Aforizmi

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Aforizam kao književna vrsta I

Termin "aforizam" je grčkog porekla (aphorismos), a u svetu je postao poznat po zbirci kratkih medicinskih saveta pod naslovom AFORIZMI (Aphorismoi) znamenitog antičkog lekara Hipokrata, Sokratovog savremenika. No, ako je jezičko poreklo aforizma nesumnjivo, autorsko je pod znakom pitanja, jer su svi spisi Hipokratove škole iz nekoliko generacija (V vek i polovina IV pre nove ere), čitav tzv. Corpus Hippocraticum, koji sadrži stotinak spisa na grčkom i tridesetak na latinskom, pripisani Hipokratu, iako je izvesno da toliki spisi, pogotovu ne u celosti, ne mogu biti njegovo lično delo. Bilo kako bilo, termin aforizam je postao svetski poznat nakon pomenute zbirke, koja je sadržala četiri stotine jezgrovitih medicinskih uputstava, grupisanih u sedam oblasti već tada široke nauke o zdravlju. I ova zbirka i sam pomenuti korpus do nas je sačuvan zahvaljujući Aleksandrijskoj biblioteci.

Naoko je antički, izvorni pojam aforizma, osim kratkoće forme, bez bliže i dublje veze sa današnjim aforizmom. Dok je antički aforizam bio usredsređen na pragmatičnu stranu života, današnji odlikuje književno- filosofska širina. Iako je zaista reč o ogromnoj razlici, dublje istraživanje pokazuje njenu relativnost. Pokazuje da je i ovaj pojam imao svoju prirodnu istoriju - i pored svih mena, sačuvao je duh svog izvornog jezgra. Nije reč samo o kratkoći forme (postoji, kao što je poznato, čitav niz kratkih formi), već upravo o duhu, o specifičnoj osobenosti te sažetosti. I sama uvodna, opštepoznata rečenica Hipokratovih "Aforizama" predstavlja i za današnje uzuse pravi aforizam - Ars longa, vita brevis. Već je antički lekar Galen osetio posebnu ubedljivost Hipokratovih aforizama - "u malom tekstu velika snaga", karakterišući time ne samo Hipokratove već i današnje aforizme.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Aforizam kao književna vrsta II

Širinu pojma aforizam i njegov preobražaj kroz istoriju kao da je nagoveštavala razuđenost njegove izvorne značenjske osnove. Termin se razvio od glagola "aphorizein", koji je imao čitavu skalu značenja - razlikovati; odvojiti, izolovati; lučiti, izdvajati; naznačiti, ustanoviti; odrediti; opredeliti; rešiti... Posredstvom latinskog prevoda i recepcije aforizma kao određenja, ustanovljenja, definisanja (definitio), sve do XIX veka aforizam se poimao kao poseban oblik naučnog iskaza, ponekad čak i kao saznajno privilegovan.

Iz perspektive novijih vremena, za razliku od starog i srednjeg veka, to jest od pojave tzv. filosofskog aforizma, mogli bi se smatrati aforizmima i "Fragmenti" reda sokratovaca, no, oni nam samo liče na aforizme - to su samo odista (jedino sačuvani) fragmenti njihovih filosofskih spisa a ne zasebne celine i ne smeju se kao celine tretirati.

Sa retkim izuzecima, sve do pred kraj XVI veka termin aforizam je zadržao medicinsko značenje. Tek u poslednjoj deceniji tog veka, zahvaljujući kratkim komentarima "aforizmima" kojima je obilato propratio svoje prevode Tacitovih dela, španski pravnik i političar Baltazar Alamos de Barientes1 je uveo u širi opticaj jedno drugo značenje aforizma - kao sažeto uputstvo (savet, lek) za društvenu bolest, za društvene poremećaje i protivrečnosti. Približno u isto vreme tako je postupio i italijanski istoričar (takođe i profesor teorijske medicine) Filipo Kavriano, koji je takođe Tacita poimao kao dijagnostičara društvenih bolesti, te da je legitimno i u duhu samog Tacita izvući političke pouke iz njegovih dela. Zahvaljujući ovoj dvojici tacitista, termin aforizam je sve češće korišćen u političkom smislu, tako da se u prvoj polovini XVII veka pojavio čitav niz zbirki političkih aforizama, često upravo baš tako i nazvanih.

