preko 100 godina i da je njeno vođenje prelazilo od oca na sina sve do naših dana, tj. do nacionalizacije 1947. godine.

Još jedan podatak može da posluži o mestu prvobitnog naselja Šid. Prve trgovačke i zanatske radnje otvorene su u Šidu sa jedne i sa druge strane potoka. Tvrdi drum prema Iloku prolazio je pored potoka koji je često ugrožavan izlivanjem vode na naselje, pričinjavajući teškoće i putnicima prema Iloku. Već u 18. veku naselje se sve više širilo zapadno od potoka, i ako je s druge strane potoka bilo vrlo pogodnog zemljišta za razvoj mesta. Pravac daljeg razvoja naselja verovatno je odlučilo podizanje grko-katoličke crkve na ravnom prostoru zapadno od potoka, gde su podignute i zgrade vlastelina Križevske biskupije. Na istom prostoru nalazila se i srpsko-pravoslavna crkva.

Izgradnjom železničke pruge od Vinkovaca do Sremske Mitrovice koja je završena 1893 godine, podstakla je tadašnju vlast, na intervenciju Križevačke biskupije, da se pristupi na izgradnju novog puta od Šida prema Iloku na ravnoj površini udaljenoj oko 400 metara od potoka a koji je prolazio pored grko-katoličke crkve i ekonomskih zgrada vlastelinstva.

--------------------------------------------------------------------------------

KAKO JE NASTALO IME ŠID

Postoje razne pretpostavke o poreklu samog imena Šid. Po svemu izgleda da je ime potoka Šidina i naselja vezano za obraslu i gustu šikaru, koja se zvala �sita�. Naselje koje je izniklo oko site, nazvano je sit a kasnije Šid. Potok koji prolazi kroz naselje Šid dobio je ime Šidina.

Druga pretpostavka govori kako je preko potoka bio sagrađen most još u doba Rimljana. Kako se most mađarski kaže "hid" i ovo naselje oko mosta, tj. hida pretvorilo se u Šid.

Kako se uzelo, jedno se može konstatovati, da u predtursko doba i prve decenije turske vladavine, naselje sa imenom Šid nije postojalo. Verovatno su se na širem prostoru Šida nalazila neka sitna naselja koja su provalom Turaka isčezla, stanovništvo se odselilo a naselje uništeno. Pošto se naselje počelo razvijati posle provale Turaka, prvi stanovnici su bili Srbi koji su već u to vreme činili većinu stanovništva u Sremu.

--------------------------------------------------------------------------------

GEOGRAFSKI POLOŽAJ ŠIDA

Šid je gradsko naselje koje se nalazi u severnom delu SR Srbije, odnosno u južnom delu Panonske nizije. Veća geografska regija na severu SR Srbije je Vojvodina, kojoj pored Bačke i Banata, pripada i Srem, slikovit i živopisan kraj izme|u Dunava i pitomih obronaka Fruške gore na severu i Save na jugu. Ove reke kod Beograda njegova su istočna granica, zapadna prelazi nedaleko od Šida u Hrvatsku, a vojvođanska zapadna granica Srema sporazumno je fiksirana sa Hrvastskom. Nadmorska visina Šida je 104 metra, a geografske koordinate: a) geografska širina je 45 stepeni i 8 minuta s.g.{. b) geografska dužina je 19 stepeni i 15 minuta i.g.d.

