Герогија Кастриот - Искендер

Axios · Početnik Domaćeg.de

Велика се прашина подигла око овог историског лика из средњег века који се борио против Турцима на територији дањашње Албаније и Македоније. Проблем је у томе што Албанци су прогласили Гергија Кастриот за своју историску личност иако у то време на просторима дањашње Албаније је живило исклучиво Хришчанско становништво са Словенским топонимима градова и села. Д-Р Петар Поповски који је користио историске изворе каже да је Гергија Кастриот цели свој живот био православни верник.

Гергија е јунак над јунацима у македонској средновековној историји. Његов Отац Иван имао је књежњство од Драч до Кроје а откако је Гењргија постао Кнез територија се проширила. Гергија Кастриот је био крунисан од Охридског Патријарха Никодим и папски Кардинал Никола I.

Одакле додавка Скендербег код Гергије Кастриот пита се Д-Р Поповски. Само име је чисти фалсификат. Име Скендербег долази из времена када је био жив и Георгија а у исто време је постојао неки Турчин Скендербег који је био поражен од Срба. Западни историчари су помешали Скендербега са Гергија зато што македонски краљ Гергија су тада назвали Искендер односно што у преводу значи Втори Александар Македонски. Овај прекар Искендер односно Втори Александар Македонски Гергија је добио по чувеној Дебарској Битки у 1444 год. Тада је Гергија Кастриот са својом војском понижио Трурке убивши им 30.000 хиљада војника а на страни Гергијеве војске је погинуло само 300 војника. Након овог пораза на бојном је пољу лично пристига и Султан Мурат Втори и затражио је одговорност од своих генерала. Откако су му они објаснили како су поражени Мурат Втори је прогласио Гергија за Искендер односно Втори Александар Македонски.

Ако се погледају све турске хронике из тог времен видечете да се Гергија именовао само како Искендер.

Турцу су урадили попис становништва у 1583 год. односно 115 год. након смрти Гергија Кастриот. Ови документи показују да на просторима дањашње Албаније у том периоду није било Албанаца, односно да је тамо живило чисто Словенско население. Според свих релевантних извора прве колонизације Геге (дањашњи Албанци) је извршена из Мале Азије у 17 веку. Значи три столетија након смрти Гергија Кастриот.

Војне вештине македонског краља Гергија Кастриот су били искоришчени и Европи. Имено јужноиталијански краљ Фердинанд I је имао проблема са Анџуиците па је поканио Гергија Кастриота да му помогне у одбрани. Све Талијанске записе из тог времена говоре да је Георгија Кастриот био третиран како Македонац, како краљ македоније, а његови војници како Македонци - Дебрани.

Македонски народ је веч постао имун на потежење по његовој историји и можда је то причина што више не реагује бурно на овакве и сличне провокације. За да не би неко живио у заблуди, у најкусим цртама описачемо личност Гергија Кастриота, разуме се врз основу релевантним историским изворима. Род (лоза) Кастриот из којег потиче и Гергиоја Кастриот произлази из мијачке племенске групе Кастрати. Његов отац Иван је оставио много писане докименте са који сведоче за македонског (мијачког) порекла ла Гергија Кастриот. У овој пригоди цитирамо само део од повелба написана из руке на Иван до манастир Хиландар, на Светој Гори, од 1426 године. У овом документри написан на старом црковном језики стоји записано:

"По неизреченом милосрдију владика моего ас грешен и недостоен, не смеју нарешти се раб Христа Боега моего, Иван Кастриот и со синови моими Станишом и Репошем и Константином и Гергием...приложисмо Светом манастиру великом Пречистои владичице Лаври Хилендарские и приложих село Радостуше и с црквом Св. Пречистом Богородицом, таже в том селе Радостуше и с селом Требиштем..." Грамота је потврдџена са са печатом на који стои име Иван Кастриот написано на кирилско писмо. (Види документи код: Ст. Новаковиќ, Законски споменици пета књига, стр. 467).

Из коренспоенденције са Дуброничком Републиком, са којој је одржавао политичких воених, и трговских веза, сачувани су три писма исто тако написани ка кирилско писмо. У њима се јасно види његов македонски-христијански дух и карактер. Тај дух ја најаче изражен у писмом из 25 фебруара испратено до властелином Петра у Дубровнику, у које каже:

"Верата моја Христова и на моите синови Репош, Станислав, Константин, и Гергија..мојата земја Ѓорѓева која се простире од Коњух (данашњи Елбасан) до Призрена, ја одржувам и обработувам јас, господин Иван и моите синови...."

Ове податке демантују све измислице, фалсификате и шпекулације за наводно Гего-Мирдитски (арнаутски) односно албански карактер на Гергија Кастриот.