Zanimljivo je istaći jednu čestu pojavu tokom XVII veka - politički aforizmi su praćeni opširnim komentarima samih autora. Da li su smatrali da je aforistički čun premalen za široke i mutne vode politike i da mu je potrebna dodatna pomoć ili nisu imali dovoljno poverenja u suptilnost čitalačke publike da shvati unutarnje bogatstvo aforizma - u to zanimljivo pitanje ovde ne možemo ulaziti. Pomenućemo samo da se tip komentarisanog aforizma prvi put pojavio u zbirkama španca Antonija Gomeza Pereza, kao mestimičan postupak, a potom su mnogi komentarisali sve svoje aforizme redom.

Aforizmi su se, kao neka vrsta ključeva za Tacitove stavove i tumačenja, tokom XVII veka raširili po Španiji, Italiji i Francuskoj, a zatim i po celoj Evropi, premeštajući se sa medicinskog na politički teren. Iako je ovaj proces bio sve opštiji, ni učinak inercije nije bio zanemraljiv. Francuski prevodilac i komentator Tacita Amelot je krajem XVII veka polemisao protiv stanovišta da aforizam treba da ostane na medicinskom polju, iako je u to vreme ova književna vrsta već gotovo isključivo tretirala političke teme i probleme.

Opisani razvojni luk aforizma, zasnovan na novoj recepciji Tacita, nije bio jedini. Srodne kratke forme, pod raznim nazivima, postojale su od pamtiveka, kao izraz kolektivne duhovne potrebe ljudske zajednice2 da svoja saznanja i iskustva iskaže na sažet i izražajan način. Sačuvane su poslovične izreke starih Egipćana, Stari zavet, takođe, sadrži slične oblike izraživanja, kao i predanja stare Grčke. U srednjem veku je naročito popularna bila apoftegma, koja se najčešće ispoljavala u dva vida3 - kao duhovna replika na konkretan izazov ili kao pouka izvučena iz neposrednog iskustva, tako da je po tesnoj vezanosti za kontekst, srodna anegdoti, kao njen sublimat. Poseban procvat ova vrsta je doživela u XVII veku, kada tadašnje barokno stilsko osećanje naročito neguje oštroumnu duhovitost. Koliko je ova forma bila popularna, svedoči fantastična prođa zbirke apoftegmi Apophthegmata Erazma Roterdamskog, štampana u Bazelu 1534. godine, koja je doživela gotovo sto izdanja!

________________
1 Baltasar Alamos de Barrientes: Tacito Espanol, ilustrado con aforismos... Madrid, 1614.
2 Andre Jolles, Einfache Formen, Halle, 1930.
3 Theodor Verweyen, Die Geschichte einer einfachen Gattungsform und ihrer Entfaltung im 17. Jahrhundert, Bad Homburg, v.d. H. Berlin - Zürich, 1970.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Aforizam kao književna vrsta III

Postojao je i treći put kojim je aforizam iz oblasti medicine prelazio u književno-filosofske vode. Vodio je sa engleskog tla, a njegov glavni protagonist bio je poznati filosof Bekon (1561-1626). Njegovo delo Novum organum objavljeno je (1608-1620), po uzoru na Institutio militis christiani Erazmov, kao niz aforizama, ali je zanimljivo i zbog objašnjenja razloga toga postupka. Naime, Novum organum je aphorismis digesta (oblikovan u aforizmima) zbog minus onerosa sit lectio (da lekcija ne bude tako naporna). Drugim rečima, aforistički način kazivanja i aforistička kompozicija ovde su primenjene kao didaktičko sredstvo, kao sredstvo nauke kojom se ona znatno efikasnije razumeva i pamti. Bekonova simpatija prema aforizmu kulminira, međutim, u njegovom delu De dignitate et augmentis scientarium, objavljenom (1622-23) godine, u devet tomova. Tu je aforizmu pridato daleko šire i veće značenje od atraktivnog didaktičkog sredstva. S obzirom na dalekosežnost Bekonovog poimanja aforizma u ovom delu, gde se aforizmu pripisuje izuzetna, čak privilegovana saznajna vrednost, navešćemo širi citat, u prevodu Zdenka Škreba4, koji ga i sam smatra nezaobilaznim u razmatranju aforizma i takođe ga u celosti daje u svojoj studiji o aforizmu:

