Nacionalni parkovi

Anđela · **inso umjetnica**

Nacionalni park je veće područje izuzetnih prirodnih kvaliteta, koje obuhvaća jedan ili više sačuvanih ili ljudskim korištenjem neznatno izmijenjenih ekosistema. Dopuštena je jedino tradicionalna poljoprivreda i turističko-rekreativna djelatnost

Nacionalni park je područje od interesa za nauku,obrazovanje,rekreaciju i turizam. To znači da se nacionalni park koristi u turizmu , ali samo onim oblikom turizma koji se bavi razgledanjem vrijednosti.
Da bi određeni prostor bio nacionalni park, mora biti relativno veliko područje - 2000ha!
Nacionalni parkovi predstavljaju najznačajniji i najkompleksniji oblik zaštite.
U SAD postoji 50nacionalnih parkova (obuhvataju 1posto ukupne nacionalne teritorije).
Yellowstone

Nacionalni park Yellowstone se nalazi na severozapadu Vajominga. Park se nalazi 4000km zapadno od Njujorka. Ovo je jedan od najvećih nacionalnih parkova SAD-a, dug je 115km a širok 98km. U njemu postoji 3000gejzira od kojih je najpoznatiji ,Old Faithful, koji je do sad eruptirao oko 8000puta. Centralni deo ovog n.parka čini ogromna vulkanska visoravan. Najpoznatiji su Yellostone-ski vodopadi, visoki preko 90 metara. Ispod ovioh vodopada počinje i najveći kanjon Yellowstone-a _Grand canyion_ u obliku slova V, dug 35km i 300m dubok.
Old Faithful

Veliki kanjon

U Hrvatskoj ima 8 nacionalnih parkova.Jedan od njih je Krka:

Među rijekama hrvatskog krša Krka je svakako najčudesnija po hidrološkim i geomorfološkim fenomenima. Od čitavog 72 km dugog toka, oko dvije trećine nalaze se u dubokim kanjonima koji se usijecaju u vapnenačke platoe. Krka je proglašena nacionalnim parkom od Knina do Skradina. Velik dio rijeke zapravo su izdužena jezera jer je iznad svakog od mnoštva slapova stvorena prirodna akumulacija. Najljepši među slapovima su Skradinski Buk i Roški slap, između kojih je u sredini jezera otočić Visovac, s franjevačkim samostanom.

Da li ste bili nekad u nekome nacionalnom parku kod nas ili u svijetu i kako Vam je bilo?

~brza~ · Upućeni član

Bila sam u svim hrvatskim, najbolji su mi Brijuni

slajad · Početnik Domaćeg.de

naljepsi nacionalni park na podrucju bosne i hercegovine je sutjeska i obavezno g atreba posjetiti

blue037 · Početnik Domaćeg.de

Bas sam gledao pre neki dan na nasoj TV o kanjonu Tare.....Mislim da je iskreno najlepsi kanjon na svetu.Drugi je po velichini posle Grand Canyon-a.Ljudi koji su bili na splavarenju Tarom kazu da se to ne sme propusiti!Ove godine cu ici pa ako se setim da podelim to iskustvo sa vama

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nacionalni Park
DURMITOR

Predjeli Durmitora, po ljepoti i neokrnjenosti rijetko i autenticno dijelo prirode , proglaseni su nacionalnim parkom 1952. godine. Smjesten na sjeverozapadu Crne Gore, Park obuhvata osnovni masiv Durmitora sa kanjonima Tare, Drage i Susice i gornji dio kanjonske doline Komarnice, zauzimajuci povrsinu od 39,000 ha.
...Osnovna odlika reljefa durmitorskog podrucja jeste prostrana visoravan na 1500 mnv, koju usijecaju duboke kanjonske doline i sa koje se uzdizu impozantni planinski vrhovi, od kojih je 48 sa preko 2000 mnv i medju njima najveci Bobotov kuk sa 2525m.