Šid se nalazi na našoj najvećoj železničkoj magistrali Jesenice - Ljubljana - Zagreb - Beograd - Niš - Skoplje - Đevđelija, na onom delu gde je frekventnost saobraćaja vrlo velika, zbog čega je i izgrađen dupli kolosek Beograd - Zagreb još pre II svetskog rata. Južno od Šida na udaljenosti 9,6 kilometara nalazi se savremeni put "Bratstvo i jedinstvo" koji povezuje severozapadni sa jugoistočnim delom zemlje. Mesto je povezano asfaltnim putem sa ovom našom najvećom drumskom magistralom preko Adaševaca. U granicama regije, u kojoj se nalazi, Šid je na važnom makadamskom putu (drumu) pravca zapad - istok. Na zapadu ga povezuje sa Vinkovcima, a na istoku Sremskom Mitrovicom. Istorijski izvori kažu da je začetak naselja baš na ovoj komunikaciji i da se zahvaljujući njoj Šid i razvio kasnije, istina nešto istočnije. Od ovoga druma odvaja se jedan krak kod sela Tovarnika za Vukovar. Drugi značajniji put je drum između Šida preko Berkasova do Iloka u dužini od 20 kilometara. Ovaj put je od velikog saobraćajnog značaja, jer spaja zapadni Srem preko Fruške gore sa podunavljem i južnom Bačkom. Od ovoga druma južno od Iloka odvaja se jedan krak prema Ljubi, Erdeviku, Binguli, Čalmi i Sremskoj Mitrovici. Kod Iloka ovaj put izlazi na podunavski put Novi sad - Petrovaradin - Sremska Kamenica - Ledinci - Rakovac - Beočin - Čerević - Banoštar - Susek - Neštin - Ilok - Šarengrad - Mohovo - Opatovac - Sotin - Vukovar. Preko ovoga puta, Šid ima direktnu vezu sa Novim Sadom. Druga veza Šida sa Novim Sadom vodi, dobrim putem preko Rume, Iriga, Iriškog venca, Sremske Kamenice i Petrovaradina, koja se češće koristi. Šid ima vezu sa t.k.z. "podunavskim putem" drumom Šid - Bapska - Šarengrad. Zbog velikog značaja druma Šid - Berkasovo - Ilok, proširen je kolovoz, stavljen je asfalt i drum je osposobljen za veći saobraćaj. Sa krajevima južno od Šida saobraćajne veze su dosta slabe. Postoji drum Šid - Morović - Jamena, koji predstavlja jedinu vezu sa posavinom. Iz Šida se odvaja od železničke magistrale pruga u dužini od 44 kilometra za Bijeljinu, a odatle saobraćaju i lokalni vozovi za Novi Sad i Vinkovce.

--------------------------------------------------------------------------------

GEOLOŠKE I GEOMORFOLOŠKE PRILIKE

Najveći deo teritorije opštine ima u podlozi kvartalne sedimente. Oni se pružaju od aluvijalnih ravni rake Bosuta na jugu. Odatle se aluvijalno zemljište prostire do reke Save. Severno i severoistočno od Šida geološka podloga je nešto drugačija. Severoistočno od sela Sota nalazi se jedan manji pojas mikašista i amfibolita sa prelazima u gnajs. Istočno i severoistočno od Erdevika nalazi se srednjemioceni sedimenti, koji se na istoku nastavljaju u sedimente slične onima kod Sota. Veliki deo površine pokrivaju lesne naslage i diluvijalne gline koje okružuju jezgro Fruške Gore. Jedino rudno bogatstvo je nafta koja je otkrivena u rejonu sela Adaševci, ali zbog malih rezervi nije predvi|ena eksploatacija. Na teritoriji šidske opštine izdvajaju se tri osnovna oblika reljefa: Fruška gora kao planina i najstariji oblik reljefa, lesna zaravan, lesna terasa i aluvijalne ravni Busuta i Save. Fruška gora počinje na zapadu linijom šarengrad - Šid, sa Telekom, koji se diže iznad lesne zaravni odsekom visokim 50 m. Formiranje Fruške gore pada u prelimnijskoj fazi i njen zapadni deo nalazi se na ovoj teritoriji. Prema istoku njena visina se osetno povećava. Oko Fruške gore prositre se fruškogorska (sremska) lesna zaravan. Na zapadu prelazi u susednu Hrvatsku, na severu se pruža do Dunava a na jugu do, otprilike železničke magistrale. Južno od ove linije pružaju se lesne terase i aluvijalne ravni. Ovakav reljef nepredstavlja nikakvu prepreku razvitku kopnenog saobraćaja, a veoma je povoljan za poljoprivredu.