"Slijedi druga razlika u Metodi, od velikoga značenja za znanosti, jer se, naime, znanosti predaju ili s pomoću Aforizama ili Metodički. Jer je naročito važno istaći kako je općenito prešlo u običaj da ljudi iz malobrojnih aksioma i opažanja izgrađuju u bilo kojem predmetu naoko potpunu i pravu znanost; opterećujući je određenim tumačenjima, objašnjavajući je primjerima i sapinjući je Metodom. No, ono drugo Predavanje s pomoći Aforizama ima izvanrednih prednosti kojih Metodičko Predavanje ne može dostići. Jer ono prije svega svjedoči o tom je li pisac znanost usvojio olako i površno ili je njom duboko prožet. Jer da Aforizmi ne budu sasvim smiješni, treba da se stvaraju iz moždine i najdublje biti znanosti. Jer otpadaju objašnjenja i dodatak; otpada raznolikost primjera, otpada izvođenje i povezivanje, otpada opisivanje praktične primjene, tako da kao građa za Aforizam ne ostaje ništa od velikoga mnoštva opažanja. Neće, dakle, bilo tko biti sposoban za Aforizme, štoviše, ni pomisliti s razlogom ne može na to nitko tko bi bio svjestan da je svestrano i pouzdano obrazovan za knjigu. A kod Metodičkoga Predavanja, toliko snage ima niz i vezanost, toliko se iz sama središta uzete pridaje časti... tako da se ne znam kakvom preslavnom znanosti pričinja ono što bi se, da se raščlani i ogoli, raspalo tako reći ni u što. Zatim Metodičko Predavanje traži vjeru i suglasnost; nije toliko usmjereno na upute za praksu; budući da pred sobom nosi neko kružno dokazivanje, pri čemu jedni dijelovi uzajamno objašnjavaju druge, u većoj mjeri zadovoljava intelekt; jer su pak zbivanja u životu rasuta, nisu usklađena redom, zbog toga im više odgovara i rasuto učenje. Napokon Aforizmi, budući da oni iznose tek dijelove znanosti i u neku ruku samo komade, potiču da i drugi nešto dodaju i privrijede; Metodičko pak Predavanje time što ponosno prikazuje potpunu znanost smjesta ljude uspokojuje kao da su već postigli najviši cilj."

Navedni citat je, po svojim implikacijama, čitav rudnik. Iako je pripadao vodećim filosofima svoga doba, opredeljenim za metodički način mišljenja, Bekon ovde ispoljava skepsu prema metodi, gotovo ironiju. Vidi se da je njegovo doba (a koje nije?) bilo opterećeno scientizmom, neodmerenim i nekritičkim saznajnim optimizmom, pri čemu se "iz malobrojnih aksioma i opažanja" izgrađivala metodičkom procedurom legitimisana, čitava nauka. A kad bi se odstranile protokolarna odora (spoljna i uvek ista shema) i opširna objašnjenja, manje-više kružnog tipa, uz mnoštvo najčešće proizvoljnih primera; drugim rečima, kako kaže sam Bekon, ako se ono što se "preslavnoj nauci pričinja" kao veliki i značajni novum "raščlani", razglobi i ogoli, raspalo bi se "takoreći ni u što".

Po čemu je, iz Bekonove perspektive gledano, Aforizam iznad Metode? Pre svega po tome što se odnosi na suštinu, na "najdublju bit nauke", bez izuzetka. U protivnom bi bili "sasvim smešni", to jest ne bi zasluživali taj naziv, ne bi bili validni. Njih se ne tiče ništa slučajno, sporedno, varirajuće; njihova je jedina građa "veliko mnoštvo opažanja", dovedenih do svog najbitnijeg zajedničkog imenitelja. Ovako definišući doseg i vrednost aforizma, Bekon je svestan da pisac aforizama ne može biti bilo ko. Naprotiv, to može biti samo čovek duboko prožet naukom, "svestrano i pouzdano obrazovan za knjigu", iz čije se obrazovanost i spontano ("u moždini") stvara aforizam kao najviši vid saznanja suštine.