...Ljepoti durmitorskog masiva posebnu draz daje 18 lednickih jezera, nazvanih ''gorske oci'', na visinama iznad 1500m. Najvece i najatraktivnije je Crno jezero. Velicanstvenosti pejsaza doprinose, pored ljepote jezerskog basena i blistave vodene povrsine, prostrani sumski predio koji ga okruzuje i vrh Medjeda, gorostasno uzdignut nad njim. Udaljeno je 2 km od planinskog gradica Zabljaka, zimskog turistickog centra Crne Gore.
U blizini Crnog jezera nalaze se, ne manje impresivna, Zmijinje jezero, utonulo u stoljetnu smrcevo-jelovu sumu i Barno jezero, u sredini prostranog tresetista, okruzeno sa svih strana, takodje, cetinarskom sumom.

...U nizu hidrografskih bisera Durmitora izdvajaju se, ljepotom i divljinom okruzenja, Skrcka jezera, okovana ledom i snijegom do sredine jula Zeleni vir i Modro jezero i uljuljkana usred nepreglednih livada Vrazje i Riblje jezero.
...Medju najljepsim ukrasima Parka su i bistre, silovite rijeke koje su ovom podrucju podarile velelepne kanjonske doline. Posebno impresionira rijeka Tara, kako ljepotom i pokretom svojih voda, tako i dubinom i pejsazem kanjona, cineci ga jednim od najljepsih u svijetu.

Po bogastvu flore i faune, slozenosti ekosistema, zastupljenosti preko 1300 vrsta vaskularnih biljaka sto predstavlja izuzetnu koncentraciju sa velikim brojem endemicnih i reliktnih vrsta, Durmitor predstavlja izuzetnu prirodnu vrijednost i trajnu inspiraciju naucnika i ljubitelja prirode. U sebi je unjedrio prave raritete prirode, kakve su i sume crnog bora na lokalitetu Crna poda cija grandiozna stabla, i do 50 m visine, odolijevaju vremenu punih 400 godina.
...Durmitorski nacionalni park obiluje znacajnim brojem spomenika kulture od antickog perioda do najnovijeg doba. Najkarakteristicniji su srednjevjekovni spomenici: razvaline gradova i utvrdjenja, mostovi i karaule, nekropole sa steccima i manastirski kompleksi u dolini rijeke Tare.

Kao primere etnoloske bastine, vazno je pomenuti tipove seoskih kuca tzv. ''savardake'' i vodenice rasijane po katunima i durmitorskim potocima.
...Sva raskos prirodnih ljepota, ambijentalnih i kulturnih vrijednosti Durmitora i rijeke Tare, preovladala je da se NP ''Durmitor'' uvrsti ...u spisak Svjetske kulturne i prirodne bastine, odlukom Medjunarodnog komiteta za Svjetsku kulturnu i prirodnu bastinu, u Parizu 1980. godine, dok je rijeka Tara i njena kanjonska dolina, UNESCO-vim programom ''Covjek i biosfera'' 1977.godine uvrstena u svjetske ekoloske rezerve biosfere.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nacionalni Park SKADARSKO JEZERO

Zivopisno i po mnogo cemu jedinstveno Skadarsko jezero smjestilo se u zetso-skadarskoj kotlini, zadrzavajuci rijekom Bojanom kontakt sa Jadranskim morem, od kojeg ga je u dalekoj proslosti odvojio lanac visokih planina.

...Sa povrsinom od 370 do 530 km2, zavisno od vodostaja, predstavlja najvece jezero na Balkanu. Crnoj Gori, odnosno SR Jugoslaviji, pripadaju 2/3 jezera dok je 1/3 na teritoriji Republike Albanije. Crnogorski dio jezera sa priobaljem, povrsine 40.000 ha, proglasen je Nacionalnim parkom 1983. godine.

Odvaja se od ostalih nacionalnih parkova kao podrucje sa izrazitim limnoloskim karakteristikama, izuzetnim bogastvom ornitofaune i ihtiofaune i bujnom vegetacijom mocvarnog tipa. Predstavlja jedan od najinteresantnijih biotopa ovog podrucja.