--------------------------------------------------------------------------------

HIDROLOŠKE I HIDROGRAFSKE ODLIKE

Za privredni život šidske komune hidrografske prilike su od velikog značaja. Stepen propustljivosti stena, dubina izdani i površinska voda znatno utiču na karakter i bujnost vegetacije. Na lesnoj zaravni nema izvora. Oni se javljaju na odsecima pokrivenim lesom. Verovatno se atmosferska voda cedi kroz les, tako se firmira izdan koja snabdeva izvore vodom. Pošto ovi izvori imaju stalnu količinu vode pretpostavlja se da se oni snabdevaju vodom sa fruškogorskog bila koja se cedi kroz krečnjake i peščare. Najpoznatiji izvori su kod sela Molovina i Josina voda kod Privine Glave. Površinska hidrografija je vrlo oskudna. Jedine reke su Bosut i njegova pritoka Studva koja utiče u Savu. Najveći potok je Šidina. Potok je u dva maha plavio Šid. 1911. i 1954. godine, i naneo stanovništvu ogromnu materijalnu štetu. Šidina izvire u Fruškoj gori i teče na jug ka Bosutu. Na aluvijalnim ravnima Bosuta i Studve vide se, za vreme kišovitih godina, vodoplavne površine, najčešće u proleće. Sava je osigurana dobrim nasipom na sremskoj strani pa su poplave retka pojava. Izdan je na aluvijalnim ravnima na svega 1 - 2 metra, dok u severnom delu na lesnoj zaravni, voda se nalazi na dubini 20 - 30 pa i do 40 metara.

--------------------------------------------------------------------------------

FLORA I FAUNA

Severni deo Šidske opštine pokriva černozem. Razne vrste su černozema tako od Fruške gore gajinjača, u južnom delu ritska crnica a pored Bosuta i Studve aluvijum različitog mehaničkog sastava. U pogledu biljnog sveta na teritoriji opštine mogu se izdvojiti 3 pojasa: prvi je planinski, drugi pojas lesne zaravni i treći pojas dolinskih ravni. Među ovim celinama postoje razlike u biljnom i životinjskom svetu, ali oštrih granica između njih nema. U današnjem rasporedu biljnog i životinjskog sveta veliku ulogu odigrao je i antropogeografski faktor. Planinski deo predstavljen je listopadnim šumama. Četinara nema zbog malih nadmorskih visina, ali su i oni ponegde zasađeni na malim površinama. Lišćari su predstavljeni hrastom, cerom, lipom, bagremom, a četinari omorikom i jelom. U dolinama, šume su iskrčene i zemljište je pretvoreno u oranicu. Obronci sa većim uglom nagiba zasa|eni su bagremovom šumom, a manje strane zemljišta je pod vinogradima i voćnjacima. Životinjski svet je jednostavniji. Divlje svinje, srne, fazani, jeleni u zabranima,najčešći su stanovnici ovoga pojasa. Od ptica je orao krstaš koji pravi svoja gnezda u šumama Fruške gore, dok su od sitnijih, najčešći kos, carić, slavuj i senica. Lesna zaravan je suvlja, jer les propušta vodu pa je izdanska voda duboka. Flora u ovom delu je sastavljena od biljaka, koje puštaju koren duboko u zemlju. Tu se sreću žitarice, industrijske biljke, krmno bilje i drugo. Domaće životinje i prepelice, jarebice, zečevi i dr., tipični su predstavnici životinjskog sveta. Treću oblast u pogledu rasporeda biljnog i životinjskog sveta predstavljaju dolinske strane i aluvijalne ravni. Dosta vlage i bliska izdanska voda omogućili su pojavu obilate sočne trave. U vlažnijim i dubljim predelima vegetacije barskog karaktera sa lokvanjima, ljutićima, vodenim perunikama i dr. Životinjski svet ovoga kraja sastavljen je od barskih plivačica kao što su patke, guske, gnjurci, čaplje, rode i druge.