Osim što je aforizmu pridao vrhovni saznajni status, Bekon je značajan i kao preteča moderne ideje o otvorenom delu. Bekona je impresioniralo i to što aforizam, iznoseći na videlo deo (komad) nauke podstiče "da i drugi nešto dodaju i privrede", za razliku od metodičkog načina izlaganja, koji prividnom sveobuhvatnošću proizvodi kod ljudi spokoj "kao da su već postigli najviši cilj".

Za razliku od današnjeg aforizma, koji se najčešće zgusnuo u samo jednu rečenicu, Bekonovi su bili čitavi mali eseji.

Današnjoj slavi aforizma doprineli su veoma francuski matematičar, fizičar i pisac Blez Paskal (1623-1662) i nemački fizičar i pisac Georg Hristof Lihtenberg (1742-1799), iako ni jedan ni drugi nisu koristili izraz "aforizam" uopšte, a Lihtenberg čak nije ni pomišljao na njihovo objavljivanje, do kojeg je došlo tek nakon njegove smrti.

Vitomir Teofilović

______________
4 Zdenko Škreb, Književnost i povijesni svijet, Zagreb, 1981.

Izvornik: Zbornik; Književni rodovi i vrste - Teorija i istorija IV, Institut za književnost i umetnost, Beograd - 1992. / esej AFORIZAM KAO KNJIŽEVNA VRSTA, Vitomir Teofilović

(preuzeto sa www.planet.satto.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Dušan Radović

Ko je imao sreće da se jutros
probudi u Beogradu,
može smatrati da je za danas
dovoljno postigao u životu.
Svako dalje insistiranje
na još nečemu,
bilo bi neskromno.

Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu.
Svi čekamo lepše dane.

Tucite svoju decu čim primetite
da počinju da liče na vas.

Ko želi da je stalno u pravu,
mora često da menja mišljenje.

Ne možemo živeti bez drugih ljudi.
Jedni nam stvaraju
a drugi rešavaju probleme.

Osnovno školovanje je obavezno i besplatno.
Za đake skoro obavezno,
za prosvetne radnike skoro besplatno.

Košutnjak je pun manijaka.
Jedni trče za ženama,
a drugi bez razloga.

Čuvajte se na pešačkim prelazima.
Ima vozača kojima je dojadio život,
samo još ne znaju čiji.

Ko ne zna šta mu je,
neka pogleda gde mu je.
Pa ako ga nađe -- to mu je!

Ispred nas su velike košnice
savezne i republičke administracije.
Med će se deliti putem
štampe, radija i televizije.

Ako rešite sve probleme svoje dece,
ona neće imati drugih problema
sem vas.

Ono što ste propustili u životu,
ne možete nadoknaditi brzom,
sumanutom vožnjom.

Ako već tučete decu,
tucite ih bez razloga,
jer svi drugi razlozi su gluplji.

Ko ne ume da živi svojom zaslugom,
sanja o tome da umre tuđom kivicom.

Novi je dan.
Svima se pruža nova šansa
da urade nešto za sebe
ili protiv drugih.

Beograd je ponovo ogrejalo sunce,
jer niko drugi nije hteo.

Loše knjige mogao bi pisati svako.
Međutim, pisci su samo oni koji ih pišu.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Kako je moguće da je u onakvoj konkurenciji
pobedio spermatozid od koga ste vi postali?!
Vi više ličite na poraz
nego na bilo čiju pobedu.

Istina ima mnogo i raznih,
dovoljno da svaki čovek
bude u pravu.

Ima nepodmitljivih ljudi.
To su oni od kojih ništa ne zavisi.

Potrebni smo jedni drugima.
Lakše je nama kad znamo
da i vama nije dobro.

Tucite decu sve dok vam ne priznaju
zašto ste ih tukli.

Neki ljudi imaju dobra kola a lošu decu.
Sve što je dobro,
napravili su im drugi.

Teško svima kojima nema ko da protivreči.
Oni imaju najveće zablude o sebi.

Govorite šta hoćete,
ali pre nego što donesete odluke,
pitajte ipak one koji ćute.

Ne trčite za ženama,
da se ne sudarite sa onima
koji od njih beže.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca:
one koji nemaju devojke
i one koji imaju žene.

Rodoljubi su oni koji se sećaju kako je bilo.
Neprijatelji su svi oni koji znaju kako će biti.

Za poštene radnje traže se sposobni ljudi.
Za nepoštene - poverljivi.