...Samo jezero je kriptodepresija, sto znaci da se neki djelovi njegovog dna nalaze ispod nivoa mora. Takva mjesta nazvana su sublakustricni izvori ili oka. Ima ih oko 30. Najdublje ''oko'' je Radus, dubine 60 m, a po nekim podacima i dublje, dok je prosjecna dubina Jezera oko 6 m.

Njegove obale su razudjene i bogate brojnin zalivima, poluostrvima i rtovima, vecinom mocvarne, obrasle sirokim pojasom trske. Biljni svijet je bogat i raznovrstan. Pored zivopisnog barskog bilja, posebno je interesantna kasoronja (Trapa longicarpa ssp. scutariensis)*, dok bistru vodu krase i u velikom dijelu prekrivaju bijeli i zuti lokvanji*. Jedino je dio juzne obale kamenit i cuva reliktne sume kestena. Brojna su mala ostrva, tzv. gorice. Niska su, kamenita i obrasla lovorikom, brsljanom, divljim narom i sibljem.

...Kao znacajno staniste vodenih ptica Skadarsko jezero je Ramsar konvencijom 1996. godine upisano u Svjetsku listu mocvara od medjunarodnog znacaja.

...Zahvaljujuci prvenstveno ocuvanju ekosistema i usled nepristupacnosti nekih djelova jezera, narocito uz njegovu sjevernu mocvarnu obalu, Skadarsko jezero je ''pticji raj'' cak za 264 vrste ptica, od kojih su mnoge u najvecem dijelu svojeg areala, prorijedjene i ugrozene. U Evropi rijedak kudravi pelikan (Pelicanus crispus) postao je zastitni znak jezera i Nacionalnog parka.

O bogatstvu i raznovrsnosti ihtiofaune govore podaci da u vodama sliva Skadarskog jezera zivi 48 vrsta riba, dok je u vodama koje zahvata Nacionalni park nastanjeno 39 vrsta od ukupno 44 do sada registrovanih. Pored autohtonik vrsta, kakve su krap (Cyprinus carpio) i ukljeva (Alburnus alburnus alborella) interesantno je prisustvo i nekih morskih kao sto su jegulja, cipol, skakavica i kubla.

...Mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici: arheoloska nalazista, manastirski kompleksi i utvrdjenja, razbacani u sirokoj lepezi u basenu Skadarskog jezera, govore da je jos u XIV i XV vijeku ovo podrucje bilo znacajno kulturno srediste.

...Izuzetnu grupu kulturnog nasledja cini tradicionalno narodno graditeljstvo, stara nenaseljena i zapustena ribarska naselja, smjestena na samoj obali Jezera, Radus, Krnjice, Poseljani, Karuc, u kojima se nekada stanovalo, zivjelo od ribarenja i rasplijetale ribarske mreze.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nacionalni park TARA

PRIRODNE ZNAMENITOSTI

Usled povoljnih ekoloških uslova područje Nacionalnog parka Tara obiluje prirodnim znamenitostima.

U spomenike prirode u Nacionalnom parku Tara ubrajamo:
- Prirodni memorijalni spomenik “Borovo brdo”

- Grupe stabala na lokalitetima “Pod golim drvetom”, “Jabučica-Sklopovi”, “Aluška planina” i sva pojedinačna stabla omorika na lokalitetima pod Omarom, kod Velikih livada, na Crnom vrhu, Tari, na Smiljevom brdu. Kada je reč o lišćarsko četinarskim šumama za područje Nacionalnog parka od prevashodnog značaja su mešovite šume omorike:

Reliktna polidominantna šuma borova, bukve, jele, smrče i Pančićeve omorike (Zvezda – delovi prema Drini)
Reliktna polidominantna šuma crnog bukve, jele, smrče i Pančićeve omorike (Aluška planina, delovi Zvezde)
Reliktna polidominantna šuma bukve, jele, smrče i Pančićeve omorike (Janjac, Vranjak)
Reliktna polidominantna šuma jove, bukve, jele, smrče i Pančićeve omorike (Crveni potok)

Posebnu vrednost predstavljaju vodopadi koji su prirodne lepote i atrakcije koji dopunjavaju niz interesantnih prirodnih ambijenata u toku planinskih reka i potoka. Posebno su atraktivni vodopadi u Perućcu pod Tarom, Mali i Veliki skakavac na Rzavu i niz manjih i većih slapova na Rzavu, Levrenti i Rači.
Podzemni oblici kraškog reljefa predstavljeni su pećinama, zvekarama i jamama i zastupljeni su u većem broju uglavnom na Tari u užem smislu, Zvezdi i ivicama kanjona.