--------------------------------------------------------------------------------

PRIRODNO BOGATSTVO I MOGUĆNOSTI ZA RAZVITAK PRIVREDE

Teritorija Šidske opštine iznosi 698 kvadratnih kilometara ili 69.800 hektara. Od celokupne površine otpada na oranice 40.000 hektara, na šume 22.000, dok ostalih 7.800 hektara otpada na pašnjake, livade i neplodna zemljišta. Šid spada u ona retka naselja Vojvodine kaja imaju sve povoljne privredno-geografske i saobraćajne uslove za svoj razvitak. Iako daleko od tekućih voda, ali podignut na domaku vinorodne i šumovite Fruške gore i plodne sremske nizije, Šid je svojim položajem dobio ulogu velikog posrednika. Na njegovim pijacama i vašarima menjaju se i prodaju proizvodi iz Fruške gore i čitavog Srema. U njegovim zanatskim i fabričkim radionicama prerađuju se sirovine ovih privredno različitih predela. Šid predstavlja nezaobilaznu raskrsnicu značajnih puteva koji vezuju Hrvatsku i Slavoniju preko Srema sa Srbijom i koji preko Srema spajaju Bačku sa Bosnom. Blagodareći prirodnim bogatstvima i brzom razvoju Šid je od oslobo|enja do danas utrostručio broj stanovnika. Postavlja se pitanje, da li se može još nešto više učiniti za brži razvoj Šida? Može li se pravilnijim iskorišćavanjem prirodnih bogatstava i njegovim vrlo dobrim položajem, doprineti da se Šid još brže razvija? Ukazaćemo na neke faktore koji mogu uticati na njegov svestraniji razvitak i brži napredak.

Vinogradarstvo može da bude jadna od najznačajnijih privrednih grana. Postoje široke mogućnosti da se svi pogodni tereni na Fruškoj gori a naročito na južnoj podgorini zasade kvalitetnim ranim stonim i sortnim vinskim vrstama loze, i da se stručnom preradom dobiju takva vina koja bi imala vrlo dobru prođu na stranim pijacama. Savremeniji i stručni rad u voćarstvu omogućio bi takođe prodor na domaće i inostrane pijace. Šid bi sa svojom okolinom na ovaj način mogao da dođe u red najproduktivnijih vinogradarskih područja Fruške gore, on bi postao izvozni centar ranog stonog grožđa, sortnih vina i prvoklasnog voća.

U pogledu šumarstva postoje takođe široke mogućnosti. Fruškogorske strane imaju bezbroj potoka, jaruga i običnih vododerina. Njihovi gornji delovi ogoleli su zbog neracionalnog eksploatisanja. Plahe kiše i pljuskovi razaraju rastresito zemljište, plave doline, nasipaju ih muljem i čine ogromne materijalne štete. Neodložan je zadatak da se pojača akcija pošumljavanja nezaštićenih predela i time zaštiti plodne zemlje u nizijama i proširi pojas produktivnih površina.

Za unapređenje turizma valja imati oduševljene ljude sa maštom, ukusom i znanjem. Oni će znati da samo širokom, koordiniranom akcijom integrisanih snaga valja sačiniti duguročni perspektivni plan osnova Fruškogorskog turizma. Takav plan mora da sadrži i njegovu realnu viziju, a to znači umeti iskoristiti štedre darove prirode i na osunčanim i senovitim proplancima Fruške gore, poetske inspiracije tolikih naših pesnika od Branka, Jovana Grčića-Milenka do Crnjanskog, podizati tipične planinske kuće, motele, tu na domaku manastira i vinograda. U tom i takvom turizmu, Šid bi morao postati važno i polazno turističko mesto za zapadne predele Fruške gore.