Čim očevi počnu da pričaju
kako je nekad bilo,
deca znaju kako će biti.

Za palačinke su vam potrebni:
mleko, brašno, jaja
i žena koja hoće da ih spremi.

Nema srećnih ljudi.
A nesrećni su samo oni koji ovo ne znaju.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Milovan Vitezović

Pustili su stomake za otadžbinu!

Skinuli su mu glavu da bi je u bronzi odlili.

Streljanje je prvi počasni plotun.

Policajci su dobri sagovornici - uvek te do kraja saslušaju!

U basnama su životinje ljudi. U životu je obratno!

Milicioneri, izvedite nas na pravi put!

Promašite moj život!

Naš narod obrađuju i u narodnim pesmama!

Pobegao sam u sebe, ali su me i tamo našli!

Popeo mi se na glavu i seče granu na kojoj sedi!

Kad vidim neka dela, dođe mi da se vratim na reci.

Želeo je da vidi slobodu s leđa - našao se iza rešetaka!

Ne valja kada jedan narod proširi granice ljubavi prema svojoj domovini!

Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski!

Jesmo li mi deca revolucije ili nas je donela roda?!

Po bontonu: u levici je viljuska, ali desnica drži nož!

Ko peva, zlo ne misli. Ko misli, nije mu do pesme!

Država ce odumreti. Od stida!

Ako je neko lud, ne budite mu drugovi i drugarice!

Ne, nije mu bio otac, samo ga je napravio smešnim!

Budala i kada nađe pticu koja daje mleko,
hoće da mu ptica muče!

Toliko je voleo narodnu grudu -
bojao se da je ne povredi kopanjem!

Čalu na stranu. Za crne dane!

Radio je kao kopac rupa u zakonu!

Najteže se namešta iščašena pamet!

Pisao je između redova, a onda su počeli da ih zbijaju!

Kada je iz rova ušao u kabinet, odmah se ukopao!

Ko visoko leti - nisko spušta!

Ne menjajte zakon. Ako vam je nužda, idite u WC!

Nema te optužbe koja nije u moju korist!

"I ja sit i ovce na broju!" - reče vuk jedući čobanina.

U laži su kratke noge, ali se ne vide iza govornice.

Streljao je pogledom. Kroz snajper!

Mislim, dokle postojim!

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Milovan Ilić

Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: "Hvala, nije trebalo!"

Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na
listu čekanja.

Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik rada.

Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nesto da smo znali strane
jezike.

Vest komunist od dva crvena kartona napravi - partijsku knjižicu.

Otkad su počli da im dobacuju "Ua, pederi!", Srp i Čekić se sve ređe
vidjaju zajedno.

Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradicu vas pokrajinom.

Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.

Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne
dočepa narod.

Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe
ostavio pustinju.

Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom
radu u inostranstvu.

Primiće nas u Evropsko tržiste čim popravimo kantar.

U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno
te isto - štafetu.

Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.

Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici - da li je to vojna
diktatura?

Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi
fabriku - idiota.

Neki su da menjaju granice... makar po padezima.

Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da
spava na Brionima.

Poginuo je u osmoj ofanzivi - osvajajući jednu vilu na Dedinju.

Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom
sistemu.

Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.

Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa
GOSPODINE DRUŽE.

Menjam vlast za hleb. Šifra "Radnička klasa".

Uništene su sve šume da bi se izradio dovoljan broj ramova za
fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.

Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.

Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.

Ovoliki neuspesi... Pa, to još nikome nije uspelo!

Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.

Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.

U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.

Čuvaj Beli dvor za crne dane!

Idejno smo potkovani, a od sreće - njistimo.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje...

Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.

Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.

Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.

Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.

U početku beše Tito, a na kraju - Titanik.

Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.

Kad novinari štrajkuju, nema ko da objavi rat.

Gledam šta se radi oko mene. Ništa se ne radi.

Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se
razjedinimo.

Možda bi neki prodali zemlju. Ali, ko će ovo da kupi...

Čuvaj se zemlje u kojoj snajperisti najbolje vide!

Ne daj se, generacijo... besplatno!

Davali su mu 40 dana. Nije hteo ni da cuje ispod 50...

Spreman sam da mu oprostim što je hteo da bude car, ali ne i to što je
hteo da ima 23 miliona dvorskih budala.

Neki su za upotrebu sile - milom ili silom.