U te pećine spadaju: “Topla peć” u rezervatu Zvezda, jama u Čučkovini, pećina u Šljivovici, zvekare na Mekotinama i Velikoj livadi, ponor na Mitrovcu i dr).

REZERVATI PRIRODE

Vegetacija Tare pripada Eurosibirskoj-severoameričkoj regiji Ilirskoj provinciji a u visinskom pojasu gorskih i predplaninskoih listopadnih i četinarskih suma. Zahvaljujuci refugijalnom prostoru, u Velikom ledenom dobu u ovom pojasu na Tari su se očuvale vrlo vredne i karakteristične endemicne i reliktne šumske zajednice Pančićeve omorike koje se prema staništu, ekologiji i florističkom sastavu mogu raščlaniti na niz posebnih asocijacija. Ovakve asocijacije čine najvrednije delove prirode Nacionalnog parka Tara zbog čega su zaštićene najstrožijim režimima zaštite t.j. proglašeni su za prirodne rezervate.

Čuvanje zatečenog stanja, obezbeđenje uslova za stalni razvoj (bez uticaja čoveka), izučavanje razvojnih faza i pojava, u nekim slučajevima i turističke posete, osnovni su ciljevi izdvajanja rezervata. Oni predstavljaju osnovne fenomene područja i regulat proglašenja Nacionalnog parka.
Prirodni rezervati u Nacionalnom parku Tara redovno se, od ostalog područja, izdvajaju i svojom vizuelnom- estetskom atraktivnošću, svaki na svoj način.
Ukupna površina rezervata u Nacionalnom parku Tara iznosi kanjonskom delu Nacionalnog parka.
U vrstu strogih prirodnih rezervata ubrajaju se:
- "Zvezda" - obuhvata područje kanjona Drine i planinskog venca od Brusničkog potoka do klisure Dervente.
To je stanište Pančićeve omorike, raznih reliktnih vrsta flore kao i autohtono stanište medveda i divokoze; 179,08 ha i nalazi se u GJ "Zvezda", GJ "Crni vrh", i "GJ "Tara". Najveći broj rezervata je GJ "Zvezda" - 1681,02 ha i nalazi se u nepristupačnom - "Kanjon Brusnica" - obuhvata slivno područje Brusnog potoka i predstavlja stanište Pančićeve omorike i lovne faune, pre svega medveda i divokoze;- "Klisura Dervente" - rezervat sa visokim strmim, krečnjačkim stranama, sa bogatim i raznovrsnim zeljastim zajednicama od koje su mnoge reliktne;
- "Pod Gorušicom" - sastojina jele, smrče, bukve i gorskog javora;
- "Crveni potok" – jedan od najznačajnijih rezervata sa staništem tresetišta, sa veoma izraženim, različitim mikrostanišnim uslovima koji su doprineli formiranju većeg broja sastojina na malom prostoru.

Rezervat prirode Crveni potok

Predstavlja jedino nalazište Pančićeve omorike na močvarnom, tresetnom zemljištu neprocenjivog nacionalnog značaja.

- Karaula Štula - mlada sastojina Pančičeve omorike. Naučno značajna zbog izučavanja pionirskog karaktera vrste i praćenje faza razvoja.