Šumsko bogatstvo omogućuje odgoj visoke divljači. Lov i lovni turizam, koji je danas još nerazvijen i čak stihijalan, mogao bi postati jedan od najaktivnijih privrednih grana.

U zemljoradnji tako|e se može mnogo učiniti. Valja priznati da je već danas mnogo urađeno na osetnom povećanju prinosa poljoprivrednih kultura.

U pravcu privredne i saobraćajne obnove i izgradnje mnogo se učinilo. Mora se nastojati da se iskoriste sva dobra koja pruža priroda. Jer svojim ekonomskim snaženjem, Šid stiče osnove i za kulturni razvoj. Sve zajedno, međutim, pruža široke perspektive za njegov svestraniji procvat.

--------------------------------------------------------------------------------

Korišćeni tekstovi iz knjige �Šid monografija� Sime Tomovića

pinkie · Prijatelj foruma

Nisam Sidjanka,ali hajd da kazem jos ponesto o Sidu(Bar ono sto znam) Sid je nekada bio zaista grad u kojem je vredelo ziveti.Sama blizina Hrvatske cinila je Sid povoljnim mestom za trgovinu sa ostalim delovima nekadasnje Jugoslavije. Medjutim, nakon svih desavanja, Sid polako, na zalost zamire. Nekada azvijena fabrika boja i lakova Hempro sve slabijim intenzitetom radi, mesna industrija SREM Sid takodje zbog finansijskih razloga otpusta veliki broj radnika tako da se razvitak privrede svodi na privatne inudtsrije i preduzeca. No ipak, i dalje ima lepih mesta koje valjda posetiti.Primer je gradski park, brojni kafici, kao i Ruski Dvor za vreme Kirbaja (velikog vasara na dan gradske slave)Koji se odrzava svake godine 19 Avgusta...Tada Sid zivne i vraca svoju staru slavu i strai sjaj...eto..za ovaj put toliko..kad saznam jos ponesto, bice toga jos Mr. Green

pinkie · Prijatelj foruma

Sava Šumanović, (1896 -1942)
Slikarstvo je učio u Zagrebu i Parizu. Stvarao je pod uticajima evropskog kubizma, ekspresionizma, poetičkog kolorizma pejsaže, aktove, mrtvu prirodu. Iza njega je ostalo oko 1400 dela.
Od 1952. godine njegove slike skuplja, čuva i izlaže Galerija slika "SAVA ŠUMANOVIĆ" u Šidu, u kojoj je izloženo 417 radova Save Šumanovića, koje je opštini Šid darovala umetnikova majka.

pinkie · Prijatelj foruma

A evo jos jedne zanimljive price o samom Sidu i bas o galeriji slika i imovini save Sumanovica:
Šid - Pažnju sremske jevnosti ovih dana zaokuplja priča o imovini slavnog slikara Save Šumanovića u Šidu, za koju se ne zna pouzdano kuda je nestala. Poznati slikar rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima, gimnaziju je učio u Zemunu, a najveća slikarska saznanja stekao u Francuskoj, odakle se zbog bolesti vratio kod roditelja u Šid. Streljale su ga ustaše 1942. godine sa velikom grupom rodoljuba u Sremskoj Mitrovici. Za kratkog života mnogo je slikao i mnoga dela ostavio, najverodostojniji podatak je da se radi o oko 800 ulja na platnu i 600 crteža.
- Precizan podatak o stvorenim delima nije moguće dati, jer je slikar sigurno bio u prilici da za života prodaje slike, one su odlazile u privatne kolekcije, pa su iz ko zna kojih razloga prodavane i preprodavane od strane vlasnika. Njegovih slika ima u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, zatim u Zagrebu i Sarajevu, gradovima u kojima je boravio i izlagao... Najviše dela - 417, od čega 356 ulja na platnu, a ostalo su akvareli, gvaš, ugalj, tempera i pasteli - je kod nas u Galeriji. Sve to je Galeriji darovala Savina majka, Persida Šumanović - kaže direktor Galerije slika "Sava Šumanović" u Šidu Ljubica Jukić.
Deset godina posle ubistva Save Šumanovića, njegova majka Persida se odlučuje da imovinu daruje Šidu. Uz legat od 417 dela, koja su smeštena u porodičnu kuću preuređenu u galeriju, ostavlja i porodičnu kuću, a uz to i nešto zemlje za obradu. Zemlju daje Galeriji, uz ugovor da se od prihoda sa imanja koliko-toliko pomogne izdržavanje galerije