Pod Turcima 500 i pod komunistima 50 godina. Šta je bilo teŽe?

Pesma nas je održala, a popevka - otcepila.

Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.

Da li će se i posle trećeg svetskog rata govoriti "treća sreća"?

Sreća je sresti odžačara, naročito ako je krenuo da gasi komšijinu kuću.

Srbi su najbogatiji narod na svetu: niko nema toliko neprijatelja.

U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.

Ide mi radni staž: sve ostalo mi stoji.

Švedski sto, poljski krevet, francuski ključ i jugoslovenska inflacija.

"Jugo" parkiran na Slaviji - to je sve što je ostalo od Jugoslavije.

Nekad smo bili braća. Sad nema psovke u kojoj jedni drugima ne pominjemo sestru.

Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.

Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči - sledili smo se.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmisljen daljinski upravljac.

Četrdeset godina morali smo da ćutimo. To se završilo - minutom ćutanja.

Ako je predratna Jugoslavija bila trula, onda je ova - trula-la.

Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.

Jugoslavija će uvek postojati. Naročito kao ideja.

Više se ne svađamo: niko ni sa kim ne govori.

Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste
gurnuli u oko.

Bratoubilački rat ne dolazi u obzir. Nismo više braća.

Živeo veliki vođa! Živeo kako je hteo...

Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!

Već godinama nisam video prosjaka. U modi je otimanje.

Proleteri svih zemalja - izvinite. Vaš Marks.

Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.

Ne, nije to grupni seks: to je naše kolektivno PREDSEDNIŠTVO.

Jugoslovenu je lakše da sastavi vladu nego kraj s krajem.

Nekada su bila moderna zatvaranja po regionima i područjima. Sada se
koriste i zatvori.

Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.

Bio je zadužen za čistke, ali je otpušten jer su mu pronašli višak
od 150 ljudi.

Istina je obično na sredini, gde je najdublja voda.

Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi bogu zgrešili?

Ko tebe hlebom, ti njega kruhom.

Da li je osim narodnih heroja i četnika još neko učestvovao u ratu?

Snežana sa sedam patuljaka. Na drugom mestu je Jugoslavija sa šest.

U kapitalizmu radnika izrabljuju, a socijalizam mu omogućava da nabavi prosjački štap po želji.

Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.

Ne daju nam olimpijske igre. Znaju da im više ne bismo vratili.

On je umro, a njegove ideje žive... od socijalne pomoći.

Klasni neprijatelj nam je - prvoklasan.

U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.

Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili - neka ambasada.

Pre nego što je primio štafetu, rekao je: "Znam za jadac!"

Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.

Na zapadu dobru decu vode u Diznilend, a nevaljalu u - socijalizam.

Pomeni me u molitvama, a možeš i u testamentu.

Počeću da štrajkujem čim nađem posao.

Zanemeli smo od sreće kad su nam dali slobodu govora.

San svake partije je da bude majstorica.

Dajem časove iz policijskih časova.

Ni džemper ne voli kad se para, a kamoli Jugoslavija.

Da nije Jugoslavije, Čarli Čaplin bi bio najsmešniji u XX veku.

Ne mrze baš svi vlast. Znam jednog ministra.

Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!

Prvi maj se slavi dva dana: prvog dana slave oni koji imaju, a drugog-
oni koji nemaju posao.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ninus Nestorović

Domovino izvini.
Našao sam drugu.

Između psa i gazde postoji neraskidiva veza.
Lanac.

Prođe život dok kažeš: "Dole vođa"!

Poginuo je nesrećnim slučajem. Vreme i mesto pogibije biće određeni naknadno.

Lako je otadžbini. Njoj odgovaraju sve krvne grupe.

Pijan sam od sreće! Rakijo, srećo moja!

Skinite suvišan kilogram! Rešite se mozga!

I kokoška ima mozak, ali je većini poznata samo po batacima.

Posle ratnih operacija rane ostaju otvorene.

Vi ste pisac!?
A kome pišete?

Moj papagaj je stalno izvikivao neprijateljske parole.
Morao sam da ubijem izdajnika.

Na ulice našeg grada danas je izašlo 86 tenkova, što će svakako umnogome pomoći da građani brže stignu do svojih kuća.

Glasački listići broje se noću.
Dok pošten svet spava.