- "Račanska Šjjivovica" - rezervat jele, smrče, bukve i belog bora;
- "Klisura Rače" - prava prašuma brdske bukve i lovno - uzgojni rezervat za medvede;
Rezervati koji su staništa Panciceve omorike u ekspanziji:
- "Bilo" – površine 13,60ha stanište omorike sa drugim vrstama četinara i lišćara raspoređene u nizu

na severnim padinama kompleksa “Crni Vrh”
- "LJuti Breg" – površine 4,74ha
- "Crvena Stena" – površine 46,19 ha stanište omorike u visinskom pojasu od 900-1200 metara.

Ovih devet strogih prirodnih rezervata koji se nalaze na podrucju Nacionalnog parka Tara spadaju u izrazito značajne objekte prirode, tako da je za njih propisan najstroži režim zaštite. Dozvoljena aktivnost u njima je naučno-istraživačka i to samo ona koja ne može da naruši sadašnje prirodne procese na zastićenim površinama.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

KLIMA

Na klimu Tare presudan uticaj ima njen geografski polozaj tj. iznad planine sučeljavaju se toplije vazdušne struje sa juga sa hladnijim severnim što uslovljava nestabilno vreme. Posebni faktori koji utiču na klimu Tare su:

* temperatura vazduha
* padavine
* osunčavanje
* oblačnost
* vlažnost vazduha
* magla
* vetrovi
* opšti uslovi klime

Temperatura vazduha:
Prosečna srednja godišnja temperatura vazduha za područje Nacionalnog parka iznosi 5° C. Temperaturne vrednosti po godišnjim dobima iznose: proleće (mart, april, maj) 3° C, leto (jun, jul, avgust) 13,4 °C, jesen (septembar, oktobar, novembar ) 5,7 °C, zima ( decembar, januar, februar ) -2,9 °C
Prema podacima meteorološke stanice na Mitrovcu mrazevi se ne javljaju samo u tri letnja meseca. Veoma karakterističan podatak je činjenica da se u zimskom periodu ne javljaju ekstremno niske minimalne temperature.

Padavine : Najviše kiše padne tokom maja 13% (127,4 mm) od ukupne godišnje količine padavina koja iznosi 977,3 mm. U junu i julu padne po oko 10%. U ostalim mesecima padavine su skoro ravnomerno raspoređene (od 60 do 80 mm ).
Srednji broj dana sa padavinama je 156,6 sa maksimumom u maju ( 18 dana ) dok sneg najčešće pada u januaru ( 13,2 dana ). Sneg se zadržava prosečno 109 dana godišnje.

Osunčavanje: Prosečno trajanje osunčavanja iznosi 1.699,5 časova ili 38% u potencijalnom trajanju. Najduže trajanje osunčavanja zabeleženo je 1961. godine sa 1.889,6 časova, a najkrace 1955. sa 1.479,1 časova. Inace po mesecima najduže trajanje sijanja sunca je u julu 235 časova ili 59% a najkraće u decembru 51 čas ili 19%.

Oblačnost: Stepen oblačnosti u području Tare je znatan u toku čitave godine. Srednja dnevna oblačnost najmanja je u avgustu 4,1 dan a najveća u decembru 7,2 dana. Interesantan je podatak o relativno velikom broju vedrih dana u zimskom periodu.

Vlažnost vazduha: Srednja godišnja relativna vlažnost vazduha na Tari je velika (83%). Najmanja je u junu i avgustu (80%) a najveća u decembru (89%). U letnjim mesecima mali je broj dana sa relativnom vlažnošću preko 80% u 14h ( oko 7 dana u decembru ).

Magla: Prosečan broj dana sa maglom u godini je znatan na ovom području i često veći od broja takvih dana u podgorju i drugih delova Tare, koji nisu na pravcu kretanja vlažnih vazdušnih masa.

Vetrovi: Glavni pravci duvanja vetrova na podrucju Nacionalnog parka Tara su severoistočni i jugozapadni. Ostali pravci su sasvim neznatno zastupljeni (južni, severni, jugoistočni, severozapadni, zapadni, istočni ) tako da se umesto njih javlja velika čestina tišine. Jači udari vetrova (oluje) relativno nisu česti na području Tare.