pinkie · Prijatelj foruma

a evo i malo o crkvenim opstinama u Sidskoj parohiji Wink

Архијерејско намесништво шидско
Hram Svetog Save
Седиште:
22240 Шид,
Светог Саве 3

Адашевци,
Парохија једна.
Храм Преноса моштију Светог оца Николаја подигнут је 1827-1834, рушен 1942., а обнова је почела 1965-1996. године. Осветио га је епископ сремски Василије.
Матичне књиге су од 1945. године, а старе су уништене у рату.

Батровци,
Парохија једна.
Храм Светог апостола Петра и Павла подигнут је 1657, порушен до темеља у ИИ светском рату, а обнова је почела 1988. године.
Матичне књиге су од 1949. године, а старе су уништене у рату.

Бачинци,
Парохија једна.
Храм Преноса моштију Светог оца Николаја подигнут је 1805. године. Осветио га је митрополит Стефан.
Матичне књиге су од 1945. године.

Беркасово,
Парохија једна.
Храм Светог апостола Петра и Павла подигнут је 1775. године.
Матичне књиге су од 1949. године, а старе су уништене у рату.
Капела Свете Петке реновирана и освећена је 1998. године од епископа сремског Василија.

Бингула,
Парохија једна.
Храм Светог Георгија подигнут је 1732-1752, а осветио га је епископ Партеније 1778. године. Порушена је 1944. године и поново саграђена 1990-1993. године, а освећење је извршио епископ сремски Василије.
Матичне књиге су од 1857. године, а поново се чувају од 1949. године..

Босут,
Парохија једна.
Храм Рођења Светог Јована Крститеља подигнут је 1802, порушен до темеља у ИИ светском рату, а обнова је почела 1985-1998. године.
Матичне књиге су од 1949. године.

Вашица Мала,
Парохија једна.
Храм Светог Георгија подигнут је 1778. године, а осветио га је епископ темишварски Самуило.
Матичне књиге су од 1733. године, а поново се чувају од 1949. године.

Вишњићево,
Парохија једна.
Храм Преноса моштију Светог оца Николаја подигнут је 1790-1801. године. Порушен је па обнављан 1962. године и осветио га је епископ сремски Макарије.
Матичне књиге су од 1747. године.

Гибарац,
Парохија једна.
Привремена богомоља Светог пророка Илије подигнута је 1995. године и освећена је од епископа сремског Василија.
Матичне књиге су од 1995. године.

Ердевик,
Парохија једна.
Храм Преноса моштију Светог оца Николаја подигнут је 1804. године и осветио га је епископ Данило.
Матичне књиге су од ?. године.
Капела Свете Петке подигнута је 1926. године.
У селу Љуби је храм Светог великомученика Димитрија.

Товарник,
Парохија једна.
Храм Светог Георгија подигнут је 1804-1822. године, а осветио га је архиепископ и митрополит карловачки Стефан.
Матичне књиге су од 1941. године.

Илинци,
Парохија једна.
Храм Светог пророка Илијеподигнут је 1727. године.

Јамена,
Парохија једна.
Храм Светог Георгија подигнут је 1760. године за време митрополита Павла.
Матичне књиге су од 1949. године, а предходне су спалиле усташе.