Proverite svoj patriotizam!
Rešite test iz naših novina.

Tek na ivici provalije uvideo sam da i mene ima ko da gura.

Šta, bre, hoće ti intelektualci!? Uvek se oni prave pametniji od ostalih.

Sizife, Srbine!

Začu se glas siromašnog naroda: "Vođo, ti si nam sve što imamo"!

U policiji sam osetio bolove u leđima.
To su prvi simptomi bolesti unutrašnjih organa.Y

Po dedi sam pravoslavac.
Po ocu komunista.

Nisam zainteresovan da idem u rat, ali hvala na pozivu!

Zašto ćutimo? Zato.
Zašto nemamo šta da jedemo? Zato. Kod nas svako zašto ima svoje zato!

Sa demonstracija se nisam odmah vratio kući.
Zvali su me u policiju, a to se ne odbija!

Aplaudiram na javnim skupovima.
Naplaćujem samo ruke.

Rat je za nas kulturni događaj, jer mi ginemo s pesmom na usnama!

Prema uhapšenim demonstrantima, koji su u zatvoru štrajkovali glađu, policija se odnosila kao prema svojoj deci. Tukla ih je, jer neće da jedu!

Platio bih i ja glavom, ali samo ako može na odloženo plaćanje!

Najsmeliji opozicioni lider je vođu pitao da li sme da ide da piša, a kada je vođa rekao da ne može, jer mu je on hitno potreban, veliki opozicionar se upišao od sreće!

Od kada sam izašao iz policijske stanice, ne samo da sam zavoleo komuniste, nego sam počeo i da pišam crveno!

Lekaru obavezno ponesite poklon.
Ne zaboravite: "Vaše zdravlje je u vašim rukama"!

Od kada sam umro, sve više ličim na pokojnog oca.

Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!

Ja i žena od oružja nemamo ništa, ali za decu mora da bude!

Dosta je bilo bratoubilačkih ratova!
Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini.

Da bi neko bio obešen, nisu potrebni dokazi.
Potrebna su vešala.

Moj sin je dao život za otadžbinu, ali se i otadžbina meni odužila.
Pomogla mi je da sahranim sina.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Čim date život za otadžbinu, možete da idete kuci!

Mačka je prvo otvorila kavez, a posle je pojela ptičicu.
Pa, i oslobodioci moraju nešto da jedu!

Ne mogu glave tek tako da lete.
Mora da postoji neki red letenja.

Narod možeš prevariti jednom, pa još jednom, pa još jednom, pa još jednom… I nikad više!

Za prolivanje, krvi uvek ima dovoljno.

Naša država je da se upišaš od smeha i usereš od straha!

Naš brod je potonuo, ali nema veze. Napravićemo mi još jedan, isti takav!

Sabrali smo dva i dva, i rezultati nisu izostali.
Seli smo da razgovaramo o miru, a onda je i nama i njima stiglo pojačanje…

Za tišinu koju čujete, zahvalite ozvučenju.

Komšijinu kuću polio sam benzinom ne bih li ga zaplašio. I upalilo je!

Od kad su me zgazili, ja sam im na tragu.

U robovlasničko doba bič je bio pokretačka snaga društva.

Zgaženih nema mnogo. Ima ih samo u tragovima.

Srušio sam komšiji kuću, ali mu ženu nisam dirao. Na njoj kuća leži!

To nije bila pljačka. To je naša vojska raščišćavala ruševine.

Pronalazak dinamita napravio je pravi BUM!

Čovečiji mozak je mali i primitivan. Mnogi su ga već izbacili iz upotrebe.

To što nam je okupator okrutno i svirepo radio vekovima, nama naša vlast već nekoliko decenija radi s puno ljubavi i pažnje!

Sizif je pravi primer dokle čovek može da dogura poštenim radom.

Ne znam šta sam hteo da kažem, ali znam da sam bio u pravu.

Drug Tito je voleo lov, žene i putovanja, a mi smo voleli druga Tita!

Ja sam veliki poštovalac knjige.
Kod mene u kući ne sme niko ni prstom da je dotakne!

Nije tačno da o pokojnom piscu ništa ne znamo.
Znamo da je umro.

Na pecanje sam poneo udicu i dinamit, pa šta upali!

Sudija je homoseksualac!
To je dodatno motivisalo naše igrače!