Opšti uslovi klime:
Klima masiva Tare u celini karakteriše se svežim prohladnim letom, dosta hladnom zimom i prilično neznatnim godišnjim kolebanjima temperature vazduha. Leto je praktično produženo i na prve jesenje mesece, a jesen je u celini toplija od proleća- oktobar je topliji od aprila. Padavine su obilnije i češće u letnjoj polovini godine, naročito u kasno proleće. Zima na Tari je dosta snežna. Sneg pocinje da pada početkom novembra a katkada i ranije i zadržava se na tlu i do maja. Debljina snežnog pokrivača dostiže prosečno 100 cm. Ovakav kompleks klimatskih karakteristika određuje režim kontinentalne planinske klime, koja se približava subalpskoj klimi, ali njenoj nešto vlažnijoj varijanti.

HIDROLOGIJA

Geološka građa i režim padavina uslovljavaju i hidrološke karakteristike i specifičnost područja Nacionalnog parka.

Posebnost kraju daje reka Drina sa kanjonskom dolinom čije krečnjačke stene dostižu visinu preko 1000 m, i njene pritoke sa svojim klisurama.
Uz Drinu i Brusničko jezero postoje 3 reke. To su:
Beli Rzav s kanjonskom rekom, Zmajevskim potokom i Lipovicom s leve, te Vežanjskom rekom s desne strane.
Rača koje je jednim delom ponornica
Derventa čiji hidrografski sistem čine 4 doline i 4 potoka: Aluški, Kremića, Jokića i Ravinjski potok.
Niz zanimljivih prirodnih ambijenata u dolinama ovih planinskih reka i potoka dopunjavaju vodopadi.

Posebno su atraktivni onaj u Perućcu, zatim Mali i Veliki Skakavac na Rzavu, Derventi i Rači. Kaludjerske bare ne oskudevaju sa potocima i rečicama. Najveći broj vrela, različite jačine, nalazi se na severnim stranama gde su trijaski krečnjaci najniže spušteni. Najjače od njih je tipično kraško vrelo- Perućačko koje formira čitavu reku, poznatu kao najkraću u Jugoslaviji u dužini od 345 m.
Značajne su 3 akumulacije: HE “Bajina Bašta” kod Perućca, Lazići i Kruščica u Zaovinama.

Akumulacija HE “BB”u Perućcu formirana je izgradnjom betonske brane visine 93 a dužine 462 m. čime je stvoreno jezero koje doseže, kod maksimalnog vodostaja, do iznad “ćuprije” na Drini u Višegradu. Ukupna zapremina akumulacije iznosi 340 miliona kubnih metara vode a korisna zapremina 220 miliona kubnih metara.

Kota normalnog uspona je 290 metara nadmorske visine, sa 4 agregata i instalisanom snagom od 360 MWA. Prosečna godišnja proizvodnja iznosi 1.6256 Wh. Izgradnjom ove akumulacije reka Drina je izgubila mnogo od svoje divlje lepote. Međutim pružila je nove mogucnosti vožnje brodovima kroz, još uvek, jedinstveni kanjon sa mestimičnim tesnacima od par desetina metara oivičenih vertikalnim blokovima visine i do 1.000 metara.

Akumulacija “Beli Rzav” je reverzibilni deo HE ”BB”. Reverzibilna HE je energetsko postrojenje čiji agregati mogu, po potrebi, menjati svoju funkciju : raditi kao pumpa pri čemu iz donje akumulacije (HE “BB”) prebacuje vodu u gornju ili kao generator kada se voda prirodnim putem vraća u donju akumulaciju.Ukupna zapremina akumulacije, koja se zvezdasto razlila u najnižim delovima planinskih sela Zaovine iznosi 170 miliona kubnih metara vode a korisna zapremina 150 miliona kubnih metara.

Akumulacija “Kruščica” sabira izvorišne vode Rzava koja preko filter-stanice i razvodne mreže predstavljaju osnovni izvor vodosnabdevanja Nacionalnog parka Tara vodom.

RELJEF

Područje Nacionalnog parka u geomorfološkom smislu predstavlja skup planinskih uzvišenja. Ovo područje je najzapadnija skupina iz grupe Starovlaških planina. U širem smislu sastoji se od 3 predeone celine, donekle izdvojene rečnim dolinama, prevojima ili sedlima.