Axios · Početnik Domaćeg.de

За македонско (мијачко) порекло Гергије говоре и лична имена у лози кастриот. Имено код овог македонског старинског рода срешчемо најархаичне и најкарактеристична имена словенских библиских имена, како: Павле, Никола, Ѓорѓија, Константин - сите прадедовци на Георгија. Његови родитељи, његов Отац Иван и његова мајка Воислава, су имали четири сина - Репош, Станислав, Константин и Георгија и пет черке - Радослава, Марија, Влајка, Ангелина, Мамица. Синови на Гергија су носили мена својих предака, Иван и Павле, што је општа карактеристика за потомство Мијака. За македонског карактера на овом роду сведоче пред се древни тако звани "словенске" иманеске наставке - слав и слава, који се јављају код имена - Брани(слав), Стани(слав), Радо(слава) и Вои(слава) со који се идентифише њихово македонско порекло (Спореди код Ф. Баришиќ и Порекло Словена....)

Најбољи познавач живота и дело на Гергија кастриоит, је скадарски свештеник - хуманист Маринус Барлетиус, чија студија о Георги Кастриота је изашла у печат у 1493 година. само 26 године после његовој смрти, нигде становништво у тадашњој Арванији не именује са термин Албанци, а земља Албанија, туку како македонско население односно како Македонија (види Маринус Барлетиус, Xistoria de vita... str. 22, 23, 27, 41, 68, 136, 157, 241, 301, 331, 334, 337. i tako dalje.)

Податак који сведочи да је у времену Гергија Кастриот није био познат термин Албанија, односно Албанци и не само у овом делу балкана него и у целој цивилизираној Европи. Албанија је добила име касније од стрнцима - тачније од Англосаксонцима који све планинске просторе у Европи су именовали речју Албанија (Бритиш Албаниа, Белгиан Албаниа, Австриан Албаниа, и тако даље.) који според Целтиц - форми Алб, Алп, односно Албаник у ставри значи Планина (види документирано и шире код - [I]Leon Dominians"s Friunters of language..., 192). Тако да у заблуди су сви дањашни Албанци који сметају да то име, име Албанија има некаву националну етничку или народосно значење. А у ствари име Албанија преставља обичан геграфски поим. Зато не случајно њихова несуџена брача - Схгип-тари-ите (Тоските), категорично су одбацили ово име, задржавајучи своје древно инационално народосно име - Схипнија односно Схиптар ради што Гего-Мирдитите (Арнаутите) кон овог имена гледају непомирливо и са презиром.

Axios · Početnik Domaćeg.de

belly · Početnik Domaćeg.de

pravio albaniji pracao srpski jezik

sta bio taj covek Very Happy

Axios · Početnik Domaćeg.de

belly · Početnik Domaćeg.de

pravio drzavu albaniji pricao srpski jezik

sta bio taj covek albanac ili sbrin

Axios · Početnik Domaćeg.de

Axios · Početnik Domaćeg.de

Потврда за македонски карактер на династију Кастриот даје итаљијански писац из 16 века (1514) Теодор Спандучи који каже:

".....Георгиа је био краљ Епирски...
који је владао са областима Матија и Умнестија (дањашња Албанија) Мајка му се звала Воислава исто тако Македонка, од његов род, черка једном господару из Полог, који преставља део Македоније но који се данас налази под Бугарске...."

Немачки научник - историчар Хофман, један од најбољих познавача династије Кастриот у својој Историји каже:

"...Не треба да постои спор око порекла на Георгиа Кастриот...
Едвај да има неко који има супротно мишљење .
И доколико има, то је последица непознавање историских прилика на Балкану у том периоду..."

Многа важна сведоштва даје и бискуп Марин Барлет 1493 година, само 26 години по неговата смрт, (Види: Маринус Барлетиус, Хисториа де вита…, стр. 22, 23, 27, 31, 68, 136, 157, 241, 259, 301, 331, 334, 337 и натаму) који како његов први биограф саопштава да се Георгиа Кастриот титулирал као:
"Краљ Епира и Македоније", даје:
"у његовој фамилији се говорило на словенски, исто тако како што су говорили становници по долине реке Радике у Македонији" и да су
"његове јединице биле састављене од Трибали, односно од Бугари",
како што су тада са овим политичким тендециозним именом називани македонски живаљ.

А што ќе кажеш на ова:

предња страна књиге
http://i12.tinypic.com/3yn3zvn.jpg

Translation:

According to Nekulche, the part of the peace intermediation between the Emperor and Brinkovjan in Ias was done by (komisa)commissioner Macedonian (Makedona).
Vlachian chronologist Radu Grechan points out, that for that purpose Brinkovjan sent Georgi Kastriot to Ias. Russian (istoöniki) also call Georgi Kastriot, in the previous peace proposal by the commission of the Sultan. It is possible that the Turks proposed peace to the Russians without knowledge of Brinkovjan with the sole purpose to test his loyalty. After that we can conclude that he sent Kastriot in Ias under the pseudonym Macedonian (Makedona).

цела страна
http://i12.tinypic.com/40oj6mb.jpg

Veni.Vidi.Vicious · Početnik Domaćeg.de

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**