Кукујевци,
Парохија једна.
Храм Успења Пресвете Богородице подигнут је 1993. године и осветио га је епископ сремски Василије. Звоник је дозидан 1997. године и исте године је и освећен.
Матичне књиге су од 1992. године.

Модовин,
Парохија једна.
Храм Светог архангела Гаврила подигнут је 1801. године и осветио га је епископ сремски Макарије.
Матичне књиге су од 1896. године и поново се чувају од 1949. године.

Моровић,
Парохија једна.
Храм Рођења Пресвете Богородице подигнут је 1846. године и више пута је страдао за време ИИ светског рата. Генерално је обновљен 1994. године и исте године је и освећен.
Матичне књиге су од 1949. године а старе су уништене.

Сремска Рача,
Парохија једна.
Храм Успења Пресвете Богородице подигнут је 1765. године и страдао за време ИИ светског рата. Генерално је обновљен 1965.године.
Матичне књиге су од 1945. године.

Шидски Бановци,
Парохија једна.
Храм Свете преподобне мајке Параскеве подигнут је 1773-1777. године.
Матичне књиге су од 1949. године а старе се не зна тачно од када су.

Шид,
Парохије четири.
Храм Преноса моштију Светог оца Николаја подигнут је 1758-1765. године и осветио га је архиепископ и митрополит карловачки Стефан.
Матичне књиге су од 1752. године и поново се чувају од 1949. године.

pinkie · Prijatelj foruma

Evo jos nekoliko slika Sida iz nekih davnih dana...zaista divan mali vojvodjanski gradic...crkva, pijaca, sorovi...ma pogledajte i sami, sta da vam pricam Wink

pinkie · Prijatelj foruma

KULTURNO OBRAZOVNI CENTAR ŠID

Ustanova za kulturu i obrazovanje u Opštini Šid je do 1990. godine nosila naziv : Narodni univerzitet "Nikola Vlaški". Od te godine ne samo da se promenio naziv ustanove, već je KOC Šid i proširio svoje delatnosti, tako da KOC Šid danas čini jedan mozaik kulturnih zbivanja raznolikih sadržaja, i podržava afirmaciju i edukaciju svih onih koji žele da doprinesu kulturi grada i celoj šidskoj opštini
Šid u sklopu manifestacija koje organizuje tradicionalno svake godine poziva poznata imena iz kulturne baštine cele Srbije, a i šire, i pruža priliku deci, omladini i svim ljudima da se pokažu, da daju svoj lični pečat i doprinos kulturnom životu .
Sve manifestacije koje se ovim putem organizuju imaju za cilj negovanje dela znamenitih ličnosti iz Šida i okoline, i očuvanje sećanja na značajne datume srpske istorije . Pored toga KOC Šid organizuje i mnogobrojne svečanosti, pesničke večeri, promocije, takmičenja... U sklopu KOC-a postoji i radi književni klub "Filip Višnjić", amatersko pozorište "Branislav Nušić", i recitatorska sekcija. U zgradi KOC-a i u okviru svojih delatnosti, postoji i radi knjižara "Dositej" u kojoj se mogu kupiti i naručiti knjige i izdanja svih izdavačkih kuća u Srbiji. U opštu riznicu kulture Vojvodine i Srbije svaki grad, kako veliki tako i mali, kao što je Šid, ulaže svoj deo. U skladu sa svojim mogućnostima, KOC Šid upravo to i čini. Vrednost i veličina toga doprinosa ne zavise uvek od veličine grada ili naroda, već od kvaliteta onoga što grad ili individue čine da duhovno i materijalno bogatstvo ne izbledi od zaborava .

pinkie · Prijatelj foruma

Iako je vec ponesto receno o Savi Sumanovicu, njegovo ime je zaista neraskidivo poveazno sa ovim gradom, te nikada nije preterano jos ponesto reci o njegovom radu i delima Wink

