Pomozite

sekula_au · Prijatelj foruma

Slađana Kobas (13) iz Prijedora jedina je preživela od 13 beba koje su u banjalučkom porodilištu 1992. godine ostale bez kiseonika u inkubatorima. Pre par meseci Slađani je otkriven rak kostiju, jedina šansa je operacija na Floridi
BEOGRAD - Trinaestogodišnja Slađana Kobas iz Prijedora boluje od najzloćudnijeg oblika kancera, od raka kostiju. Ova tragična situacija samo je nastavak neverovatne priče koja Slađanu prati od rođenja. Ona je je jedina od 13 beba, rođenih u banjalučkoj bolnici 1992. godine, uspela da u inkubatoru preživi 12 dana bez dovoljne količine kiseonika, koji zbog sankcija nije mogao da bude dopremljen!

Trinaest joj je tada, izgleda, bio srećan broj, preživela je, ali sa oštećenjima moždanih ćelija i pluća, kao i sa teškim oštećenjem vida. Usledile su brojne operacije po svetu, najviše u Rusiji, i vid joj je konačno vraćen u aprilu prošle godine. Lekari su joj tada rekli da tom operacijom "stavljaju tačku" na njeno lečenje.

Drugi put u život, međutim, trinaest joj nije bio srećan. Samo šest meseci posle trinaestog rođendana, na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj otkriveno je da Slađana ima najzloćudniji oblik tumora.
- Lekari su odmah odredili hemoterapiju, ali je dejstvo zračenja bilo veoma slabo. Pre nekoliko dana lekari su nam rekli da ne mogu više ništa da urade i da joj je jedini spas specijalna klinika na Floridi. Operacija košta 100.000 dolara i ne znam kako da sakupim toliki novac do ponedeljka, 14. februara. Ako ne uspemo odseći će joj nogu do kuka, ali je ni to, kažu, ne može spasti - plačući priča Slađanin otac Stojan Kobas.

Stojan je, inače, sve ove godine sam brinuo o Slađani i za nju prikupljao pomoć, jer ju je majka napustila odmah po rođenju. U Beogradu, kako kaže, nema nikoga, pa je kad smo ga pitali gde spava kad dođe iz Republike Srpske, odgovorio da su to obično radničke barake.

- Najčešće mi konačište pruže u radničkim barakama, ili zamolim neke dobre ljude da me prime samo da prespavam, pa ujutro odmah idem do Slađe. Njoj nisam ni rekao od čega boluje, nemam snage i hrabrosti. Kada uđem kod nje u sobu, samo joj pričam o našim putovanjima i svim lepim stvarima koje smo proživeli - priča Stojan kroz suze.

Tračak nade da će ova devojčica doživeti svoj 14. rođendan mogu jedino da pruže svi građani Srbije. Samo od dobre volje ljudi zavisi sudbina 13. banjalučke bebe.

Broj računa - naknadno

Stojan Kobas je na nagovor lekara i prijatelja otvorio račun u Rajfajzen banci u Srbiji. Međutim, greškom su im dodeljeni brojevi računa koji mogu da primaju samo plate, a ne direktne novčane iznose. Stojan je sa prijateljima juče ponovo otišao u banku, gde mu je rečeno da sačeka povratak generalnog direktora kako bi se računi ipak odobrili i za prijem novčanih iznosa. Kurir će, u međuvremenu, objaviti i brojeve računa na koje se može uplatiti novac za pomoć maloj Slađani. Do tada na molbu njenog oca objavljujemo njihov broj telefona: 064/353-67-72.

Podsećanje na ratnu '92.

Priču o bebama koje su u porodilištu u Banjaluci umrle zbog nedostatka kiseonika svet je čuo još te kobne 1992. godine.
- Banjaluka je tada bila u okruženju i nije bilo snabdevanja bolnica, pa je i kiseonik nestao. Mi smo odmah apelovali, i u Beogradu je bukvalno za dan prikupljena potrebna količina kiseonika. Međutim, tada je koridor ka Republici Srpskoj bio prekinut kod Brčkog i tih 500 metara puta bilo je suviše rizično za prolaz - priča Stojan Kobas.
Kiseonik su, kako on kaže, jedino tadašnji "plavi šlemovi" mogli da prenesu do Banjaluke. Oni su to ipak odbili. Ubrzo je 12 beba umrlo.

ovo sam morao da objavim nadam se da se neces ljutiti care ali nisam mogao ostati ravnodusan