U morfološkom pogledu Nacionalni park Tara predstavlja skup planinskih vrhova (Stolac 1673, Kozji Rid 1591, Zborište 1544 m) sa duboko usečenim recnim dolinama (Rača, Brusnica, Derventa). Blagim planinskim kosama (Kremanska kosa) i strmim krševitim predelima (Zvezda, Smiljevo brdo, Kozje stene) prema kanjonu Drine.

Geološka podloga je veoma raznovrsna. U njoj su zastupljene stene karbonske, trijaske, jurske, kredne i kvartarne starosti. Ovo je uslovilo stvaranje raznovrsnih morfoloških struktura, sastavljenih od paleozojskih pesčara i škriljaca.

Najveći deo platoa Tare sastoji se od jedrih krečnjaka. Na pretežnom delu trijaskih krečnjaka uočljive su tipične kraške pojave sa svim karakteristikama krša, kako u površinskim tako i u podzemnim oblicima kraškog reljefa, kao što su škarpe, uvale, vrtače, istaknuti vidikovci, kanjonske klisure, tesnaci, kraška vrela, pećine, zvekare i dr.

Na Tari su ipak najčešći oblici vrtače i uvale. Jame su takođe česta pojava dok su peđine ređe i javljaju se isključivo na opsecima prema Drini.Poznatije su Perućačka pecina i Topla peć na Zvezdi sa pećinskim nakitima koja je teško je pristupačna sa teško primetnim ulazom.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Национални парк Фрушка гора

Назив Nационалног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу "Роман", те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите. Подручjе активне заштите обухвата 25 525 квадратних километра.

Фрушка гора је усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу јако је разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло сртмим падинама.

Локација, специфична геолошка историја, различити микро-климатски услови, чине ову планину веома интересантном и важном за различите научне области. Захваљујући јединственим и веома бројним фосилним остацима флоре и фауне, Фрушка гора се назива и "огледалом геолошке прошлости".

Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и застићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама. Посебну вредност и бисер Фрушке горе представља 16 православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне археолошке локалитете из праисторијског и историјског периода.

Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима, изузетном шарму и лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију које ће вас приближити природи.

Национални парк Фрушка гора је члан Федерације националних паркова Европе - EUROPARC FEDERATION

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Tara i Drina - prirodna čuda Srbije

Nacionalni park "Tara", sa dva zaštićena prirodna dobra - jezero Zaovine i park prirode Šargan - Mokra gora, čini taj prostor izuzetnim i s pravom je uvrštena u Sedam prirodnih čuda Srbije, izjavio je u sredu direktor parka Dušan Milovanović.

Na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati akcije lista "Politika", u kojoj su Tara i reka Drina uvrštene u Sedam prirodnih čuda, Milovanović je podsetio da je prostor planine Tara 1981. godine proglašen nacionalnim parkom, kao najveća prirodna vrednost.

Predsednik Sportsko-turističkog centra u Bajinoj Bašti Jovan Đurić je rekao da je akcija "Politikinog magazina", koja je trajala skoro celu godinu, potvrdila da Tara može biti jedna od vodećih turističkih mesta Srbije.

Đurić je naveo da je reka Drina dobila najveći broj glasova i proglašena za prvu prirodnu lepotu Srbije, i da opština Bajina Bašta, na malom prostoru, ima i reku Drinu i planinu Taru, uz obilje jezera i drugih prirodnih lepota.

Pored neospornih prirodnih lepota, napravljen je i dobar strategijski dokument "Master plan strategije razvoja turizma planine Tare i njenog okruženja", rekao je on.

Đurić je ukazao da je za realizaciju tog plana neophodna pomoć ministarstava, Turističke organizacije Srbije i cele vlade, kako bi Tara i Drina na kraju dobile "ono lice koje zaslužujuju i onu valorizaciju u turizmu koju bi trebalo da imaju".

(Tanjug)