Posle Savine smrti majka Persida je do završetka rata uspela da sačuva sva Savina dela koja su se nalazila u Šidu. Gradu Šidu u spomen na sina poklonila je neprocenjivo blago, sve Savine slike kao i kuću u kojoj je osnovana galerija koja nosi Savino ime.Prvi usmeni dogovor o preuzimanju slika od Majke desio se1952. godine, proces do ustanovljavanja same galerije potrajao je nekoliko godin. Danas galerija baštini,obrađuje, brine se i izlaže 417 Savinih dela, 356 ulja na platnu i 61 skicu koje su izvedene različitim tehnikama kao pripreme i studije za ulja. Najbrojnija su platna koja su nastala u poslednjem šidskom periodu između 1930-1942 , ciklus šidskih pejsaža,"Šidijanke" i nesrećno završen ciklus "Beračica",dečijih portreta i žanr motiva.Deo zbirke čine i slike koje su nastale u toku drugog i trećeg Savinog boravka u Parizu, među kojima su "Luksemburški park","Most na Seni","Par na klupi", skica za "Pijanu lađu". 1962. ustanovljen je memorijal, koji nosi Savino ime. Slike se izlažu u starom i novom galeriskom prostoru od ukupno 600 m2 . U sklopuu Galerije je i Savina spomen kuća, u kojoj se nalazi autentičan nameštaj i drugi materijalni predmeti porodice Šumanović, koji su opštinske vlasti otkupile posle smrti Perside Šumanović. U okviru kuće je i Savin atelje u kojem je stvarao poslednjih dvanaest godina, i u kojem su nastala neka od najznačajnih dela, a u kojem se još uvek nalaze njegove boje, štafelaj, torba za boje...

pinkie · Prijatelj foruma

PRIVREDA ŠIDA

Šid, grad sa blizu 16.000 stanovnika, ima značajne potencijale u svim delatnostima, koji mu daju perspektivu da bude moderan grad poželjan za savremen život i stvaralaštvo. Šid je ne samo sedište opštine i institucija, već pre svega trgovački, finansijski, industrijski , kulturni, i obrazovni centar opštine.

Opštinu Šid čine 19 naseljenih mesta , 18 sela i Šid kao centar opštine. Privredni potencijal Šida najviše je izražen u samom položaju mesta, na tromeđi R.Srbije, Hrvatske I Republike Srpske.Prostire se na površini od 687 km2, što čini 3,2% uk upne teritorije Vojvodine. Po dručje opštine raspolaže privrednim resursima koji obezbeđuju osnovne pretpostavke za povećanje ekonomske snage i dinamičniji razvoj opštine. Među značajnije resurse ubrajaju se poljoprivredno zemljište, šume, vodni resursi,kao i pogodni uslovi za razvoj turizma. Po ljoprivredno zemljište predstavlja najobimniji i najznačajniji resurs na koji se oslanja gotovo cela privreda ove regije.Područje opštine svrstava se u red najbogatijih u Vojvodini po šumskim površinama. Po d šumama je oko 22.000 ha.

S obzirom da se opština Šid prostire na obimnom i kvalitetnom zemljištu, poljoprivreda i šumarstvo su najstarija zanimanja stanovništva. Po ljoprivreda je i danas domonantna privredna grana i jedan od nosilaca privrednog razvoja.

Što se tiče ind ustrije, ona je bila zastupljena na ovim prostorima sa raznovrsnom proizvodnjom. Među ind utriskim granama, nosiocima ind ustriske proizvodnje, isticala su se prehrambena ind ustrija, hemijska, tekstilna, ind ustrija za preradu drveta. Eskalacijom problema u poslovanju preduzeća, situacija u ovoj privrednoj grani se pogoršala. Trenutno je na teritoriji opštine evidentirano oko 5.400 nezaposlenih.

pkovincic · Početnik Domaćeg.de

evo jos koja slicica