Zar je izbeglicama bolje da beže po kiši i po vetru iz kuća koje gore, nego da sede u svojim toplim domovima?

Davljenik ne pije vodu, ali ovoga puta nije mogao da odbije!

Imamo bombi na bacanje!

Ima kod nas i poštenih.
U svakom žitu ima i kukolja!

Prve batine dobio sam od oca.
To je bio moj prvi sukob sa komunistima.

Potonuo sam na dno.
Povuklo me društvo.

Vođa je shvatio gde je Sizif pogrešio.
On je kamen gurao uzbrdo.

Napraviti ručak nije teško.
To je za mene luk i voda!

Bio sam u policiji i popio batine.
Kuća časti!

Kad sam pošao da kupim nove gaće, one stare su počele da mi se uvlače u guza!

Kada državom vlada bog i batina, narod mora da moli Boga da ne dobije batine!

Nije lako postati velika budala.
Samo pet odsto je talenat, a sve ostalo je rad!

Pustili su me sa psihijatrije.
Da ludujem malo.

Policija je imala loš dan, a onda je pala noć…

Skinite obešenog!
Dosta mu je za danas.

Na izborima nema fer-pleja.
Ne treba mešati sport i politiku!

Beba je sve manje, ali to nije razlog da se u našoj zemlji ne čuje plač!

Vodja je naše blago, ali Srbija će krenuti napred tek kad bude imala kovčeg s blagom !
Žrtve rata nikada nećemo zaboraviti. Setićemo ih se uvek kada vidimo vodjinu sliku.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

To što nam je okupator okrutno i svirepo radio vekovima, nama naša vlast radi s puno ljubavi i pažnj

Od kada nam ulica školuje decu, svi su nam đaci odlični.

Pišete pesme koje pevaju o našoj hrabrosti.
A odakle vam inspiracija ?

Iz policije su me zvali telefonom.
U pitanju je bila anonimna telefonska anketa.

U našoj državi je svejedno gde se nalaziš.
Uvek si na mestu nesreće.

Najveće patriote prežive sve ratove.
Glavni glumci nikad ne ginu.

Isključili smo zvono za uzbunu.
Da nas ne probudi.

Taj zločin treba ponoviti.
Da se nikad ne zaboravi.

Napravili ste oazu u sred pustinje, umesto da je napravite na nekom lepšem mestu !

Ima kod nas i poštenih.
Takvih se treba najviše čuvati !

Psovka je najčešće korišćena politička misao kod nas.

Za zemlju u kojoj samo policija ima slobodu izražavanja, batinanje postaje jedina umetnost.

Najviše dodataka jelima ima u kontejneru.

Teško je biti paranoik.
Ima manijaka koji te stalno prate.

Ja, pa ja, pa opet ja !
To smo mi.

Svet je nepravedan prema nama.
Teraju nas da radimo, a ponižavaju nas i na druge načine !

Osim ubistava ovde se ništa drugo ne događa.
Ubi nas ta monotonija.

Ima listova koji objavljuju istinu, ali njih niko ne čita.
Narod voli da čita tekstove napisane sa više mašte.

Imate posao, a hoćete još i platu ?!
E, zbog takvih je naša država i propala !

Danas je dan žalosti.
Biće to još jedan značajan datum u našoj istoriji.

Samo naše priče strave i užasa imaju srećan kraj.

Čim se neka revolucija u Srbiji završi, Srbiju odmah pretvore u Muzej revolucije !

Čim umrem vraćam se prirodi.

Brod ludaka je ponos cele planete.
Okupio je najveće umove sveta.

Podzemlje je temelj naše države.

Sudija je doneo presudu, ali ni ja nisam došao u sudnicu praznih ruku !

Za vreme prethodnog režima mnogi ljudi su ubijeni.
Novo vreme traži nove ljude.

Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom:
Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici !

Ukoliko narod uskoro ne izađe na ulice, policija će morati da bije po kućama.

Treba čitati samo režimske novine.
Tu sve lepo piše.

Mislio sam da je on loš čovek kada mi je ubio oca i majku, a onda me je on častio pivom i tako smo postali najbolji prijatelji...

Vlast krade, ali pušta i druge da kradu, a to je pošteno !

Bila je to najtužnija sahrana koju sam video.
I pokojnik je plakao.